IV

ZIVETI SRČANU USAGLASENOST

Ron je bio ono sto se u medicinskom zargonu zove ,intenzivista" - specijalista za intenzivnu negu reanimacijom - u bolnici u kojoj sam ja bio sef psihijatrijskog odeljenja. On me je pozvao da pogledam sefa jedne firme, koji je, sa trideset dve godine, dva dana ranije doziveo infarkt. Brinula ga je ozbiljnost depresije tog mladog čoveka: hteo je da ga sto pre ispitam, jer je na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju imaju slabe sanse da prezive. Pri tom, ovaj pacijent je imao vrlo slabu promenljivost srčanog ritma, stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog stanja. Za ovo poslednje Ron nije znao ni sta da preporuči, ni kome da se obrati.

Kao sto je to čest slučaj u ovakvim situacijama, njegov pacijent uopste nije zeleo da priča sa psihijatrom. Odbio je sve moje pokusaje da evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afek- tivnom zivotu za koji sam znao daje mučan. Ostao je i vrlo neodređen kad je bilo reci o radnim uslovima. Za njega je stres bio deo njegove okoline; uostalom, i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on, a nisu dobili infarkt. U svakom slučaju, jedan psihijatar koji nije, kao on, zavrsio Harvard, ne treba da mu priča kako treba da zivi.

Uprkos ovom teskom kontaktu, bilo je nečeg krhkog, čak skoro dečjeg, u izrazu njegovog lica. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju je nosio u sebi od detinjstva, i koja gaje sada unistavala, kao i njegovo srce. Osećao sam u njemu veliku osetljivost, mozda čak umetničku,  ljubav prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila krijući se iza te tvrde i hladne fasade. On je sutradan izasao iz bolnice, protivno misljenju svoga kardiologa, da bi se vratio u kancelariju koja gaje ,čekala". Iskreno sam bio nesrećan kad me je Ron sest meseci kasnije obavestio daje umro od drugog infarkta, ne stigavsi ni da dođe do bolnice, nemajući vremena da se otvori prema sopstvenoj osetljivosti. Bio sam očajan sto nisam umeo da mu pomognem. Ni moj kolega ni ja

u to vreme nismo znali daje postojala metoda, i prosta i efikasna, da se poveća promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usaglasenost.

Različite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math) institut iz Kalifornije, centar koji je posvećen proučavanju i pri-meni srčane usaglasenosti (1). Kao i u tradiciji joge, meditacije i svih metoda relaksacije, prva etapa vezbe se sastoji u skretanju paznje na sopstvenu unutrasnjost. Prilikom prve primene treba se isključiti iz spoljasnjeg sveta, odustati od svake preokupacije nekoliko minuta, prihvatiti da nase brige dobiju malo na vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo dođu do svoje ravnoteze i bliskosti.

Najbolji način da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i duboko. Pre svega, to stimulise parasimpatički sistem i pomalo povlači ravnotezu na stranu fizioloske ,kočnice". Da bi njegov efekat bio maksimalan, moramo s paznjom pratiti svoj dah sve do trenutka kad izdahnemo vazduh, zatim napraviti nekoliko sekundi pauze, pre no sto sledeći udisaj sam ne otpočne. Treba se, u stvari, prepustiti izdisaju sve dok se on prirodno ne pretvori u neko blazenstvo i lakoću.6

Istočnjačke vezbe meditacije upućuju na to da se nastavi praksa usredsređena na najduzi mogući udisaj, i da se duh isprazni. Ali, da bi se maksimalno povećala srčana usaglasenost, potrebno je, posle deset ili petnaest sekundi ove stabilizacije, svesno skrenuti sopstvenu paznju na srce. U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da disete kroz srce (ili kroz centralni deo grudi, ako jos uvek direktno ne osećate srce). Nastavljajući da udisete polako i duboko (ali prirodno, bez napora), treba vizualizovati, čak osetiti, svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako vaznim delom naseg tela. Zamislite da mu udisaj, u prolazu, donosi kiseonik koji mu je tako potreban, a da ga izdisaj oslobađa svih otpadaka koji mu vise nisu potrebni. Zamislite lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u toj čistoj vodi, koja čisti i smiruje. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste mu podarili. Svoje srce mozete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u kojoj se ono brčka i uziva, prema svom ritmu, bez prisila ili obaveza. Kao dete koje

