VIII glava

ŽUTO I BELO

(Tajna alhemija joge )                                                 .

 

. _u covku, - ao i u sve?1u rugom, usadena je izvesna kol_1cm?. ov1h lnJ blaga; ah, knvicom strasti i ncpravilnih zelJa. npova _SVOJSIV   SU  grublje  prirode  j  potrebno  ih je proc1st1t1 da b1 povra t1Je svoju izvornu cislOtu. Otud i vafoost ove alhemije joge.

.Pre_mda joj je  cilj isti sa onim  koji budisti  nazivaju po.st1zn1_em Prsvtlenja njen metod duhovnog oslobadanja Je 1sklJ c1vo_ta01sttck1. J?a bt ga zapad ni poklonici Pu ta mogli uran1ava t1 presuda n.1e savrse   citelj; iako je ovaj pisa ni pnkaz nepotpu n, kakv1 su vec sltcm prikazi osudeni da bud u mfo se.proceniti .da  sadrzi  vrcd na  uputstva  kojima  treb :pndod_t1 odgovara1ucu praksu. Prikaz se temelji na dclu Cou Sao-s11ena koji svoj,7.vienje joge pot krepljuje obiljem na ­ voda tz ,,a Tsanga 1n1egova verodostojnost (donde dokle o?a s2c) J  1zvan sumnje. Nedostaje mu tumacenje izvcsnih p1an1_a ko1a su, po tradiciji, u tajnosti bila prenosena sa ucttelp na ucenika.

Jdan P?kusaj da se opifo izvanred ne metamorfoze d u­ ha p:ozasle IZ USpesnc Vezbe, IDOZe SC naCi U sJcdccem po­ JavljU, ?vdc su prevashod no obradeni odvojeni stupnjevi J e. Na1r: moramo biti naCisto sa znacenjima izraza cing, c1 1 fon, kOJ I su ponekad dvosmisleno i razlicito korisceni.

Cfng (sri): 

L     rubi vi - nije do kraja istovetan, ali je u tcsnoj vczi,

Iprenos1 se putcm muskih i tenskih fluida·

2. Tanani vid - ono u nasem tel u sto matcriji daje odrc­ dcni oblik i sadriaj;
3. Komici iii Jang vid - ono u kosmosu sto daje odre­

dem o_bhk svemu sto je izvorno bilo ncizdifcrencirana praznma.

Ci ( vitalnost):

1. Grubi i'.id - nc sasvim istovctan, ali jc u tesnoj vezi i

prnos1 sc vazdu hom koji se udise kroz pluca, bubre­ gc 1 pore na kozi;

2. Tanani vid - vitalnost ncrazluciva, izuzev kada sc negdc privrcmcno smcsta, od svog kosmickog pa n­ dana;
3. Kosmicka vitalnosi - vidcna kao Te, vrlina Tao-a koja je usadcna u svakom bicu, pojavi i prcd metu .

Sen (duh):

1. Grubi vid - duh jos ncociscen od neCistocc nastale usled culnih i pogrcsnih misli;
2. Tanani vid - besprckorni du h, oslobodcn od za trova­ nosti nastale usled pohote i culnih 2clja;
3. Kosmicka vitalnost - kosmicki duh, praznina, cisti nerazluccni 

(Svaki od ovih triju izraza koristi sc u tekstovima jogina u svim njihovim znacenjima istovrcmeno, retko u jednom od njih, a nekada cak i u nckom drugom smislu: to jest, Cing mozc zapravo da znaci scme, ci, vazduh iii dah, a sen u izvesnim tekstovima oznacava svest. Zbog toga, gde jc to bilo neopho­ dno, ja sam odabrao i stavljao u zagradu znacenje najprikla­ dnije za od redeni kontekst; to razl ucivanje, na ravno, nije uvck tako jasno ka ko bi se po tom postu pku moglo zakljuciti.)

