Zimski plan

Ljudi okrenuti prema spolja neka racunaju s prirodom svoga bica. Sto znaci, neka prime k znanju da ravnotežu svoje naravi mogu ocuvati samo ako prikupe dovoljno spoljnih utisaka. Covek okrenut prema unutra može go­dinama, sam sasvim dobro da zivi izmedu cetiri gala zida. Dobija dovoljno podsticaja iznutra. Mi Evropejci smo nesposobni za to. Nemamo se cega stideti; to je tako. Svojstva se ne mogu menjati, samo koristiti.

Za eoveka okrenutog prema spolja zato je prolece oslobodenje koje se ni sa cim ne mofo uporediti. Utisci se umnofavaju i produbljavaju. Svi Evropejci do proleca ozdrave ili umru. I zbog toga je doba tuge jesen, kada broj utisaka odjednom opada, pa i taj mali broj postaje jednolican.

To sam zapazio onda kada sam pravio zabeleske tokom godina, leti, na­ rocito za vreme putovanja i setnji. Uopste ne o bitnim stvarima. Najcesce SU ovakve: ,,Kupaliste pijanca u luci", ,,devojCica prodaje kupine na pijaci". Let­nje zabeleske postale su zimi blago, tolike vrednosti,i da ih ne bih menjao ni za sta. Nasao sam onaj napev od cetiri takta koji sam na obali cuo od crnog kosa iii onih osam stihova koje sam jednom zabelezio, prilikom jutarnje set­ nje, podno procvalog zbuna jasmina. Kasnije sam sasvim svesno pribirao utis­ ke kako bih ih nalazio zimi. Ponekada bi se medu njima nasao i poneki plan. Plan koji je prvenstveno bio otkrice novih izvora utisaka. Jer sta radi veCina ljudi kada se pokvare vremenske prilike, moraju se povuCi u sobu i obuci zimski kaput? Jedno vreme odlaze u drustvo, pozoriste, kafane; u medu­ vremenu se ubijaju od posla, i raspravljaju o tome da je to nekakva velika stvar, mozda zasluga i vrlina. Na koncu, negde posle nave godine, zapadnu u mizantropiju, sto je neizbefoa posledica ako je neko medu ljudima duze nego sto je potrebno. Nemojmo ceniti eoveka da je vise od cveta; tada ga cenimo najvise. Ko tri dana neprekidno jorgovan mirise, zamrzece ga. Kako se mofo sest meseci neprekidno eovek mirisati?

Nije lako otkrivanje novih izvora utisaka. Da bi neko nafao potpuno za­ dovoljavajuCi izvor, takav koji ce mu mesecima neprekidno izlivati sve novije i novije utiske, i time mu raspolozenje odrfavati u celovitosti i ravnotezi, za to je neophodna genijalnost odredenog stepena. VeCina ljudi obicno time ne raspolaze. Ako se otrca citanje romana, pozoriste, dru8tvo, koncert (kod obicnih ljudi eventualno jos i bioskop), ljudi postaju melanholieni, iii nesto jos gore, nervozni.

Zadovoljstvo mi je sto mogu da pricam o jednom svom izvoru utisaka za zimu. Nista nije bilo namerno niti unapred smisljeno. Za vreme kasne jesenje setnje naisao sam na privlacan vrt u pristranku i dobro sam ga zagledao, kako bih ja u njemu izgradio kucu, ako bih za to konkretno imao para. Ubrzo sam se odluCio za mesto. Sam raspored u kuCi nije bio bas lak. Nacinio sam skicu, ali sam je ubrzo odbacio. Minula je sedmica pre nego sto sam uspeo da nadem potpuno zadovoljavajuce resenje.

Bese kraj novembra i kifa je lila. Karla bi mi dosadio rad iii Citanje, ne bih pozeleo ni slike, ni muziku, iii kad bih tek onako leskario u mlakoj sobi, gradio sam svoju kucu. U prizemlje sam stavio trpezariju i sobu za primanje, s nevelikom, ali prijatnom zastakljenom verandom. S druge strane stepenica kuhinju i ostavu. Zgrada je zaista bila udobna za stanovanje. Zamislio sam etazno grejanje, celu kucu bi grejala velika koksana pee iz trpezarije, s ure­ dajem ugradenim iza nje (na paru iii na vazduh). Stepeniste nije odvajao zid od trpezarije. Prostor nije bio presecen i iz sobe su se mogle videti stepenice od plemenite jasenovine iii hrastovine, koje su vodile na sprat.

