Život, vreme i večna tajna Mevlane

pesnik i prosvetitelj

dr Sejjed Ahmed Reza Hezri, Teheranski univerzitet

Mevlana, slavni gnostik, pesnik i mudrac,

rođen je u Balhu, u to vreme

predgrađu Horasana, 6. rabižu ‘l-evela

604. godine po lunarnom hidžretskom

kalendaru, odnosno 29. septembra 1207.

godine. Prozvan je imenima Muhamed

(veoma hvaljeni) Dželaludin (veličanstvo

vere); oslovljavan je sa Hodavandegar-e

rum (duhovni vođa), Moulavi, odnosno

Mevlana (naš učitelj, naš gospodar), Molaje

Rum, a pesnički pseuodunim kojim je

potpisao neke pesme glasi Hamuš (miran,

ćutljiv). Iako je veći deo žvota proveo u

Maloj Aziji, nikada nije prestao da se smatra

pripadnikom Horasana. Sa očeve strane,

Mevlana je potomak Ebu Bekra, a sa

majčine, Alija. Njegov otac, Behaudin Veled,

bio je znameniti poznavalac islamskog

prava i izuzetno elokventan i oštrouman

čovek. Za razliku od nekih savremenika,

uglavnom konzervativnih pravnika

(fakiha), posvećenih nastojanju da

po svaku cenu zadrže položaj, Behaudin

je bio okrenut sufizmu i gnozi, dok je u

isto vreme revnosno prihvatao sve verske

zapovedi i zabrane kao deo obaveze prema

Stvoritelju. Znao je da se bez imalo

straha i bojazni svojim oštrim besedama i

prodornim kritikama obruši na bogataše,

moćnike i sultanove silnike. Zbog toga je

lice Behaduina Veleda u očima slabog i

nemoćnog puka izgledalo ozareno aurom

asketizma i svetosti, a u isto vreme smelo

i nepokolebljivo. Vladarima je nekad bio

trn u oku i izvor briga, a nekad tačka

oslonca i poverenja. Behaudin je sebe,

međutim video kao govornika lišenih i

potlačenih slojeva, zato je u svojim besedama

ukazivao na nemilu situaciju tog

vremena i mnoge društvene i moralne

devijacije, ali je umeo i da sa puno sarkazma

i ironije kritikuje ponašanje i postupke

samog šaha.

Ovakve prilike su vladale u Balhu nakon

političkih izazova nastalih između

Seldžuka i Horazm-šahova. Balh je ubrzo

pao pod vlast Muhamed Horazm šaha.

Pod uticajem šiijske misli i drugih intelektualnih

islamskih škola, Horazm šah otkriva

naklonjenost ka intelektualnom znanju

a posebno filozofiji, a izuzetan interes pokazuje

prema filozofima i to filozofima

skepticima kakav je imam Fahrudin Razi,

dok, sa druge strane, prema asketizmu

okrenutim sledbenicima tarikata pokazuje

otvorenu i grubu nemilost koja se graniči

sa mržnjom i neprijateljstvom.

Behaudin Veled u svojim besedama,

propovedima i na predavanjima otvoreno

kritikuje profilozofskog sultana i imama

Razija koga smatra odgovornim za sultanove

jeretičke naklonosti. Na jednom skupu

Muhameda Horazm šaha je nazvao

inovatorom, a sultan koji je tada tek bio

stupio na presto, i još uvek nije bio siguran

od intriga pretendenata i pobune protivnika,

govor Behaudina be ruje hod najavarde.

Sultanovo skriveno nezadovljstvo i

gnev uticali su na to da se emiri i sudije nipoš

to ne uzdržavaju od napada, uznemi-

preoravanja

i ponižavanja Behaudina Veleda.

Isto su radili i krugovi oko imama Razija,

koji su na različite načine neprestano nastojali

da ga omalovaže i smanje njegov

ugled i autoritet.

Uz sve to, zloslutna senka rata je nad

područje Horazm-šahove vladavine već

uveliko bacila senku straha i brige; na pomolu

su bili novi ratni sukobi sa Mongolima

koji su kao nova političko-vojna sila

sve više i neminovnije nadirali osvajajući

sve pred sobom, pored uobičajenih i stalnih

tenzija sa Abasidima i Turcima. Sumorna

i opterećena situacija Behaudinu

nije davala mnogo izbora sem da napusti

grad Balh i potraži utočište u nekim mirnijim

krajevima. U pratnji porodice i uže

rodbine, 1215. godine, sa namerom odlaska

na hadž, oni napuštaju grad Balh i

svoju domovinu. Mevlana je tada imao

oko 6 godina.

