Zlatni dani

Ma tek i na nekoliko dana ili sati ili na jednu sedmicu, cak i više, ali svake godine se vraca vreme koje bih voleo da nazovem: zlatni dani. Zemlja je opet vlažna i meka od kiša krajem leta. Voda je s listova sprala prasinu i krosnje su opet zelene. Zore su sveze, ali je dan jos topao. A na brdima u sumrak mlak je zapadnjak.
Ova vreme nazivam zlatnim danima zato jer je boja septembra zlatna. U vazduhu blistaju sitna sjakatava zrnca, i aka čovek s vrha brda pogleda na ravnicu, vidi kako predeo prekriva blistava zlatna prasina. Pod blistavom maglom, u sjaktavoj izmaglici leno se odmaraju baste i od ove pospane sporosti zri grozde, jabuka postaje penušava, pune se slascu orah, badem, breskva i
sljiva. uzlatnom medu plovi zemlja i sunceva svetlost blista poput šntog ulja.
Kada stiže kraj kišnog vremena na kraju leta, nebo se ocisti i javi se karakteristican blag zapadnjak, znam da su stigli zlatni dani, uvek nadem nacina, ma samo i dva puta iii tri da odem, ali u brda na dvadeset i cetiri sata, i da provedem u bastama koliko god mogu. Ne samo zbog toga da bih seo ispod čokota, da redom, polagano probam privlačnu mnozinu vrsta. Muskat crni hamburg, jajasti crni muskat, svojim rastopljivim ukusom grozdica uvek mami na povratak. Ali tu su i muskat otonel, medeno belo, delavar, kraljica vi­ nograda. U meduvremenu grickam bademe, sedam na ivicu, ljustim sveie orahe, pazljivo i bezbrišno. U ovim kasnim, zrelim danima cak se i ptice oglafavaju. Ujutru rano cujem kosa, popodne slavuj otpeva nekoliko taktova, kao da uzdise, i jedva uspevam da suspregnem suze od tronutosti. Zasto? Ne znam. Ujutru je prolece, u podne leto, uvece jesen, bagrem cveta, senica peva, cele noci iz doline eujem Sumsku sevu, vreme je kao rekapitulacija cele godine, ali s neizrecivim mirom i blagoscu, kao da je mudra slika secanja, i da se razrefava u carobnoj melanholiji.
Zalazim medu baste da se napijem mirisom zreline da mi se oci zasite udima_izdašnib glavica kupusa, repe, zrelog paradajza,;aprike, teskib tikava lubemca. Nad stazu se nadvila sljiva, berem dva ploda, saginjem se da bib 1spred nogu ubrao cetvorolisnu detelinu, kao da je kraj maja.
Al!izlazi i zbog toga jer ovim carobnim danima prolaznosti, vise nego
u svezem apnlu, u plamenom Julu, mogu neposredno da dozivim nesto: obesmrćenje zivota. no zlato sto blista na nebu i u vazdubu nije prirodna pojava. Ok? zrele zemlJe svetli se aura obesmrcenja. I u tom nadzemaljskom blis­ tavdu, n pragu smrti, ali na vrbuncu zivota kada priroda dobrovoljno rasipa celo VOJe Iago u zrlD?' medenom miru bez strasti i nasilja, u toj spokojnoj lepoti svaki put sazn 1 1znutra neka tajanstvena vocka. Karla god nastanu zltni dani, j krecem da ucestvujem u njibovom bivstvu, uvek dobijem neki uvid, kao da Je onda sazreo rad godine, i da je spreman za berbu.
Ovi dani su ove godine poceli relativno kasno i neobicno se oduzili. Nebo se razvedrilo oko dvadesetog septembra, zlato je jos uvek blistalo iznad šnma petog oktobra, šnmska seva je neprekidno pevala, i u vlašnim dolinama brao sam kite ljubicica. U lakom letnjem odelu lutao sam po pola dana šnmom, i kad sam se vratio kuCi, podno vinograda sam nasao levandu u cvetu.
