Zvuk i ličnost

Značenje   reči   ličnost   ima   dva   korena 5 2 .   Prv i   proiz­ lazi  iz  persona   što  se  odnosi   na   mask u  koju  je  glumac nosio   za   vrem e  predstav e  i  koja   je   određivala   njegovu ulogu.   Prem a   tome,   ličnost  je  u   jedno m   smislu   uslov- ljena   ulogom  koju  osoba  predstavlja   u  životu,   ili  licem kojim   se   predstavlja   svetu.   Drug o  značenje   je   sasvim suprotn o  prvom .   Ako  podelimo  reč   „persona"   na  njene komponent e    per        i               sona    dobij am o  frazu      koja                                      znači

„po zvuku" .  Prem a  to m  značenju,  ličnost  se  odražava kroz zvuk osobe. Mask a je  neživa  stva r  i  ne  može odraziti vibrantn i kvalitet živog  organizma  ka o  što  to mogu  organizam  i  njegov  glas.

Može se reći: „Ako želiš  da  upozna š  čoveka,  ne  obra­ ćaj   pažnju  na   masku ,  već  slušaj  glas".  Dobro  zvuči  taj

B  Engleska   reč   za   ličnost   je   personality.    (Prim,    prev.)

savet — bez namer e da se  igra  recima.  Ali,  bilo  bi pogrešno  zapostaviti  masku .  Glas  na m  ne  kaže   uvek koju ulogu je ličnost  usvojila,  mad a  u  mnogi m  sluča­ jevima i to kaže. Postoji poseban način  govora  koji  se može identifikovati  sa  ulogama.  Propovednici,  nastav ­ nici,  sluge  i  poručnici,  imaju   karakterističa n   način govora   koji   odgovara   njihovoj   profesiji.    Maska   utiče na glas  i  menja  ga.  Ali,  ima  elemenata  u  glasu  koje maska uve k ne dotiče, a koji  na m  daje  različite  infor­ macije  o  ličnosti.

Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnj i život. Verujem  da   je  to  nešt o  što  svi  mi  osećamo   u   vezi jedne osobe, i to osećanje je valjano, čak i kad a nij e potkrepljeno  objektivni m  studijama .  Šta  podrazumeva - mo pod bogatim glasom? Suštinski faktor  je  prisustvo donjih i  gornjih  tonova  koji  mu  daje  punoć u  zvuka. Drugi   faktor   je   ograničen   opseg   izražavanja.   Osoba koja govori monotoni m glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. Glas  može  biti  ravan ,  bez  dubine ili rezonance, može biti ti h  ka o  da  mu  nedostaje  ener ­ gija i može biti tana k i  bestelesan.  Svak i  od  ti h  kvali­ teta  ima   neki   odnos   sa   ličnošću   te   osobe.

Glas  osobe  je  toliko  tesno  povezan  sa  njenom  ličnošću da možemo čak postaviti  dijagnozu  neuroze  na osnovu analize glasa. Svakom e ko želi da razum e odnos glasa i ličnosti preporučujem o brižljivo čitanje  Glasa neuroze Pola Mozesa  (Paul  Moses) 5 3 .  Proučavanj e  glasa može ići  dotle  da   se  glas  koristi  za  otkrivanj e  laži.  To je suptilnije od detektor a laži baziranog na psihogal- vanskom refleksu kože,  ali  je  princip  u  oba  slučaja sličan. Kad a osoba  izgovori  laž,  glas  joj  postaje  ravan , što se može otkrit i instrumentima . Rava n glas u pore - đenju sa  normalni m  ljudskim  glasom  označava  preprek u ili  zadržavanj e  impuls a  da  se kaž e istina.

Nova naprav a  za  detektovanj e  laži  je  poznata  kao PSE, psihološki  evaluato r  stresa.  Alan  Bel  (Allan  D. Bell), predsednik  kompanij e  koja  prav i  tu  spravu ,  ova­ ko opisuje  njen  rad :  „Ima  fizioloških  tremor a  u  mi ­ šićima  ljudskog  tela   koji   su   prisutn i   sve   vrem e   dok se  mišići   koriste.   Po d   stresom   se,   međutim ,   iznos  tremor a smanjuje . Mišići glasa, takođ e pokazuju te iste tremore ,  ka o  i  efekat  stresa.  Koristeći  elektronsku opremu ,  može  se  ispitati  snima k  glasa  da   bi  se  videlo šta  se  dešava  sa  ti m  tremorima .   Iznos   tremor a   je obrnut o proporcionalan iznosu psihološkog stresa  koji osoba   oseća."

