ZEMLJA PROGLAŠAVA

 

 

Osećam se kao zemlja, zapanjena

onim što joj je atmosfera uradila. Ono čega sam svestan

je rastenje iznutra. Kiša čini

svaki molekul bremenitim misterijom.

Stenjemo sa ženama u porođajnim mukama.

Zemlja proglašava: Ja sam Istina i Ovde je Slava,

otvara se, i iz nje se rađa kamila.

Sa stabla pada grana, i eto je zmija.

Muhamed je rekao: Istinski vernik je poslušna kamila,

koja uvek gleda u gospodara koji silno brine o njoj.

On joj udara žig u slabinu.

Snabdeva je senom.

Vezuje joj kolena razumnim propisima,

a onda odrešuje sve veze i pušta je da igra,

kidajući uzde i cepajući pokrivače.

Polje samo od sebe tera izdanke novih pojava,

dok kamila igra nad njima, izmišljenim biljkama

o kojima niko nije imao pojma,

ali svo to nepoznato semenje, koliko god da se trudi,

ne obelodanjuje drukčije sunce.

Prikriva ga.

Pa ipak, taj trud je zadovoljstvo,

koje jednog za drugim razotkriva bisere

u rasklopljenim školjkama.