6 Dok samJa radio ovu veibu, jedna rečenica, koja me je sedamdesetih godina začudila i veoma pogodila, često mije padala napamet Tada se pomalo svuda u svetu govorilo: ,Revolucija je nemoguća bez oruija ". U oblasti ravnoteie tela , revolucija " - sto će reći postizanje unutrasnjeg mira - nemoguća je bez pravilnog disanja.

volite i koje se igra, vi od njega ne trazite nista drugo nego da bude ono sto je, u svom prirodnom elementu, jednostavno ga gledate kako se na svoj način razvija, a vi mu donosite prijatan, nezan vazduh.

Treća etapa vas povezuje sa osećajem topline ili nadimanja koje se razvija u grudima; vi ga pratite i ohrabrujete mislju i dahom. Ona je često u početku stidljiva i ispoljava se samo diskretno. Nakon godina osećajnog zlostavljanja, srce je često poput zivotinje koja je već dugo zamrznuta i gleda prve zrake sunca u proleće. Ukočena i nesigurna, ta zivotinja prvo otvara jedno oko, zatim oba, i neće poleteti dok ne bude sigurna da blago vreme nije samo privremeno. Srce se ohrabruje meto- dom koja pomaze da se neposredno izazove osećanje priznanja i za- hvalnosti koje će obuzeti grudi. Srce je posebno osetljivo na zahvalnost, na osećanje ljubavi, bilo daje reč o nekom biću, stvari ili, čak, ideji o nekom blagonaklonom svetu. Brojnim ljudima je dovoljno da se sete lica nekog deteta koje vole i koje njih voli, ili neke bliske zivotinje. Za druge je to slika mira u prirodi koja će sobom doneti unutarnju zahval- nost. Najzad, za neke će ona doći sa uspomenom na sreću u nekoj akciji, kao sto su spust u skijanju, savrseno bacanje u golfu, jedrenje. Tokom te vezbe ponekad ustanovimo da se osmeh blago javlja na usnama, kao da je rođen u grudima i onda dosao da obasja lice. To je jednostavan znak daje uspostavljena usaglasenost.

U jednoj studiji, objavljenoj u American Journal of Cardiology (Američki časopis za kardiologiju), istrazivači sa Hartmat instituta su pokazali da podsećanje na pozitivno osećanje zahvaljujući jednoj uspo- meni ili čak jednoj zamisljenoj sceni vrlo brzo srčanu promenljivost vodi prema fazi usaglasenosti (2).

Ova usaglasenost ritma srčanih otkucaja brzo se prenosi na osećajni mozak i dojavljuje mu, donoseći mu stabilnost, da je u fizi- oloskom smislu sve u redu. Osećajni mozak na ovu poruku odgovara jačajući usaglasenost srca. Ovaj promet prouzrokuje snazan krug koji omogućava, sa malo uhodavanja, odrzavanje tog stanja maksimalne usaglasenosti trideset minuta, čak i vise. Ova usaglasenost između srca i osećajnog mozga stabilizuje autonomni nervni sistem -- omogućuje simpatičko-parasimpatičku ravnotezu. Kad se jednom dostigne stanje ravnoteze, suočavamo se sa svim mogućnostima. Istovremeno mozemo pristupiti mudrosti osećajnog mozga, njegovoj ,intuiciji" i funkcijama refleksije, apstraktnog zaključivanja i planiranja saznajnog mozga.

Talamus sinhronizacija kortikalne aktivnosti

Cerebralno stablol    arterijski pritisak i regulacija autonomnog nervnog sistema

Mandula (amigdale)

kontrola osećanja

HAOS

Ukrsta se sa kortikalnom delatnosću

SRCE

USAGLASENOST

Olaksava kortikalnu delatnost

Slika 4: Srce olaksava funkcionisanje mozga. Prema raznim preliminarnim istrazivanjima, usaglasenost srčanog ritma direktno utiče na rad mozga. Čini se da se faze haosa ukrstaju sa sinhronizacijom cerebralnih funkcija, dok usaglasenost olaksava pokretanje mozdanih operacija. To se prevodi brzim i preciznijim odgovorima i visom performansom pod stresom. (Crtez je inspiri- san jednom prezentacijom Rollin McCratvja, direktora istrazivanja Hartmat instituta. LLC.)