Tremor i su ono što  ja  zovem  vibracije.  Odsustvo vibracija označava stre s ili uzdržavanje, bilo u  telu  ih glasu.  Kod  glasa  to   stvar a   gubita k   rezonance.   Odnosi su : stre s = uzdržavanj e = gubita k vibracija  =  ravna osećanja   ili   emocije.

Nisam  autorite t  za   problem e  glasa,  ali  ka o   psihijatar u svom rad u sa pacijentima veom a obraća m pažnju  na glas. To koristim ne  sam o  dijagnostički  kak o  najbolje umern već takođ e i  terapeutski .  Ak o  čovek  treb a  da obnovi  svoj   pun i   potencijal   za   samoizražavanje,   važno je  postići  pun o  korišćenje  glasa  u  svim  registrim a  i  u svim nijansam a osećanja.  Blokiranje  bilo  kakvo g  ose­ ćanja  uticaće  na   vokaln u   ekspresiju.   Neophodno   je, prem a tome,  da  se  uklon i  preprek a  izražavanju  ose­ ćanja, što  je  ono  o  čem u  sve  vrem e  govorim ;  ali,  ta­ kođ e je neophodn o  radit i  posebno  sa  izvođenjem  zvu­ kova, da bi se eliminisala napetos t koja postoji oko vokalnog   aparata .

Da bi se razumel a uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka,  moram o  razmatrat i  svaki  od  tr i  ele­ ment a  koji  učestvuju  u  stvaranj u  zvuka.  Vazdu h   pro­ tiče pod  pritiskom ,  delujući  na  glasne  žice  koje  vibri- raju, na glasne žice koje funkcionišu ka o vibratorni instrument i i na  rezonantn e  šupljine  koje  pojačavaju zvuk. Tenzije koje ometaj u disanje posebno  one  u  pre ­ delu dijafragme, odraža,vaće se na nek e poremećaje kva­ liteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer , kada dijafragm a podrhtav a  od  uzbuđenja ,  glas  postaje  ta­ kođe drhtav .  U  stvari,  sam e  glasne  žice  nemaj u  hro­ nične   napetosti,   ali   se   stalni m   pritisko m  utiče   na   njih i  stvar a  se  promuklost .  Napetosti  u  vrat u  i  mišićima grla, koje su vrlo česte, utiču  na  rezonancu  glasa,  dovo­ deći bilo do glasova iz grudno g koša  bilo  iz  glave.  Pri­ roda n glas je kombinacija  ti h  tonova  u  različitom  ste­ penu , zavisno od emocija koje su prisutne . Takv a kom­ binacija  bi  bila  uravnoteže n glas.

Nedostata k uravnoteženo g glasa je jasan pokazatelj problem a   ličnosti.   Mozes  opisuje  dv a  slučaja   sa  kojima

je   radio,   a   koje   ću  citirati,   je r   on   govori   sa   pozicija otorinolaringologa:

Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom  koji  je visok  kao  detinji   zbog  čega  se  oseća   nelagodno. Imao je potpuno  normalne  glasne  žice,  koje  bi  mogle da proizvedu zdrav  bariton  i  on  je,  u  stvari,  mogao da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u  falsetu. Drugi pacijent, mladi advokat, žalio se na stalnu promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih  registara.  Mladi  advokat  je   imao   čuvenog oca  koji  je  igrao  značajnu  ulogu  u  okrugu  i  njegov sin je imao visok ideal da  dostigne  oca.  Otud  forsi­ ran ton, da bi  stvorio  iluziju  koja  bi  skrila  nedosta­ tak uspeha  u  identifikaciji  sa  očevim  idealom.  Slič­ no, stalni falset prvog pacijenta bi  mogao  biti  pove­ zan  sa držanjem  za  majčinu  suknju54 .

