22. kolovoza (avgusta) 2011.

"ČOVEČANSTVO JE JEDNA GORDA REĆ, NO, SLUŠANO S PLANINE, ČOVEČANSTVO SE NE ČUJE. VETAR SE ČUJE I ČUJE SE ŠUMA, NO ČOVEČANSTVO SE NE ČUJE. ČOVEČANSTVO U DOLINI PIR PIRUJE, NO OD TOGA PIRA NI GLAS NE DOPIRE DO PLANINE; ČOVEČANSTVO U DOLINI PLAČE I RIDA, NO NJEGOV GLAS I NJEGOVO RIDANJE NE IDE U VISINU DALJE OD VRABACA; ČOVEČANSTVO U DOLINI VODI RATOVE, NO LARMA NJEGOVIH RATOVA NE DOPIRE NI DOKLE ORLOVI DOPIRU; ČOVEČANSTVO U DOLINI ŽENI SE I UDAJE, UZ LUPU ZVONA I PRANGIJA I PRIREĐUJE ŠUMNE OVACIJE SVOJIM HEROJIMA I BUČNE DEMONSTRACIJE SVOJIM TIRANIMA, NO GLASOVI OD SVEGA TOGA PRE SE UMORE I ZAMRU NO ŠTO STIGNU NA PLANINU.

PA IPAK TOM ČOVEČANSTVU KOJE SE NE VIDI S PLANINE SAMO ZATO ŠTO GA NAŠE OČI NE MOGU DA VIDE, I NE ČUJE SAMO ZATO ŠTO GA NAŠE UŠI NE MOGU DA ČUJU, U TOM ČOVEČANSTVU ODIGRAVAJU SE DRAME KOJE NI U KOJOJ VISINI PROSTORA NI DALJINI VREMENA NE MOGU OSTATI NEOPAŽENE ZA ONOGA KOJI VIDI S PLANINE KAO I IZ DOLINE, I ČUJE IZ DALEKA KAO I IZBLIZA - ZA BOGA".

　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　 　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　Vladika Nikolaj Velimirović 

Dragi prijatelji,

Umijeću podnošenja katarzičnih "Čišćenja" osposobljava nas pjesma iz "Bijele kule" uzeta za današnje tihovanje. Uronimo u tišinu koja boli:

23. TIJELO VAŠEGA NARODA

i bolest od bola skalpelskoga reza.