3.     Poglavlje

Jevanđelje po Jovanu počinje sledećim rečima:

U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo

što je postalo. U njoj bješe život, i život bješe vidjelo ljudima. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jev. po Jovanu I, 1-5)

Ove reči zadivljujuće razjašnjavaju misteriju stvaranja!

Ali ove reči ćemo razumeti samo ukoliko pročitamo Bibliju na grčkom. Prevod nije uvek tačan. U engleskom jeziku nedostaju reči za

tačno razumevanje grčkog teksta. Ne postoji reč kojom bi se adekvatno protumačila grčka reč logos, pa Luther logos prevodi sa reč, što ne objašnjava u potpunosti reč logos. Bilo bi bolje da se upotrebi glagol, jer on adekvatnije izražava rođenje prvog pokreta, prvi nemir stvaranja. U grčkom

jeziku logos označava kreativni princip, Božiju snagu, instrument koji sprovodi njegovu volju i oživljava stvaranje. Dok je logos bio u svom prvobitnom, latentnom stanju, pre bilo čega drugog, pre prvog Božijeg objavljivanja, ”reč” koja je sastavljena od slova nije mogla postojati. To je kasnija faza stvaranja. I pored toga postoji dodatna teškoća u razumevanju

ovog teksta. Svaka osoba ima svoje lično tumačenje mnogih reči u skladu sa svojim nivoom svesti. Reč Bog za različite ljude ima različito značenje. Istina je da je Bog stvorio čoveka na osnovu svog izgleda, slično kao što se rukavica navlači na ruku – a čini to i danas; takođe je istina da i čovek uzvraća, tako što po svom liku stvara Božiji. Štaviše, reči koje su korišćene

u Lutherovo vreme nisu adekvatne za savremeno izražavanje stvari.

Ako pokušamo da uporedimo značenja reči iz grčkog originala sa današnjim savremenim izrazima dobili bi sledeće: U početku beše logos, volja koja donosi delo, moć oživljavanja i realizacije stvaranja koja je još uvek u prikrivenom stanju kao Božija potencija. Bog je i bio i sam jeste ta

snaga. Bog i njegov kreativni princip, njegova kreativna moć su suštinski jedna te ista stvar. On je sve stvari stvorio kroz logos. On je postojanje, sam

život i kreativni princip, kreativni aspekt Boga, tj. logos, stvara, oživljava i podržava. Bog kao večno biće takođe oblikuje čoveka po sebi, prema svom izgledu. Zbog toga je istinska čovekova suština – sam Bog. Ali čovek je još

uvek zbog svog nesvesnog stanja u tami, i nije svestan Božanske svetlosti u sebi. Bog je njegova najčistija suština koja počiva u nesvesnom.

Život je kreativna snaga i sve ono što je stvoreno je logos. Sve što je stvoreno i što se stvara, od duha do materije, oživljeno je i podržano od

strane logosa. Ali na sedmom nivou obitava Duh Božiji, u savršenom stanju mira. Logos je sam Bog, a Bog kroz svoj vlastiti kreativni princip stvara celu kreaciju. Iz beskrajnog prostora, iz svake tačke u Univerzumu proizilazi život. On izrasta i počinje da deluje kod čisto duhovnih formi najviših  frekvencija;  zatim  se  frekvencije  postepeno  usporavaju,  talasi

postaju sve duži, a forme ispoljavanja  dobijaju gustinu i supstanciju i tako

sve dok se ne dostigne najniži nivo koji se zove “mrtva materija”, za koju mi znamo da nije mrtva, već je jednostavno, samo druga forma energije. U atomu materije kao i u sunčevom i astronomskom sistemu, podjednako kruži život, Božija kreativna snaga. Nalazi se na svakoj  stepenici Jakovljevih lestvi koje dolaze sa neba iz Božijeg kraljevstva, prema dole, do materijalnog sveta, Zemlje.

Ljudska bića u sebi nose sve forme kreativne energije. Mi smo mikrokosmos u makrokosmosu. Naša prava suština, naš duh jeste Bog, kako je i Pavle tvrdio. Logos, kao kreativna snaga Suštine, ulazi duboko u nas i u Univerzum, stvarajući naše ideje, emotivne i duhovne nivoe i na kraju za njih potrebnu izdržljivost, nositelja svih viših formi energija, naše fizičko telo.

Isto kao što se logos ispoljava kod čoveka i na svim nivoima kreacije kroz različite forme energije, tako i mi, ljudska bića u sebi nosimo sve Jakovljeve stepenice ispoljavanja logosa, tj. celokupno stvaranje kao različite aspekte naše vlastite suštine. Pošto je logos aktivan na svakom nivou stvaranja u makrokosmosu, tako i čovek šalje i ispoljava u svom mikrokosmosu na svakom nivou svog postojanja kroz organe koji odgovaraju različitim frekvencijama kreativne snage, spoljašnjim formama iste božanske, kreativne energije, tj. našoj vlastitoj suštini.

