VII glava 

 

ZELENI ZMAJ BELI TIGAR

(Taoisticka alhemija)

,,Zelcni zmaj bcli tiga r!" Za ovaj pcsnicki izraz vezuju se mnoga  zanimljiva znaeenja. kao jin i ja ng, on oznacava parove raznih suprotnosti, narocito muskc i zenskc, a zadatak taoistickih carobnjaka, alhemieara, jogina i mistika jc da ih sazmu do jednog ncdcljivog jcdinstva. Cesto ovc cctiri reCi nagovcscuju tajnu koja se ne otkriva neposveeenima. Nas ovdc ne zanima njihovo doslovno magijsko znacenje, iako je taoisticka magija fascinantna tema zbog tajnovitosti kojom je obavijena i isto tako zbog svog delovanja. Da Ii je njeno delovanjc samo psiholosko iiicarobnjaci stvarno manipulisu skrivenim silama iprcdaju ih onima koji ih nisu dostojni? Ja to nc znam. Ali koliko bi nam manjc siv izgledao savremcni svet aka bismo mogli da povcrujcmo da nije dijalektika ta koja je izvcsnu gospod u izbacila na celo istorije, vcc se njihov fenomcnalni uspch dugujc ,,zelcnom zmaju bclom tigru"; jcr tako razmiS!jajuci, postojala  bi i mogucnost da se stvarima vra ti njihova  zivopisnost, romantika  itajna.

,,Tsan Tung Ci"

Kako bi to bilo fodno da se dodc do jed nog jedinog dcla cijc znaccnjc je tako mnogostruko da bi sc moglo rcci da pripada u poredo antropomorfnoj doktrini koja sc odnosi na bogove na Olimpu, hriScanskoj vcri koja isticc vccni zivot na nebu iii u paklu, budizmu sa njcgovim shvatanjcm o odbaciva nju obmana nastalih iz  nascg cga i u ranjanju u okca n nirvanc kao kapi kisc kojc scvracaju svorn izvoru. Taoisti pak nc bi bili nirnalo iznenadeni da euju za postojanjc takvog dcla, jcr sarni irnaju jcd no kojc sc t u rnaci na viSc nacina . .,Tsan Tung Ci'' jc knjiga koja, najprc, izglcda kao niz alhcrnijskih postupa ka za prctvara njc osnovnih mctala u zla to, pa su jc ncki tako i shva tali; za drugc to su upu tstva za spravljanjc zla tne pilulc kojom sc postifo vecna mladost, ogromna dugo­ vecnost i rnoZda tclcsna bcsmrt nost; t reCi rnisle da ona uci kako sc scksualnim i nc-scksualnim sredstvima stvara ,,telo­ du ha" koje jc sposobno da podnesc vecni zivot; mistici jc srnatraju kljuccm za ono sjajno ucenjc po kojem se postajc Cisti d uh, slobodan da u roni u blistavi ncrazluceni okea n Tao-a; da se i nc pominje peto tumaccnjc kojc ad ave knjige cini prirucnik umcea vladavinc i ratova nja. Kakav spisak ciljcva, od nc-taoist i<'.'kih, pohlcpnih do krajnjc uzviSenih! Da svaki od njih mote da utclovljujc i sve ostale proizilazi iz dva izrazito taoisticka shvatanja o prirodi postojanja: 1. ncdclji­ vosti stvarnc istovctnosti du ha i ma tcrijc, i 2. istovct nog dclavanja prirod nih zakona na svim mogucim ravnima u svakom mogucem naein u postoja nja.

Sto sc ti<'.'c istorijc ovog izvanred nag dela, 111pisana je da ga jc sastavio besmrtnik Hsu na samam paeetku ove ere. Ali ana maze bi ti i znat na starije, jer naslav koji je on dao svojoj vcrziji jc ,.Drevni zmaj i klasi<'ni tiga r". Zasto bi bio d revni aka je on njcgov tvorac? Stalccc kasnije, veliki Vej Po-ja ng red igovao jc delo i na pisao mu znacajnc kamcnta rc; ad tada jc paznata kao ,,Tsan Tung Ci" (naslov prak ticno neprevodiv, koji se ponekad prenasi kaa ,,Jedinstva Troga"). U ovom redigovanom obliku jc sacuvano i viSe nije mcnja no, aka se izuzmu karnentari redak tora. U kojoj mcri se ono post uje, moze se prosud ili po tome sto jc svrstano u ,,predncbcsko" dclo, sta znaci da seadnosi na stanjestvari pre pasta n ka svcta, te da poti<'.'e iz bofanske mudrosti svojstvene Tao-u.

Ucenje koje sc izlaie u ,,Tsan Tung Ciju" zasniva sc na tvrdnji da u ljudskam tclu, kao u makrokosrnosu označenom kao ,,nebo i zemlja", postoje tri blaga: Cing (srz), ci (vitalnost ),

sen (duh). Prctvaran jem tog trojstva iz grubog u tanani vid i njihovim kasnjim  mcd udejstvom nastaje )edn tajanstvcn pracicmcnat, ,,ncslO". ,,Ako SC Ovaj aihCffilJSkl postupak VfSl un uta r tcla, to ,,ndto" je zametak tela-d u ha iii, prema nekim tumaccnjima, Cisti duh. Ukoliko se isti postu pak primeni na fizicke supstance, dobija se visoko procisceni vid materije, to jest zlato. Daklc, kako cc ,,Tsan Tung Ci" bi ti shvacen zavisi

od toga kako nam ga rast umaci pozva ni ucitelj koji nam daje presud ni kljuc za njegovo tumacenje, sto se prenosi usmeno s pokolenja na pokolenje. Kao stosrnovideli, op:ecnih tuma­ cenja ne mofo biti (osim u slucaju rdavo upucemh), vec samo tumaccnja podesnih za razliCile ravni iii razli<'.'ite oblike pos­ toja nja. Knjiga sadrf i mnogc aluzije na mda nje jina i janga, kojima se ponekad dajc seksualno znacenje posto upucuje na mcsanje muske i :lenske srzi unutar tcla jogina; mnogo cdce one se tumace un utarnjom jogom za koju seksualni partner nije nufan. Kod svih tumaeenja, medutim, prisut na je ideja o povratku onome sto se naziva ,,izvorno". Jedan odlomak o tome glasi:

,,Sveti mudraci iz davnina tefili su ,,izvornom" i koristili ga u  njegovom  cistom vid u, hraneci svoja  tela devet  puta

procisceni m na pitkom, supstancom naCinjenom od kljucale tecnosti. Posto konzerviraju svoju srz i tako hra ne svoja tela, oni sticu <'.'udesnu vrlinu koja je svojstvena  ncbu, zemlji i

{'oveku u njihovom prvobitnom stanju. Sledeci pravila o izlu­ civanju srzi tako da im ona izlazi kroz pore, oni postizu da im se meso i kosti pretvorc u svetu supstancu. Odbaci\'Si pogre­ sne metode, oni prociScuju svoju vitalnost i cine je vccnom, prclazeci na taj nacin iz smrtnog u besm rt no stanjc."

Cou Sao-hsijen istice da ,,Tsan Tung Ci" i njemu slicni udzbenici joge savetuju upored no stvaranje unuta rnjih i spo­ ljasnjih pilula,sto znaCi da sesamousavrsavan je kao un arji proces (jogicki i misticki) i spoljanji proces (alhcm1Jsk1 u doslovnom smislu) moraju vriti istovremeno. login mo:le da uzme alhcmijski sastavljen lek kao dopunsko sredstvo u pro­ ciScava nju i prcobrafava nju svog biea, ali sa svescu da jc ovakva porno\ samo mali dco u odnosu na negova nje duha.

Postoje u tim udzbcnicima odlomci u kojima je tesko otkriti bilo kakvo spiritualno znarenje; u slutaju ,,Tsan Tung Cija" neko bi se mogao zatuditi zasto je velikim  mudracima  bc­ smrtnom Hsuu i Vej Po-jangu bilo potrebno da unose takve odlomkc. Jedna moguenost je da oni sadrze analogije kojc neposveceni ne mogu da prepoznaju, ali najverovatnije je da oni proistitu  iz taoistitkog  uverenja da isti prirodni  zakoni deluju u svemu, od najsitnije restice do samog makrokosmo­ sa, iz tega sledi da su iste tehnike podesne na svakoj ravni delovanja. Tel.i Ii neko da postigne najvBi moguCi duhovni cilj, to je dobro; tezi Ii neko samo svetovnom cilju iii veruje da je prl!tvaranje metala bitno za spiritualni preobral.aj, zasto da ne? Taoista ne bi bio taoista ako bi postavljao teska i kruta pravila za ponasanje drugih Ijudi; svako mora ostati slobodan da se ,,bavi svojim sopstvenim poslovima"; ako je  nekome dral.e da svoje tajno znanje o delovanju prirode koristi za tako mavne ciljeve, to je njegova litna stvar. Mudracu je, medu­ um, dufoost  da  bude  odraz tudesnih  sila  prirode  u  celini. Kako jedan  prosvetljeni  mud rac moze sebi da dopusti da pravi razlike a ipak propoveda, sto je obavezan da tini, da savrseno postignuee podrazumeva  uskladenost  suprotnosti? U zlatu ma koliko ga pohlepni  zloupotrebljavali,  nije nma manje usaden  T, vrlina  Tao-a, nego  u  bilo remu drugom. Prema jednoj  tuvenoj taoistitkoj pesmi,  ,,postoji tri hiljade fost stotina kapija za stupanje na Put". Ludost je zato tvrditi da su samo ova iii samo ona Tajna Vrata za Konatno.

Opste pravilo za alhemijski postupak, bilo da se primenjuje za spiritualni razvoj iii za pretvaranje osnovnih metala u zlato, mol.e se ovako izraziti:

Srz, vitalnosti iduh stalno se prozimaju. Posledica tog uzajamnog dejstva u prirodi vodi od praznine do oblika, od op eg ka posebnom, od malog ka velikom. Mudrac je onaj kojt zna da obrne ovaj sled, potinjuci unazad od velikog ka malom i tako opet zadobija izvorno savrsenstvo, supstancu iii e-supstancu sa kojom radi. Jer postoji upravo jed na paralela tzmedu preobrafavanja grubih sila tela i svesti u tisti duh i preobrafavanja osnovnih metala u tisti elemenat, zlato. 

Slol.enost terminologijc koja se koristi u slitnim knjiga­ ma i teskoce sa kojima se suotava prevodilac mogu se procc­ niti po ovoj retenici uzetoj iz ,,Knjige zlatnm apitk":,,Sa nebom kao kotlom, zcmljom kao pcCI za ta!JCOJC, uzmt lcka­

riju crni zec izagrej je." Potrebn je. zati d' ·:ebo'.' zai srce, ,,zemlja" tclo, ,,crni" jang prmctp 1 ,,zec Jm pnnctp 1, naravno, potrcbno je znati kako sc ovo znanj p:imenjuje; otud vitalni znataj usmenog kljuta dostupnog Jedmo posve­

ecnima.

Pre nego sto opisem unu tarnju alhemiju, pravo orude

za postizanjc duhovnog savrsenstva, moram se dotaci veju varijanti spoljasnje alhcmije, od kojih jc prva, seksualna Joga, tesno povezana sa svojim unutarnjim vidom.

Veibanje u paru iii Seksualna joga

,,Iz sjedinjavanja energija zclenog zmaja i belog tigra u topionici naseg tela dize sc svetla para tistog duha u oblacima duginih boja."

Ti sastojci su cinober (icnska sd) i iiva (muska srz).

Telo jednog od partncra moic sc upotrcbiti kao topionica.