Mozes   ne   opisuje   svoj   tretma n   ovih   problema ,   ah iz njegovih napomen a možemo videti  da  je  radio  neku vrstu  analize  pacijentove   prošlosti.   ,,U   oba   slučaja   su se moral i vratit i istim putem , da ponovo, u mladićko m dobu, nauč e svoje lekcije." Sigura n sa m da bi svaki analitičar  ili  terapeu t  mogao   da   iznese   mnogo   primer a iz sopstvene prakse , gde je uspešno prorad i va n je ličnih problema   bilo   praćen o   obogaćivanjem   glasa.

Džon Pijerakos je opisao jeda n od načina na koji on bioenergetski  rad i  sa  blokiranje m   glasa,   da   bi   otvo­ rio i oslobodio potisnut a osećanja  koja  su  u  njihovoj osnovi.

Jedan način direktnog rada  na  rešavanju  tih  proble­ ma jeste da se  postavi  palac  desne  šake  oko   dva   i po  santimetra  ispod  ugla  vilice,  dok  je  srednji  prst na odgovarajućem mestu s  druge  strane  vrata.  Ska- leni i  sternokleidomastoidni  mišići  se  uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata, sa različitim registrom glasova.  Mnogo  puta  to  vodi   agonizirajućem   vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. Tuga se izražava  u  kloničkim  pokretima   i   celo   telo   vibrira od   emocija.   Glas   postaje   živ   i   pulsirajući   a   grleni blok se  otvara.  Iznenađujuće  je  videti  šta  se  krije ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada žena sa ado- lescentno pištavim glasom, kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem, iznenada je počela  da  go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. Muškarac sa monotonim, suvim glasom je posle rasterećenja pro- menio  registar  u  dubok  muževan  glas,   izazivajući svog „oca ugnjetača". Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila  iza  zlo­ slutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica55 .

Zbog toga što je glas  tak o  tesno  povezan  sa  oseća­ njima,  oslobađanje  je  povezano  sa  pokretanje m  potis­ nuti h osećanja i njihovim izražavanjem kro z zvuk. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. Stra h i užas se izražavaju  kroz  vrištanje,  bes  kro z  glasan,   ošta r   ton, tug a  kro z  dubok,  jecajući  glas,  zadovoljstvo  i   ljubav kroz tih, guguta v zvuk. Može  se  uopšteno  reći  da  pis­ kuta v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju tugu ; piskutav , ali dubok glas označava  ne­ giranj e osećanja iz strah a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Međutim , ne  može  se  pretpo­ staviti da čovek koji  govori  prividn o  uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokaln u ekspresiju. Uravno­ teženost može za  tu  osobu  predstavljat i  kontrol u  i  strah od    prepuštanj a    kroz    vokalizaciju    snažnih   emocija.

U  bioenergetskoj  terapiji  se   stalno   stavlja   naglasak na ispuštanje zvukova. Reči su manj e važne, mad a nisu nevažne. Najbolji zvuči  su oni koji  se spontan o   pojav­ ljuju.  Opisaću  dv a  postupk a  koja  mogu  da  izazovu stvaranj e   ti h   zvukova.

Svak a beb a je  rođen a  sa  sposobnošću  da  zaplače.  To je ak t koji  započinje  novorođenčetovo  samostalno  disa­ nje.  Jačin a  prvo g  bebinog  plača  je  nek a  mer a  vital­ nosti bebe ; nek e  plaču  energično,  drug e  nemoćno,  ali ubrzo sve bebe nauč e da  plaču  glasno.  Ubrzo  posle rođenja  one  stiču  sposobnost  d a  vrište.  Vrištanje   j e glavna  forma  oslobađanja  napetosti,  bilo  da  je  nastala zbog straha , besa ili intenzivn e frustracije. Mnogi ljudi koriste  vrištanj e  u  te  svrhe .

