Zvezde

Ova stvar je potpuno neutemeljena. Nema nikakvog realiteta, i ni na koga se ne maze pozvati kao na prethodnika. Ovako mislim i nasuprot tome. Is­ kustvo me ubeduje da uopste nije tako. Zalud me ubeduje. Pored toga uvi­ dam i sam. Ne pomaie.
Eto odmah Vege. Velika i plava zvezda u Liri. Vlada od marta do jula kada ptice pevaju. U jednom nepromisljenom trenu sam rekao da je to muzi­ kalna zvezda. Kad bi to imalo neke osnove, pravilo bi bilo da svakoga daruje muzickim talentom, koga god povoljno pogleda. Dogodi se da tako i bude. U vise slucajeva, ako u osmoj kuCi horoskopa, smrt, ponovno radanje, okultne veze i prostor muzikalnosti, ako se Vega nalazi u nagla8enoj poziciji, donosi muzicke sposobnosti. Ali u velikom delu slucajeva nije tako. S gledista as­ trologije intuicija je pogrefoa. Da o drugim gledistima i ne govorimo. U as­ trologiju inace ne verujem vi8e nego u prirodne nauke. Kame je neophodno da ga zvezde vode? Onome ko je zalutao u noci. Ko zivi na suneevoj svetlosti, tome ne treba zvezda vodilja. Sta kaie na to nauka? ,,Naše znanje astro nomije", kaie Toro i ja mu potvrdujem svaku rec, ,,nekoliko je dobrih aneg­ dota, nekoliko impozantnih raeunanja, ali o zvezdama, ukoliko su za eoveka znacajna stvarnost, nista. Astronomija nas uci kako treba upravljati brodom, ali ne kako treba upravljati zivotom." Moie biti fantazam, ma8ta, ideja, fiks­ ideja, svejedno. Svako je naziva kako mu drago. Ja cu sa svoje strane postovati
ove slike, jer znam da su za mene beskrajno vafoe. Odmah eu i reCi zasto:
Ono sto ima osnove, sto se moie osloniti i na misli drugih, sto se moie dokazati, to se prakticno moie kontrolisati, to je takozvana Mala stvamost. Novalis pi8e da dok neko nesto sam tvrdi, on je luda, ako to dvojica tvrde, pocinje mudrost, jer to svi govore. Sve se moie veoma dobro dokazati i konstrolisati, stvar koja je presla u opste uverenje, bilo zemicka koja se nalazi preda mnom, bilo casa vode, bilo zapaljena cigareta iiijedna moralna teza,


knjiga, svetiljka, automobil, brod, most, gvozdena resetka, zakon, rat, sve je to bitno manja polovina sveta. Veca polovina je sve sama neosnovana i irealna slika, takva budalastina, kao sto pise Novalis, kao stoje to da je Vega muzikal­ na zvezda. Iiida je Arktur zvezda velike strasti. Gema Arijadna. Ne stavljam akcenat na to da ove stvari treba da budu potvrdene u svetu Male stvarnosti. Niti da im se veruje. Zato sam rekao da je sve to potpuno neutemeljeno. A opet da je sve to tako u svetu Velike stvamosti nije ni vafoo. Vrednost stvari nije u tome da Ii su temeljne iii neutemeljene. U Velikoj stvarnosti, molim vas, stvari postoje bez pitanja. Nasuprot neizvesnosti, da, katkada sam cak sklon da pretpostavim da stvari postoje bez obzira na bilo kakvu osnovu, a to da Ii su realne iii irealne, to je samo jedna dimenzija njihovog svojstva.
Tako stoje stvari s Vegom, s muzikalnom zvezdom. Svi dobro cine ako je ne prihvate. Ne prihvatam ni ja. Nasuprot tome napustieu ceo svet zemicki, cigareta, mostova, caša, pridrfavaeu se slike i reCi cu: moja razborita trez­ venost, moja disciplinovana kritika doziveli su krah i slike su jace bilo od trezvenosti, bilo od kritike.
Naravno, i s ostalim zvezdama je tako. Ispricacu sta o nekima mislim. Spika je Magna Mater. Kao i svaka zvezda stajaCica, ona nije dinamčna. Ne iskazuje se snagom, vec trajnošću. Spika, Majka sveta, ne rada ziva bica, nego oblike miSljenja i bivstva, maštu, poeziju, filozofiju i umetnosti, odnosno ceo univerzum.
Kapela je zvezda Astarte. Vladarka demonske ljubavi. Ona je hetera neba, blistava je i carobna, zla, rdava i podla, ali nema toga ko mofo da izbegne dejstvo njene lepote. Zavodnica, kaCiperka, izazovna, sjajna, lazljivica, pohot­ na, ohola i pokvarena. Ali sve to nije vafoo. Vafoo je da je lepa. Neodoljivo lepa, kao sto moZe biti lepa samo zena zvezda.
Sirijus je Andeo velike svetlosti. Grci su ga smatrali Apolonovom zvez­ dom. U Egiptu se mislilo da nebo ima tri gospodara: Sunce, Mesec i Sirijus. On je zvezda cistog duha, jasnovidosti, apsolutne istine. Matematika, visoka muzika, joga, proricanje, samosvest i egzaktnost. Uvek je inteligentan, lo­ gican i apstraktan. Ali je istovremeno agresivan i aktivan, jer progoni tamu, debljinu, meso i svakodnevicu. Plameni blistavi mac: sece, ostar, bez mrlja i smrtan.
A onda tu je i Arktur. Upoznao sam ga pre svih drugih zvezda. U mladosti sam dugo oseeao da sam na njemu ziveo sest hiljada godina, i pod cudnim okolnostima dospeo na Zemlju. Tada sam sebe nazivao i Sesthiljada. Kasnije sam ga nazvao zvezda leta. Nestrpljivo sam ga iscekivao da u januaru isrksne na severoistoku vee posle deset sati, i postajao sam melanholican kada je u septembru lagano nestajo prema zapadu. Njegova topla crvena boja lici na veliku, nesavladivu strast koja traje celog zivota. Cezarsko iii napoleonovsko castoljublje. Vreo, ali istrajan. Mozda zvezda krvne osvete. Daje snage ono­ me ko se upusta u velike poduhvate, godinama mofo nekoga da progoni, bilo nozem, bilo ljubavlju. Arkturska strast bi bila u stanju da trideset godina, danju i nocu, sedi pored Gordijevog evora - kako bi ga noktima razvezala.