Spaja nje cinobera  i iive prikazuje  spajanje  neba  i zemlje,

rodenjc mirijade pojava iz materice bezoblitnog Tao-a. a:o poiuda  mora  biti  potpuno  odbacna,. da  adept  ne. ?1 b10

uhvaccn u zamku iskrcnut od sledcnJa Puta. On (1h ona) mora odabrati partnera snafae telesnc grade, ali ne tako privlatnog da probudi strast koj ov1: jogu ni opasnom po dusevno zdravlje. Sa stanovma Cou Sao-hs11ena ovakvo ve­ zbanjc, mada donekle korisno za bratne parove, ne moz se ni uporediti sa polnom suzdriljivoscu, jcr jc usavrsavanJe u samom telu adepta  (unutarnja alhcmija) dalcko bolji  natin da se ting, ti i en prctvore u tisti duh. Utitelj Ko Hung izjavljujc da ako sc veibanje u paru upraznjava ez p og razumeva nja dubine Tao-a vodi grene parove do ,,1scrplpva­ nja encrgije (ting) i umara njihov duh (en), a da nakon nastajanja tokom titavog zivota nc postignu uspeh". Na dru­ gom mestu, ovaj veliki majstor joge tvrdi da, posto je strogo suzdrl.avanje za vecinu mladih pa rova izuzctno tesko, kruta vrlina moze da izazove bolest, a za posledicu ce sigurno imati duhovni nemir koji cc pre da skrati nego da prod uzi vek; otud se vezba u paru ponekad primenjuje kao lek za bolest iii da se nckome produzi zivot. Ipak, vecina mcdu adcptima iskrcno

:Zeli da izmesaju i podignu srz do ni-vana (ili ,,gornjcg polja cinobera") kako bi vitalizovali mozak (ili centar scna, duha). Ovo ukazuje da je Ko Hu ng bio za vdbanjc u paru ukoliko sc ono upraznjava iskreno. Izglcda da jc u tom pogledu imao i sumnje, jcr drugde piSe da su adcpti ovc jogc ljudi koji sc mucc zbog krajnjc pogresnogshvatanja i da su razvratnici koji sc njome koristc kao izgovorom za pozud u, pa cak da su lafoi jogini koji namamljuju zenu na blud pod izgovorom postiza­ nja visokih spiritualnih ciljeva. U svojim kasnijim spisima, on jc jos sumnjicaviji i izjavljuje da vczbanjc u pa ru mozc da ima izvcsnu tcrapeu tsku vrcdnost i bude dobro kao nacin da se

izbcgnc rasipanjc semena (posto adept mora da se zaustavi       , bcz cjakulacijc), ali se na njcga nc mo:Zc osloniti kao na siguraq nacin negovanja duha.

Posto je ova joga opasna za adepte koji imaju teskoca da se oslobode okova nosti cula, mora sc, ako joj se uopste pristu pi, preduzeti u spoju sa kontemplacijom prave prirode ovog alhemijskog procesa. Smatra sc da ljudsko tclo, kao i univerzu m, vodi svoje poreklo iz ne-bitka; da je ta izvorna kosmicka SfZ odgovorna za njegov postanak i da SC obrnutim postupkom izmcsana muska i :Zcnska srz maze upotrebiti za stvaranje zamctka duha koji ee svom nosiocu dati moc da sc povrati u prvobitno stanje ne-bitka putem stapanja sa Izvo­ rom. Takva jc uzajamna veza izmcdu jcd nog biloloskog pro­ cesa i procesa postizanja najviSeg eovekovog duhovnog cilja. Za taoiste sa njihovim shvatanjem istovetnosti duha i mate­ rije u ovakvim vezama ncma nieega izncnadujuceg. Oni sek­ sualnost ne smatraju grubom, a njihova jcdina zcbnja tiee sc toga da duhovno nastojanje ne budc nadvladano ako sc strast oslobodi uzda. Svcsumnje koje su neki od njih imali povodom vdbanja u paru odnosile su se jedino na to. Do opadanja ove joginske prakse dovela je pre prcterana krcpost konfucijanskih vlasti, nego neka promena kod taoista mc4u kojima je ona bila popularna jos od vrcmena Zutog ?1ra. .

Buduci  da  nisam  posveeen  u  ovu  J 0gu,  Ja  nc      ogu

rnerodavno govoriti o njoj. Najvisc sto shvatam nalaz1 se u

ovirn redovima:                                                    .

Cisti jang-duh pripada nebu i.nije pnsut n na oorn

jin- svctu u nepatvorcnom vidu. Da b1 sc on st:ono.u nec11e tclu, najpre je  neophodno procistiti njgov pnrod n;.ar u sm, vitalnosti i duhu u gruborn vidu. Nosilac    rube srz1 J se.;;u­ alni fluid  (neki taoisti bi rekli: gruba.  rz JC sek.su_aln flud). On sc mora pazljivo ocuvati ipretvon_t1 u tanam  mg 1zaz1va­ juci medusobno delovanjc sa cijem (vltalnoscu) lsnom (d_u­ hom).  Njihovo  preobrafavan je  maze. se olaksat1 sledcc1m sredstvima. Tok grubog cinga, posto JC  probuden  za  vree poJnog cina, U kljucnom  trenu tku SC.zadrzi, StO CC rCl. U trenu tku kada seksualni partner  dolaz1 do orgazma: TaJm mctodom joge  cin adepta ipartnera  odoc sc u  ...mze polJc cinobcra" (nize pu pka), gde sc oba mcsa]u 1,?uduC! zapan.u­ ta tokom cija (vitalnosti, daha), preobra  va1u sc.u.tanan.1v1d. Daljim operacijama cinga, cija i scna, koJ su rahcll op1sac kao jcd na (,,zametak-duha" iii ,,zlatna p!lula JC nacl.nJ  ?a   ' prcobrazeni vid cinga biva.uvucn nagore kr.  z.sre1sn11 ps1- hicki kanal da bi sc smesuo u m-vanu, suplJmI bhzu samog vrha lobanje.                                                           .         .              .