Ono sto cu ispricati, licno je. Na prvi pogled izgleda da se ne odnosi ni na k_oga .. pak cu isprieati, i znam, nisam indiskretan, jer je mogušnost sliene s1tuac1Je danas otvorena za mnoge. Moze naiCi takvo vreme kada ce u ovakvu sitvuaciju dospti viSe sotina ljudi, a ne bas bezvrednib. Karla sam popodne leskano na pnstranku 1 posmatrao neka dva sata seljaka kako dole na livadi kosi otavu, dok je knjiga bila pored mene otvorena i nedirnuta, onda sam iz dubine oseeao kako bi bilo dobro da i neko drugi za ovo sazna. Konacno, ne bi me stalo narocitog napora iii da sve sasvim precutim, iii da pribelezim u dnevnik, i na taj nacin pobranim za druge.
. _Poce_I_o je rano ppodne, gore ispod borova. Po malim proplancima cvetao Je JesenJI mrazovac 1 prolazio sam izmedu vila, svi udovi su mi trnuli, srecni. Premisljao sam o beskrajnom bogatstvu osamljenib dozivljaja i razumeo sam one koji su radije odabrali bastu iii biblioteku, nego govornicu i bojno polje.
Smatrao sam u tom trenutku da je nepodnosljiva beskrajna dosada drust­ vn.og zivoa, prazia pozorista, zabave, zivot prozivljen u osami izgledao fill Je --ust I besa. rzaJan _u odnosu na njegovo bogatstvo. Osamljeni život je bogatiji događanjima od Javnog. Mudrac vise zivi nego beroj u ovim zlatnim danima ovde, kako promine jedna sedmica sama, bez reci, sada sam ucesnik veceg zivota nego kada sam pre dvadeset godina proziveo sest ratnib meseci.
Karla sam se spustio iz šnme, u podnozju leski, na suneanom pristranku ugledao sam procvale bulke. Zlatni dani uvek iznenaduju eoveka. Gore mra­ zovac, ovde bulke: jesen i jun jedno pored drugoga. Tada mi pade na um rec. Agan. Grcka rec, ali za nas ju je lepo protumacio istoriograf Burkhart. Znaci: u svetu Grka znaeajno je bilo samo ono sto se zbivalo pred javnoscu.
Mi smo ovaj agonalni nacin zivota potpuno preuzeli od Grka, i uopste uzimamo u obzir ono sto se odigrava javno. Vašno je: vest, uspeb, ime, slava. Sve ovo samo po sebi nema nikakav smisao. Sta cu sa svojim slavnim imenom u sumskoj osami? Vašni su zato jer su agonalni. Covek svoju snagu mora da preoblikuje prema spolja, u ulogu, jer je jedino bitno: pred drugima se po­ javiti u povoljnoj boji.
Jedan persijski kralj je bteo da sagradi palatu i preporucena su mu dva graditelja: kineski i grcki. Obojica su pripremili planove i kada je kralj pre­ gledao nacrte, rekao je: Grcka je lepsa, spolja, jer ako neko ugleda ovu zgra­ du, smesta ce znati da u njoj stanuje kralj; ali su sobe prazne i bladne. Kineska ne blista tako, ali je iznutra topla, prisna, prikladna za stanovanje, i ovu palatu biram za svoj dom. Jer u svom domu boeu da stanujem za sebe, a ne za javnost.
Kineski nacin zivota, iii mozda i ceo istocnjacki, suprotstavljen je agonu. To je ona intimnost privatnog zivota koja nedostaje u grckom i nasem zivotu. Karla se nalazim ovde sam vec vise od jedne sedmice, razumem persijskog kralja, jer sada zivim sebi, a ne javnosti. Agonalni zivot je jednostavno neoz­ biljan.
Na travnatom pristranku provirila zaobljena stena. Bilo je prijatno sesti. Iz dzepa sam izvadio drenjine, pa mada su bile tek poluzrele grickao sam ib, a kosticu sam ispaljivao daleko. Otkrice me je sasvim obuzelo. Osecao sam kako zivim presudne trenutke. Moram da biram. Odnosno: vec sam odabrao. Ne cezarski zivot, ne agon, ne slavu, ne uspeb, ne javnost, nego intimnu i toplu osamu, jednostavno zato jer je bogatija. Vise je.