Sto vise upotrebljavamo tu tehniku, lakse nam je da uđemo u usaglasenost. Kad smo se jednom zblizili sa ovim unutrasnjim stanjem, postajemo sposobni da, tako da kazem, komuniciramo neposredno sa svojim srcem, poput Seleste, koja je govorila o maloj vili sa stanistem u njenom srcu. Moze se upitati: ,Da li gaja volim u dubini duse?" Kad jednom uđemo u usaglasenost, sasvim je dovoljno postaviti sebi pitanje i pazljivo zabeleziti srčanu reakciju. Ako to pitanje izaziva dodatni talas unutrasnje topline i blazenstva, onda srce zeli da očuva taj kontakt. Ako ono, naprotiv, malo uzmakne, ako se usaglasenost smanji, znači da vise zeli to da izbegne i da svoju energiju posveti nekoj drugoj stvari. To nije nuzno dobro resenje: konačno, mnogo parova prolaze faze u kojima srce svakoga od njih zeli da bude negde drugde, bar privremeno, pre no sto se pomire i nađu trajnu sreću u svom odnosu. Međutim, vrlo je vazno biti svestan onoga sto srce zeli u svakom trenutku, posto to snazno utiče na sadasnjost. Zamisljam da je u tom unutrasnjem dijalogu srce most prema nasem ,glavnom ja", neka vrsta tumača za osećajni mozak koji je iznenada otvoren prema skoro direktnoj komunikaciji. Ali, bitno je znati da li osećajni mozak usmerava u pravcu koji nismo racionalno izabrali. Ako je to slučaj, treba se potruditi da ga ohrabrimo na dru- gim planovima, da to ne bi dovelo do nekog konflikta sa saznajnim mozgom, do sabotaze nasih sposobnosti refleksije i, na kraju krajeva, do fizioloskog haosa i njegove krajnje posledice - hroničnog gubljenja energije.

Kompjuterski program koji meri promenljivost srca omogućava

da se skoro u sekundu vizualizira uticaj nasih misli na usaglasenost i na haos. Ako koncentrisemo paznju na srce i na unutrasnje blazenstvo, vidimo kako se menja faza i kako usaglasenost dobija sve veću moć u obliku pravilnih i lakih talasa. Ako se, naprotiv, prepustimo negativnim mislima i brigama - sto je normalna tendencija mozga prepustenog samom sebi - za nekoliko sekundi usaglasenost se smanjuje i haos zauzima svoje mesto. Ako se prepustimo besu, haos se povećava, a linija na ekranu ocrtava brdovit, skoro preteći predeo. Ovaj bio-feed- back program omogućava da se u trenutku vizualizira njegov nivo usaglasenosti, da se, dakle, ubrza učenje. Ipak, uvek su postojali načini da se usaglasenost postigne bez kompjutera.

Ja sam, na primer, često konstatovao da su moji pacijenti ili poznanici, koje sam na programu testirao praktikujući jogu, lako ula- zili u usaglasenost. Kao da je njihova fiziologija već bila doli mi eno promenjena redovnim vezbama.

Ima i drugačijih primera: kada sam jednom pokazao ovu meto- du prjatelju čiji je duhovni zivot bio vrlo intenzivan, on je tesko posti- gao vise od 35% optimalne usaglasenosti. Tada me je zapitao da li bi mogao, umesto sto sledi moja uputstva, da se moli, kao sto je to inače činio. Znao je da je, dok se tako molio, osećao toplinu i blazenstvo u grudima, za koje mu se činilo da odgovaraju onome sto sam mu ja opi- sivao. Očigledno je moj prijatelj sam nasao način da uravnotezi svoju fiziologiju, utapajući se u osećanje da je povezan sa svemoćnim i do- bronamernim univerzumom. Za druge, naprotiv, molitva ne vodi ni- kakvoj usaglasenosti. Ponekad čak suprotno. Tu bio-feedback program moze biti koristan: on omogućava da se odmeri najefikasniji prelaz ka usaglasenosti fiziologije, naročito na početku.

