Da li ste žena koja previše voli?

Da li ste zavisni od emocionalne boli?

Svim nesrećnim porodicama zajednička je nemogućnost da se razgovara o korenu problema. Možda se priča o nekim problemima, ali na taj način se često prikrivaju suštinske tajne zbog kojih je porodica disfunkcionalna. Pre je stepen tajnosti – nesposobnost razgovora o problemima – nego sama ozbiljnost problema, ono što definiše koliko porodica postaje disfunkcionalna i u kojoj meri su time njeni članovi pogođeni.

Disfunkcionalna porodica je ona u kojoj članovi imaju strogo podeljene uloge i u kojoj je komunikacija strogo ograničena na izjave koje tim ulogama odgovaraju. Članovi porodice ne osećaju se slobodno da izražavaju sva svoja iskustva, želje, potrebe i osećanja, već moraju da ostanu u okviru uloge koja se slaže s ulogama ostalih ukućana. Uloge postoje u svim porodicama, ali kako se situacije menjaju, tako i članovi moraju da se promene i prolagode da bi porodica ostala zdrava.

Kako niko ne razgovara o onome što se događa članovima porodice pojedinačno, kao ni porodici u celini – zapravo, kada se takve diskusije zabranjuju implicitno (kada se menja tema) ili eksplicitno („o tim stavrima ne razgovaramo“) – naučimo da ne verujemo u sopstvena zapažanja i osećanja. Zbog toga što naša porodica poriče našu realnost, i mi počinjemo da je poričemo. A to ozbiljno sprečava razvoj osnovnih sposobnosti da živimo svoj život i postavljamo se u skladu sa ljudima i situacijama.

Kod žena koje previše vole, primetan je upravo nedostatak tih osnovnih sposobnosti. Nismo u stanju da prepoznamo kada neko ili nešto nije dobro za nas. Situacije i ljude koje bi drugi prirodno izbegavali kao opasne, neprijatne ili nezdrave, mi ne odbacujemo jer ne umemo da ih procenimo realno ili da se zaštitimo. Umesto toga, stvarno nas privlače opasnosti, intrige, drame i izazovi koje bi drugi ljudi, iz zdravijih i uravnoteženijih porodica, prirodno izbegavali. A kroz ovu privlačnost samo se još više povređujemo, jer većina onoga što nas privlači u stvari je ponavljanje života koji smo živele odrastajući. Tako stalno bivamo povređene.

Nijedna žena ne postaje slučajno žena koja suviše voli. Kada žena odrasta u takvoj porodici, možemo predvideti obrasce koje će razviti. Sledeće karakteristike su tipične za žene koje previše vole:

1. Tipično, potičete iz disfunkcionalne porodice u kojoj vaše emocionalne potrebe nisu bile zadovoljene.

2. Budući da niko nije mnogo brinuo o vama, pokušavate da zadovoljite ovu neispunjenu potrebu tako što vi brinete o nekome, posebno muškarcima koji na neki način deluju kao da im je potrebno da ih neko zbrine.

3. Pošto nikada niste uspele da promenite jednog ili oba svoja roditelja u tople i brižne roditelje za kakvima ste čeznuli, iz dubine duše reagujete na poznatu vrstu emocionalno nedostupnog muškarca kog ćete iznova pokušavati da promenite svojom ljubavlju.

4. Iz straha da ćete biti napuštene, učinićete sve da vaša veza uspe.

5. Gotovo ništa vam nije teško, ne oduzima vam previše vremena niti je preskupo ako „pomaže“ muškarcu sa kojim ste u vezi.

6. Naviknute na nedovoljno ljubavi u intimnim vezama, voljne ste da čekate, nadate se i sve više se trudite da udovoljite.

7. Spremne ste da preuzmete preko pedeset posto odgovornosti, greha i krivice u svakoj vezi.

8. Vaše samopoštovanje je kritično nisko i duboko u sebi verujete da ne zaslužujete da budete srećne. Zapravo, verujete da morate zaslužiti pravo da uživate u životu.

9. Očajnički vam je potrebno da kontrolišete muškarce i veze u kojima ste, pošto u detinjstvu niste bile dovoljno sigurne. Maskirate svoje napore da kontrolišete ljude i situacije time što ste „od pomoći“.

10. U vezi, mnogo više maštate o tome kako bi to moglo izgledati, nego što realno sagledavate situaciju.

11. Zavisne ste od mušaraca i emocionalnog bola.

12. Emocionalno, a često i biohemijski, predodređene ste za zloupotrebu alkohola, droge i/ili određene hrane, posbno slatkiša.

13. Time što vas privlače muškarci s problemima koje treba rešavati ili što zapadate u haotične, neizvesne i emocionalno bolne situacije, izbegavate da preuzmete sopstvenu odgovornost prema sebi.

14. Možda ste sklone periodima depresije koje pokušavate da sprečite uzbuđenjem koje donosi nestabilna veza.

15. Ne privlače vas blagi, stabilni i pouzdani muškarci koji su zainteresovani za vas. Takvi „fini“ muškarci su vam dosadni.

(...)

Da bi uzbuđenje i izazov u vezi postojali i posle predavanja partneru, ona ne sme biti zasnovana na frustraciji ili čežnji, već na sve dubljem istraživanju onoga što D.H. Lorens naziva „nedokučivim užicima“ između muškarca i žene koji su predani jedno drugom. Kao što Lorens implicira, ovo se najbolje postiže s jednim partnerom, jer poverenje i iskrenost agape-ljubavi, moramo da kombinujemo s hrabrošću i ranjivošću strasti, kako bismo postigli pravu bliskost.
Iz knjige "Žene koje previše vole", Robin Norvud, sistemski porodični psihoterapeut

🎨: Lucy Campbell

#beleskesapsihoterapije