ZNAČENJE   I  ZNAČAJ

Od poznatog preko nepoznatog do nepojmijivog

Ljudi se pitaju zasto zivot nema smisla. Smisao sam po sebi ne postoji. Smisao zivota ne postoji; covek sam mora da ga stvori. Sarno ako ga stvorite moCi cete i da ga otkrijete. Smisao prvo mora biti izmisljen. On ne le:li tu negde kao kamen, on mora biti stvoren kao pesma. On nije stvar, on je znacaj koju stvarate u svojoj svesti.

lstinu ne mozete  dobiti, ali je mozete osetiti. Tek onda mozete

poceti da je trazite u sebi, u svom bicu. Ona mora da se razvije. Ona predstavlja razvoj. Smisao je razvoj. Moracete ceo zivot tome da posvetite.

Ali savremeni urn se oseca beznacajnije nego ikada do sada, zato

sto se u proslim vekovima zivelo u nekoj otupelosti, u nekom snu.

Pravoverje je preovladavalo, obicaji su hili mucni i ukorenjeni. Re­ ligija je hila veoma jaka, ponasala se kao diktator. Ljudi su vekovi­ ma ziveli verujuCi. A sada, u ovom veku, sve veCi broj !judi se usudio da odbaci veru. Tavera je sluzila da u ljudima ucvrsti osecaj da po­ stoji smisao zivota; sada je ta vera nestala. To je dobro- dobro je da je do sada vera nestala. Ovo je prvi vek agnosticizma. Sve vise !judi je prvi put postalo sve zrelije, zrelije u smislu da se vise ne oslanjaju na veru, na sujeverje. Odbacili su veru punu sujeverja.

Ali, pojavila se neka vrsta vakuuma. Vera je nestala, a sa njom i

lazni osecaj koji je davala, da postoji smisao zivota. Ostala je prazni­ na. Ono negativno je odstranjeno, unistili smo staru zgradu, i sada treba uraditi nesto pozitivno. Moramo podiCi novu zgradu. Nema vise starog hrama, ali gde je novi? Vera je unistena, ali gde je pove­ renje? Vera je otisla- to je dobro, aline i dovoljno. Neophodno je, aline i dovoljno. U ovom dobu, vera je nestala ali nista nije doslo na njeno mesto. Sada cete morati da se okrenete poverenju.

Sigurno ste culi za nemackog mislioca Ludviga Fojerbaha. On je bio glasnik savremene misli. Fojerbah je objasnio da je Bog besko­ nacna zudnja ljudskog srca. Rekao je da Boga nema; Bog ne postoji kao objektivna realnost. On je samo ispunjenje zelje. Covek hoce da postane svemoguc, sveprisutan, sveznajuCi. Covek zeli da posta­ ne Bog to je ta zudnja- da postane vecan. To je zelja da postane besmrtan  i apsolutno mocan.

Ova Fojerbahova izjava je hila jedan od prvih napada na veru u

Boga. On je rekao da Bog nije objektivan; Bog ne postoji. Bog je sa­ mo projekcija covekovog uma; nema ontoloskog dokaza o postoja­ nju Boga, on je samo psihicki san. Mi razmisljamo o Bogu zato sto mislimo da smo mi sami nesposobni. Potrebno nam je ne8to sto ce nas Ciniti kompletnim. Treba nam ideja koja ce nam dati osecaj da nismo stranci ovde, dana ovom svetu postoji neko ko brine o na­ ma. Bog nije nista drugo do projekcija oca. Zelimo da se oslonimo na nesto. To je samo zelja, bez osnove u stvarnosti.

Onda je dosao Karl Marks. On je video Boga kao ideoloski po­

kusaj uzdizanja iznad date stvarnosti. Marks je rekao da ljudima ko­ ji su siromasni, pate, zive u bedi, potreban je san, i to san koji ce im dati nadu. Ljudi zive u takvom beznadu, u takvoj bedi, da ako ne

mogu da sanjaju da ce nekada u buducnosti sve biti savrseno, nece biti u stanju da podnesu ovu nepodnosljivu stvarnost. Bog je, dakle, opijum; religija je opijum za mase. Ona je droga. Ona pomaze !judi­ rna, daje im utehu. Ona je neka vrsta leka za smirenje. Ljudi su uta­ kvim bolovima, da im je potreban lek protiv bolova; danasnjica, da, danasnjica je ispunjena patnjom, ali sutra ce sve biti u redu.

Marks je rekao da su zato Isusovi blagoslovi postali toliko va­ zni: ,Blago siromasnima." Zasto? Zasto je ,blago" siromasnima? Zato sto ,je njihovo carstvo nebesko." Sada se siromah moze nada­ ti. Ovde je siromasan, alice tamo naslediti carstvo nebesko. I ne sa­ mo to, lsus jos kaze: ,Oni koji su prvi ovde tamo ce biti poslednji, a oni koji su poslednji ovde bice prvi tamo." Sada je siromah zaista srecan. On zaboravlja svoje siromastvo. On ce biti prvi u carstvu nebeskom. Marks misli da su ove reCi kao droga.

