"ČOVEKA NE MENJA VREME I GODINE KOJE PROLAZE... MENJA GA LAŽ I RAZOČARENJE, NA KOJE NAIĐE KROZ OVO PUTOVANJE, KOJE SE ŽIVOTOM ZOVE... " 
 Objava namenjena Tragačima za Istinom 

 Hladno januarsko poslepodne... Pančevački kej... Dok sam stajao na obali Tamiš reke, gledajući kako voda neumorno teče, i zalazak sunca koji se na horizontu stapao sa šumom u daljini, pomislio sam na prolaznost vremena. Reka, poput života, nikada ne staje, nosi sa sobom sve što nađe na svom putu; grančice, lišće, sećanja. Ali onda mi je sinulo: "Voda koja teče nije ono što menja reku, već sve što upadne u nju i uzburka njenu površinu." Tako je i sa nama...

 "Vreme" prolazi, ali vreme samo po sebi ne menja čoveka. Ono što ga menja su laži koje ga zaslepljuju, razočaranja koja mu oduzimaju dah, trenuci kada se srce lomi pod teretom nerazumevanja. Shvatio sam to kroz sopstvene padove i uspone, kroz trenutke kada sam mislio da više nikada neću biti isti.

 Postoji jedna posebna vrsta bola koja dolazi sa spoznajom da svet nije onakav kakvim smo ga zamišljali. Kao dete, verovao sam da su ljudi iskreni, da reči znače ono što govore, da su prijatelji zauvek. Ali život, na svoj misteriozan i ponekad surov način, naučio me je da nije uvek tako. Ljudi lažu, ponekad iz straha, ponekad iz interesa, a ponekad jednostavno zato što ne znaju drugačije. Svaka laž je poput malog kamena bačenog u reku mog bića. Prvo samo izazove talasanje, ali kako se talasi gomilaju, reka postaje mutna, a njena prirodna čistoća narušena.

 Razočaranja dolaze tiho, poput senke koja se spušta u sumrak. Nisu uvek velika i dramatična, već suptilna, gotovo neprimetna. Prijatelj koji zaboravi obećanje, ljubav koja se hladi bez objašnjenja, cilj koji izmakne uprkos trudu. Svako razočaranje ostavlja svoj trag, poput brazde na licu koje projektuje čovekovu dušu.

 Sećam se jednog trenutka, pre dosta godina, koji mi je promenio pogled na sve. Bio je to dan kada sam saznao da je meni drago biće kojoj sam najviše verovao u tom trenutku izgovorila laž, veliku i tešku, koja je srušila most poverenja između nas. Osetio sam se kao da stojim na rubu provalije, s jedne strane stare verzije sebe, a s druge strane nepoznatog čoveka kojeg ću postati. To razočaranje me je izmenilo, ali i prosvetlilo. Naučilo me je da postavim granice, da ne dajem svoju dušu na dlanu svakome ko prošeta pored mene.

 Ali čovek nije samo ono što mu se desi. On je i ono što odluči da postane uprkos svemu. Kada sam bio još zelen i neiskusan, mislio sam da su laži i razočaranja kraj priče. Danas, gledajući unazad, shvatam da su to bili početci, semena iz kojih je izraslo novo shvatanje sebe i sveta. Svaka povreda postala je lekcija, svaka suza otvorila je vrata dubljem razumevanju.

 Tihovao sam na ovom mestu pored reke, tražeći odgovore u tišini koja me okruživala. I shvatio sam da su laži i razočaranja poput ogledala. Pokazuju nam delove nas samih koje bismo inače ignorisali. Pokazuju nam gde smo krhki, gde smo jaki, gde smo slepi za sopstvenu stvarnost. Bez tih iskustava, ostali bismo isti; nepokretni, zarobljeni u iluziji sopstvenog "savršenstva".

 Dok posmatram odraz svog lica u vodi, shvatam da nisam isti čovek koji sam bio pre deset godina. Ali nije vreme to koje me promenilo. Promenila me je borba, promenilo me je suočavanje sa istinom, promenila me je hrabrost da pogledam u sopstvenu senku. I dok sam se menjao, shvatio sam još jednu stvar: "Vreme kao prolaznost života nije neprijatelj, Laži i razočaranja nisu kazna. Oni su učitelji, tajni vodiči na putu duhovnog rasta."

 Kroz svaku tešku lekciju, kroz svaku sumnju i svaki pad, čovek dolazi bliže svom istinskom JA. Kao što se zlato pročišćava vatrom, tako i duša postaje čistija kroz patnju. I dok rečni tok nastavlja svoj put, neprestano se menjajući, tako i mi nastavljamo svoje putovanje, oblikovani svim olujama koje smo preživeli.

 Možda sam izgubio neke iluzije, ali sam zauzvrat dobio mudrost. Možda su mi srce i duša ranjeni, ali su postali otporniji. Svaka rana je priča, svaka suza je molitva, svaka borba je pobeda. Jer život nije samo o tome šta nam se dešava, već i o tome kako odlučimo da odgovorimo.

 Vreme i godine su samo okvir. Prava slika čoveka naslikana je onim što je doživeo, onim što je preživeo i onim što je postao. Dok reka nastavlja da teče, ja stojim na njenoj obali, sa svim svojim ožiljcima, ali i sa osmehom. Jer znam da svaka borba ima svrhu, i da me čini bližim čoveku kakav zaista jesam.

 Na kraju, laži i razočaranja nisu uništila moju veru u ljuski rod. Samo su je transformisala, učinila je jačom, dubljom i istinitijom. I dok hodam ovim putem zvanim život, sa svakim korakom, osećam da sam bliže svom istinskom sebi. Jer čovek se ne menja vremenom. On se menja suočavanjem sa sopstvenom suštinom....

 SETI SE DUŠO DRAGA... Prihvati laži i razočaranja kao deo životnog putovanja, jer one nisu kazne, već lekcije koje nas oblikuju i približavaju našem istinskom biću. Svaki pad, svaka povreda i svaka suza su prilika za rast i dublje razumevanje sebe i sveta. Nemoj se bojati suočiti sa senkama svoje prošlosti, jer upravo u tim trenucima nalazimo snagu da postanemo mudriji i jači. Život nije ono što ti se dešava, već ono kako odlučiš da odgovoriš na te izazove... Kada naiđeš na bol, nemoj ga gledati kao kraj, već kao početak transformacije. Svaki ožiljak je dokaz tvoje otpornosti, a svaka borba te približava tvom istinskom sebi.... Neka Svetlost i Ljubav Izvora Svega Što Jeste Uvek Budu sa Tobom...  

 Tekst/Autor:  @Srđan Tornjanski

 IG: @srdjan.tornjanski.no1 
 IG: @srdjan.tornjanski.369 

 “NIŠTA NIJE SLUČAJNO” 
 Uživaj u Osvitu Nove Zore 
 PROMENA POČINJE OD TEBE 
 Zameni nisko frekventnu reč "hvala" sa Visoko Vibracionom Reči "BLAGODARIM" 
 Ako ste budni, pomozite i drugima da se probude! 

 NAPOMENA: "Nemoj verovati meni ili bilo kome drugom... Odradi sam istraživanje, jer jedino tako ćeš doći do istine sa kojom uistinu rezonuješ..." 

 Koliko rezonuješ sa ovom objavom od 1 do 10... 
Srđan Tornjanski @followers

Srđan Tornjanski