u praksi jc ovaj postupak  dalcko od Jed nosta. nog 1

iziskuje veliku joginsku vcstinu. Pomona sr st:a kopma sc u pocetku mora ovladati jcsu: odredcm polozaJ, ntam pol?g akta, propisano vrcrnc dana, mcseca i godinc, pose? n ez1 ishranc i kupanja. Svc ovo pridonosi da se zadrz1 1st1can adeptovog cinga, osigura puna  uot.rcba par:ncroe sm,

olaksa prvi stupanj njihovog rnesanJa 1 ob bed1 .da .ta mes_a,: vina budc uvuccna u ,,topionicu", zvanu ,,mzc pol e cmobra koja je dva inca ispod pupk ,   dakc  e na ?alJ stu.pnJ  c dospcva uz pomoc jogi vdb1 d1san1a .1 umec  1zua1zac11e. Spisi koji prufaju uputstva u ovc .stva 1 u  az1v1.razm.h da ­ ma, dok se autorstvo nekih od nj1h pn p1su1e bozanskn b1c1- ma koja su poucila :Zutog Cara kako da ovlada ezotencnom vcstin?1 iz_ spavace  obe. Ovi ucitelji, medu kojima je najis­ takn ut13  1sta Devo1ka (Su Nu), snabdeli su ga sa oko deve­

deset taJ mh recep ta. N? :falost, vecina knjiga kao sto je ona

sa naJoo ,,Kls1ka ta1nogpta _Ciste_ Devojke", za Kin u je pr?kt1ck1. 1zgubl3ena, zahv IJ UJ  Cr puntanizmu konfucijan­

srh_ vlast1. Mogu se pronaer Jedmo u neki javnim i privatnim b1bl10tekama u Japan u.

.      a v tina koja se ponckad naziva ,,Tajni Tao o prozi­ ma n1uJina 1Janga", opisuj_e se kao .,potpora eoveku da osvoji besm nnost,     pomoc zem da savlada stotinu bolesti." ovaj navod  puc e na to da su_ k?risti za coveka dalcko vece nego za zenu, to ntje tacno. Bro1m tckstovi tvrde da ova vestina ima moc da produzi mladost i potpoafodugovecnost kod adepta oba pol , ma?a ss1?atra da Jcdmo ,,primajuCi" pa rtner moze od toga 1mat kont1, dok drugi, koji je ,,davalac", mora ostati bcz nagrade 1zuzevsvs i da je izvrsio neproccnjivo dobrocin­ stv?.  osto useh _zav1s1 od apsolutnc uzdrfa nosti do kojc se d?laz1 zaustavI1an1em polnog akta pre orgazma u period u od vise_ mcseci iii godina, ,,davalac" ne mofo ocekivali nikakvu konst.  ostoji  riea ? bogiji poznatoj kao Zapadna Kraljev­ ska  1aJka, koJa kazc d JC ona bila smrtna .Zena koja jc post1gla bc_mrtnost crpec1 energiju hiljadc mladiea na teranih

u smrt sv11m odusevljcnjem da zrtvuju snagu radi nje. Ova

ras_n_a pnea moze se, po taoistickom principu istovetnosli,

Clta t1 Ikao Sala na racun onih kojima je vezba u paru izgovor za blud. 

Spravljanje spoljasnjeg eliksira

Nekc taoistickc  cktc su jos od daleke proslosti tragaJe za lckom_ p ocu koJeg sc ovckovccuju mladalacki izglcd i snaga. Ehksm sastavljeni u doba kada jc tclcsna besm rtnost smatrana mgcom sadrzavali su i otrovc; ali i pored takvih grcs a, to1st1 su doprincli razvoju tradicionalne kineske n_ied1c1 c, JCdnom v istcmu Sa znacajnim postign uCima. Taj s1. tem 1 danas sadm tragove doktrine ,,pet aktivnosti", jer sc d1Janoz    glavn 1? postalja u odnosu na prcvagu  iii po­ man1kan1e JCd ne 1h vise ov1h ,,aktivnosti" (iii elemena ta), a lekovi  su, izmedu  ostalog,  podeljeni  i  prema  tome  jesi  Ii bogati jinom  iiijangom.  Radi se o ideji da ako su ravnotefa jina  i ja nga  i ,,glatko prozimanje  pet  aktivnosti" naruseni, javlja se bolest. Bilo sta da neko misli o ovom metod u postav­ Ijanja dijagnoze, cinjenica je da se njime postize viok proce na t izlecenja  i da  pojedine bolesti  (kao sto su v1sok  krv 1 pritisak,  teski  oblici  hemoroida  i  neke  stomacne_  bolesl!) efikasnije Ieci od zapadne medicine. Dodajmo tome 1podatak da su taoisticki alhemieari, tragajuci za telesnom besmrtno­ seu, ucinili znacajan napredak u ranijim vekovima ne samo u medicini i farmakopeji, vec i u biologiji, hemiji i fizici.

Premda ono sto se uopsteno smatra najviSim oblikom taoisticke alhemije jeste jedna unutarnja joga koja ne iziskuje nikakve spoljne pot pore, verovan je u korisnost izvesnih sup­ stanci sadrfanih u mineralima i povrcu bilo je nekada veoma rasireno i mnogi alhemiea ri u trosili su zivot da bi pronaSli eliksir koji moze da podmladi ostarelog, produzi mladost i omoguci ogromnu dugovccnost.  Najraniji pustinjaci bili su zacetnici ideje da, akovec neki lekovi mogu da otklone bolest, tada postoji i mogucnost da se otkrije i mnogo mocnija smesa koja bi nas odbranila od smrti za citava stIeca: Zar. nij zapisano da je Zuti Car uzeo dcvet pu ta proc1 cem nap1tak 1 postigao bcsmrtno stanje'!Recepti drcvnih taoista ccsto po­ minju ,,crveni biser" ili ,,bisern u pilulu" (ideogra m  ,,tan" znaci i ,,crveni" i ,,pilula"),  to je verovat no bio jedan derivat iz cinobera. ,,Pen Tsao", najstarije kinesko medicinsko delo, kazc: ,.Ljudi koji duze uzimaju cinober da bi oziveli svoje sposobnosti, odr:Zavaju mladost i cine svoja lela lakim." Uceni Ko Hu ng pohvalno se izrafava o ovom prcdmctu: ,,Sto du:le cinober proeiScujcs, cudesniji SU njegovi preobrafaji; to SC ticc zla ta, moze ga procisliti pet stotina pu ta, a da ne prome­ nis njegovu bit. Ovo dvojc moze biti od pomoci za postizanjc bcsm rtnog stanja." Spisak sastojaka koji sc predvidaju za spravljanje magieoog eliksira obicno obuhataju cinoer, Ja­ to, srebro, razne vrstc biljke zvane cih (to JC, takode, 1me 1za sezam),  fad  ibiserc.