Njegovo videnje takode se Cini veoma logicnim. Kada !judi pate, postoji samo jedan naCin da to tolerisu: da bi im proslo vre­ me, mogu da misle na bolju buducnost. Nalazite se u bolnici; mo­ zete da zamislite da cete sutra izaCi iz bolnice, da cete otiCi kuCi, i sve ce biti u redu. To je samo jos nekoliko sati vise. To mozete da podnesete.

Na ovom svetu cete biti jos samo nekoliko godina, pane brinite o tome. Raj vas ocekuje uskoro. Sto ste siromasniji, na visoj poziciji cete biti u raju. I sve sto propustate ovde tamo cete imati u izobilju. Nemate lepu zenu? Ne brinite. U raju ce ih svako imati koliko zeli, i to lepe zene, kakve ne mozete ni da zamislite. Ovde ne smete da pi­ jete alkohol? U raju teku reke vina, alkohola svih vrsta. Mozete da pijete koliko zelite, mozete da se nalivate do mile volje.

Ovi snovi su samo uteha za ugnjetene,  potlacene. Marks kaze da je religija samo trik za iskoriscavanje ljudi, trik da bi vladali nji­ ma, trik da se ne bi pobunili. Zestoko je napao stara verovanja.

Tre6 udarac je zadao Fridrih Nice. On je rekao: ,Bog nije nista

drugo do oslabljena  volja za zivotom." Kada osoba ostari, iii dru­ stvo postane staro, trulo, dosadno i bude na umoru pocne da razmi­ slja o Bogu. Zasto? Zato sto se smrt priblizava i covek mora nekako da se pomiri sa tim. Zivot mu izmice iz ruku, ion ne moze nista da uradi povodom  toga- ali bar moze da se pomiri sa tim dace umreti.

Bog je trik da biste prihvatili smrt. Nice jos kaze i da smrt prihvataju samo oni koji su postali slabi.

On je govorio da sama ideja o Bogu potice iz zenskog uma; go­ vorio je da su i Buda i Hrist isfeminizirani, da nisu nimalo muzev­ ni. Previse su mekani. Oni su ljudi koji su prihvatili poraz i vise se ne bore za opstanak. Kada osoba prestane da se bori za opstanak, postane religiozna. Kada volja za posedovanjem moCi vise nije tu, covek poCinje da propada i umire ali i da misli na Boga. Bog je protiv zivota, zivot je zudnja za moCi. Zivor je konsrantna horba; zivot je sukob i neko mora da pobedi. Kada ljudi postanu previse slabi i ne mogu pobediti, ti porazeni umovi postaju religiozni. Re­ ligija je poraz.

Fojerbah, Marks, Nice- njih trojica su stvorila atmosferu u ko­ joj je moglo da se kaze da je Bog mrtav, ada je covek slobodan.

U ovakvim okolnostima ste se vi rodili. Ako ste savremenik uopste, onda je situacija takva. Vise se slazete sa Fojerbahom, Marksom i Nice om, nego sa osnivaCima i prorocima religija. Oni su daleko; mine pripadamo njima, oni ne pripadaju nama. Udaljenost je prevelika. Nasi proroci su Fojerbah, Marks, Nice, Frojd, Darvin

- ovi !judi su unistili celu strukturu, ceo sablon vere.

Voleo bih da vam kazem da su covecanstvu uCinili veliku uslu­ gu. Ali nemojte me pogresno razumeti. Oni su potpuno oCistili co­ vekovu svest od vere, ali to je samo polovina posla. Sada je potrebno ndto drugo. To je kao kada pripremate bastu, pa pripre­ mite zemlju, pocupate korov, sklonite svo kamenje. Zemlja je sada spremna, ali vi samo cekate i ne sadite ruze, ne sejete nikakvo seme.

Ovi ljudi su ucinili veliku uslugu covecanstvu. Pocupali su sav korov. Ali basta nije spremna ako se samo korov pocupa. Cupanje korova je deo pripremanja baste, ali to nije i sama basta. Sada treba zasaditi ruze. Te ruze nedostaju, dakle, nedostaje smisao.

Ljudi su u corsokaku. Oni misle da je ovo parce Ciste zemlje gde ne raste vera, gde zudnja za nepoznatim i onostranim ne cveta. I ka­ da pocnu da gledaju okolo, vide da nema nicega. Da je pustinja. Ovi ljudi su ocistili zemlju, ali je na tom mestu ostala samo pustinja. Co­ vek je, zatim, postao veoma zabrinut. Zabrinutost je vekovima hila potiskivana  da hi ljudi mogli da se priklone  partiji, religiji, sekti,

drustvu. Hiljadama godina je  zabrinutost  bila  zakljucana  i covek je bio rob. Sada je katanac slomljen, covek vise nije rob, i hiljadugodi­ snja represija  ie popusrila.  C:ovek  ludi.