Ako nacrtamo ljudsku kičmu sa mozgom zajedno primetićemo da ima oblik zmije. Ta zmija ima isto obeležje i izgled ispoljavanja forme logosa u makrokosmosu, a kod čoveka u mikrokosmosu. Postojanost logosa takođe odaje mesto gde se nalazi kod čoveka: u kičmenoj moždini. Ova zmija je stvorena od najfinije eterične materije i nosilac je nebeske kreativne snage, našeg života. Snaga proizilazi s postepeno povećanom frekvencijom iz sedam duhovnih centara, putem odgovarajućih organa koji podupiru kreativnu snagu kao izdržljivost.

U starom Egiptu inicirani su nosili zlatni ukras na glavi koji je predstavljao zmiju sa uzdignutom glavom. Kada je neko bio “iniciran” to je značilo da je postao svestan na svim nivoima samosvesti, pa tako i u logos-zmiji kao celini. Inicirani je tako predstavljao čoveka koji je ostvario Univerzalnu svest.

Eskulapova zmija koja iz pehara pije eliksir života takođe predstavlja stvaralačku životnu snagu zmije u kičmenoj moždini. To je apsolutna celina, pa tako i zdravlje, a dosledno tome poseduje i moć izlečenja za svaku bolest. Tu zmiju pronalazimo i u Indiji gde je poznata pod imenom “Kundalini”. Sve dotle dok je čovek nesvestan svojih viših nervnih centara koji su u latentnom stanju, zmija je sklupčana u najnižem energetskom centru čije je sedište u poslednjem pršljenu coccugisu – tj. u negativnom polu vitalne napetosti! Kako čovek postepeno postaje svesniji, a njegovi energetski centri počinju da se aktiviraju, kundalini zmija počinje polako da se odmotava i penje prema gore, prožimajući i oživljavajući svaki nadolazeći energetski centar, sve do najvišeg centra koji svoje sedište ima u glavi, na njenom najvišem delu, u temenu. Tamo se sjedinjuje sa pozitivnim polom koji se nalazi u sedmom energetskom centru i uspravna je poput Eskulapove zmije.

Filozofija yoge obraća veliku pažnju u pogledu različitosti između vitalne struje, kreativne snage i izdržljivosti, imeđu fizičkih organa i nervnih centara pomoću kojih je snaga rođena. Kreativna snaga stvara sedam energetskih centara u čoveku. Svaki energetski centar, u filozofiji yoge poznat pod imenom čakra, ima mogućnost da izvrši promenu koja menja kreativnu snagu u nižu napetost, onu koja odgovara sledećem centru ispoljavanja. Na taj način, proizlazeći iz najvišeg centra, kreativna snaga se menja šest puta i tako stvara sedam energetskih centara ili čakri.

Pošto se upoznajemo sa tom energijom na zemaljskom, materijalnom nivou, mi počinjemo sa brojanjem energetskih centara koji su istovremeno i centri ispoljavanja, od dole prema gore. Nazivi ovih sedam centara na sanskrtu su:

Prva i najniža čakra zove se: Muladhara (Mula znači koren); njeno

sedište je u negativnom polu koji miruje u coccygis-u u pritajenom stanju.

Druga čakra se zove Svadisthana; njeno sedište je u živčanom pleksusu iznad genitalnih organa.

Treća čakra je Manipura; njeno sedište je u solarnom pleksusu.

^etvrta čakra ili Anahata ima za sedište živčani centar srca.

Peta čakra je zvana Vishudha sa sedištem u živčanom centru tiroidne

žljezde.

Šesta čakra zove se Ađna; njeno sedište je u sredini čela, između

obrva.

Sedma čakra nazvana je Sahasrara; njeno sedište je na najvišem delu

glave koje je istovremeno i sedište pozitivnog pola. Aktiviranjem tog moždanog centra čovek zadobija nebesku, potpunu svesnost.

U Bibliji dan ili svetlost označavaju svesnost, a noć ili tama znače nesvesnost. Po toj metafori kako i Mojsije kaže, Bog stvara svakog “dana”

na svim nivoima s odgovarajućim vibracijama, ali na sedmom nivou svesti, sedmog “dana”, on ne stvara, nego miruje u sebi. U tom stanju ne postoji napetost iz koje može da proizađe stvaranje, jer su pozitivni i negativni pol savršeno usklađeni jedan unutar drugog u apsolutnom jedinstvu. Ovo čovek doživljava jedino u stanju ekstaze kao čistu svest; u drugom slučaju bi to

značilo fizičku smrt. U radovima nekih zapadnih naučnika možemo da pročitamo kako je indijski yogi u stanju ekstatičkog samadhia nesvestan. To je velika greška! Istina je sasvim suprotna: on je u stanju potpune svesnosti, Univerzalne svesnosti. Spolja izgleda kao da je nesvestan jer nema fizičku svest. Onaj ko sam iskusi stanje samadhia znaće da je tokom

tog stanja yogin potpuno svestan i budan.