Pr e nekoliko  godina  sa m  bio  gost-učesnik  u  boston­ skom  radio-programu .  Jedn a  slušateljka   je   telefonirala da pita kak o da prevaziđ e teškoće govorenja  pre d  lju­ dima. Ne znajući uzrok njenog  problema,  ponudio  sa m jedan savet.  Moja  sugestija  je  bila  da  vežba  vrištanje. Znao sa m da joj to ne može škoditi. Najbolje mesto za vrištanje  je  u  kolima  sa  zatvoreni m  prozorima,  na  auto -

-putu.  Buk a  od  saobraćaja   je   tak o   velika   da  je   nik o ne može čuti. Kad a sam dao  ovu  sugestiju  primio  sa m drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program . Rekao je da je prodava č i da  se  na  kraju  radno g  vre ­ mena  na  put u  kući   oseća   napeto   i   povučeno   u   sebe od zbivanja na poslu. Nije želeo da  se  vraća  kući  u  tak ­ vom stanju. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da  vrišti  u  kolima.  Rekao  je  da  mu  je  to mnogo pomagalo  i  bio  je   iznenađen  kad a  je  čuo  da  je još nek o razmišljao o tome. Od tad a sa m  od  nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu tehnik u sa sličnim re ­ zultatom.

Na nesreću, mnogi ljudi nisu sposobni da vrište.  Nji­ hova grla su suviše stegnut a da bi dozvolila  da  vrisak izađe. Mogu im se napip a vati krajnj e napet i mišići sa strane guše. Ta napetos t se može osloboditi i može se izmamiti vrisak  ukolik o se  izvrši  pritisak na te mišiće, posebno  na  prednj e  skalen e  mišiće  sa  obe  stran e  vrata .

I      Pijerakos je koristio  taj  manevar ,  ka o  što  smo  ranije videli, ali pošto je to toliko važno, opisaću  kak o  ja  to radim.  Pacijentu  koji  leži  na  krevet u  kažem  da  ispusti jak zvuk. Ond a svojim  palcem  i  srednjim  prsto m  pri ­ tisnem srednjom jačino m na  te  mišiće.  Početni  bol  je obično dovoljno ja k da izazove vrištanje, posebno kad a pacijent  već   ispušta   glasan   zvuk.   Glas  se  polako  penje i najzad prerast a u  vrisak.  Iznenađujuće,  dok  pacijent vrišti, ne oseća bol, iako se jačina pritiska ne me n  ja. Često se vrištanj e nastavlj a dugo posle uklanjanj a mojih prstiju.  Ak o  pacijent  n e   vrišti,   j a   prekida m   pritisak, jer će se uzdržavanj e  da ne vrišti   samo  još  više  pove­ ćati.

Ovaj postupa k je  efikasan  za  izazivanje  vrištanja,  ali ne  oslobađa  svu  napetos t  oko  usan a   i   guše   koj a  utič e na  stvaranj e  glasa.   Kad a  je  glas  jedn e  osobe  slobodan,

?n  dolazi  od   srca.  Za   takv u   osobu   se   kaže   da   govori iz  srca.  To  znači  da  su  komunikacion i  kanal i  od   srca prem a  svetu  otvoreni  i  oslobođeni  prepreka .  Ak o   ka ­ nale   posmatram o   anatomski ,   naći  ćemo   tr i  područja   u kojima   hronična   napetos t   stvar a   prstenov e   stegnutosti sužavajući   kana l  i   ometajući   potpun o   izražavanje   ose­ ćanja.  Najpovršniji  prste n  se  može  formirat i  oko  usana. Stisnut a   ili  zatvoren a   usta   mog u   efikasno   sprečiti   svu komunikacij u   osećanja.   Stiskanj e   usan a   i   isturanj e  vi­ lice  su  načini  na  koje  se  može  sprečiti  da  bilo  koji  zvuk prodr e  napolje.  Z a  t e  ljud e  kažem o  d a  s u  „stisnutousni".

Drug i prste n  napetosti  formir a  se  na  spoju  glave  i vrata . To je kritično područj e zbog toga  što  predstavlja zonu  prenošenja  od  voljne  do  nevoljne  kontrole .  Farinks i usta su prednji deo te zone, ezofagus i trahej a su iza. Organiza m ima svesnu kontrol u svega što je u ustima i farinksu ;  čovek  ima  izbor  da  progut a   ili   da   ispljune. Taj izbor se gub i  kad a  supstanca,  voda  ili  hran a  na primer ,  prođ e  kro z  to  polje  i  uđ e  u  ezofagus.  Od  te tačke  naniž e  nevoljni  sistem  preuzim a  dužnost  i  nema više svesne kontrole.  Biološka  važnost  te  tranzitn e  zone je  očigledna,  je r  dopušta  organizm u  da  okusi   i   odbaci bilo  koju  supstanc u  koja  nije  prihvatljiv a  ih  je  neodgo­