Teorijske osnovc ,,alhemijc''

Verzija unuta rnje alhemije koja jc data ovdc rct ko izje­ dnacava delove tcla sa pecima i kotlovima za talenje, sto je karakteristicno za mnoge druge verzijc, jcr jc ovaj pristu p blizi spiritualnom nego du hovnom, ako jc u jcdnom taoisti­ ckom kon tekstu dopusteno to dvojc razgranicavati. Pogrefoo bi, med utim, bilo smatrati da je ova verzija iznad drugih, jer sc nc mok govoriti o nadmocnosti, bud uci da razlicitim Iicnostima odgovaraju razliCitc joge. Ono sto je potrcbno ista6 jestc da je ovaj sistern podesniji za zapad nc sledbcnike Puta, pogotovo ako ncmaju ranijih iskustava sa alhcmijom jogc. Da jc poistovccivanje dclova tela sa aparatu rom spo­ ljasnje alhcmije suviSno pokazujc i slcdeci odloma k iz jcd nog d rcvnog dcla:

:· eka Taj :is (elika.Praznina) bude tvoja posuda za talnJe, neka TJ C1 (dmam1cki princip same prirode) bude tvo1a pee z plte. K_ao osnovni sastojak uzmi svoj mir. Kao reagcns uzm1 vu ve1 ne-delova nje, sto ne znaci Jcnjost i ranod nost). Kao z1vu uzmi svoje prirodne obdarenosti (cm, Ci sen). Kao olovo uzmi svoju zivotnu silu. Kao vod u uzm1 SVOJ cdn?st. Kao vatru uzmi meditaciju."Napisano je da ce pr ·ehksir ovako sastavljen, makar i slabijeg kvaliteta, omogu l! duovecnost i ocuvanje mladalacke snage; ako je pa boljth svo1stava, on cc adepta osposobiti da ,,svet smrtni­ ka Iscbe dovede u stanjc svetlosti".

Drugi edn autoritet, Pustinjak iz Zclenog Grada tvrdi:

,,?no stoJe poznato kao uzimanjc zlatne pilule ne znaci um.cc iz spaa.ce sobe (vczba u paru), vec upijanje kosmickc sz1, vnal??stl t du ha da bismo ih dodali zalihi sopstvene srzi, vttalnostt duha. Putem kosmickih prcobrafaja vrsi se pre­ obazva n1csopstvnog tel; pomocu kosmickog zivota pro­ duzva sc sopstvern. .Kosm1cka vitalnost dcjstvuje ncpreki­ dno, nka tako budc 1 sa nafom. Zivot kosmosa jc bez mrlje na scb1.;  eka takav bude i nas. Nebo i zemlja ncpresta no sc obnavlJaJ.u'. ako ceo cini ti i mi. Kosmicki zivot vccno trajc· tako Cc bll1 I Sa nas1m."           '

.      Ovaj.  dlo     pr     nam kljuc za pravu prirod u un uta r- n1c alhei_n1Jc, CIJ I 1e cilJ da sc postanc bcsmrta n ne samo spsvemm naporom, vec postizanjcm harmonije, pa i sjedi­ n1en1a sa vecm m Putem.

.   Ipak, ono sto mistici drugih vera smatraju cisto spiritu­ almm  pos_iupko.m:. prema  taoistil'kim  mudracima  zahtcva oIo?ada nJc kra1nJih moguenosti svih nasih obdarenosti   fi­ z1l'.1h, dusevnih  i spiritualnih.  U  ,,Knjizi  o zlatnom  tvdtu" lOJI: ,,Prctvara njem l'inga (srzi) u ci (vitalnost) premosccna  J prv prepreka 1 savrseni mir tela jc najednom tu. Pretva ra­ n1cn: c11a u sen (duh) prcvazidcna jc preprcka i mir srca je posttgn ut.. Pretva ranJem sena u praznin u nestajc poslcdnja prcpreka .1  duh je sjedinjen  sa  Duhom. Time je  nas cliksir usa:rsn 1 steena besmrtnost. Takvo jc pravo znacenje svcga sto JC tkada bllo napisano i izrcccno o svetoj vezbi samousavrsavanja; ono nema nikakve vcze sa pravljenjem pilula u stvarnosti."

