Atila

Sjedim u kafiću i pijuckam popodnevnu kavu. Prilazi mi jedan čovjek kojeg poznajem skoro godinu dana i kaže- jel možemo ti i ja popiti neko piće, nešto bih ti rekao. Mislim si, ajde vraže jedan, samo da nisu neke ozbiljne teme. Vrućina vani, ja s posla i samo bi tjerala neku zafrkanciju. Sjednemo za drugi stol i tako pita me neke svakodnevne stvari, eto valjda da krene razgovor.
I krene on- znaš ti izgledaš nekako strogo, k'o one žene Atila bič božji, taj tvoj stav, način na koji pričaš, hodaš, pa mislim, ako ti nešto kažem poklopićeš me.
Gledam ga zbunjeno. A ja mislila da me ljudi doživljavaju kao ružicu. Blejim u njega telećim pogledon i mislim si - pa sunce ti ljubljeno Snješka, pa to je to. Vidim ja da me neki gledaju izdaleka i sa zadrškom 
I nastavlja on, bolje da nije, okuražio se on jer ja samo blejim i ne znam što bih rekla.
Pa opet ponovi, znaš...kad rečenica počinje sa tom rječju...e pa znam da će biti nešto što opet neću moći provariti....i ja bih se u tom trenu digla u rekla da imam nekog posla, ali iz pristojnosti ostajem...
Bolje da sam zdimila.
Kaže on- znaš ja sam sam... a ja mislim, pa gdje ti je bila pamet, društvo tjera zajebanciju, a ti glumiš psihologa..
Nastavlja, dobro sam situiran....a meni na tu rečenicu želudac se zgrči...pa jb mi se koliko imaš para....ja sam bila kao mala gladna k'o Isus, završila sam srednju, krenula raditi i uz rad stekla tri diplome, kuću....i baš me briga koliko tko ima, naučili su me da ljude cijenim i poštujem jedino prema njihovim djelima, a ne statusu i moći....da poštujem svoj i tuđi rad i fakat mi ne ide da hvatam likove koji imaju para.
I u tom trenu bacio me u prošlost.
Imala sam 18, tek sam završavala srednju. Izlazim iz hotela u kojem išla na praksu, zaustavio me neki čovjek, predstavio se imenom i rekao: imam jednu ponudu za tebe. Imam 38 godina, meni treba žena, a za uzvrat ću osigurati cijelu tvoju obitelj. Imam nekoliko hotela u Europi, nekoliko vila, luksuzan brod, možeš birati auto koji hoćeš....
U tom trenu onako mlada tresla sam se kao prut, od bijesa....pa nisam ja stvar ili nečija droca. Rekla sam mu odj...a iza prvog ugla sam se izbljuvala.
Evo ovoga, on krenuo kao da je klon onoga prije toliko godina....ja već rumena u licu; najradije bih ga opalila torbom i poslala u vražiju mater...
Prekinem ga. Pardon!  prekine ga Atila bič božji...mislim si, e sad ćeš dobiti porciju i za onoga, pa da rješim svoju traumu..
Kažem ja, stani dok je vrjjeme, valjda crvena od bijesa...kao prvo malo si fulao ja nisam jedna od onih lovašica, i čisto me boli ona stvar koju ti imaš, a ja nemam. A možda ju i nemaš, jer očito para imaš pa to guraš, a gaće su ti vjerojatno prazne. E vidiš, na tu stvar nabijem i ovaj tamo tvoj bijesni auto, i sve tvoje nule na računu i tvoj karakter, majmune jedan.
Dižem se od stola i krenem pričati sama sebi, pa kad ti sjedaš sa svakim, tak ti i treba.
Vraćam se za stol za kojim sam sjedila, a pola kafića umire od smijeha jer se poznajemo međusobno i krene zeka na moj račun 
I sad fakat razmišljam, kad neku ženu pogledaš u oči pa valjda vidiš taj pogled. U njemu ili ima ili nema kalkulacije. Pa da sam jedna od njih valjda bih već do sada uvalila se nekome, napravila milijun nekih operacija kako to one rade danas. Pa ništa na meni nema kao kod njih. Niti ne glumatam, ne mogu se praviti glupava kad me život usmjerio drugim putem. Ne prenavljam se jer sam vrlo rano shvatila da da istina uvijek ispliva.
I da, valjda sve to u mojem životu izgradilo me u osobu sa stavom. I da, možda nekome izgledam na prvu kao Atila, nedostižna, kao da se pravim važna...i oni koji su mi samo poznanici imaju pravo i na takvo razmišljanje, dozvoljavam. Ali...ako netko misli da me može kupiti za komad odjeće, ljetovanje na jahti i nulama na svojem računu...Da, u obrani sebe, ja sam Atila bič božji.
"Osvojiš li ženu novcem, od nje možeš očekivati da ode već sutra. Osvojiš li je poklonima, nadaj se kako te neće napustiti čim prekineš kupovati nove. Osvojiš li je stavom ili šarmom, od nje možeš očekivati sve. Da pođe sa tobom bilo gdje. Imao ili nemao."