Tosto su ovi !judi uradili moze se pretvoriti u oslobadanje ili u gubitak. Zavisi. Ako pravilno iskoristite ovu situaciju i pocnete da uzgajate ruze u svom srcu, uskoro cere biti zahvalni Fojerbahu, Marksu, Niceu, Frojdu, i svim drugim ljudima koji su unistili veru, koji su unistili staru religiju. Utabali su put za nove vrste verovanja

- zrelije, starije, odraslije.

Ja se slazem, ali ne zaustavljam se na njima. Ako se zaustavite, beznacajnost ce biti vasa sudbina. Da, dobro je da Bog ne postoji, ali onda otkrijte sta se krije u vasem unutrasnjem  bicu.

Oni su stvorili situaciju u kojoj mozete da kazete ,Ne znam". To je agnosticizam. Sada to iskoristite kao odskocnu dasku da ode­ te u nepoznato. Spremni ste da odete u nepoznato. Znanje vas ne sputava, niko vas ne golica po tabanima.Slobodni ste prvi put. Ali zasto stojite tu? Stajali ste tu zato sto ste hili vezani lancima, i jos uvek tu stojite iako ih nema. Idite jos malo napred. Sad istrazujte! Postojanje je vase. Istrazujte ga bez ikakvog koncepta, bez predra­ suda ili neke prethodne filozofije.

Znanje je unisteno, i to je dobro. Ovi !judi - Fojerbah, Marks, Nice i ostali uCinili su dobru stvar CisteCi gluposti stare vekovima, ali zapamtite, cak ni njima to nije pomoglo. Nice je umro u ludnici, i ako ostanete na Niceu, ocekuje vas ludilo i nista vise. On je uCinio veliku uslugu, bio je mucenik, ali je zaglavio sa svojom negativno­ scu. Unistio je veru, ali nikada nije isao da istrazuje. Bez vere, cega ima? Bez vere, sta postoji? Nesto postoji. Ne mozete reCi da nema nicega, necega ima. Sta je to? On nikada nije meditirao. Razmislja­ nje, logicko razmisljanje, moze da uradi jednu stvar- moze da uni­ sti veru. Ali vas ne moze povesti ka istini.

Sada moramo da stvorimo smisao. Smisao nam vise ne daje dru­ stvo, niri bilo ko drugi. Martin Hajdeger kaze da kada jednom co­ vek postane svestan besmislenosti zivota, tada se javlja zabrinutost, nemir, parnja. On kaze: ,Ovo se desilo nakon  oslobadanja  onoga sto je potCinjeno komforu i uslovljavanju bilo vekovima pod klju­ cem. Kada dode do oslobadanja, covek moze da dela, ali suprotno

normama koje su ustanovili drugi ljudi ili stvari. Mora da se osloni na sebe."

Hajdeger je u pravu. Morate da se oslonite na sebe. Sad ne sme­ te de sa oslonite ni na koga drugog. Nikakve svete knjige nisu od pomoCi, proroci su nestali, nema vise glasnika. Moracete da se oslonite na sebe. Moracete da stanete na svoje noge. Moracete da postanete nezavisni. Hajdeger to naziva ,resavanjem". Moracete to da resite, da dodete do resenja. Sami ste i nema ko da vam pomog­ ne. Sta cete onda da radite? A ne znate nista. Nema vere koja ce vam dati mapu. Ne postoji poznata teritorija, samo nepozanato vas okruzuje. Celo postojanje je opet postalo misterija.

To je velika radost za one koji imaju hrabrosti jer je istrazivanje sada moguce.

Martin Hajdeger to zove resavanjem, zato sto kroz to pojedinac postaje odlucan, postaje pojedinac. Nema Boga, obicaja, zakona, zapovesti, normi, principa   covek mora da bude ono sto jeste i mo­ ra da odluCi gde ce da ide, sta ce da radi i sta ce biti. Ovo je znacenje poznate egzistencijalisticke maksime po kojoj postojanje prethodi sustini, tj. ne postoji sustinska priroda covekova. C:ovek stvara to sto jeste, stvara sam sebe. Smisao mora biti stvorena. Morate pevati svoj smisao, morate igrati svoj smisao, morate slikati svoj smisao, morate ga ziveti. On ce proizaCi iz zivljenja; kroz igru ce poceti da ulazi u vase telo. Kroz pesmu ce vam doCi. On nije kamen koji lezi negde, koga treba otkriti; on mora da procveta u varna.