oralne šupljine i predstavlj a nesvesnu odbran u protiv prisiljavanja  da   se   progut a   neprihvatljiv a   „stvar".   To je u isto vrem e nesvesna odbran a ili uzdržavanje od izražavanja osećanja,, zbog bojazni da  neće  biti  prihva ­ ćena od drugih. Nužno , stegnutost omet a disanje, su­ žavajući otvor za prolaz vazduha . Prem a tome , to se pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prsten a napetosti je prikazana  na  sledećoj   slici:

varajuća.  Psihološka  važnost,  mad a  manj e   očigledna, takođ e  j e  jasna .   Negutanje m   neprihvatljivo g   predmeta, ili predmet a koji može ozlediti, psihološki integritet organizma  može  da  se  održi.

Na  nesreću,   psihološki  integrite t  dece  je  često  napad­ nu t   prisiljavanjem   da   progutaj u   „stvari "   koje   bi   ona radij e   odbacila.   „Stvari "   se   odnose   na   hranu ,   lekove, primedbe ,  situacije  i  slično.  Sigura n  sa m  da  svi  mi  ima­ mo  iskustv a  te  vrste.   Majka  mi  je  daval a  da  pijem  ri- cinusovo  ulje  pomešan o  sa  sokom  od  pomorandže .  Napi­ ta k  je  bio  grozno  neukusa n  i  mnog o  godina  posle  toga nisam mogao da podnesem uku s ceđene pomorandže . Svi smo mi morali kad tad progutat i uvred e ili  uvredljive primedb e i mnogi od nas su moral i da „progutaj u  svoje reči". Jeda n moj  pacijent  mi  je  pričao  interesantn u  pri­ ču koju mu  je  majk a  ponosno  ispričala.  On a  bi  mu stavila u usta čvrstu hran u za  beb e  i  pr e  nego  što  bi uspeo da pljune, ugural a bi  svoju  dojku  u  bebin a  usta, tak o da je on morao  da  progut a  hran u  da  se  ne  bi  ugu­ šio 5 6 .

Efekat  takvo g  postupk a  je  da  stvori  prste n  tenzije  na to m  kritično m  spoju.  Napetos t  steže  prolaz  od  vrat a  do

M     Koliko   nas   je  bilo   prisiljeno   da   proguta  suze   i   neslaganje,   jer izražavanje  toga  ne  bi  bUo  prihvaćeno.

Prste n tenzije nije anatomsk o već funkcionalno je ­ dinstvo.  Mnogi   mišići   učestvuju  u   njegovom   stvaranju . A  nekoliko  struktura ,  ka o  što  su  vilice  i  jezik,  učestvuju u njegovom operisanju. Donja  vilica  igra  posebnu  ulogu, jer — isturajući je — čovek  praktičn o  uspostavlja  ten ­ ziju na to mesto. Isturanj e  vilice  bez  obzira  na  položaj isto je što i reći :  „Oni  neće  proći".  Funkcioniše  kao rešetka  na  vratim a  zamk a  koja  drži   nepoželjne   ljude van zamka , ali takođ e ograđuj e on e unutra . Kad a orga­ nizmu treb a više  energije,  ka o  što  je  slučaj  kad a  je umora n  ili  pospan,  vrat a   moraj u   biti   široko   otvoren a da dopuste punije disanje, što mi činimo  kad a  zevamo. Kod  zevanja  je  prste n   napetost i   koji   uključuje   mišiće što   pokreć u    vilicu    privremen o   oslobođen,    a    rezultat toga   je   da   se   usta,   farink s   i   grlo   široko   otvaraju   da propust e  vazdu h  unutra .