Iz ovoga je očigledno da postoji samo jedna istina i da je srž svake religije ta jedna istina. Sveti Franjo Asiški, Sveta Tereza i drugi veliki sveci iskusili su božansku prisutnost u tom stanju isto kao što su je indijski yogiji

doživeli kao “samadhi”, i još je doživljavaju.

Mi ljudi, doživljavamo ove različite nivoe logosa – ispoljavanje i različite frekvencije, pri različitim stanjima svesti. Sledstveno tome pridajemo im različita imena.

Božansku snagu izraženu kroz energetsku formu na prvom nivou, u

najnižem centru, koja povezuje um i materiju, u našem svesnom umu

doživljavamo kao instinkt za očuvanjem vrste, kao seksualnu, fizičku želju i poriv, a u ispunjenju kao čisto fizičko zadovoljstvo. To nazivamo seksualnom energijom.

Na drugom nivou je instinkt samoodržanja; u našem svesnom umu ispoljava se kao glad i žeđ, a u ispunjenju kao obilje.

Na trećem nivou božanska snaga ispoljava se kao snaga volje koju u našem svesnom umu doživljavamo kao poriv za htenjem.

Na  četvrtom  nivou  božanska  snaga  se  ispoljava  kao  pojam  o

vremenu i prostoru. Njen instrument se nalazi u tiroidnoj žljezdi koja nas povezuje s vremenom i obezbeđuje nam naš vremenski ritam. Ovaj centar određuje brži ili sporiji ritam naših misli i pokreta, bez obzira da li je vremensko razdoblje dugo ili kratko, da li žurimo ili ne. Sledstveno tome ovaj centar ima odlučujući uticaj na tempo našeg životnog ritma, a time i

na vremensko trajanje našeg života.

Na šestom nivou logos-energija se ispoljava kao intuicija. U našoj svesti bljesak munje duhovnog svetla donosi nam nove ideje i unutrašnje viđenje. Ovu intuiciju doživljavamo kao sveprožimajuće duhovno svetlo,

meditaciju i istovremeno kao sveobuhvatnu, univerzalnu ljubav. Osećamo jedinstvo s celim Univerzumom, razumemo jezik prirode i simboličnu povezanost svake linije i forme.

Na sedmom i najvišem nivou koji se nalazi na najvišem delu glave, doživljamo božansku kreativnu snagu kao čisto duhovno stanje postojanja;

u našem svesnom umu ona se pojavljuje kao najdublja samospoznaja, kao uzvišena “individualna svest” koju u sebi doživljavamo kao “JA SAM TO ŠTO JESAM”. Tu više nema nesvesnih misli i osećanja, spoljašnje percepcije. Više nisam zadovoljan ili srećan, jer “Ja sam” sve te stvari, sva osećanja,  sve  misli,  zračeći  snop  svesti  –“Ja  sam”  sreća,  “Ja  sam”

blagoslov i mir! Ja sam zračeća, sveobuhvatna, sveprisutna samosvesnost.

Za vreme iskopavanja u Meksiku pronađeni si simbolički prikazi Boga. Predstavili su odgovarajući i jasan prikaz ove istine i različite forme božanskog ispoljavanja na različitim nivoima  stvaranja. U  podnožju se nalazi zmija ili zmaj koji predstavljaju seksualnu energiju – kundalini. Na

njemu stoji kip čoveka koji simbolizuje telo – podupiruće, emotivno, mentalno i intuitivno ispoljavanje; iznad čoveka, na samom vrhu, nalazi se lice Boga, simbol čiste duhovnosti, božanske samosvesnosti – Bog! Kako bi bolje mogla da se opiše istina ispoljavanja različitih formi jednog te istog božanstva?

^oveku je moguće da dostigne svest na svim nivoima stvaranja i da kroz božansku Univerzalnu svest prigrli sve ispoljene nivoe. To je zbog toga što čovek u svom telu ima organe koji odgovaraju različitim formama kreativne energije. Ti organi su sa odgovarajućom izdržljivošću spremni da

izdrže različite vibracije i frekvencije različitih formi u kojima je ispoljena univerzalna, kreativna energija. Isto kao što su sposobni da primaju vibracije i frekvencije iz Univerzuma, tako mogu i da emituju ove kreativne energije. Ti organi su najvažniji živci i moždani centri koji prenose vibracije različitih kreativnih energetskih formi odgovarajućim

žljezdama  koje  su  blisko  povezane  s  centrima  u  kojima  se  odvija

transformacija. Kod čoveka na najnižem nivou svesti većina ovih živaca i

živčanih centara je još uvek u neaktivnom stanju. Dosledno tome njegova svest je niska i primitivna. Njegov put razvoja sastoji se u ovladavanju i

aktiviranju svakog sledećeg centra sve dotle dok svi živci i moždani centri ne budu probuđeni, a čovek ne postane cela skala kreacije, uključujući i Stvoritelja, dok ne postane svestan u sebi.