Behaudinu je teško pao rastanak sa

prijateljima i rodnom grudom, a još teže

mladom Dželaludinu, dečaku od 6 godina,

koga su više od ostalih za ovaj grad

vezivale slatke uspomene na detinjstvo,

dečje radosti i odrastanje. Njegovu uznemirenost

ublažavale su kao melem delotvorne

očeve reči, koje su mu bile jedina

škola i uteha, stalni pratioci i saputnici,

pored knjiga, pesničkih zbirki, na putovanju

karavana koji je iz Horasana išao ka

Bagdadu, a odatle kroz Siriju i Hidžaz.

Mali karavan iz Balha posle nekog vremena

i prolaska kroz nekoliko gradova i

mesta stigao je u Nišabur, u to vreme najznač

ajniji grad pokrajine Horasan. Velika

imena nauke, književnosti i gnoze potekla

iz Nišabura već su ovom gradu donela

slavu i ugled; jedno od najznamenitijih

bilo je ime Feridudina Atara, čuvenog

gnostičkog pesnika. čim su stigli, Behaudin

mu pođe u susret, ne čekajući ni časa.

Sa sobom je poveo i malog Dželaludina.

Iskusnom oku slavnog pesnika nije promakla

posebnost duhovnog stanja, misaona

dubina i upečatljiva i snažna izražajnost

koje je razaznao kod ovog dečaka,

niti to da je dečak okrenut svom svetu, što

ga je činilo posebnim i odvajalo od vršnjaka.

Bez imalo oklevanja, Atar nagovesti

Behaudinu da će njegov sin uskoro u svetu

zapaliti vatru od koja će se srca sledbenika

duhovnog puta ispuniti nemirom i

uzbuđenjem. Pesnik iz Nišabura je onda

dečaku poklonio primerak svoga dela

„Esrar– name“ (Knjiga tajni), čime mu je

ukazao najveću moguću počast, pa i više

od toga jer je ovaj čin imao i inicijacijski

karakter i poruku dobrodošlice u beskrajne

sfere sveta gnoze i duhovnog znanja.

Po izlasku iz Nišabura do karavana sti-

že glas o mongolskom napadu na Balh, a

potišteni i ožalošćeni putnici sa nevericom

saznadoše za svirep masakr njegovih

stanovnika. Na putu ka Bagdada karavan

je prošao kroz mnoge gradove, među kojima

Rej i Hamadan. U tim danima, Bagdad

je bio prestonioca abasidskog halifata;

grad je bio ispunjen strahom i zabrinutošć

u od mongolske najezde koja se poput

mača nadvila nad glavom njegovih

stanovnika. I pored toga, karavan Behaudina

je primljen sa velikom pažnjom i po-

štovanjem. Iz Bagdada karavan se uputio

ka Maloj Aziji i području pod vlašću seldž

učkog sultana Alaudin Kejkubada.

U gradu Larandeu Behaudin je dobio

ponudu da stupi u službu glavnog gradskog

propovednika. Prihvatio je ponudu i

za kratko vreme uspeo da okupi određen

broj sledbenika i učenika. To su bile godine

Dželaludinovog duhovnog razvoja i obrazovanja

kada se usavršio u različitim disciplinama,

kao što su pravo, Kuržan, egzegeza,

poslaničke priče, poezija, persijska i

arapska književnost. Kada je raskoš njegovog

znanja i moći izražavanja postala očigledna,

Behaudinovi sledbenici i učenici

izraziše želju da im postane učitelj. To je

podržao i Behaudin, i tako je

Mevlana Dželaludin počeo da

drži predavanja i propovedi.

Ubrzo je stekao ugled koji je

bio praćen opštim priznanjem;

sve je ukazivalo da je, iako još

uvek mlad, spreman da nastavi

poziv svoga oca.

Glas o učenosti oca i sina,

njihova slava i popularnost

ubrzo stigoše do Kej Kubada,

seldžučkog sultana, koji je

otvoreno izrazio želju da Behaudin

sa svojom porodicom

pređe u prestonicu, Konju.

Svoje divljenje i veliko poštovanje

prema Behaudinu i Mevlani

sultan je pokazao tako

što im je pošao u susret da ih

lično dočeka i izrazi dobrodo-

šlicu. Behaudinova porodica

se uselila u gradsku medresu.