Napetost mišića koji pokreć u vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja kame n temeljac stav a uzdržavanja u ostalim delovima tela. Prilično rad a  u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti, koja je u izvesnom stepen u prisutn a  kod  svih  ljudi.  To   je  bilo  prv o   pod­ ručje na koje se Raj h  usmen o  radeći  sa  mno m  terapiju. On je  stalno  naglašavao  važnost  opuštanj a  vilice.  Kada sa m ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči, vrisak je mogao  da  izađe.  Ali,  voljna  akcija  opuštanj a   vilice  je retk o  primetn o  smanjivala  napetos t  u  to m   području. Bilo je neophodno,  ka o  što  je  Raj h  otkrio,  da  se  prime- ni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje . Takođ e j e neophodn o radit i s a potisnuti m im­ pulsom griženja koji je vezan za  hroničn u  napetos t  mi­ šića  vilice.

Zeleo bih da  opišem  prost  maneva r  korišćenja  glasa, koji ja radi m da bih smanjio tu napetost. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu , vrši m pritisak na mišić masete r u ugl u vilice. To je bolno i ja ohrabruje m pa­ cijenta  da  se  suprotstavi .  Sugerišem   mu  da  šutir a  kre­ vet  i  da  viče  „ostavi  me  na  miru "  dok   ja  pritiskam. Zbog  bola.  njegova  reakcija  je  često  stvarn a  i  pacijent je iznenađe n kad a otkrije kak o se žestoko opirao. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na miru " da se razvijaju prirodni m načinom, već su  bili  stalno  pod  pritiskom. Takođ e  im  nije  bilo  dozvoljeno  da  se  bun e  ili  iskažu svoje primedbe . Za  mnog e pacijente je sasvim no v do­ življaj da dozvole glasu i akciji  da  izraze  snažna  ose­ ćanja.

Ne   želim   da   ostavi m   utisa k   da    je    bol    suštinski deo  bioenergetskog  rada .  Mnogi  od  ti h  postupak a   su vrlo prijatni , ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hroničn e napetosti . Ka o  što  je  Artu r Džano v  (Arthu r  Janov )  istaka o  u  Primalnom   kriku,   bol već postoji u pacijentu.  Plakanj e  i  vikanje  je  samo  na­ čin oslobađanja bola. Pritisa k  koji  vrši m  na  mišiće  sam po sebi nije bolan. On je male n u  poređenj u  sa  nape - tošću u mišićima  i  osobi  koja  ima  relaksiran e  mišiće  ne bi nanel a bol.  Pritisa k  koji  vrši m  pridodaj e  se  postoje^ ćoj napetosti  u  mišićima  i  prekoračuj e  pra g  bola,  ali takođ e čini osobu svesnom svojih tenzija i  vodi  oslo­ bađanju .

Pomenu o sa m ranij e  da  postoje  tr i  područja  u  kojima se  razvija  prste n  tenzije  koji  sprečav a  ili   sužava   pro ­ laz  od  grud i  do  spoljašnjeg  sveta.  Prv i  je  oko   usta ; drugi je spoj glave i vrata .  Treći  je  spoj  vrat a  i  grud ­ nog koša. Prste n  tenzije  koji  se  u  to m  područj u  razvija je takođ e funkcionalan po prirod i i uključuje uglavno m prednje, srednje i zadnje skalene  mišiće.  Taj  prste n tenzije čuva  otvor  prem a  grudno j  šupljini,  a  time ^ i prema   srcu.   Kad a   se   hronično   grče,   ovi   mišići   podižu i imobilišu gornja rebra ,  zatvarajući  otvo r  prem a  gru ­ dima. Pošto se ovo takođ e sukobljava sa prirodni m res­ piratorni m pokretima , ozbiljno je ugroženo stvaranj e zvukova,  posebno  u  predel u  grudi .  U  rad u  sa  glasom mora   se   biti   svestan   tog  predel a  tenzije.

Ovde  ću   još   dodati   da   svaki   zvuk   ima   svoje   mesto u samoizražavanju. Sme h je podjednako važan ka o i plakanje, pevanje ka o i cviljenje. Cesto traži m od paci­ jenat a  da  predu ,  da  guguć u  i  proizvode  zvuk e  doziva- nja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja,  ka o  što   su   ga  morali   poneka d  osećati   dok su  bili  bebe.   Ali   mnogi m   ljudima   je  veom a   tešk o   da se  identifikuju  sa  sobom  kad a  su  bili  beba,   koja   još uvek  postoji  u  njihovim  srcima.