PREDNOSTT  USAGLASENOSTT

Manje ima efikasnih načina da sebe uverimo kako mozemo lako naučiti da kontrolisemo svoju fiziologiju nego da vidimo na kompju- terskom ekranu sopstveno srce kako ulazi u usaglasenost. Kada nakon toga konstatujemo da se pacijenti oslobađaju lupanja srca i napada panike, postajući sposobni da vladaju svojom teskobom, kada treba da promene skolu ili da javno govore, to samo doprinosi ovom uverenju. Sto se mene tiče, uverila su me eksperimentalna istrazivanja kliničke korisnosti takvog pristupa, kako za psihijatriju tako i za kardiologiju.

Na univerzitetu Stanford, na primer, doktor Laskin (Luskin) dobio je fondove od Nacionalnog instituta za zdravlje da bi formirao grupu pacijenata koji su patili od ozbiljne srčane insuficijencije. Kao stoje to skoro uvek slučaj, njihovi fizički simptomi - zadihanost, umor, natečenost - bili su praćeni teskobom i depresijom. Posle sest sedmica tretmana, grupa koja je naučila da vlada svojom usaglasenosću znat- no je spustila nivo stresa (za 22%) i depresivnosti (za 4%). Njihovo fizičko stanje - sposobnost da hodaju ne zadihavsi se - takođe se ja- sno poboljsalo (za 14%). Nasuprot tome, za grupu koja je dobila samo uobičajeni tretman za srčanu insuficijenciju, svi ovi pokazatelji su se, prema nivou na početku, pogorsali.

U Londonu, skoro sest hiljada visokih sluzbenika velikih predu- zeća, poput Sela (Shell), Britanskog petroleja (British Petroleum), Hjuli Pakarda (Hevvlett Packard), Unilevera (Unilever) i Hong Kong-Sangaj

bankarske korporacije prosli su kurs za usaglasenost srčanog ritma. U Sjedinjenim Drzavama su hiljade drugih takođe zavrsili kurseve na Hartmat institutu, na primer, sluzbenici Motorole i Vlade drzave Kali- fornije. Rezultat pokazuje da ovi kursevi kod učesnika sprečavaju stres tamo gde se njegov uticaj moze osetiti: na fizičkom planu, osećajnom i drustvenom.

Njihov je arterijski pritisak, ako se uzme u obzir fizički plan, mesec dana nakon učenja pao toliko kao da su izgubili deset kila i dva- put vise nego dijetom bez soli (4). Jedno drugo istrazivanje upućuje takođe na jasno poboljsanje hormonalne ravnoteze: posle mesec dana primene te metode u ritmu od trideset minuta dnevno, pet dana u sed- mici, visina DHEA - ,hormona mladosti" - povećava se za 100%.

Kod ovih subjekata, u isto vreme, visina kortizola, hormona stresa - uz povisenje arterijskog pritiska, starenje koze i akne, gubitak pamćenja i koncentracije (6) - spustila se za 23%. Predmenstrualni sin- dromi zena, koje su tokom ovog istrazivanja posmatrane, znatno su se promenili: smanjili su se razdrazljivost, depresija i zamor. Takve hor- monalne promene odrazavaju dubinsko popravljanje ravnoteze telesne fiziologije, utoliko impresivnije sto se ono obavlja bez spoljne pomoći lekova i sintetičkih hormona.

