Dragi Deda Mraze, predpostavljam da si i ti član Magicus-a pa ti zato pišem ovo pismo, nečeš verovati prvi put u životu. Čula sam da si mnogima ispunio želju, pa predpostavljam da češ i meni. Ostale su mi dve neispunjene želje i to: da vidim Palagružu i koridu. Ali te dve želje ne mogu ja ostvariti. Palagruža je za mene predaleko, ne smem sama, a kolegice nisu zainteresirane za takav odmor. Što se tiče koride opet te moje kolegice to ne odabravaju jer ne vole ubijanje životinja. Nisam ni ja za njihovo ubijanje, ali na koridu gledam iz jedne druge perspektive. To znači ostaje mi molba za moj Mali Lošinj, sa kojim sam več svima probila glavu. Šta mogu kada mi je tamo jako lepo. Šetalište od Lošinja do Čikata je najlepše šetalište na Jadranu, naravno za mene. Crkvica na čikatu je sveto mesto. Bila sam dobra celu godinu i ovu i prošlu.

Prošle godine sam mislila da neču moči iči jer sam bila skupila samo polovinu potrebnog iznosa, ali desilo se nešto jako lepo. Evo toga dogadjaja. Ja sam prostovoljac-hodam u dom za ostarele i jednoj nepokretnoj starici čitam jedanput nedeljno novine. Čitam joj redom sve po vrsti i ona misli jadna da se to sve dogadja u jednoj zemlji. No kada sam se jedan dan pozdravljala i išla kuči me je poljubila u ruku za zahvalnost. Ostala sam nema, nikada mi se niko nije na takav način zahvalio, niti sam ikada osetila tako nešto. Dok sam išla kuči plakala sam kao kiša. Posle jedno dve nedelje od toga dogadjaja, dobijem poštu iz banke, da mi vračaju novac jer sam predplatila kredit (kredit je bio na 15 g.) i iznos je bio toliki koliko je trebalo za Mali Lošinj. Hvala znam da si mi Ti to omogučio. I sada te molim za 2009 g. da mogu opet videti Lošinj meni tako drag. Iz zahvalnosti da mi je tamo tako lepo kupujem proizvode Podravka,Ledo,Dukat. Ja umišljam da se na taj način odužujem za te lepe dane provedene u tom lepo, mestu. Molim i drugim Magicusima ispuni želje, jer su dobri,pomažu drugima žrtvujuči svoje vreme i strpljenje. Hvala