Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima
da nas nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi
jedino zele da nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko
zna koliko razreda moramo sa prodjemo kako bismo usvojili
sliku "svi na Zemlji su jedna porodica".

Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina
skola u okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo
ni pedeset procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski
sistem. Mozemo da pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos
oko sto miliona godina evolucije kako bi covecanstvo
diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare
duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da sporo ucimo.

Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim
planom, mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan
i da funkcionise perfektno. Skola ima specijalno obucene
ucitelje koji se drze dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba
na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom
njenog licnog duhovnog razvoja. Kao i u javnim skolama bilo
gde na svetu, svaki sat skolskog dana je isplaniran i osmisljen
sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to
neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo
koje osobe ( u skolskom danu), koji je slucajan ili nepredvidjen.
Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor.
Cak postoji i vreme u nasim zivotima za prelazak iz jednog
razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da
napreduje.

Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to
iz jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi
veoma brzo budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi
nauce vise u jednom zivotu koji prosecno traje osamdeset
godina na Zemlji, nego sto mogu da nauce za deset hiljada
godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je mnogo meksa,
prijatnija.

Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina
ljudi kaze kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se


osecaju divno? "Boze, odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke.
Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem
glavni." Kada se, sa druge strane, obrate za pomoc univerzumu?
Kada kazu: "Mislim da je potrebno da otkrijem kako sistem
funkcionise. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za
izceljenje. Zelim da razumem. Zelim da budem majstor!" Jedini
put kada nam uopste pada na pamet da izrazimo ovakve zelje je
kada smo povredjeni. Da li uvidjate kako bol moze biti koristan?
Odredjeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i
mogu proziveti hiljade zivota u istom razredu. Oni kazu svojim
savetnicima za izbor skole koju zele da upisu: "U redu, uzecu
ovaj laki tecaj, onaj drugi mi se cini isuvise tezak. Zelim nesto
lakse, sa uciteljem koji mi nece davati testove iz algebre i ne
zelim nikakve finalne ispite". Ljudi prilicno cesto traze ovakav
raspored.

Takodje, postoje nestrpljiva bica koja stoje na kapiji skole i kazu:
"Zao mi je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto
izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto
kao i onaj pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali.
Fotokopirali ste ga? Zao mi je, ali ja nemam vise vremena da
prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da budem primoran
da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet zaglavim u
bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo vec
hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li
mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da
li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje
boluje od leukemije? Zelim da budem primoran da kazem:
"Boze, zasto? Boze, zasto?" Ne zelim vise da gubim vreme. Da
li, ikako, postoji nacin da kompletiram celo obrazovanje u toku
tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat, uzimam
sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju paru koju imam. Svi
moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u vecnosti. Voze se
na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da
ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar
malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi
ucinite jos samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li
mozete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put
kada zaboravim da trazim pomoc od univerzuma i svaki put kada
se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan.



Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da sam zaista mnogo
napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada
prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!"

Svako ko se upise u ovu skolu, prethodno mora da potpise
ugovor. Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo,
zaboravljaju koje su lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi
biramo svoje ucitelje, duzinu skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje
odabiramo kao nase najekspeditivnije motivatore nisu tragicni.
Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duse od
jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava u
ljudskom zivotu samo kada ta bica specijalno zahtevaju jer su
nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne
znaci da je univerzum neprijateljski raspolozen ili da Bog ne
postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise
zastupljena u nizim razredima zemaljske skole. Nije potrebna u
visim razredima.

Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama
izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna
Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak,
ubistvo, zagadjenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja
bica u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni.Ipak, dolazi
vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je
jedino od dvanaest doba kada uspesan, efikasan razvoj i ucenje
moze da se ostvari u okruzenju u kome ne postoje ni patnja ni
bol.