Imuni sistem takođe uziva u prednostima srčane usaglasenosti. Imunoglobulini A (IgA) jesu prva linija odbrane organizma od infek- tivnih činilaca (virusa, bakterija, gljivičnih oboljenja). IgA se nepre- stano obnavljaju na povrsini mikoza, kao sto su nos, grlo, bronhije, creva i vagina, tamo gde infekcije stalno prete. U jednom istrazivanju je trazeno od dobrovoljaca da se sete neke scene koja ih je razbesnela. Samo podsećanje je izazvalo haos, u trajanju od par minuta, u njiho- vom srčanom ritmu. Nakon perioda haosa, IgA se lučio prosečno sest sati, i tako im se smanjivala otpornost na zarazu. U istom istrazivanju, pozitivno sećanje je uslovljavalo vise minuta usaglasenosti, a oni su bili praćeni povećanjem produkcije IgA tokom sledećih sest sati (8).

U jednom drugom ispitivanju, objavljenom pre vise od deset godina u New England Journal of Medicine, istrazivači iz Pitsburga pokazali su da nivo stresa kome je neko izlozen direktno predviđa verovatnoću da se dobije kijavica (9). Ovaj fenomen je verovatno po- sledica uticaja negativnih osećanja na sistem srce-mozak i na lučenje IgA. Svaki put kad na poslu, ili sa nasom suprugom, Čak i na ulici, imamo neugodnu prepirku, nasa prva linija odbrane od spoljnih napada

umanjuje sest sati nas otpor (osim, čini se, ako umemo da sačuvamo nasu usaglasenost).

Istrazivanja vođena u preduzećima pokazuju da efekat usagla- senosti u domenu fiziologije direktno utiče na smanjenje uobičajenih simptoma stresa: broj rukovodećih sluzbenika koji kazu da im lupa srce

,često ili skoro sve vreme" za sest nedelja pada sa 47%(!) na 30%,. a za tri meseca na 25%. Za simptome telesne napetosti brojke prelaze sa 41% na 15%, a zatim na 6%; za nesanicu sa 34% na 6%, za osećanje iscrpljenosti sa 50% na 12%, za različite bolove - uključujući i bol u leđima - sa 30% na 6%. Prema misljenju vise učesnika tog istrazivanja u firmama je mentalni umor postao ,normalan" pratilac njihovog rada, pomalo kao sto je fizički umor smatran normalnim u rudnicima i fa- brikama u trenutku industrijske revolucije. Oni rukovodeći sluzbenici, koji su naučili kako da ostvare usaglasenost, kazu sada kako umeju da prekinu konstantno gubljenje energije - naučili su da upravljaju svojim fizioloskim odgovorima na neprestane poslovne zahteve.

Na fizioloskom planu, statistike su takođe impresivne: srazmera zaposlenih koji kazu da su ,napeti" većim delom vremena u velikim firmama prelazi sa 33% (jedno od troje!) na 5%, a onih koji kazu da su

,besni" sa 20% na 8%. Učesnici opisuju novu sposobnost da vladaju svojim osećanjima. Prema njihovom misljenju, postojanje usaglasenosti omogućilo im je da priznaju kako im stanja besa i negativnosti nista nisu donosila, i da su im dani u kancelarijama bez njih mnogo prijat- niji.

Carls, čiju smo istoriju čuli u prethodnom poglavlju, pre- poznavao se u svemu ovome. Ipak, prelaz je načinjen suvise brzo. Razmisljajući o vremenu kad je sve uzimao ,,k srcu", pre no sto se izvezbao u usaglasenosti, nije shvatao kako je mogao tako dugo da izdrzi. Sećao se stanja u kome su ga primedbe njegovog direktora sati- ma ostavljale van sebe. Sećao se kako od njih nije mogao da se pribere ni kod kuće, kako se noću bez sna prevrtao u krevetu, ponekad i sedmi- cama. Sada je bio smiren, sposoban da pusti primedbe da ,klize" preko njega. Uostalom, direktor je sa svima tako razgovarao. To je bio njegov manir. Bio je to njegov problem, a ne Čarlsov. Naučio je da smiruje svoju fiziologiju, da je sprečava da mu se otima. Uostalom, njegov lekar je bio iznenađen sto mu je arterijski pritisak snizen i pitao ga da li je počeo neku dijetu.