Seksualna energija je ta koja može da bude gorivo kojim će čovek da aktivira svoje pritajene živce i moždane centre. Sve dok je čovek na niskom

nivou svesti on nije gospodar nad svojom seksualnom energijom, već pre njen sluga, i potpuno je u njenoj milosti. Zbog toga on nikada ne sumnja u to da ta energija predstavlja tajnu, tj. da seksualna energija može da otvori vrata duhovnoj snazi i da uz pomoć te energije može da ostvari svesnost u svojoj božanskoj suštini i u Bogu, da postigne besmrtnost i tako se uzdigne

iznad materije i celokupne prirode. Kroz to pronalazi tajni ključ filozofskog kamena i postaje beli mag.

Srednjovekovni alhemičari Ružokrstaši, isticali su se svojim čudnim spisima, u kojima se uvek izbegavala sušta istina, naime, da se lako može

naći supstanca iz koje je moguće napraviti filozofski kamen i da je poseduju svi ljudi. Oni su želeli da zaštite svoje znanje od neznalica koji bi sve preokrenuli i zbog svog neznanja iskoristili seksualnu energiju za izopačene ciljeve. Istovremeno su želeli da predaju ključ ove tajne onima koji su bili spremni. @eleli su inteligentne ljude da upute na pravi put gde

su trebali da potraže tajnu u nadi da će je pronaći. Iz njihovih spisa je sasvim jasno da filozofski kamen treba da se nađe u samom čoveku. Ova bezazlena ideja vodila je do strašnih okrutnosti. Iz srednjovekovnih sudskih zapisa možemo da saznamo kako su oni vladari koji su prepoznali filozofski kamen u ljudskoj krvi kao njegovu tajnu supstancu, interpretirali

spise Ružokrstaša tako što su verovali da filozofski kamen treba dobiti iz ljudskog bića. Zato su sa nezamislivom okrutnošću ubijali svoje potčinjene da bi dobili supstanciju iz njihovih tela. U svom neznanju ti gospodari, poput “mrtvih ljudi” Apostola Pavla, nikada nisu razumeli da je stvar mnogo jednostavnja. Bilo je potrebno samo da se sete kako se celokupan

zemaljski život prenosi putem seksualne energije. Izvor života, eliksir Ružokrastaša je nešto što nosimo u sebi! Iz tog izvora teku struje, sam život “koji je vatra ali koji teče poput vode”. Da li su mogli naći bolju definiciju za energiju koja utiče poput elektriciteta ili vode u naš živčani sistem, a opet to nije voda već vatra; zbog toga Ružokrstaši kažu –“vatrena voda,

vodena vatra” je “strujanje vatre koja teče poput vode”. Neupućeni čovek svoju vitalnu, seksualnu energiju obično koristi za erotsko uživanje, bez

želje za stvaranjem. On ne shvata da, ako ne potroši vitalnu struju koja teče iz njegovog “individualnog izvora” već je sačuva za svoje telo i koristi

životni izvor za sebe, može da zapali i aktivira svoje više energetske centre,

čakre, i tako zagospodari nad njima. Ukoliko ovu vitalni struju, voljnom odlukom, koristi za svoje telo, on će obnoviti svoje telo novim životom,

čak će postići i besmrtnost ćelija koje Ružokrstaši prepoznaju pod imenom transmutacija. ^ovek kroz više duhovne centre može kreativno da koristi

seksualnu energiju transformisanu u kreativnu duhovnu snagu koja će mu

služiti, a istivremeno će podeliti s njim posao produhovljenja sveta. Da bi ovom tajnom ovladao u potpunosti, potrebno je da čovek bude uzvišenog morala i stava prema životu! Iako su veoma retki, alhemičari, Ružokrstaši i drugi govore samo u simbolima ili uopšte ne govore.

Nasuprot tom vremenu, danas smo dostigli nivo kada se ove stvari moraju pokrenuti da bi se probudila čovekova moralnost. Razlog za to ne leži u religioznoj sentimentalnosti već i opštem, ljudskom, pošto je Bog kreirao takvo duhovno uređenje u čoveku da mu suprotstavljanje unutrašnjim moralnim zakonima, koji su u njemu nasleđeni, nedvosmisleno donosi patnju, očaj i duhovni mrak. Ljudi su pogrešno shvatili i protumačili određene istine koje su otkrili veliki psihijatri. No još je gore što su ih pomešali sa greškama koje su objavili neuki, objašnjavajući seksualnu energiju isključivo kao fizički fenomen i koristeći je isključivo za erotska uživanja.