Coveka je tesko prevariti. Ne moze mu se reCi idi u ovom pravcu, ovde ces dobiti vise. Posle izvesnog vremena otkrice prevaru i onda je kraj. A eovek je bice koje je sasvim nezamislivo gladno zivota. Uvek odlazi tamo gde ima vise udela u zivotu. Cak je u stanju i da se razboli ako mu zdravlje obezbeduje malo dozivljaja. Uvek mu je potrebno vise, blistavije, vatrenije, zanimljivije, ozbiljnije, uzbudljivije, delotvornije, efektnije. Vee odavno sam mislio da ndto ne valja u agonu, jer on premalo daje. Sada vidim da tu nema pomoCi. Biram bastu i biblioteku, eutljive stenje, molitvu bez reci i tibo se­ denj. Zasto? Jer cu tako dobiti neizmerno vise od onoga sto mi je neophod­ no. Zivot prozivljen u osami beskrajno je bogatiji od javnog. U svom zivotu zelim da zivim za sebe, a ne za javnost.
. Ovo moje drfanje veoma su mi olakSali moji savremenici. U Madarskoj je bda nepoznata ova dubovnost kojoj sam sluzio. Karla bib bteo da stvar pojed­ nostavim sasvim do obicnosti, cak javnosti, trebalo bi reCi da je ova dubovnost imala tri sustinske tacke. Prva: pojacavati poznavanje eoveka na sve moguce nacine, eak i po cenu neprijatnosti, jer samo iz dobro zasnovanog i ispravnog poznavanja eoveka moze proizaCi plodan odnos medu ljudima, i medusobno se mogu uzimati ozbiljno samo oni koji se medusobno poznaju. Druga: otkriti opasnu prirodu krize onoga doba u kojem zivimo i suprotstaviti se sustini i meri vremena. Treca: mystique au lieu de politique, kao sto kaze Pegi, od­ nosno obezbediti prednost Svetom pismu nad partijskim programima.
v• ozdavSe Ovaj duh OStro uprotstavlja interesima svih onih koji SU ovde z1veh. Mozda sam u EngleskoJ, Francuskoj iii Nemackoj mogao da postignem neki uticaj. Nemam saznanja o pretpostavkama i mogucnostima, niti mogu da imam. Nedvosmisleno je da sam uvek bio vanredno prijemciv za zive ideje zvn granica svoje zem9e, mozda i zbog toga sto ovde uopste nisam nalazio ideJe, samo programe. Sto se tice univerzalnog nivoa i savremenosti, dakle
?isam imao cega da se stidim. Ali sto se tice bitnog produktiviteta, u tome, iskreno govoreCi, nisam sasvim siguran, jer ne mogu da znam da Ii bih umeo da se plodno ume8am u tok stvari.
U Madarskoj su se ideje primale s nepoverenjem. Odreden procenat ne­ poverenja, prirodno, uvek se odnosi na lienost i to sam zapazio relativno rano. Ali nisam imao naCina ni da eliminisem sopstveno bice, niti da izmenim krug svojih istinskih interesovanja. Bio sam prinuden da se zadovoljim onom specificnom situacijom koja je zapravo nemoguca. Zaista bi se osecao kao kod svoje kuce u jednoj duhovnoj Evropi, koja u stvarnosti jos nije postojala, gde su mi pravi <lorn bili oni duhovi koje sam uzimao ozbiljno i postovao ih i smatrao svojim prijateljima, i Cinjenica da sam realno ziveo ovde u Madar­ skoj oduzimala je tezinu i zivot mojim reCima.
Cini mi se da svoju situaciju dobro obja8njavam kada kazem da ovde nisam bio kod svoje kuce, jer nisam imao uobicajen stil, nisam bio moderan, po­ pularan; onamo pak, gde sam sve to mogao biti, tamo jednostavno ja nisam bio. Ovde nisam na8ao vezu ni s jednim jedinim eovekom, koja bi obuhvatala celokupnu duhovnost koja zivi u meni, vezu iz koje bi se razvila plodna zajed­ nica, i tako mogla postati osnova bar jednog malenog kruga. A gde bih se
-Y r_etao s ljudima srnc.lnQg_c.lllha,_ tamo se nikada nisam mogao zadrfati toliko vremena da prihvatim dodir i da ga produbim.