U pogledu funkcionisanja preduzeća i drustvenih odnosa, gru- pe koje su naučile da vladaju svojim unutrasnjim odgovorima rade skladnije. U firmama testiranim u Ujedinjenom Kraljevstvu, sest ne- delja i sest meseci posle obrazovanja za usaglasenost, rukovodioci su govorili da im je duh jasniji, da se bolje uzajamno slusaju i da su im sastanci produktivniji. U jednoj velikoj bolnici u regiji Cikaga, nivo zadovoljstva poslom bolničarki, koje su prosle takav kurs, povećao se. Istovremeno, i pacijenti o kojima su brinule bili su zadovoljniji negom. Procenat odlazaka bolničarki u godini nakon kursa pao je sa 20% na 4%

(10).

Najzad, jedno istrazivanje vođeno među američkim gimnazijal- cima koji su morali da ponavljaju posto su pali na maturi pokazalo je u kojoj meri efikasno upravljanje svojim unutrasnjim stanjem moze pro- meniti rezultate u uslovima stresa. Posle kursa za usaglasenost, dvaput sedmično tokom osam nedelja, 64% njih polozilo je matematiku naspram samo 42% onih koji nisu koristili tu vezbu. Očigledno da usaglasenost ne menja poznavanje matematike, ali omogućava postojećem znanju da bude savrseno pristupačno u trenutku ispita (11).

ZTVETT USAGLASENOST

Fransoaz Dolto je znala bolje od ikoga da priča sa decom koja pate. Izgubljenom detetu, nesposobnom da kaze sta ga boli i da se smiri, postavljala je magično pitanje kako bi mu pomogla da se drugačije usme- ri: ,Sta tvoje srce oseća?" Sa ovih nekoliko reci je otvarala direktno vrata osećanjima, presecajući svu zbrku mentalnih konstrukcija, ideja o sebi, onih ,morao bih", ,ne bih smeo". Onom ko je patio pomagala je da uspostavi kontakt sa svojim unutrasnjim pokretačima, dubokim zeljama, onim stvarima koje su, na kraju krajeva, uvek određivale nje- gov spokoj ili njegovu nesreću.

Isto zapazanje vazi i za odrasle, naročito za najracionalnije među njima, sklone da ne opazaju i ne reaguju, osim posredstvom saznajnog mozga. Onog dana kada unutrasnjim okom pogledaju reakcije svoga srca, pred njima se otvara novi svet opazaja i osećanja. Kada uspostave usaglasenost, često uviđaju da imaju jedno intuitivno ja koje ih je dosad vodilo, iz toga izvlače osećanje samilosti, skoro neznosti prema svom unutrasnjem biću. Kao sto sugerisu istočnjačke duhovne tradicije, iz

te samilosti sa unutrasnjim bićem rada se samilost prema spoljasnjem svetu: mudrost je u nama, činjenica da smo to razumeli omogućuje da se otvorimo prema drugima.

I ja se sam često pozivam na tu intuiciju srca. Sećam se teskog

slučaja mlade pacijentkinje crnkinje koju je boielo čitavo telo, ali su svi rezultati, vrseni danima, bili negativni. Lekari su odbijali da naprave dodatna ispitivanja. Zelela je da joj se da morfijum, stoje ekipa koja ju je lečila, u odsustvu jasne dijagnoze, odbijala. Kao i obično, u ovakvim slučajevima napetosti, kolege su najzad pozvale psihijatra u pomoć. Mlada zena je bila besna sto se na taj način moglo sugerisati da njeni problemi potiču ,iz glave". Prihvatila je da me vidi samo u prisustvu svoje majke, koja je bila odlučnija od ćerke u zahtevu da se obave do- datni testovi. Sa njihovog stanovista, to odbijanje je bilo očigledan znak rasizma. Ako bolnica nije htela da učini nista vise, to je bilo zato sto ona nije bila bela i bogata.