Postoje velike opasnosti ukoliko želimo da pobudimo pažnju takvih tragalaca, pogotovo mladih, koji su krenuli pogrešnim putem vođeni pogrešnom interpretacijom “suzbijanja”, “oslobođenja od duhovne i fizičke inhibicije” i “osobođenja od inhibicije”. Svesni smo da će mnogi ljudi koristiti tajnu seksualne energije za razne vidove izopačenosti. Treba otvoreno reći da seksualna energija može biti upotrebljena za mnogo više ciljeve. Ona je sama božanska kreativna snaga. Može da se koristi za raj ili za pakao. Ako se koristi za ciljeve pakla ona i povlači natrag u pakao.

Možda će neki ljudi u početku iz radoznalosti početi da eksperimentišu. Vremenom će sakupiti iskustvo pa će odlučiti da krenu putem Istine i da nikada više ne skrenu s njega. Ima i takvih ljudi koji će početi sa ovim radom zbog istinske čežnje za Bogom. Ako samo nekoliko njih krene pravim putem ova knjiga je ispunila svoj zadatak. Da bi se eksperiment sproveo valjano i da bi se formirala bilo kakva ideja o njegovom sprovođenju, prvo treba da razmisllimo o nekim stvarima. Ova knjiga svedoči o putu isprobane i dokazane prakse. Hristovo proročanstvo u Bibliji kaže da će doći vreme kada će na vrhovima kuća ponovo da se objavi misterija Istine. Postoje određeni i pouzdani znaci da takvo vreme dolazi. Došlo je vreme kada treba da se razotkrije istina o seksualnoj energiji. Šta će ljudi od nje učiniti zavisi od njihove moralne zrelosti. Kao

što nuklearna energija može da se koristi za bolje ciljeve nego što je izrada oružja za uništenje, tako je i seksualnu energiju kao nebesku kreativnu snagu ili logos moguće koristiti za nebo ili za pakao, pošto je ona suština

samog čoveka. Kada čovek dođe u dodir sa duhovnim magijskim moćima, one počivaju u njemu nezavisno od toga da li on postaje crni ili beli mag!

2   Poglavlje Seksualna energija u

svom lažnom i istinskom svetlu

U Otkrovenju Jovanovom 5:6 možemo da pročitamo o logosu koji je poprimio lik jagnjeta sa sedam rogova i sedam očiju, poslat na sopstveno utelovljenje u materiju sa ciljem njenog oživljavanja, produhovljenja i povratka Bogu.

… “i posred starješina Jagnje stajaše kao da je zaklano (u materiji, u telu, duh se oseća kao da je zaklan) i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanijeh po svemu svijetu”.

I: “…gle jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta” (Jevanđelje po Jovanu 1:29) “Uzeti na se grijehe svijeta” znači da duh preuzima teret

karakteristika materije. Pošto je telo materija njene karakteristike nisu greh; za duh jesu. Obeležja, zakoni materije, dijametralno su suprotni duhu.

Apostol Pavle u Poslanici Galatima kaže: “Jer tijelo želi protiv duha, a duh protiv tijela; a ovo se protivi jedno drugome, da ne činite ono što

hoćete. Ako li vas duh vodi, nijeste pod zakonom”(tela i materije) (Galatima Poslanica 5: 17-18).

Zakoni materije su kontrakcija, hlađenje, zgušnjavanje i ukrućivanje. Zakoni duha su vatra, toplota, ekspanzija i zračenje. Zbog toga je za duh greh ispoljavanje karakteristika materije. Istovremeno za materiju je grešno

ispoljavanje karakteristika duha. Jagnje Božije je Duh, i ako ono sebe utelovljuje u materiju, tada mora da se potčini zakonima materije i da prihvati njene osobine koje su za Jagnje greh. Samo na taj način logos može da produhovi materiju i da je vrati nazad Bogu.

Kreativni princip, logos, Jagnje Božije, kaže o sebi u Bibliji: “Ja sam

put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me” (Jevanđelje po Jovanu 14:6). Tako, život koji Ja sam jesam, jeste put kojim ćemo doći do Oca. @ivot se prvo utelovljuje u materiji, a od nje se stvara odgovarajući oklop, telo, i u tom telu se izgrađuju organi sposobni za rađanje novih tela. Božanska struja života bez prestanka teče kroz ta tela, formirajući nove

oklope koji postaju sve više izdržljivi i ispoljavaju vibracije duha kao otpor. Dok materijalni, ali još uvek nesvesni oklop živi svojim životom u senci, on se izvodi iz svog nesvesnog uma preko života, koji je u svojoj materijalizovanoj formi seksualna energija, da bi se njegova svest mogla uzdići. U čovekovom još uvek nesvesnom delu, njegova prvobitna suština,

logos, stalno ga nagoni putem seksualne energije da postane svestan u sebi, u svom materijalnom telu i da spozna suštinu svog najdubljeg bića, Boga i tako postigne samospoznaju. Sve dok je čovek nesvestan, on u sebi Boga doživljava kao seksualnu želju. Kada postane svestan, doživljava Boga kao

svoju vlastitu suštinu, kao svoje pravo biće, kao Ja jesam! – Bog je za

čoveka apsolutno stanje samosvesti.