 

Da bi napitak bio delotvora n, on mora da prodc devet preobrafaja, otud cest izraz ,,devet pu ta preciScen". Tekoea je bila u tome da se sazna koji su sastojci zaista neophodni, jer je njihov spisak varirao od ucitelja do ucitelja, od sekte do sekte, a i imena samog sve-leka bi la su namerno menjana iii davana pod  ifrom koju neposveceni nisu mogli razumeti. Prcma Ko Hungu: ,,Ovaj Tao jc od bczmernc vafoosti, ali sc prenosi jcdino eovcku svetom i m ud rom; svc dok neko nijc takva osoba, on maze da sakupi silno brdo fada, ali jo uvck nccc postati dovoljno bogat da kupi ovu tajn u." Lekovi to biljc samo po scbi nije dovoljno: ,,Drzeci sc upotrcbc bilja maze postici d ugoveenost, ali ce opet morati da u mre.Jcdino ako ispije sveti eliksir tvoje sadanje tclo  postaec besmrt no  i rajace koliko ncbo i zemlja; ti cd sc uspcti mcd u oblakc, Jahace na zmaju kroz azurni ncbcski svod." Zu tom Caru pripisuju se ovc reci: ,,Onaj ko hoce da sastavi svetu pilulu mora traziti sam u dubinama planina i m ucno hoda ti do mesta u koja ljudi ne zalaze. Maze Ii sc prisiliti da je sastavlja na nekom naseljcnom mestu, pobrin i sc da tvoji zidovi bud u

visoki i evrsti. Ncka ni oni koji zivc u tvojoj kuCi ni oni izvan njc nc vidc cime sc baviS; jedino ce tada tvoji napori u roditi plodom."

Postoje jo neki bitni uslovi o kojima se mora vodi ti racu na: ,,Poocnika nc smc ima ti viSe od dvojice iii trojice. Mora post1t1 sedam da na i ku pa ti se u mirisnoj vodi oko po ncva          ?.a je sunce lagotvorno. Peli dan pctog mcscca jc na1povolJ il!J I, a posle n1cga je to scdmi dan scdmog mcseca. Naj re sacini supstancu zvan u ,,tajanstvcno foto"; za to u po­ treb1 desct mcra (oko dvadcsct fun ti) zivc i dvadesct mcra (oko cetrdesct fun ti) olova u jcda n gvozdeni kotao i drzi na ja koj vatri dok ne pocnc da isputa pu rpu rn u iii fockast u pa ru. Tu smcu za tim sakupi !>, vozdcnom ku tlaeom, prcmcsti u posud u od ba mbusa i pa ri stotin u pu ta sa arscnikovim sulfidom i tccnim cinoberom. Pari ih zajcdno." Slcdc da lja

pu tstva o sastojcima i post u pcima, i onda: ,,Izmcfaj to u JCd nog gvozdcnoj  posud i, zagrcvaj dcvct dana  i  noci  i..."

,,Najta jnija vrsta pil ule zove sc crveni cvet - to jc prava stvar.

Sveukupno ima devct vrsta pilula, nijcd na nije bez cinobera i pct dragocenih minerala." Ova upu tstva su dclimicno prakti­ ene, delimieno magijske prirode. Mora se pretpostaviti da SU alhcmicari cesto bili obuzcti svctim strahom, osecajuci da su blizu casa kada ec postati svcdoci tajnih delovanja prirode poznatih jedino bogovima. U ovakvim spisima otkriva se sklonost njihovih  tvoraca prema plamcnovima i parama  ra­ znih boja, to su fenomeni koji sc vcrovatno mogu videti na skrivcnim mcstima gdc jc priroda u poslu i tajno iz praznine stvara oblik. Uvek je prisu tan ovaj osccaj svctinje i mistcrijc. Bila jc to doba kada je u nauci bilo poczije.

Oni koji su predlagali ova matcrijalna oruda za postiza­ nje besmrtnosti bili su skloni da sc smcju svojim m udrijim savrcmcnicima. Jedan od tih savrcmenika kaze: ,,Upotrcba pilula umcsto svog sopstvcnog tcla iziskuje pct metala, osam mincrala i cinobcr i zivu da SC uz to izmcaju. Pravi put jc bczoblicno sjcdinjcnjc sa prazninom. ,,Dcvct pu ta prcmccna pilula" znaci sjed injcnjc sa prazninom. Osnova tc pil ulc jc priroda stvarnc prazninc majkc svih istinskih lekova." Ovo jasno znaci da zdravljc i dugovccnost dolazc onima koji bora­ vc u tiSini optcci sa bczohlienim Tao--0m, a ne uslcd uzima­ nja pilula. Receno jc i ovo: ,,Izueavaoci Pu ta, koji zuditc za bcsmrtnocu, ako Zclite mozctc gu tati ,,devct pu ta prociScenc pilulc" i snosite poslcdicc!" Jcr m nogi alhcmicari i njihovi klijcnti u mrli su od trovanja olovom i arscnikom.