Stepeniste se gore otvaralo u prostrani hol. Hol je bio i dnevna soba, s malo namestaja, ali je bio prikladan i prisan. Zimi je ovde zaista lepo do­ ruckovati iii vecerati. s jedne strane hola, s istoene, bila je spavaca soba i kupatilo, s druge strane cetiri manje sobe. U trpezariji klavir. Po zidovima slike, tepisi i nekoliko mekih fotelja. Druga soba je bila radna. Nju sam na­ rocito podrobno zamislio, s pisaCim stolom i policama. Onda SU sledile dve jos manje sobe na zapadnoj strani, jedna pored druge; jedna biblioteka, mesto za pusenje, puna knjiga i samo dve-tri fotelje. Druga za popodnevno·od­ maranje, iii druga spavaca soba, s jednim velikim otomanom.

Ne spadam medu one koji svoje sposobnosti lakoumno zanemare. Sme­ jete mi se sto gradim kucu u vazduhu? lsuvise sam se namucio zato sto nisam otkrio svoja vazna svojstva i nisam se dovoljno bavio njima. Bio bih postedeo sebe mnogih nevolja da sam ranije otkrio da se to ne sme. Fantaziji treba dati mesta i treba je postovati. Izgradnja zamisljene kuce sedmicama me je odr­ favala u divnoj ravnotezi.

Kakvo je bilo uredenje kuce, naravno, o tome sada ne mogu govoriti. Ni knjiga od petsto stranica ne bi bila dovoljna. U podrobnom i predanom radu ifao sam dotle da sam zamislio koliko cu koksa smestiti u podrum, koliko flaša vina, koliko kilograma pirinca i koliko ribljih konzervi. Dok sam gradio kucu, primetio sam da eovek, ako zdravo koristi svoju fantaziju, ne izivljava se u raznim prinudnim slikama iii lazima iii preterivanjima. To i nije nista drugo do bolesni proboj potisnute imaginacije. U glavi mi je bilo jasno, sud hladan. Zasto? Jer moja fantazija kueu gradi. I gradila je takvu kucu da ako jednom zaista budem gradio kucu, samo eu ovu ostvariti.

Karla je pao sneg, palo mi je na um da mi je kuca gotova, ali sam, na falost, sam. Zamislio sam da mi dolazi jedna fona, iz gradica koji je bio udaljen na sat putovanja, dva puta sedmieno, draga tetka Tot, dobrog raspolofonja, od­ licno kuva, vredna, Cista, taena, ona ce mi povremeno donositi svefo mleko, puter, jaja, meso i sve sto treba. Dovoljno povrca rada u basti, a ostalog je obilno bilo u ostavi. Moja fantazija se, medutim, time nije zadovoljavala, i ja sam bio prisiljen da joj se pokorim. Ona je izmislila prieu o tome kako iskrsne mlada fona, prostog porekla, ali visokih ljudskih i fonskih sposobnosti. Prih­ vatam je kao domaCicu za zimske mesece, ali kao sto se naslutiti moze, uskoro se zaljubljujem. Moja fantazija nije bila nestrpljiva. Dala mi je vreme od vise sedmica kako bi se ljubav mogla razviti, s obe strane, naravno. Behu to lepi · dani, napolju ledena zima, smetovi, veliki mrazevi, a unutra nas dvoje u kuCi, u sigurnosti, kao u materici, tihi i vedri.