Na taj način večni bitak, Bog, pomaže sebi u sve većem svesnom rastu u materiji, u telu, sve dok jedna te ista božanska samosvest ne obuhvati  suprotstavljene  duhovne  i  materijalne  zakone.  Materija  se

produhovila i u tom produhovljenom telu, kreativni princip, logos, Jagnje

Božije koje je pri rođenju umrlo u materiji, konačno je posle eona razvoja vaskrslo i ponovo postalo sam Bog. Jagnje i njegova želja, logos i svesnost fizičkog bića postali su jedno. Ostvaren je nebeski, mistični brak!

Pogrešno razumevanje Biblije i njeno pogrešno tumačenje uputilo je

čoveka sa Zapada da svaku novu generaciju prepoznaje kao delo avola, bez obzira što će život iščeznuti, a sa njim i telesno uživanje i osećaj zadovoljstva. To je omogućilo da shvatanje prvog greha ostavi traga u njegovom umu. I zaista, sve do danas, čovek reproduktivne organe smatra

grešnim i bestidnim. Nasuprot tome, shvatanje nekih antičkih i savremenih ljudi je sasvim čisto i nebesko. Oni prepoznaju muški polni organ kao svet i poštuju ga kao spoljašnju materijalnu formu božanskog, pošto je njegova svrha ispoljavanje i širenje uzvišenog života, večnog bića, Boga, kroz materiju, telo. Bilo bi naivno pretpostaviti da se na istoku Lingam poštovao

isključivo kao fiziči muški organ. Da li ljudi sa Zapada još uvek veruju da su Istočnjaci koji su dostigli tako uzvišenu kulturu, toliko ograničeni da poštuju određeni deo tela? Ljudi sa Istoka nikada nisu poštovali materiju ili telo  samo  po  sebi,  nego  ono  što  je  od  Boga  koji  se  ispoljava  kroz

materijalnu formu! Njihov uzvišeni mentalitet osvedočen je u njihovoj celoj filozofiji religije i potpunom zanemarivanju materijalnog. Slično,

čovek sa Zapada je potpuno zaveden i ne vidi ništa sem čiste pornografije u prizorima polnog čina koji ukrašavaju veličanstvenog Boga sunca u Konaraku, Bubaneshvaru i u drugim indijskim hramovima. Indijci koji su

stvorili ova nadahnuta i veličanstvena umetnička dela bili su inspirisani seksualnim činom kao prvobitnim stanjem Boga, kao izgledom života u kome dva pola počivaju jedan u drugom u kojima je moguć nov život, nova inkarnacija i nisu smatrali seksualni čin kao nešto nedolično. Oni su seksualni  čin  shvatali  kao  božanstvo  koje  se  ispoljava  kroz  materiju,

razdvojeno kroz dva pola u polovine, ali koje su kroz sam čin ponovo sjedinjene, da bi propagirali zemaljski život u materiji i tako postigli i realizovali veliki cilj, jer se produhovljenjem materije doseže božanska samosvesnost i doživljava uskrsnuće ljudske svesti u Bogu!

Tajna je zašto bela rasa smatra polni čin nepristijnim i nečim o čemu ne treba da se govori, kada smo kroz njega dobili život i dajemo ga našoj

deci.  Ako  je  to  nešto  čega  treba  da  se  stidimo,  zašto  ljudi  koji  tako

razmišljaju nastavljaju to da i sprovode. I zašto bi Bog stvorio takav svet, po ovim ljudima, po kojima je zlo delo neophodno za stvaranje živih bića?

Kako  je  velika  razlika  između  istočnih  i  zapadnih  koncepcija.  S

jedne strane, Lingam je priznat kao utelovljenje snaga života i u njemu se poštuje ono božansko da bi se rađala deca. S druge strane, genitalni organi su u klasičnim prikazima grčkih i rimskih bogova bili prekriveni listom vinove loze ili smokve. (Izgleda kao da je na njih neko želeo da privuče

posebnu pažnju). Ljudi koji se ponašaju na takav način otkrivaju svoju ličnu seksualnu patologiju. Oni ne prepoznaju seksualni čin kao uzvišenu