Bez naklonosti Arktura, mislim, ne moze se ni razresiti zadatak koji se odnosi na ceo zivot. On daje vatru za neumornu izddljivost. On se nalazi u Dan­ teovoj i Petrarkinoj strasti, kao i u Kolumbovom poduhvatu iii u putovanjima Amundsena i Stenlija. Katkada izgleda da ni filozof ne moze bez njega. Mada ja smatram da je arkturska vatra delatna i borbena i osvajacka. U svakom slucaju je u tajnoj vezi s krvlju.
Gema je srednja, najsajnija zvezda Corone borealis. Grci su je zvali ven­ cem, a venac je zapravo bila Arijadna. Dok to nisam saznao, Gema je za mene bila Mala radost. Kao sto postoji Mala stvarnost i Velika stvarnost, Mali svet i Veliki svet, Malo Ja i Veliko Ja, isto tako postoji Mala radost i Velika radost. Takva je Mala radost ako eovek bude pohvaljen, ako za ro­ dendan dobije lep poklon, ako nade nesto na ulici. Gema je za mene bila gospodarica Male radosti.
Od kako znam da je Corona Arijadnin venac, cak sama Arijadna, vidim joj drugo lice. Od detinjstva sam bio zaljubljen u cerku kritskog kralja. Istorija me je bezbroj puta uljuljkivala u dug i caroban san. I samo pominjanje imena izazvalo je u meni ceo niz dragih slika. Dolazak Tezeja, veliki poduhvat u lavirintu, ubistvo Minotaura, zanosna prica o predi, neprevazideno cudo zen­ ske genijalnosti, bekstvo s Tezejem, na koncu kraj s bogom Dionisem, sve mi je to bilo neposredno znano kao da sam ja to doziveo, i da sam ja bio i Tezej i Dionis. Vise yuta sam odlucivao da svoju ljubav opisem, mozda u obli grcke drame. Cak sam i zapoceo, ali sam napisao samo jedan dijalog.
Tada sam vec poznavao Niceovu mistiku Arijadne i zagonetka prede me je neprekidno interesovala. Zamisljao sam da je carobno lep·a, tako neodo­ ljivo lepa da se to jedino mofo izraziti savrseno novom reci, stvorenom poseb­ no samo za ovu lepotu. A ono sto je u njoj istinska car, to je fona koja je u njoj. Arijadnina patnja trajala je dotle dok se pored zene nije nafao od­ govarajuci muskarac. Sjajna, beskrajno topla, meka i mirisna svojstva njenog bica pretila su da uniste nju samu, i pod tim teretom umalo se nije srusila. Poverovala je da je Tezej muskarac. Ali izgleda da Tezej nije mogao da podnese ovolike zene. Za to je bio potreban bog. Zato je Dionizije dofao po nju, potom ju je uzeo za zenu i podigao na nebo.
Za ljudske zene nalazim da se nisu toliko predavale, nego bi me vise zajasile i raskravile se i postale cmizdrave. To je upravo suprotnost od pre-· davanja. Kod ljudskih zena sam zaP,Pzio da su davale sve, sem sebe. Moguce je da je davanje svega bio izgov01ikako ne bi morale sebe dati. Arijadnina ljbav je k sa. ma u ezerve. Karla se predaje, u njoj ne ostaje msta. Ceo z1vot JOJ Je predaval'l,_le. Slepo, nesvesno i neodoljivo. Tu nema ereta i tezine i tegobe. Istins15a lizacija zenskog bica. I zato sto ljudska zena ne ume da se preda, zbdg toga'Rostaje takva kao da je vreea mekinja obesena eoveku o vrat, teret koji ce od'sada stalno tegliti. Nije to carolija, nego krst. Naravno, tako treba da bude, i pomiren sam, jer sta bi drugo. Ali ne odustajem od ljubavnog sna s Arijadnom, i iz Geme Arijadne posmatraju me dva zanosna plava oka.