4.   DOŠ’O SI MI NA ZICER, ĐUBRE

Teza. Klasičan oblik ove igre možemo videti pri pokeru. Beli dobije najjače moguće karte, na primer četiri keca. U tom trenutku, ako je igrač DSMNZ, njega više interesuje činjenica što je Crni u potpunosti prepušten njemu na milost i nemilost, nego što će dobiti partiju ili zgrnuti lovu.

Belom je bilo potrebno da postavi neke vodovodne instalacije u kući, pa je sa majstorom detaljno prošao kroz predračun troškova pre nego što mu je dao „zeleno svetio". Cena je dogovorena i zapečaćeno je da neće biti nikakvih naknadnih povećanja troškova. Kad je vodoinstalater na kraju podneo račun, dodao je nekoliko dolara za jednu slavinu koju je morao preko plana da namesti – oko četiri dolara na sumu od četiristo dolara za ceo posao. Čim je dobio račun, Beli je telefonirao majstoru, besan kao ris, tražeći objašnjenje. Majstor nije hteo da odstupi. Beli mu je onda napisao poduže pismo u kojem je doveo u pitanje njegovo poštenje i poslovni moral, odbijajući da mu isplati račun dok dodatne troškove ne eliminiše. Majstor nije imao kud, pa je na kraju popustio.

Nije mnogo trebalo da se vidi da obojica, i Beli i majstor, igraju svoje igre. Tokom prethodnih pregovora oni su ispipali mogućnosti jedan drugome. Majstor je povukao svoj izazivački potez kada je podneo prvobitni račun. Pošto je već dao reč da neće biti prekoračenja, bilo je jasno da nema pravo. To je podstaklo Belog da, u pravednom gnevu, sruči drvlje i kamenje na majstora. Umesto da na dostojanstven način stavi svoju primedbu, što bi odgovaralo njegovim Odraslim principima, uz ispoljavanje izvesne doze neprijatnosti zbog svega toga, on je iskoristio priliku da opširno iskritikuje celokupan majstorov način života. Na površini, njihova rasprava je delovala kao kontakt Odraslog sa Odraslim, sasvim normalna poslovna razmirica oko odreñene sume novca. Na psihološkom nivou, bilo je to obraćanje Roditelja Odraslome: Beli je zloupotrebio svoju beznačajnu, mada društveno opravdanu, primedbu (stanovište) da otkači sve što mu se godinama nakupilo protiv tog gramzivog majstora, kao što bi verovatno i njegova mama uradila u sličnoj situaciji. On je ubrzo shvatio svoj skriveni stav (DSMNZ) i priznao sebi koliko- je u potaji bio obradovan majstorovom provokacijom. Onda se prisetio kako za sličnim nepravdama traga otkad zna za sebe, kako im se uvek obraduje i isteruje ih  na čistinu sa istim oduševljenjem. U većini slučajeva koje je upamtio zaboravio je ono što ga je izazvalo, ali se do detalja sećao bitke koja bi usledila. A majstor je, izgleda, igrao neku varijantu „Zašto ovo baš meni uvek mora da se desi" (ZUMD).

DSMNZ je igra za dva igrača, i treba je razlikovati od „Strašno, strašno" (SS). U SS inicijator traži nepravde da bi mogao da se žali nekoj trećoj stranki, tako da igra ima tri člana: Napadača, Žrtvu i Poverenika. SS se igra pod parolom: „Nesreća nikad nije sama." Poverenik je obično neko ko takoñe igra SS. ZUMD se igra utroje, takoñe, ali tu inicijator pokušava da uspostavi primat u nesreći i ne trpi konkurenciju drugih nesrećnika.

DSMNZ je komercijalizovana u tročlanoj profesionalnoj varijanti kao igra „Jazavaca". Moguće ju je isto tako igrati kao bračnu igru udvoje, na manje ili više suptilan način.

Antiteza. Najbolja antiteza je korektno ponašanje. Ugovorni odnos si igračem DSMNZ treba detaljno formulisati i staviti na papir pri prvom dogovoru, a zatim strogo sprovoditi ono što piše. U kliničkoj praksi, na primer, pitanje plaćanja za propuštene ili odložene terapeutske seanse treba raščistiti odmah na početku, a kasnije moramo samo otvoriti četvore oči da ne doñe do pogreške u računovodstvu. Ako ipak doñe do nepredviñenog spora, najbolji protivotrov je, dok se terapija ne razvije toliko da terapeut može da se posveti raščlanjavanju same igre, velikodušno popuštanje bez reči. U svakodnevnom životu, kad se sklapa neki posao sa igračem DSMNZ, treba računati i na rizik koji to sobom nosi. Prema supruzi takvog čoveka treba se ophoditi na pristojnoj distanci, izbegavajući i najblaže aluzije na flert, svaki znak pažnje ili zainteresovanosti, naročito ako vam izgleda da mužu nije uopšte stalo.

ANALIZA

Teza: Tu sam te ček'o, kurvin sine. Cilj: Opravdanje.

Uloge: Žrtva, Napadač. Dinamika: Ljubomorni gnev.

Primeri: 1) Ovog puta si dolijao. 2) Ljubomorni suprug.

Društveni model: Odrasli-Odrasli. Odrasli: „Vidiš da si pogrešio."

Odrasli: „Pošto  si  mi skrenuo  pažnju na   to, uviñam da si u pravu." Psihološki model: Roditelj-Dete.

Roditelj: „Posmatrao sam te, znajući da će nešto da ti se omakne." Dete: „Ovog puta si me uhvatio."

Roditelj: „Da, i pokazaću ti kako umem i da se ljutim."

Potezi: 1) Provokacija - Optuživanje. 2) Odbrana Optuživanje. 3) Odbrana - Kazna. Prednosti: 1) Unutrašnje psihološke - Opravdanje gneva.  2) Spoljašnje psihološke –

Izbegavanje suočavanja sa sopstvenim  nedostacima.  3) Unutrašnje društvene - TSTCKS. 4) Spoljašnje društvene - Uvek će se naći neko da te otkrije. 5) Biološke - Ratoborna prepucavanja, obično ipsiseksuilna. 6) Egzistencijalne - U ljude se ne može imati poverenja.