želju za jedinstvom, za ljubavlju, za životno davajući čin, kroz istinsko zadovoljstvo i sreću, već ga prepoznaju kao nešto animalno, dobro za seksualno uživanje, ali nešto što nema nikakve dodirne tačke sa ljubavlju i

istinskom srećom. Da su mislili drugačije ne bi imali razloga da prekrivaju

genitalne organe kao nešto nepristojno. Ipak njihovo shvatanje je bacilo senku nepristojnosti na genitalne organe. Ti ljudi su odbacili božansko dole u svoju vlastitu prljavštinu. Pogrešno je i lažno, ne ono što je polni čin kao božanska vitalizujuća snaga, već stavovi onih koji su ga izvitoperili da ne bi imali razloga za stid. Nije čudno što je došlo vreme kada se skazaljka iz prividne čednosti okrenula u drugom pravcu. Posledica toga je da ima mnogo bolesnih ljudi koje, ili veoma privlači važnost seksualnosti i u njoj traže uzrok za svaki mentalni poremećaj, ili od seksualne enrgije čine svetlo tražeći neinhibirajuće seksualne odnose u svakoj prilici. Kao da je polni čin cigareta koju treba da popuše, zatim bace i na kraju zaborave. Ti ljudi  na  znaju  da  je  seksualna  energija  ispoljavanje  postojanja  samog

čoveka i da ne sme biti seksualnog odnosa bez svesne ili nesvesne samopredaje. Partner  (muškarac  ili  žena)  nije  objekat koji  treba  da  se

upotrebi i odbaci, već je živo biće koje ima dušu. Ta istina važi i u slučaju prostitutki. Ti ljudi pokušavaju da zadovolje svoju žudnju za srećom i mentalnom stabilnošću samo kroz fizički, seksualni odnos. Ljudi čeznu za ljubavlju, ali ne i za samo fizičko davanje.

Opasna greška je traganje za ljubavlju u bezdušnoj seksualnosti i pokušaj da se ona nadomesti seksualnošću. Dovoljno je navesti primere

žena koje tokom života ni malo ne ispoljavaju ljubav, a ni interes za svoje “mrtve” supružnike, verujući da su znaci nežnosti koje on pokazuje u toku kratkog perioda seksualne uzbuđenosti ono što čini ljubav, pa tako žele da

imaju što češće seksualne odnose, ne zato što su primarno zainteresovane za sam seksualni odnos kao takav, već zato što čeznu za “malim delićem ljubavi”. Ako njihov partner padne na ispitu i ako se ukaže prilika – što se skoro uvek dešava – one tada pokušavaju da zadobiju ljubav od drugog

čoveka i da iskuse seksualnost u potpunosti. U većini slučajeva ne čine to

zbog frustracije. Telu je seksualno zadovoljenje potrebno u mnogo manjoj meri nego što se to može i zamisliti. Muškarci traže žene i dive im se kao najvišem ispoljavanju Boga. Ako muškarac to ne prepozna u svojoj kući, sigurno će sresti drugu ženu koja će u njemu izazvati divljenje, a posle svega to izgleda kao da je tražio samo seks. Muškarci kao i žene, traže

ljubav od svog partnera, ali greše kada veruju da je to primljeno od tog “drugog” partnera. Sreću se potajno i zbog toga seksualni odnos uvek doživljavaju u stanju seksualnog uzbuđenja. Seksualnost  imitira  ljubav. Ona navodi na nežnost i zagrljaje, nagoni ljubavnike da se privijaju jedno uz  drugo,  da  svoju  bol  umire  kroz  objavu  seksualnosti  kao  u  slučaju

razmene istinske ljubavi. Posle takvih iskustava sledi razočarenje, gorki ukus u ustima, međusobne optužbe ili bezbojna samoća; u slučaju žene obično sledi očaj zbog osećanja iskorišćenosti i prljavštine. Niko od njih dvoje nije pružio istinsku ljubav, već je samo želeo da je primi, pa zato je

niko i nije dobio! Ljubav nikada ne može da se nadomesti samo seksualnošću. A čovečanstvo čezne, umire zbog ljubavi. Ima bezbroj mladih duša, koje su tek nešto više od dece, i koje se uglavnom zbog toga

što “civilizovan” način života ne doprinosi ljubavi, a dobili su je tek ponešto od svojih roditelja, predaju seksualnim avanturama i krajnostima u

potrazi za ljubavlju. Mnogi mladi ili stari ljudi, koji su duševno oboleli

mogu da se izleče samo putem ljubavi, a ne jeftinim seksualnim odnosom ili željom za oslobađanjem od seksualnih stega i verovanjem kako treba da vode promiskuitetan i nekritičan seksualni život. Mnogo mladih i starih ljudi traži savet kako da obnove izgubljenu telesnu i duhovnu čistotu posle takvih neodgovornih odnosa. Kada im neko pokaže malo ljubavi i razumevanja, oni se vraćaju životu izlečeni i spremni da postanu korisnu

članovi društva. Nismo sreli ni jednog od tih ljudi, a da nije patio zbog traume u pogledu čistote. Pod čistotom se ovde ne podrazumeva samo

zemaljski ljubavni život već i zdravlje zasnovano na ljubavi.

