Upisao:

JosipJankovic

6. lipnja 2015.

OBJAVLJENO:

PROČITANO

541

PUTA

OD 14.01.2018.

ZEN

Deveto poglavlje

ZEN

Kada je oko prvog veka n.e., kineski urn do ao u dodir sa indijskom miSlju u obliku budizma, odgrale su se dve paralelne pojave. S jedne strane, prevodenje bu distickih sutri je podstaklo kineske mislioce navev i ih da ucenja indijskog Bude protumace u svetlu svojih sop stvenih filozofija. Na taj nacin je do lo do jedne izuze tno plodne razmene ideja koja je svoj vrhunac, kao to je vee pomenuto, dostigla u budistickoj koli Hua-yen (sanskrit: A vatamsaka) u Kini i koli Kegon u Japanu.

S druge strane, pragmaticka strana kineskog menta liteta je na uticaj indijskog budizma reagovala tako to se usredsredila na njegove prakticne aspekte i razvila ih u jednu posebnu vrstu duhovne discipline kojoj je nade nuto ime can, to se obicno prevodi kao meditacija. Fi lozofiju cana je, najzad, oko 1200. n.e., prihvatio Ja pan, i tamo se ona, pod imenom zen, neguje kao fiva tradicija jo i danas.

Zen stoga predstavlja mesavinu filozofija i jedin stvenih odlika tri razlicite kulture, To je nacin fivota koji je tipicno japanski, a koji opet odrafava misticizam Indije, ljubav taoista prema prirodnosti i spontanosti i dosledni pragmatizam konfucijanskog uma.

Uprkos svom prilicno specificnom karakteru, zen je u su tini cisto budisticki, jer njegov cilj nije niSta dru go do cilj samoga Bude: postizanje probudenja, iskustva koje je u zenu poznato kao satori. Iskustvo prosvetljenja iii probudenja predstavlja samu su tinu svih kola istoc njacke filozofije, ali zen je jedinstven po tome to se usredsreduje iskljucivo na to iskustvo i ne zanimaju ga nikakva dalja tumacenja. Po Suzukijevim reeima, ,Zen je disciplina probudenja". Sa stanovista zena, su tina budizma je Budino probudenje i njegovo ucenje da sva-

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Zen

ko ima potencijal da to probudenje postigne. Ostatak doktrine, izlozen u obimnim sutrama smatra se tek do datkom na to.

Zenovsko iskustvo je iskustvo satorija i posto to is kustvo, u krajnjem ishodu, nadilazi sve kategorije miS ljenja, zen nije zainteresovan ni za kakvu apstrakciju ili konceptualizaciju. On ne poseduje nikakvu posebnu doktrinu iii filozofiju, nikakva formalna verovanja niti dogme, izjavljujuCi da ga upravo ta oslobodenost od svih uvrezenih uverenja Cini istinski duhovnim.

Vise od bilo koje druge skole istocnjackog misticiz ma, zen je uveren da reCi nikada ne mogu izraziti onu krajnju istinu. On mora da je to uverenje nasledio od taoizma, koji je pokazivao isti taj nepopustljivi stav.

..Ako jedan upita za tao, a drugi mu odgovori", rekao je Cuang Ce, ..onda ga ni jedan od njih ne poznaje "1

Pa ipak, zenovsko iskustvo se moze preneti sa uCi telja na ucenika, i ono i jeste vekovima prenoseno pose bnim metodima svojstvenim zenu. Jedno klasicno sazeto odredenje opisuje zen na sledeCi naCin:

Posebno predanje izvan spisa,

Sto ne oslanjajud se na reci i znake, Neposredno ukazuje na ljudski urn,

Uvidanje sopstvene prirode i dostizanje probude

nja.

Ta tehnika ..neposrednog ukazivanja" cini onu po sebnu aromu zena. Ona je tipicna za japanski urn koji je vise intuitivan nego intelektualan i koji voli da cinjenicu pruzi kao cinjenicu bez mnogo komentara. Zen majstori nisu bili skloni preteranoj govorljivosti i prezirali su svako teoretisanje i spekulaciju. Tako su oni razvili me-

1 Chuang Tzu, preveo James Legge, priredila Clae Waltham (Ace Books, Njujork, 1971), poglavlje 22.

tode neposrednog ukazivanja na istinu, koristeCi iznena dne i spontane akcije iii reci, koje razotkrivaju paradok se pojmovnog miSljenja i cija je namena da poput ko ana, koje sam vee pominjao, zaustave proces miSljenja kako bi pripremili ucenika za misticko iskustvo. Ovu te hniku dobro ilustruju sleded primeri kratkih razgovora izmedu ucenika i ucitelja. U tim razgovorima, koji Cine veei deo zenovske knjiievnosti, ucitelji govore sto je moguee manje i svoje reci koriste da bi paznju ucenika skrenuli sa apstraktnih misli na konkretnu stvarnost.