Radni dan mi je bio dug i tezak, i kada su me one dočekale sa uvredama, ne ostavljajući mi čak ni mogućnost da se predstavim, osetio sam kako u meni raste bes. Hladno sam ih ostavio. U hodni- ku sam konstatovao da sam planuo i primetio u sebi čak zelju da se svetim. Kao profesor koga je razdrazio neki učenik, prvo sam pomi- slio na sve smicalice koje sam im mogao prirediti da plate svoje ,lose ponasanje". Primetivsi svoje unutrasnje stanje, dvaput sam uzdahnuo, pustio da uđem u usaglasenost usredsređujući paznju na svoje srce i, zatim, misleći na ribolov sa sinom, u vreme zalaska sunca jedne Ietnje večeri u Normandiji. Kad mi se povratio mir i duh rasvetlio, drugačije sam odmerio situaciju.

Nove ideje kao da su dolazile iz nekog drugog dela mene: očigledno je ta zena uveliko patila kad je počela da oseća takav bes prema ljudima koji su sve činili da je izleče. Mora biti da je u vise navrata bila odbačena i neshvaćena. A moj stav nije mogao doprineti tome da ona promeni misljenje o lekarima iz bolnice, skoro sve belci- ma. Nije li konačno moj zanat i bio da pomazem ljudima čija je ličnost teska? Ako ja, psihijatar, nisam uspevao da sa njom komuniciram, ko je onda mogao? I kako sam mogao da se bavim tim nezrelim idejama o ,revansu"? To me je stvarno protreslo! Odjednom sam opazio novi ugao za napad. Morao sam da se vratim u sobu i da joj kazem: ,Vi imate prava na najbolju moguću negu i tretman, kako sa moje strane tako i od mojih kolega. Iskreno mi je zao sto nismo bili na visini zadatka.

Ako mi dozvolite, pokusao bih da shvatim tačno sta se desilo ovde i u čemu smo vas razočarali." Kad jednom razgovor krene u tom pravcu, sigurno ću saznati dovoljno toga da bolje uvidim zbog čega je stvarno patila, i onda ću mozda moći da sugerisem nesto efikasnije od dodatnih pretraga, neprijatnih i beskorisnih. Sta sam mogao da izgubim?

Vratio sam se u sobu u tom novom raspolozenju i ponudio svoj predlog. Njihova prvo zatvorena lica su počela da se ozaruju i mogli smo da razgovaramo. Saznao sam kako su vise urgentnih sluzbi vraćale tu mladu zenu, kako ju je jedan lekar uvredio, i malo-pomalo razgovor je postajao sve intimniji. Kada je ona najzad zamolila svoju majku da napusti sobu, mogli smo da razgovaramo o njenoj proslosti prostitutke i narkomanke. Postalo je jasno da je jedan deo simptoma koje je osećala bio posledica krize zbog nedostatka droge. Time nije bilo tesko vla- dati, i obećao sam joj da ću joj pomoći da kontrolise svoj bol u vezi sa nedostatkom droge. Razisli smo se u najboljim odnosima: ona uverena da će se o njoj najzad brinuti, a ja zadovoljan sto sam svoj posao lekara mogao da obavim. Izlazeći iz sobe, zadrhtao sam pri pomisli da sam i ja iz besa mogao daje izbacim iz bolnice.

Kristina, koja je takođe naučila da postize unutrasnju usagla- senost, dozivela je sa petogodisnjim sinom Tomasom skoro isto za vreme svog razvoda. Predlozila mu je da ga povede u zooloski vrt u subotu ujutro, ali se on nije ni pomakao da nađe svoje cipele. Zureći da stigne, u glavi je čula glas svoje najbolje prijateljice: ,Ako sad ne uspes da savladas neposlusnost svog sina, biće samo jos gore. Čekaj samo kad postane adolescent!" Počela je jetko da prebacuje sinu njegovu hroničnu nesposobnost da sređuje svoje stvari, zbog čega su uvek ka- snili. Tomas je reagovao tako stoje seo na zemlju, skrstio ruke i počeo da se ponasa kao dete koje tuku i ne razumeju, na ivici nervne krize. To je bilo previse: Kristina, i sama napeta zbog porodične situacije, odlučila je da izađe sama, da se ne preda jos jednom pred osećajnim manipulacijama svog sina.