Nakon nekritičnog odlaska u krajnost, sa lažnom koncepcijom o seksualnoj slobodi koja je prouzrokovana potiskivanjem i traumom, pokušajmo da vratimo klatno u središte da bi došli do normalne koncepcije o seksualnosti.

Treba da sledimo primer iniciranih koji seksualnu energiju nisu smatrali zlom silom, nego su razumeli njenu tajnu i znali su da je ona sredstvo kojim mi ljudi možemo dostići krajnji cilj – Boga. Isto kao što nam  naše  neznanje  donosi  znanje,  tako  i  seksualna  energija  donosi

oslobođenje od sebe, od samih seksualnih želja i ponovo nas podiže, vodeći nas od smrti u oslobođenje, uskrsnuće i život.

Srednjovekovni alhemičari, Ružokrstaši, ovaj proces su opisali sasvim jasno: mudrac stvara svoj filozofski kamen stavljajući svoje drvo

života u korito za pranje ispunjeno eliksirom života. Ono je stalno grejano

vatrom zmaja, seksualnom energijom, da bi drvo procvetalo. Stoga ne treba da preziremo seksualnu energiju smatrajući je za neku zlu silu koja svodi

čoveka na životinju, niti treba od nje da načinimo takvu silu.

Posmatrajmo seksualnu energiju kao ključ koji nam otvara vrata između duha i sveta materije, od višeg ka nižem i obratno, od nižeg ka

višem. Ona je božanska pokretačka snaga koja nam omogućava stvaranje potomstva, širenje života u telu, ali i transformaciju u duhovno biće i pomoć u pobeđivanju smrti. Treba da budemo zahvalni što nam seksualna energija, ako se koristi ispravno, pruža toliko sreće na oba puta. Na putu ka dole ona je jasna i kratkotrajna, a na putu prema gore ona je večna sreća.

Upotrebimo njenu vatru da bi drvo života raslo i procvetalo. Treba da zapamtimo kako je primitivan čovek još uvek na najnižem nivou svoje svesti. On živi u svom animalnom egoizmu potpuno izolovan i zatvoren; njegovo srce je još uvek mrtvo i u njemu još uvek nema bilo kakvog impulsa  o  značenju  ljubavi.  Seksualna  energija,  elementarna  vatra,

sposobna je da prvi put ugreje njegovo mrtvo srce. Uprkos tome što tokom kratke čarolije seksualnog uzbuđenja on može da doživi i izrazi samo predznak ljubavi, ipak je to prvi nagoveštaj božanske ljubavi. Kroz seksualnost on prvi put upoznaje sreću dobijenu iz davanja. Iako njegova

probuđena ljubav nije više od animalne želje, strast i njegovo uzbuđenje su,

čak i tako sasvim nesvesne i kratkotrajne, nastojanje prema jedinstvu i ljubavi. ^ak i ako ovo naslućivanje ljubavi prvo doživi samo u telu i sledstveno tome traži samo fizičko davanje, ipak je to prvi odraz duhovnog jedinstva  u  velikoj  Suštini  koje  čovek  nesvesno  traži  i  koje  nakon

dugotrajnog razvoja i nalazi jer je za to sudbinski predodređen. Seksualna

energija stvara u nama nemir koji nam nikada ne dozvoljava da stojimo mirno. Uvek nas podstiče i tera da posle mnogih lutanja pronađemo unutrašnji put. U neočekivanom trenutku, usred animalnog impulsa, u “noći”, u tami nesvesnog, rođena je naša samosvest, isto kao što je Sveto Dete rođeno u štali, među životinjama, u “noći”, u tami. Tako čovek kreće na Veliki Put koji započinje kod prvog buđenja svesti u Suštini do Univerzalne svesti, do cilja. Kako na tom putu postepeno postaje svesniji unutar sebe, on tako razvija sposobnost kontrole nad kreativnom energijom u svim njenim ispoljavanjima i nad njenom upotrebom u skladu sa svojom voljom. Postigne li jednom najviši nivo, izvor božanske snage, biće sposoban da preobrazi niže forme energije božanske kreativne snage u njihove više forme, a sa višim duhovnim energetskim formama biće sposoban da kontroliše i vodi niže forme i da ispoljava sve te energije kroz odgovarajuće živčane centre. Treba da upoznamo tu božansku snagu i da se uz njenu pomoć pokušamo popeti Jakovljevim lestvama pa tako da pomognemo preobražavanje seksualne energije u njenu višu formu, u duhovnu snagu. Tamo gde je svesnost, deluje kreativna snaga.