Jedan kaluder je trazeCi pouku rekao Bodidarmi:

.. Urn mi nije smiren. Molim te smiri moj urn".

..Donesi mi svoj urn'', odgovorio je Bodidarma, ..pa eu ga smiriti" .

..Ali kada trazim sopstveni urn", rekao je kaluder,

.. nikako ne mogu da ga pronadem".

.. Evo"! odreza Bodidarma, ..Smirio sam tvoj um" 2 !

Jedan kaluder rece Dosu-u: .. Upravo sam pristupio manastiru. Molim te poduci me".

Dosu upita: ..Jesi li pojeo svoju kasu"? Kaluder odgovori: .. Pojeo sam".

Dosu rece: .. Zasto onda ne operes svoju zdelu" 3?

Ovi dijalozi iznose jos jedan aspekt koji je svoj- stven zenu. Probudenje u zenu ne znaei povlacenje od sveta, vee, suprotno, podrazumeva aktivno ucesee u svakodnevnom zivotu. Takvo stanoviSte veoma je odgo varalo kineskom mentalitetu, koji je veliki znacaj prida vao prakticnom produktivnom iivotu i ideji o nastavlja-

2 U A.W.Watts, The Way of Zen (Vintage Books, Njujork, 1957), str. 87.

3 U P. Reps, Zen Flesh, Zen Bones (Anchor Books,

Njujork), str. 96.

140 141

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA

nju porodicne loze, i nije mogao da prihvati mona ki ka rakter indijskog budizma. Kineski ucitelji uvek su istica li da can iii zen predstavlja na e svakodnevno iskustvo,

,svakodnevni urn", kao sto je izjavio Ma-cu. Oni su na gla avali probudenje u sred svakodnevnih zanimanja i

jasno su staviii do znanja da svakodnevni fivot ne sma traju samo putem do probudenja, vee probudenjem sa mim.

U zenu satori oznacava neposredno dozivljavanje budastva svih stvari. Prvo i najvaznije medu tim stvari ma jesu objekti, zanimanja i ljudi iz svakodnevnog fivo ta, tako da je zen, mada naglasava prakticne strane fivo ta, ipak duboko mistican. Ziveei potpuno u sada njosti i posveeujuCi punu paznju svakodnevnim zanimanjima, onaj ko je dostigao satori dozivljava cudesnost i misteri ju fivota u svakom pojedinacnom cinu:

Kako cudesno, kako zanosno! Nosim drva, crpem vodu 4 .

Zenovsko savrsenstvo stoga znaCi fiveti svoj sva kodnevni zivot prirodno i spontano. Kada su Po-canga pitali da definise zen, on je rekao, ,Kada sam gladan je dem, kada sam umoran spavam". Mada zvuci prosto i ocigledno, kao i mnogo toga u zenu, ovo je zapravo jako tefak zadatak. Ponovno zadobijanje prirodnosti nase prvobitne prirode zahteva dugotrajnu obuku i pred stavlja veliki duhovni podvig. Po reCima jedne slavne zenovske izreke,

Pre nego to pocnete da izucavate zen, planine su planine i reke su reke; dok izucavate zen, planine vge nisu planine i reke vge nisu reke; ali kada ste

4 U D.T.Suzuki, Zen and Japanese Cu/Jure (Bollingen Series, Njujork, 1959), str. 16.

142

Zen

dofiveli probudenje, planine su opet planine i reke su opet reke.

Naglasak zena na prirodnosti i spontanosti svakako pokazuje njegove taoisticke korene, ali je osnova tog na gla avanja strogo budisticka. To je verovanje u savr e nost na e prvobitne prirode, spoznaja da se proces pro budenja sastoji jednostavno u tome da postanemo ono sto vee jesmo od samog pocetka. Kada su zen majstora Po-canga pitali o traganju za budastvom, on je odgovo rio: ,To je kao kad jasuCi na volu trafite volove".

Danas u Japanu postoje dve kole zena koje se ra zlikuju po svojim metodima poucavanja. Skola Rinzaj iii

,nagla" kola koristi metod koana, o kojem je bilo reCi u prethodnom pgolavlju i daje znacajnu ulogu periodi- 1Cnim formalnim razgovorima sa uCiteljem, koji se nazi

vaju sanzen, tokom kojih se od ucenika trafi da predsta ve svoje videnje koana kojeg poku avaju da re e. Re a vanje koana podrazumeva duge periode intenzivne kon centracije koja vodi naglom uvidu satorija. Iskusni uci telj zna kada je ucenik dospeo do same ivice naglog pro budenja i u stanju je da ga okom utera u iskustvo sato rija koristeei neocekivane postupke, kao to je udarac tapom iii glasan uzvik.