Znaci ukratko: gde bi zivot za mene bio povoljan, tamo jedva, iii uopste
?isam mogao da zivim; a ovde, gde sam ziveo, moje bice i moje ideje bile su Iostale strane. A sto se to dogodilo: preduhitiro sam svoje doba, ideje su mi bile nove, moje bice isuvise apstraktno, misli nemoguce, moja lienost isuvi8e radikalna, nivo visok, iii nesto drugo, sada je sasvim sporedno. Presuda ni inace nije moja stvar, jer eovek u ovakvim pitanjima o samom sebi ne moie izreCi ispravno miSljenje.
Ovakva nemoguca situacija bi porazila eoveka koji tezi vodstvu i delovanju. I dok sam verovao da treba da vodim i da delujem, i mene je porafavala. Kasnije kada sam se odrekao castoljublja, istina kasno, ali ipak dobrovoljno, i kada vise nisam imao zahteva da postizem dejstvo, odjednom su mi pred ocima sinule bezgranicne prednosti nemoguce situacije. Toje bilo vreme kada sam, bez svesnog odmeravanja, odbacio agon kao za mene nepodoban i plitak nacin zivota. Sta je bilo na suprotnoj strani od agona, tada jos nisam znao. Privremeno samo: dalje od javnosti! dalje od eastoljublja! dalje od uloge!
Uopste ne poznajem takvog duhovno znacajnog eoveka cije misljenje na neki naCin ne bi znacilo grupno misljenje. Iza jedne njegove reCi nalazi se partija, iza druge prijateljski krug, iza trece interesna zajednica, iza cetvrte masa ucenika. Svako ozbiljno misljenje dostojno pašnje, s kojim sam se sus­ retao, naravno ovde kod nas, pripadalo je mnozini i ovu mnozinu je pokretalo ovo misljenje, i ova se poistoveCivala s ovim misljenjem. Svaka rec je zapravo bila glasacki listic u ime mnozine. Primetio sam da je tezina reci merena na taj nacin koliko se ljudi poistivetilo s njom. Ove reCi su zaista bile omiljene. Kad bi neko bio napadnut, napadacka rec je bila rec grupe, ako je pak doticni bio branjen, i odbrana se dogadala u ime grupe. Misljenje, pisanje, borba, stav, rasprava obicno su bili gotovo potpuno kolektivna ispoljavanja. ReCi duhovnosti, kao sto rekoh, zapravo su bile glasacki listiCi shvatanja sveta, zauzimanje stava, emocionalne i interesne veze.
Zbog svoje nemoguce situacije ja nikada nisam imao prilike da na ovaj nacin glasam. Uvek sam mogao govoriti samo u svoje ime. Iza mene, pored mene, iii sa mnom, nije bilo nikoga. S onim sto sam govorio niko se nije identifikovao. Dolazilo je vise do suprotstavljanja iii polemike iii srdzbe. Ko­ nacno, ipak je neprijatno kada svi izrafavaju kolektivno i grupno misljenje, onda eto nekoga koga je bas briga za sve to i govori samo u svoje ime. Bio sam u nemogueoj situaciji, nemoderan, nepopularan, bez uobicajenog stila. Niko me nije branio, sam sebe sam morao da odbranim. Za mene niko nije odgovarao, sam sam morao da odgovaram. Odgovornost zbog misljenja pa­ dala je na mene celom tezinom odgovornosti. Nisam pripadao nikakvoj grupi. I tako sam lagano bio prinuden da se preobrazim u sebe samog, cak i vi8e mozda nego sto sam ranije nameravao, koliko god sam mogao. Individua­ lizovao sam se na narocit naCin. Moji savremenici su me prinudili na potpunu osamu i izolovanost, kad su mi pokidane i presecene sve kolektivne veze, samo sam mogao izreCi ono sto sam zaista i stvarno ja rekao.
