Kada sudiš, ti obuj moje cipele i prođi kroz
gradove, svaku
dolinu i svaki brijeg kuda su moje noge kročile.
Ne zaobilazi
prepreke, ne preskači kamenje, već svaki osjeti-
u svaki
džep po jedan ponesi i ne odustaj. Koračaj ako
te zateknu
kiše, ne mari... stresi kapi s trepavica, udahni i
nastavi.
Veseli se radostima, ali i tuguj sa tugama ;
sve su one moje
i podjednako imaju težinu. Pazi da sve poneseš
sa sobom,
jer sve je to moje - dio mene. A kad se umoriš
pod teretom
puta i poželiš zbaciti sve sa sebe stani, uspravi
se i onda
sudi o meni.
Veronika Reljac