Skola Soto, iii ,postepena" kola izbegava ok me tode Rinzaja i tezi postepenom sazrevanju ucenika zena,

,poput proleeno povetarca koji miluje cvet pomafuCi mu da procveta" . Ona zastupa ,mirno sedenje" i na e uobicajene poslove kao dva oblika meditacije.

Obe skole, i Soto i Rinzaj, najveei znacaj pridaju zazenu iii sedeeoj meditaciji koja se u zen manastirima svakodnevno uprafnjava mnogo sati. Prvo to svaki ucenik zena mora da nauCi jeste ispravan poloiaj tela i disanje pri ovom obliku meditacije. U koli Rinzaj, za-

5 U P.Kapleau, Three Pillars ojZe11 (Beacon Press, Boston, 1967), str. 49.

143

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Zen

zen se koristi da bi pripremio intuitivni urn za bavljenje koanom, a skola Soto smatra zazen najznacajnijim sred stvom koje omogueava uceniku da sazri i uzraste do sa tarija. Znzen se, staviSe, smatra samim ostvarenjem na seg budastva, posto se telo i urn stapaju u jednu skladnu celinu kojoj nije potrebno daljnje poboljsavanje. Kao sto jedna zenovska pesma kaze,

Sedim mirno, ne cinim nista,

Proleee dolazi i trava raste sama od sebe6 .

Posto istice da se probudenje ispoljava u svakodne vnim zanimanjima, zen je izvrsio ogroman uticaj na sve aspekte tradicionalnog japanskog nacina zivota. Tu spa daju ne samo umetnosti slikanja, kaligrafije, uredenja vrta, itd., i razliCiti zanati, vee i ceremonijalne aktivno sti kao sto su sluienje caja i araniiranje cveea, i borilac ke vestine poput strelicarstva, macevanja i dzudoa. Sva ka od ovih aktivnosti u Japanu se shvata kao do, to jest, too iii ..put" koji vodi probudenju. Svi oni istrazuju ra zliCite vidove zenovskog iskustva i mogu se upotrebiti da obuce urn i dovedu ga u dodir sa krajnjom stvarnos cu.

Zen u umetnosti gadanja iz luka. Herigel je proveo vi e od pet godina sa jednim cuvenim japanskim majstorom kako bi naueio njegovu umisticnu" umetnost i u svojoj knjizi on nam daje licni izve taj o tome kako je doziveo zen kroz gadanje iz luka. On opisuje kako mu je gadanje iz luka predstavljeno kao jedan religijski ritual koji se

,plese" spontanim pokretima bez napora i svrhe. Treba lo mu je mnogo godina napornog vezbanja, koje ga je potpuno preporodilo, da bi nauCio kako da zateie luk

.duhovno", nekom vrstom opu tene snage ikako da ot

pusti strunu .bez namere", pu tajuCi da hitac .otpadne od strelca poput zrelog ploda". Kada je dostigao vrhu nac savr enstva, luk, strela, cilj istrelac su se svi stopili u jed no i nije odapinjao on, vee je kroz njega odapinjalo

.ono".

Herigelov opis gadanja iz luka jedan je od najeisti jih opisa zena, jer o zenu uopste ine govori.

Ranije sam vee pominjao Iagane, ritualne postupke ca-no-ju-a, japanske cajne ceremonije, spontano kreta nje ruke koje zahtevaju kaligrafija i slikarstvo, i duho vnost bu idoa, ..puta ratnika". Sve te umetnosti izraia vaju spontanost, jednostavnost i potpuno pristustvo duha svojstveno zenovskom zivotu. Mada sve one zahte vaju savrsenstvo tehnike, pravo majstorstvo se postize tek kada se prevazide tehnika i kada umetnost postane

.. umetnost bez umetnosti" izrastajuCi iz nesvesnog.

Sreeni smo sto na raspolaganju imamo jedan predi van opis takve ..umetnosti bez umetnosti" koji nam je pruzio Eugen Herigel (Herrigel) u svojoj maloj knjizi,

Iz Zenriu kushu: u A.W.Watts, nav. delo, str. 134.

144 145

, lfirDt"r- tirr•(Q.u)r- fUr ... ir 'h-(V'"UV,..U1

PARALELE

., ;h.f"( tM,.)N- -FiN 1- rq:J:,(Dt«Vf) "'U1)

N u'r

D,..u,. ,...v- :;3•;frsr (f t"t)1' i1fs-o-{! - 2;fr 1

D,.. JJ 1 -"tJ- 1 [ u--i- ('t;')/i-fr (i/,,:fJ t t-r;;c;) Nf

- 'J [(Hl')frrr-r:-f(( Jrf)+(tt)fr,+ittl-l.'( "Jf)lrv.q. _,..

l :> 'l;!'fl I ]

ii .jqi 'f:if fil ,m iii 'ff!fif i 'fiiihi

0. • •