Razlicita imcna za biljke i minerale koja se nalaze u svim dclima o spoljafojoj alhcmiji  nisu od narocitc pomoci zbog vclikih razlika u tumacenjima. Tako je, na primer, biljka cih ncgdc opisana kao gljiva. Prema jcd nom pravcu u alhemiji, pct najvrcd nijih mincrala su: ,,crvcni pcsa k" (cinobcr), ,,ko­ kojc fotilo" (sulfid arscnika), ,,majka oblaka" (lisku n), ,,mi­ ncra lni cvct" (kva rc) i ,,ljubavno mlcko" (raznc vrste stalak­ ti ta). U vccini starih ru kopisa mnogo sc pominje pra h saci­ njcn iz pct mincrala, al i nikada nijc postignu ta saglasnost koji SU to tacno mincrali. Izvcsni Ho Jen kaze: ,,Prah sacinjcn od pct mincrala, osim to odrfava tclo, pojacava i ducvne spo­ sobnosti". Vcrovalo  sc da  onaj  ko ga  uzme, mora  da   eta, odat1e i ime .,prah za setanje". setao je dugo i to je izazivalo toplinu, zatim oseeaj hlad noce, zbog tega je ,,setat" trebalo da skida odecu i poliva se hlad nom vodom, da jede hladna jela ipije kuvano vino; otud je  drugi naziv za ovu okrepljujucu supstancu bio ,,prah hladnog jela". Onaj koji ga uzima, opre­ zan je pri kupanju, oblati laku iprostranu odecu i, u mesto cipela i tarapa, nosi drvenu obucu ,,kako m u se kofa i meso ne bi ustavili".

Da su ovakve lekarije opasne bilo je itekako poznato, ali to nima lo nije odvraealo one koji su :Zudeli za dugovetno­ scu. ViSe careva bilo je medu zrtvama. ,,Cudesni lek" utinio je da jedan od njih zapadne u tako dcpresivno stanjc da su ga jcdva spretili da ne izvrsi samoubistvo, a nckoliko Sinova Neba umrlo je zbog pilula u kojima sc nalazilo viSe otrovnih sastojaka nego stoje potrcbno. Za vrcmc dinastije Tang, kada je taoizam bio u velikoj milosti dvora, nekoliko careva je platilo zivotom zbog toga. Hsuan Tsang, Svetli Car, koji je poslao jednog taoistu po du h lepotice Jang, bio je medu tim zrtvama. Kod Vu Tsu nga (841-847), jed nog od njegovih na­ slcdnika, isti eliksir izazvao je budenje strasli u takvoj meri da jc najzad umro u jcdnom zestokom nastupu gneva. Dvc stvari koje su spasle m noge da nc uzimaju ove lekove jesu: smatralo se da su prcjaki za ljude nezne grade i bili su straho­ vito skupi tako da ih je samo veoma bogat tovek mogao

<.lobaviti u dovoljnoj kolitini. Veliki taoistitki pesnik Tu Fu ima jcdnu faljivu pesm u tiji su prcd met smrti ogrom nog broja ljudi koji su uzimali magitne lekove da bi prod uzili svoje zivote, a koja se zavrsava ovim retima: ,,Pa i ja, s:im, kome nije stalo do d ugovetnosti, voleo bih da dotckam du boku starost!"

Da se verovanje u delotvornost ovakvih lckova zad rfalo sve do ovogveka mofo sevideti i iz tlanka koji su 1939.godine objavile vodece kineske novine ,,Ta Ku ng Pao":

.,Jedan gospodin iz Van Hsijcna, provincija Setuan, rodcn posled nje god ine vladavine Cijcn Lunga (1796), radio jc kao pisar u vojnom nadlestvu 7.a rcgiju reke Jang-<:e. Po odlasku u penziju, otisao je  u Tibet u pot razi za lckovitim biljem i nestao toliko dugo da se smatrao izgu bljenim. 1931. on se vratio u rod ni kraj. Bilo m u je sto tridcsct pet godina. Mnogi starci prepoznali su u njem u bivseg vojnog pisara koga su poznavali kada su jos bili veoma mladi. Uprkos osedeloj kosi, izgledao je kao pcdcsetogodifojak i skoro se nimalo nijc izmcnio."

Ovaj zanimljivi tlanak izazvao je senzaciju i istc novine donclb su fotografiju sudije iz Van Hsijcna i tog mladolikog starca. Nekoliko meseci poslc toga on odlazi na svoje drugo pu tovanje u Tibet; od tada viSc nijc viden. Mozda u ovu pritu nije lako povcrovati, a ipak ja sam sreo dva taoistitka adepta tija su sabraca njihovu dob procenila na oko sto pedeset godina. Nisam imao razloga da osporavam ovu tvrd nju, tim prdto sam dobro pam tio Turtina koga su doveli u Kembridz; imao je oko sto tctrdeset god ina. Ne secam se jcsu Iiovi stari taoisti svoju dugovetnost pripisivali upotrcbi alhcmitarskih lekova.

lstorijski za pisi mogu  se navesti  kako u  korist  tako i protiv  njihove  upotrebc. Evo jednog  primera: dok je  Vang Hsing, jcdan  nepismeni tovck  iz Jangtoua, uzimao  redovnu dozu narotilog svc-leka iziveo toliko dugo da ga je nckoliko pokolcn ja  ljudi iz okolinc njegovog grada upoznalo kao be­ smrLnika, njegov savrcmcnik car Vu iz dinasLije Han, za dve godinc  uzimanja  tog islog lcka dovco scbc u  stanje  trajnc deprcsijc iprcrano  u mro od  poslcdica  Jcka. Opste miljcnje med u taoistima koje sam o tome ispitivao, jcste da uzimanjc eliksira nijc bczopasno  posto pouzdan  recept  za njega  nijc satuvan. Osim toga, kineski lckari uvek SU  isticali cinjenicu, vise od svojih kolcga na Za pad u, da, buduCi da nema dva ista tovcka, jedan  lck ne moze biti sasvim podcsan za dve zrtvc istc bolesti. Ovo vazi i za cliksir; ono   to jc za jednog blago­ tvorno, za d rugog mozc  biti stetno, a na  trcccg nece imati nikakvog dcjstva. Isto jc i sa sistcmima joga  imeditacijom i, dodajmo  ovome,  i  sa  takvim  nasim  lckovima  kao  sto jc pcnicilin.