Ne treba traCiti reci. Istupio sam iz agona i postao outsider. Odnosno smatran sam autsajderom. Jer se jos uvek verovalo da cu ucestvovati u trci. Nije se moglo ni zamisliti da postoji neko ko se toliko razlikuje od drugih, da se cak i ne takmici. Autsajderom se naziva konj na samoj spoljnoj ivici staze. Ni slutili nisu da ja vise nisam agonalni takmicar za uspeh pred javnoscu, koji ne ume da se odrekne svoje uloge. Uklonio sam se sa staze i postao gledalac. Ali ne posmatrac takmicenja. Celokupna istorija takmicenja, nezdrava trka za uspehom koja se obnavlja svaki dan beskrajno mi je bila dosadna. Na8ao
sam nesto bolje da gledam u ovom lepom svetu. Na8ao sam nesto bolje o cemu eu razmisljati, nesto bolje za jelo, nesto bolje o cemu eu pisati. casto­ Ijublje mi je poraslo. Odbacio sam moguenost uspeha koji se moie pošnjeti na takmicenju. Tako sam dosegao cuvenu bezimenost.
Cuvena bezimenost je suprotnost agonalnog nacina zivota. To je takav nacin zivota u kojem je euveni eovek bezimen, i to zbog toga sto samog sebe ddi na odredenom opreznom odstojanju od javnosti. Naravno odstojanje ne znai nisa _negativn,?. Javnost me_ poneada zaista interesuje i u najvecem bOJU sluc_a1eva sve sto se tamo zb1va pnhvatam s dobronamernoseu. Ali joj m malo msam privrien i u krajnjoj liniji ceo javni zivot smatram neprijatno bedogadajnim. Ak.? me neo potrazi, rado eu porazgovarati s njim, ako me pnhvate, nemam msta prot1v, ako me pozovu, cak i odem. Ali neka ne zele da mja strast posatne agonalno takmicenje: tu zelju ne bih mogao ispuniti. Mora1u uvafavati da je krug mojih interesovanja sasvim drugi.
Stav cuvene bezimenosti nije ljudski. U cuvenoj bezimenosti zivi kos isto kao i cvrcak, mudrac iii svetac, bezimeni dobrocinitelj i usamljeni umetnik. Izraz in.ace. znaCi: beznacajno ispunjavanje kosmicke situacije. Suprotnost uzgonu, 1er Je agon upravo delotvorno odigravanje uloge koja se igra pred Ja?su. Po om s_hvatanju, cuena bezimenost sasvim odgovara pesnicima, m1shoc1ma, uz1vaoc1ma, mudrac1ma, religioznim ljudima. I buduCi da od sva­ koga od njih ponesto postoji u meni, za mene je ona savrsena. Ko ne zeli da ostigne ista prema napolju, agonalno, jos ne znaci da ne zeli ista da pos­ hgne uopste. Ovakav sud b1 pogre$no shvatio eovekovo castoljublje. I ja ras­ pc:Iaem kustvia o neeuvenoj snazi eastoljublja. Ufasna je kad gori, ali je ]OS uzasm1a kad 1e ugasena. Treba joj dopustiti da nacini eoveka slavnim kad ga po svaku cenu šnli uciniti takvim. Ovakav ufasan realitet kao sto je eas­ toljublje, ne mošn se potisnuti nekašnjeno. Kraj pokufaja nasilja mošn biti samo dusevna halest.
Ali .postoy rzlika izmedu tovga da Ii s.e agonom borim za uspeh pred ljud­ skom 1avnoscu 1 toga da sam cuven u Jednom intimnom beskraju. Religija kaze: pred Bogom. I buduci da to zaista odgovara situaciji, najbolje je izraz zadrfati..Bia: cveovi, drvece, zvezde, ptice znaju samo ovu cuvenost pred Bogom,.Jedmo se covek zadovoljava manjim: cuvenoscu pred eovecanstvom. Kao da Je prolazna vest pred eovecanstvom nesto vise od besmrtnosti u Bagu.
To je kraj misli. Nisam dospeo dovde za jedan dan. Dok je sazrela, odavno sam se ratio iz basta, dosla je zima i opet prolece. Ali kada god mi je pala na um 1 kada sam premisljao o njoj, uvek je iskrsavao vrh brda koji blista u auri, mlaka Suma, seljak koji kosi otavu, bulke, u ustima sam osecao ukus muskata i lice mi je trazilo meki dodir zapadnjaka.