Znam da ce psihoanaliza nadmeno suditi ovoj slici. Uveravam vas da to­ liko koliko znaju psihoanaliticari, srecom znam i ja. Toplina kuce, nasuprot hladnoj zimi koja je svuda naokolo, u njoj muskarac i fona, sve je to veoma prozirno, eak primitivno. A ja sam imao nacina da zimu ispunim i psiho­ analizom, ako sam bas za to bio raspolofon. Ipak sam...izabrao fantaziju i

.1.mmpleks majke. Prosto zato jer mi je ovako bilo mnogo prijatnije, i jer sam znao da je ovo stvarno bolje. lnace sam zapazio da biram samo izmedu dva kompleksa: izmedu kompleksa majke i kompleksa psihoanalize. Prvi je bio zabavniji, topliji, vise pesnicki, drazi, blizi mom srcu. 0 ovom pitanju neka bude dovoljno.

Oko Bozica je iscrpena car neme ljubavi. Posle prvog poljupca radost praznienih dana, medutim, opet je razgorela moju fantaziju. Ljubavni roman bese takav da ga ne mogu uporediti ni s jednim jedinim romanom, ni s pro­ zivljenim, ni s procitanim. Mnogo cistiji, iskreniji, radosniji i veseliji, narocito mnogo jednostavniji. Moja masta je blistala. Ono sto je pricala, psihoana­ liticki je bilo besprekorno. Smesta razumljivo i stvarno. Cudio sam se, zasto se stvari tako ne zbivaju u realitetu?

Kao i prilikom opisa kuce, i sada, na falost, ne mogu ni ovde da govorim ulazeCi u podrobnosti milih eari svakodnevnog zivota. Oduzilo bi se, a i su­ vi8no je. Cilj ovde nije prieanje romana, nego kako eovek mofo da zivi ro­ manom, bez reci, jer ga fantazija iznutra neprekidno hrani gomilom prijatnih i lepih slika i odrfava zdravo raspolorenje.

Kao sto se mofo zamisliti, ljubav je bila vanredno strasna, ali nikada nije odustajala ni od ljudskog, ni od psihickog nivoa. Masta se instinktivno u svakoj prilici brinula 0 tome da to tako ibude, jer je znala da bih cistu eulnost odbio. Ne zato sto sam Cistunac iii puritanac. Tome se podsmevam. Prosto smatram da nije ukusno. A devojka bese takva da ni za nju nije bilo ukusno. Od njene culne lepote samo su njena nefoost i dostojanstvo bili veCi.

Sta se zbilo izmedu januara i marta, nije lako zamisliti. A uopstenosti bas to ne dotieu. Uzajamno dokazivanje ljubavnih divota bila je svakodnevno objavljenje. Nisam ni slutio da sam sposoban toliku pafoju da posvetim briz­ nosti, ljubaznosti, humoru, i nikada ne bih poverovao da postoji zensko bice koje sve to razume, voli, uzvraca.

Zivot nam bese jednostavan. Posle budenja ona je spremala dorucak, ja sam ubacivao ogrev u pee, koju je trebalo puniti svakih dvanaest sati. Posle dorucka sam obieno odlazio da radim u svoju sobu, a ona se bavila ruckom iii nekim drugim poslovima. Rueali bismo taeno u podne. Potom malo od­ maranja, koje je bilo zanosno. Svakog dana bi se na81a neka mila nova rec, pokret, misao, sto nas je zabavljalo. Pokatkada sam svirao klavir. Pred sumrak bismo izlazili u prostor, samo ako ne bi bilo isuvise hladno. Posle caja, opet malo rada, u sedam vecera. Ako smo bili raspolozeni, slufali smo plemenitu muziku na nekoj stranoj radio--stanici. U deset opet 8olja caja iii kafe. Po­ nekad smo odlazili u grad u kupovinu. Uvek sam joj donosio nesto, neku sitnicu, iii ona meni. . Be8e sjajna domaCica, izvrsno je kuvala, ni.Sta joj nije moglo promaCi pogledu, pra8inu nije podnosila, i nikada se nije svadala.

Karla je prolece pristiglo sredinom marta i ja na prvi zviZduk kosa posao u setnju, kucu sam polako zaboravio. Devojka je jos nekoliko sedmica na­ vraeala u moje srce, da je volim. Zatim je izbledela. U mom zivotu ljubav nikad nije bila lepsa, niti istinskija.