ČUJ, MALI ČOVEČE!

Zovu te „MALI ČOVEK“, „OBIČAN ČOVEK“, vele.

Kažu, dolazi tvoje vreme, ,,era Malog čoveka"

(‘The age of the Common man’).

Nisi Ti taj Mali čoveče, koji to kaže, već oni: potpredsednici velikih nacija, odabrane vođe radnika, preobraćeni šinovi građanskog staleža, državnici i filozofi. Oni ti nude budućnost, ali te ne pitaju za prošlost.

Ti si naslednik užasne prošlosti. Tvoje nasledstvo je užareni dijamant u ruci. Ja ti to kažem!

Svaki lekar, svaki obućar, mehaničar ili vaspitač mora da poznaje vlastite nedostatke ako hoće da obavlja svoj posao i zarađuje hleb. Decenijama već pokusavas da zavfadaš Zemfjom. Od tvog razmišljanja, tvojih postupaka, od sada zavisi budućnost ljudskog roda. Ali tvoji učitelji i gospodari ne kažu ti kako stvarno razmišljaš ni kakav si; niko se ne usuđuje da ti uputi nikakvu kritiku koja bi trebalo da te pripremi i osposobi da sam upravljaš svojom sudbinom: Ti si “slododan” samo u jednom smislu: oslobođen si poduke kako sam da vodiš svoj vlastiti život, slobodan od samokritike!

Nikada nisam čuo kako se žališ: ,,Vi me unaprediste u gospodara nada mnom samim i mojim svetom. Ali mi ne rekoste kako se to postaje gospodar nad samim sobom i ne rekoste mi kuda sam se to pogrešno uputio, o čemu to pogrešno razmišljam, gde pogrešno postupam."

Ti daješ vlastodršcima pravo da vladaju ,,u ime Malog čoveka". A sam si nem. Daješ moćnima ili zlonamernim nesposobnjakovićima više moći da te zastupaju. Prekasno otkrivaš da uvek ispadneš prevaren.

Razumem te. Jer, video sam te hiljadu puta golog, dušom i telom, bez maske, bez partijske knjižice, bez biračkog listića, bez tvoje „omiljenosti u narodu". Golog kao novorođenče i golog kao vojskovođu pokrivenog samo krpčetom. Preda mnom si ridao, kukao, opisivao svoje žudnje, otkrivao mi svoju ljubav i svoj čemer. Poznajem te i razumem.

Hoću da ti kažem kakav si, Mali čoveče, jer istinski verujem u tvoju veliku budućnost. Bez sumnje, ona ti pripada. Zato prvo pogledaj samoga sebe. Pogledaj se kakav si stvarno. Čuj ono što se ne usuđuje da ti kaže niko od tvojih vođa i predstavnika:

Ti si MALI, OBIČAN ČOVEK.

Slivati dvostruko značenje ovih reči: MALI i OBIČAN...

Ne uzmiči! Skupi hrabrosti da vidiš samoga sebe!

“A sa kojim pravom bi ti da me učiš?” Vidim ovo pitanje u preplašenim ti očima. čujem kako ga izgovara tvoj drski jezik, Mali čoveče! Plašiš se da pogledaš samoga sebe u oči, plašiš se kritike, Mali čoveče, kao i moći koju ti obećavaju. Ne znaš kako bi trebalo da koristiš tu svoju moć. Ne usuđuješ se ni da zamisliš da bi ikada sebe samoga mogao da osećaš drukčijim nego kakav si sada: slobodnim, umesto pognutim; otvorenim, umesto što uvek okolišaš; sebe kako vodiš ljubav usred dana, a ne, kao lopov, u tami noći. Ti samoga sebe prezireš, Mali čoveče. Kažeš: ,,A ko sam to ja da imam sopstveno mišljenje, da sam odlučujem o svom životu i proglašavam svet svojim?" Imaš pravo: Ko si ti da polažeš pravo na svoj život? Ja ću ti reći ko si!

Od pravog Velikog čoveka razlikuješ se samo u jednom: Veliki je jednom bio veoma mali čovek koji je razvio u sebi jednu jedinu veliku sposobnost: umeo je da uvidi kada misli i kad se ponaša kao mali. Snagom zadatka kome se predao svim srcem naučio je da sve bolje shvata kako i kada njegova majušnost i neznatnost prete da ugroze njegovu sreću. Veliki čovek, dakle, zna kada je i kakav je Mali čovek. Mali čovek ne zna da je mali i plaši se da to sazna. On skriva svoju neznatnost i teskobu stvarajući iluziju o snazi i veličini, tuđoj snazi i veličini. Ponosan je na svoje velike generale, ali ne i na samoga sebe. Divi se mislima koje nisu u njegovoj glavi, a ne onima koje je pioizveo njegov mozak. Utoliko brže prihvata stvari ukoliko ih manje shvata. A ne veruje u ispravnost misli koje najlakše shvata.