U tim danima, seldžučki

dvor je bio mesto okupljanja

mnogih pesnika, naučnika i

književnika, koji su pisali i govorili

persijskim jezikom. Po-

što Behaudin više nije bio u

stanju da obavlja svoj poziv i

da kao godinama unazad drži

predavanja i propovedi, Mevlana

je prihvatio poziv propovednika;

njegov milozvu-

čan glas je obnovio glas Behaudina

koji se polako gasio i postajao

sve slabiji i tiši. Mevlana

je sada bio pobožni predvodnik

molitve, bogobojazni učenjak

i oštroumni pravnik koji

je svuda dobrodošao.

Tako su prošle mnoge godine,

dok jednog dana nije sreo

[emsa iz Tabriza; susret sa tajanstvenim

dervišem doveo je

do njegovog korenitog preoravanja

bražaja i izazvao unutrašnju promenu nakon

čega je, kako sam kaže, otkrio univerzum

ljubavi i ostao u njemu:

Bio sam mrtav – oživeh; bio sam plač – postah

smeh,

carstvo ljubavi dođe i ja u njemu ostadoh večno.

gazel 1393

Mevlana je ovim stihovima objasnio tajnu

večnosti, jer među mnogim putevima

koji upućuju ka istini, on je odabrao put

ljubavi koja, uprkos mnogim opasnostima i

brojnim teškoćama, predstavlja živo vrelo i

večno carstvo. Zato je mogao da se, odva-

žno i velikodušno, oslobođen svih ograni-

čenja i okova, prepusti zakonu ljubavi i baci

u njenu bujicu. Pravi zaljubljenik (ašik) je

samo onaj ko, bez ikakve naknade i očekivanja,

žrtvuju sve što ima na putu ljubavi,

jer biti zaljubljen znači rizikovati, a ljubav

od zaljubljenika koji rizikuje zahteva odanost

i žrtvu, a ne računicu i proračunatost:

U ljubavi, strah ni kao jedna dlaka nije

u lađi ljubavi, svi su žrtve.

M V, 2184

U Mevlaninoj misli rob ljubavi (zaljubljenik),

je najbolji Božiji rob, a njegovo postupanje

je najsličnije Božijem. Jer, kao što

je Božija milost prema Njegovim robovima

velikodušna i bez uzroka, i zaljubljenik je,

takođe, milostiv prema drugima, bez očekivanja

naknade, koristi ili nagrade:

On čistoću svaku prokocka, nagradu ne traži,

čak i kada čistoću svaku od Njega primi.

M VI, 1970

Ovaj balans između slobode i ukrašenosti,

odneo je Mevlanu dotle da je prvo

oslobodio samog sebe, a potom i drugima

pokazao taj put koji neprestano traje i trajać

e; put koji su prevalili hiljade ljudi i stigli

do istine, i stići će do istine, zato što je

njegovo postupanje kao postupanje Božijih

ljudi bilo jasno i toplo, a ne lukavo i bestidno:

Prirodno je kod velikana da su otvoreni i topli,

posao niskih je varanje i bestidnost.

M I, 320

Ova misao je uzvišena jer dolazi od

Mevlane koji je bio nadnacionalna ličnost

i njegovu poruku je prenela preko geografskih

granica, zato što je Mevlana ašik,

a poruka jednog ašika je humana poruka

i odnosi se na sve ljude, bez obzira na njihova

prostorna ograničenja. Poziv na jedinstvo

i savez među ljudima, odnosno

izbegavanje nesloge i rata, jedna od njegovih

prvih proklamacija:

Bejasmo jedno, svi jedna tvar

bez glave, lica i nogu, a On poglavar.

čim dobi oblik, to svetlo čisto,

posta mnoštvo, kao senke reckastih

svodova isto..

Katapultom porušite bedeme šiljate

da razlike među različitim potrete.

Mevlanine poruke ozračene dubokim

bogoljubljem pune su nežnosti, ljubavi i

toplote prema ljudskom rodu i kao takve

su zaštitnik materijalnih i duhovnih prava

i legalne slobode čoveka, svega onoga što

je danas, više nego ikada ranije, kada se

ima na umu svo mnoštvo problema, briga

i teškoća, potrebno današnjem svetu.

prevela s persijskog

Aleksandar Dragović