Propuh u glavi
Bila sam jako mlada i nezrela. Zanimalo me je samo druženje s prijateljima, što manje učenja i dobra robica koja mi, po mogućnosti, stoji božanstveno.
Bila sam primjer za uzrečicu "propuh u glavi" - nisam imala nikakvih briga, ništa me nije morilo ni interesiralo.Samo da se dobro zabavim, da po nečemu mogu pamtiti lude dane mladosti. Roditelji su me redovito upozoravali, zabranjivail mi izlaske, pokušali me kontrolirati ali nije išlo. Moja majka je onda jednog dana promijenila priču i pristupila mi drugačije. Rekla mi je da zna sve što radim, ali sve! Kad sam je pitala kako, rekla je da "ima svoje načine" i da je radi toga što zna jako zabrinutaza mene. lpak, ja sam samo izašla preko vrata... žurila sam na izlet s frendovima. Naime, jedan naš novi prijatelj imao je vikendicu u Zagorju i tamo smo imali dogovoreno roštiljanje taj dan. U autu, dok je trend vozio, mislila sam na mamu, ali nisam zastala iii se htjela vratiti kući... Tamo nas je dočekala vrlo čudna situacija.U kući su bila dva dečka, oba nama nepoznata. Sa mnom je došla Sonja, moja prijateljica i Vlado, njezin dečko. Vlado se počeo čudno ponašati, a Sonja me počela pogledavati kao da je i njoj bilo čudno što nema roštiljanja. Predložili su nam da gledamo filmove, a kada smo odbile, išli smo svi u šetnju u šumu.
Dečki su se počeli naguravati, zezati mene i Sonju i ja sam se preplašila. Počela sam trčati duboko u šumu. Sonja je vikala za mnom, a dečki su počeli trčati kako bi me sustigli. Sakrila sam se daleko, medu kamenjem i grmljem. Došli su blizu do mene, čula sam ih kako govore kako "im je ostala samo jedna." Bojala sam se za Sonju, ali nije mi na pamet palo da izađem i otkrijem se. U noći sam počela pješačiti i hodala sam do prve kuće koju sam ugledala, a od tamo pozvala mamu doma. Sve samo joj rekla, počela sam jecati, a moja mama, inače vrlo osjetljiva, zadržala je smirenost.
- Rekla sam ti da sve znam i da se brinem. Sada je najvažnije da dođeš sigurno kući, ali i da mi javimo nekome da je Sonja s tim dečkima. Našla si kuću s dobrim ljudima, daj mi ih na telefon da ih zamolim nešto. I smiri se!
Nisam je mogla prepoznati. Moja mama je bila oličenje mudrnsti i mira. Čekajući da me ljudi odvedu doma, pitanja su mi se nizala u glavi.
Uskoro sam stigla kući, majka mi je rekla da je policija našla Sonju i da, srećom, nije ozlijeđena.
- Sutra, nakon što se probudiš, imat ćemo ozbiljan razgovor. Jesi me čula - pitala me je sad već pomalo nervozno.
I doista, sutra smo sjele za stol. Objasnila mi je kako već mjesecima ima kontakt s gospođom koja joj pomaže oko mene i moga ludovanja.
- lme joj je Danijela i ona me informira o tome kako si, kakvo je društvo u kojem si te me smiri ili upozori kad je potrebno. Ona mi je rekla da ćeš se naći u neprilici ovaj vikend, ali da ćeš pobjeći i da će ovo biti tvoja zadnja ludorija.
Misliš Ii da je tako, da si se opametila - pitala me je.
- Jesam - odgovorila sam sramežljivo, ali i puna straha.
- Nemaš pojma s kim si jučer bila. Ti dečki su sposobni na sve i svašta. Bili bi vas drogirali i zlostavljali da nisi pobjegla. Danijela ti je energetski pomogla da se ustaneš i boriš za sebe. Moraš se opameititi, Majo, imaš već puno godina za gluposti. Školu si zapostavila, s nama ne razgovaraš... Hoćeš li se promijeniti - pitala me je i lupila o stol!?
- Hoću.
- Hoćeš li razgovarati s Danijelom danas?
-
Mama je popodne uzela telefon i okrenula broj, potom pozdravila osobu s druge strane i dala mi slušalicu.
- Kako si, draga - pitao me je glas s druge
- Dobro, ali i jako prestrašeno.
- Kako ne bi bila prestrašena, a što si preživjela... Dobro si se spasila! Kako je tvoja prijateljica?
- Sonja je dobro; mama je zvala policiju da odu po nju.
- Eto, vidiš koliko frke radi krivog. Nemaš što raditi s tim budalama koji samo iskorištavaju druge. Moraš se čuvati.
-Znam.
- A znaš Ii zašto?
Nisam ništa odgovorila; zbunila me je pitanjem.
- Zato što te čeka lijep život, pun slika i situacija koje će ti izmamiti osmijeh na lice. Pred tobom je vrlo svijetla budućnost. Uz samo malo truda, tvoj život će poprimiti drugačiji oblik. Bit ćeš sretna i u ljubavi, i moguće je, dapače sigurna sam, da ćeš živjeti u inozemstvu. Također ti vidim vrlo lijepe zrele godina života. Druženja, uvažavanje okoline, tvoja radna učinkovitost,dijete koje ćeš obožavati, voljena osoba koja će te čuvati poput kapi vode na dlanu. Sve je to pred tobom.
Zamuckivala sam od njezine priče. Ništa od toga nije mi nalikovalo na mene.
- Ali prije toga slijedi također nešto čemu se nisi nadala - puno učenja u sljedećih par godina! Primi se knjige, draga! Bez nje ne možeš. Jesi me čula - pitala me je Danijela kroz osmijeh.
- Da - rekla sam i zagrlila svoju mamu.
Maja (23), Zagreb