Oba metoda koja su obradena u ovom poglavlju izvan su dclok ruga mog litnog iskustva. U pomanjkanju posveeenosti kao i iskustva u vezbanju u pa ru, nc mogu sc izjanjavati a njegovoj valjanosti za savremenog jogina, ali sam saglasa n da se ono ne sme pokuavati bez ucitelja upueenog u to i da je, u natelu, stroga seksualna u merenost najpogod nija za one cije je nastojanje visoko spiritualno. Sta se tice uzima nja eliksira, veCina priea a tome poticu iz daleke prolosti i viSe su magijskog nego duhovnog sadrmja, ali one nisu bez drazi i podsticu na razmBijanjc. SledeCi primer je upravo t ipiean.

Mladic Borova SiJarka

Mladic Borova Sisarka ziveo je u borovoj sumici koja se nalazila na brd u odvec nepristupacnom da bi se iko onde uspinjao da mu se pokloni. Ali vidali su ga, vrlo cesto, kako ncust rasiv stoji na samoj ivici jedne okomite stene smdeci sc hodoeasnicima koji su prolazili pored njenog podnoz.ja.

Jedni su ga smatrali vilenjakom, drugi duhom kakve skrivene pecine iiiizvora; t reCi su, opet, izjavljivali da ga znaju kao slugu jednog bcsmrtnika koji vreme provodi u meditaciji, ne :leleCi da posetioci rcmctc njcgov mir. Ali kako su godinc prolazilc i raniji hodocasnici iznova im prema hram u koji je bio dubljc u planina ma, sada vodcci sinove i kccri koji su u meduvrcmenu stasali za 7.enidbu i udaju, pocelo se pricati da je mladic Borova SiSarka i sam besmrtnik, vcoma star, jer se njegov lik nikako nijc menjao. Posmat ran izdalcka, izgledao je kao da mu je cctrnacst godina; imao jc sjajnu crnu kosu nema rno povezan u maramom, glatku bclu kofu, obraze oscn­ tene bojom zrcle breskve i vitak stas. Odeea mu jc bila od grubog plavog plat na. Kad god bi ga videli, hodocasnici bi mu dovikivali prijateljske pozd rave. On bi se na to radosno na­ smcjao, ali ga nikad nisu culi da govori.

Oblasnog sud iju je veoma zanimalo ko je taj mladic, pa je u viSe navra ta slao glasnike da ga ispitaju, ali nijedan nije nasao nacina da se uspne do borove sumice na vrhu brda. Dcvetnaestog dana devetog meseca, o proslavi rodcndana Boginje Meseca, sudija je, uparaden inakiecn, kren uo nosilj­ kom prcma hramu u planinama. Nafavsi se u podnozju brda sa borovima, naredio jc nosacima da se zaustave toboz radi prcdaha, izisao iz nosiljke isa puno postovanja gledao prema steni na kojoj je stojao cudesni mladic. Posto odande nije bilo odgovora, zapalio je devet stapiea  tamjana,  postavio  ih  u pu kotinu u kamenu, triput seduboko poklonio i nastavio put. Dvorme hrama bilo je prepuno hodocasnika, koji sudiji :Zur­ no napravise mesta kako bi mogao da izvrSi obrede. Kada je bio gotov sa time, prifao mu je glavni svestenik hrama i snishod ljivo ga zamolio da prihvati ,,laki obrok od hladne izvorske vode i sirovog povrca" u tmni malog paviljona gde su docekivani samo istakn uti gosti. Taj ,,sirotinjski obrok", ispostavilo se, bio je prava gozba raznih poslastica koje se mogu naCi u jednom bogatom hramu, sto je cestiti sudija i predosecao prihvatajuci poziv.

PopivSi nekoliko casa kuva nog vina ,,protiv jesenje hla­

dnoce", upitao je glavno svetenika ima likakvog nacina da se susretne sa Borovom SiSa rkom.

,,Cudno je da Vafa PreuzviSenost to pita", kazao je svestcnik, ,,jer on je  u pravo  porucio  kako se nada  da cetc u kazati east njegovom bednom boraviStu i primiti njegovu zahvalnost za paljenje tamjana dok ste bili odcvcni u svoju zvanicnu odoru. On je veoma dirnut vafom poniznoscu. Osim toga, ne bi bilo na mestu da mu se nc pruzi prilika da uzvrati za tako znacajnu uctivost. U povratku sidite na zavijutku gde recica prolazi kroz procep ispod stazc hodocasnika. Nosace posaljite napred iza okuke i, izabravsi trenutak kada vas ne vidc, udite u prolaz izmedu stena sa kojih kaplje voda ipra tite stazu sto odatle vodi krutno naviSe. Ta staza ide u suprotnom pravcu od oeekivanog i niko nikada  nije pomislio da t razi Borovu Sisarku tim pu tem, pogotovo to otvor izmedu stena, hm, nije uvek tu."

Krenuvsi Citav sat pre nego sto su ostali hodocasnici poeli da napustaju hram, sudija sedrZao dobijenih u putstava i bio zapanjen  kada je otkrio skriveni putcljak sto je vodio

izmcd u dveju stena. Prosao jc kroz velicanstvenu  pecin u i ugledao prekrasan predeo. Ispred njega su bile zlatne i grimi­ zne boje jeseni; prema jugu prostirali su se brcgovi na kojima se, iz neobjasnjivih razloga, zad r:Zala blistava zelcna boja leta; na istoku, stabla vrba bila su obavijena lakom zelenom izma­ glio koju su uk ra vali_ izdani prolecnog Jiea; ali najnc­ ob1cm1c od svga  to J video btle su na scveru planine pod snegom. Dok 1e zapan1en stojao, pitajuci se da nije svemu ovoe uzro·kuvano vino koje je pio, pred njim se iznenada stvono mladtc Borova SiSarka. Da bi istakao svecanost susre­ a, on je sa?a nosio ritualni  eir i odoru od sjajnog brokata tzvezenu shkom zelenog zmaja koji riga srcbrno-belu vatru n_a jed noj, i sliko belo tigra koji ispuSta usijanu paru od cmoera na.dru_goJ stram. Ove bleteee slruje slivale su se u zl_at m tronozac '.n:ezen _na rub°.vima odore, sa kojih se, opet,

d1zao oblak dugm1h boJa. Svak1 car bio bi ponosan na ovako saveno izradenu  i retku  odoru.