Kad je stigla do kola, odmerilaje svoje unutrasnje stanje. Bila je besna i napeta, jos vise sad kad je shvatila da su joj, zbog ovako katastrofalnog početka, pokvareni ostatak dana i čitav vikend. Upotre- bila je svoje znanje kako da uđe u usaglasenost, i kada je uspostavila unutrasnji mir, drugačije je shvatila sve: mozda Tomasovo kasnjenje i dezorganizacija tog jutra nisu bili njegov uobičajeni nedostatak, već izraz očaja zbog razvoda roditelja. Zamislila se za trenutak na

njegovom mestu i kako je kao devojčica od pet godina bila dezorijenti- sana, nesposobna da nađe reci kako bi izrazila svoj strah i tugu. Zamislila je i kako bi ona reagovala daje njena majka u takvim okolnostima nije shvatila, i kako se zakačila za jednu tako sporednu stvar kao sto su cipele koje nisu na svom mestu. Kakav je primer davala svom sinu? Da li je zelela da on svoju osećajnu napetost savlađuje lupajući vratima, I kao stoje ona to upravo učinila?

Odjednom je shvatila da mora preuzeti rizik da ,izgubi obraz"

i da se vrati kući i razgovara sa Tomasom.

,Vrlo mije zao sto sam se tako ponela", rekla mu je. ,U osnovi, zooloski vrt nije toliko vazan. Vazno je da si ti pomalo tuzan i da je to normalno u situaciji u kojoj smo ti, tata i ja. A kad si tuzan, nemas volje da sređujes svoje stvari. I ja sam tuzna, i zato se tako brzo uzbuđujem. Ali, ako nas dvoje to znamo, onda to mozemo lakse da podnesemo."

Tomas podize lice prema njoj i briznu u plač. Kristina ga uze

u naručje i stegnu. Malo kasnije, on se opet smesio i proveli su za- jedno divan dan, a Tomas je bio pazljiviji i organizovaniji no ikad: kad je osećajna energija oslobođena usaglasenosću, često je moguće naći resenje i reci koje sjedinjuju a ne razdvajaju, i koje smanjuju, i to mno- go, nepotrebne gubitke energije.

Usaglasenost donosi unutrasnji mir, ali to nije metoda relak- sacije, već metoda akcije. Usaglasenost se praktikuje u svim zivotnim situacijama. Moguće je ući u usaglasenost i kad vam srce udara 120, kao i 55 puta u minuti. To je krajnji cilj: biti u usaglasenosti i tokom trke ili borbe, pri pobedi, u bolu i neuspehu, čak i za vreme ljubavnog zanosa. Istočnjački priručnici seksualnosti insistiraju da se otvore e- nergetska vrata srca kako bi se moglo svojim zadovoljstvom vladati i uvećavati ga. Bez sumnje su tantrički i taoistički učitelji primetili, mno- go pre nastanka kompjuterskih programa, efekat srčane usaglasenosti tokom seksualnog čina.

Postignuti rezultati muskaraca i zena koji su otkrili usaglasenost i redovno je upraznjavaju suvise su lepi da bi bili verovatni. Kontrola strepnje i depresije, pad arterijskog pritiska, povećanje nivoa DHEA, stimulacija imunog sistema: nije reč samo o usporavanju starenja, već o istinskom podmlađivanju fiziologije! Pri svemu tome, amplituda rezul- tata odgovara amplitudi fizičkih i psiholoskih steta nanesenih stresom: ako stres moze da učini toliko zla, samo me upola Čudi sto unutrasnje vladanje njime moze da učini toliko dobra,

Ali, onima među nama koje je zivot ranio i čije su rane jos otvorene, ako se okrenu prema sebi unutra, teskoba moze proizvesti bol. U tom je slučaju sam pristup nasem unutrasnjem izvoru usaglasenosti blokiran. Najčesće se to desava nakon neke povrede kada su osećanja toliko jaka da ni osećajni mozak, pa, prema tome, ni srce vise ne funkcionisu kao pre. Oni tada vise nisu kompas, već zastava koja se pro- bija kroz buru. Ovde postoji druga metoda da se ponovo nađe ravnoteza, metoda koliko iznenađujuća toliko i efikasna, i koja svoje poreklo ima u mehanizmu snova: neuroosećajna integracija pokretima očiju.