Nisu svi taoisticki mudraci odbacivali upotrcbu lekova za jacanje ako su adeptu pomagali u nastojanju ka pravoj besmrtnosti, jcr su ih smatrali korisnim za postizanje dvaju uzgrednih proizvoda joge, dugovecnosti i produzene  mla­alačke snage. Ovakva jedna kombinacija onog sto bismo na­ zvali ,,spiritualnim i materijalnim sredstvima" u skladu jc sa glavnim taoistil'kim nacelom da isti prirodni zakoni dcluju na svim ravnima postojanja. Ccsto, medu tim, izraz ,,odbir sasto­ jaka za cliksir" ima ezotcrijsko znal'enje, kakva nalazimo u tekstovima koji daju kljul' za pravi smisao raznih alhemijskih izraza. Pisac pol'inje time sto preporucujc mir kao najbitniji sastojak u alhcmiji, dodajuci da mir nc bi smco da se shvati kao sputavanje svih oseea nja tako da se posta ne nesvestan kao sto SU zemlja, kamen, trava idrvece; da VU nijen (doslovno: ne-misao) znaci ,,prava misao" iii misao koja je kao svetlost uperena na samu sebe i time podstrekava Sen da podiie l'i i preobrafava  ga  U  evrstu  du hovnu  supstancu;  da SC  izrazi ,,olovo" i ,,ziva" odnose na Sen i l'i i da se samo u nizim stadijumima koriste materijalni sastojci. Pisac ide i dalje govoreci da ta mo gde neki tekst pominje ,,odbir bilja za eliksir" istinsko znacenje je ,,ovladavanjc duhom i telom";jer samo ako je svest mirna sen i l'i ce biti potpuni i ,,spremni za spravljanje eliksira u topionil'kom kazanu tela".

Joginski reiim -uvodni  prateiideofoge izosamstupnjeva

Bez obzira u kojoj je sredini, jeda n adept ne mofo se nadati da njegove jogi vezbc bud u uspclne ako nije spreman da se podvrgne jed noj prilil'no strogoj disciplini. Bez vlasti nad telom i duhom nikakav stepen revnosti ncec doneti ielje­ ne rezultatc.

Ishrana tela. Da bi telo postalo u potrebljivo orude za jogu, treba voditi raeuna o ishrani, odevanju, snu, kupanju i vdbanju. Po rccima Ko Hunga, u svemu se morn ima ti mere. Jesti treba tek toliko da sc utoli glad, a nc preobilno i odvcc brinuti o ukusu jela. Vino se moie piti, ali ne u toj kolil'ini da izazove preterano uzbudcnje iii dovcdc do nekontrolisanog dclovanJa. Odeea treba da je podobna godiSnji m dobima i vrcmcnu. U pglcdu .sna, spavali premalo jed nako je stetno za napredovan1e kao 1preterivanje u tome. Ne bi se smelo ici u krvct ni ustajati     epropisano vremc, kao ni spavati pod :cd1m ne?, m ako   e 1aka rosa. 0 kupanju  raznc skole joge 1ma1u razhcita prav1la; one se uglavnom razilaze u tome da Ji se trcba.ku p.a ti veoma rctko iii pak vise ncgo sto jc neopho­ dno.VezbanJc, ma kako pravilno, mora biti sa mcrom, a na­ pctost a svaki naci n izbcgavati. Ko Hu ng jegovorio o Judosti pokusaJa .da c. postanc ncprirodno snafan, jer je prejako npre.zan.J.e m1s1ta stctno isto kao i previSc sna iii naprczanjc ociJu lus11_u. Nap?minjao jc i da je budalasto prkositi rdavom :remcnu  1zlafoc1 se oluji ivelikoj vruCini  iii hladnoci.  Biti     JCd nostavan jc jcdno, a biti spartanac drugo.

,v _