.Kd je sdija nacinio pokret da se pokloni pred njim, ml?· JC 1s uz10 r e isprecio ga u tome. Zatim ga je odvco SJa_m pav1.l1on kOJI se nalazio u blizini. Prozori paviljona mah su obhk osmougaonika, reSetke od izrezbarenog drveta

1 kvad ratne 7.astore nacinjene od bisera koji su propu tali svetlo.

.. ..a sam sejedva usudio da se ponadam", kazao je mladic pnJatmm glasom, ,,zadovoljstvu da ugostim Vau Prcuzvie­ nost u.svom bednom boraviStu. Jer ko bi mogao ipomisliti da c se Jcda.n konfucijnki uce.njak sa svim obclezjima svog VISOkog Clfla UdOSlOJilJ da pnnese tamjan jednom siroma­

om covek u pla nini? Da nije bilo drugih hodocasnika, ja b1h odmah s1So dole d.a.vam zahvalim za milostive poklone. Pot? ste se vi pom uc1h da posetite mojc bed no skloniSte, sud cu seda vas upitam ta biste :Zcleli i onda razmot rim jesu

h mo1a u m.eca - :'ljna da ispu n im zelju koja va m najviSc Je:Zi n_a rcu. Mt kJl z1v1mo u planinama, nemamo velikog dara da cm1mo neob1cne stvari, ali ako neeete prezreti ncki malcn spoen na naS usret, _kao Sto je kakva ljupka nalo:Znica, ram1e unaprcden1e, tabhcu za pisanjc od besprekornog :Zada za  luzbcu upot rcbu iiijcd nu tikvu najboljeg persijskog vina

koc. se n1kako nece pot roSili, verujem da toliko mogu da ucm1m."

,,Vaa besmrtnost je izuzetno velikod una", odgovorio je sudija porumeniv i na nepogrc ivu tacnost sa kojom je mladic, sudeCi po rcdu kojim je nabrojao moguce darove, proCitao njcgove misli. ,,Oprostite mi moju drskost, ali ima neto to bih voleo viSe od ovih privlacnih darova koje stc mi ponudili, a to je ..."

,,Ne, ne!" kriknuo je mladic ocajnim glasom. ,,Izvan moje moci je da vam podarim vecnu mladost. To znaci da se ona ne moze preneti Vafoj PreuzviSenosti kako dolikujc, ako niste sprcmni da napustitc sluzbu i uvrstite sc medu one to slede Tao."

Sa time sudija nije mogao da se pomiri, jer jc poticao iz porodice koja je pokolenjima ogrezla u mcmlu knjiga i bio je duznocu vezan da ostane u carskoj sluzbi. Duhovi njegovih prcdaka nikada mu ne bi oprostili da postane lutajuci taoist. Pa ipak, njcgova govornicka veStina bila je takva da je uspco da ubedi plemenitog mladica da mu poveri tajnu za kojom je

:Zudeo. Ovaj je to ucinio veoma nerado i bilo je :Zalosno gleda ti njegovu teskobu. Formula se pokazala tako prosta da je sudija pomislio kako jc postici besmrtnost prava sitnica. Svc to je trebalo da uradi bilo jc da u izvesne dane lunarnog kalendara popije uvarak nekog bilja u koji se stavi kaika cinobera u pra hu, kao i prah od izdrobljenih stala ktita i stalagmita kojih ima u pccini kroz koju je  doao ovamo. Sedam puta sedam doza kroz razdoblje od sedam meseci je dovoljno da podmladi starije, osigura im trajnu mladost i ogromnu dugovccnost, pod uslovom da je srce adepta usme­ reno jedino na Put.

,,Na to se 7.aricem!" uzvikn uo je oduevljeni sudija, poklonio se i pozd ravio sa Borovom Sifarkom. Dok je prola­ zio kroz onu pecinu, odlomio je dva komada dragocenih minerala i sakrio ih u rukav. Zatim se pojavio na stazi gde su ga ekali nosaci, koji behu u velikoj panici zbog njegove dugc odsutnosti i vcc se dogovarali da po nckom od hodocasnika jave u grad o nesta nku Njcgove Preuzvgenosti.

Postu pci drobljenja iotapanja bili su povereni njegovoj

treeoj feni, Iepoj devojcici koju jc nedavno dobio od njenih

siromasnih roditelja iz dobre loze, koji su bili ncstrpljivi da joj obezbede udoban zivot. Prctpostavljajuci da on pati od zatvora iii neke slicne bolesti nezgodne da se poveri, fona nije t raZila da joj otkrije razlog svojih neobicnih uputstava, vec sc dala na posao.

Nckoliko meseci jc SVC mo kako treba i Njegova Preu­ zviscnost jc iz dana u dan postajala sve mlada i snafoija. Ko ce znati ka kve su mu misli prolctale kroz glavu o sjajnoj karijeri sto se pru:la sposobnom sluzbeniku kojem stoleca znare manje ncgo drugima godinc? Iii se mozda zanosio mislju da znatno povcca broj svojih :lcna? Jedino sto je sigur­ 

 

 

 

 

 

Boginjc Meseca. Jeda n od nosaca izjavio je da se, strahujuci da ostavi  Njegovu PreuzviSenost samu  izvan  uobicajenog pu ta, bio povralio da mot ri na njcga ivideo ga ka ko nestaje u proccpu izmedu dve stene, blizu potoka. Kada su pretrazili taj kraj, ispostavilo se da tu ncma nikakvog prolaza niti u blizini planinskog potoka. Zbog nedostatka dokaza odustalo sc od optuzbe protiv trece :l.ene, ali cco dogadaj ostavio je na njenom ugledu takvu mrlju da se morala povuci u budisticki ma nastir da askctizmom okajava nepoznati zlocin koji je njenom dragom mu:l.u doneo prera nu smrt.

Prica SC tu prekida sa kratkim komcntarom: ,,Lako reci - tesko izvesti."