Zdravlje frontalnog režnja određuje naš karakter i kvalitet života

Kao što smo videli, medicinska istraži- vanja su pokazala da frontalni režanj u velikoj meri određuje naš karakter. Ako nam je oštećen frontalni režanj, i naš ka- rakter će biti oštećen. Samokontrola, pou- zdanost, ozbiljno čitanje, apstraktno miš- ljenje i međuljudski odnosi su sve složene aktivnosti koje zavise od pravilnog funkci- onisanja frontalnog režnja. Jedna stvar je kada se frontalni režanj ošteti u saobraćaj- noj nesreći ili se to uradi planski tokom hirurške intervencije, ali šta reći o ošteće- nju koje može nastati kao posledica nez- dravog načina života?

Najčešći uzroci oštećenja frontalnog režnja danas nisu operacije, povrede na radnom mestu ili neke druge traume. Videćemo da su glavni uzrok nepravilnog funkcionisanja frontalnog režnja štetne životne navike, kao što je prikazano u tabeli 11.

Tabela 11. Glavni uzroci nepravilnog funkcionisanja frontalnog režnja

ŠTETNE ŽIVOTNE NAVIKE

Prva među njima, “manija,” predstavlja emocionalni poremećaj koji se odlikuje neverovatnom aktivnošću, uzbuđenjem, brzim smenjivanjem misli i ideja, nesani- com i nestabilnom pažnjom. Uzrok ovog obolenja može biti oštećenje frontalnog

Ovo je najvažnija poruka ovog poglav- lja. Odmah do nje je i poruka da se čuvate od povreda frontalnog režnja u saobraćaj- nim (i nekim drugim) nesrećama i sport- skim aktivnostima.

Oštećen frontalni režanj – uzrok depresije

Smatram da je najvažnije da shvatimo da osnovni uzrok depresije leži u frontal- nom režnju. Frontalni režanj može biti oštećen ne samo tokom hirurške interven- cije ili putem povrede. Mnoge naše životne navike nas polako i neprimetno lišavaju onoga što je od neprocenjive vrednosti – pravilnog funkcionisanja našeg frontalnog režnja. A kada se ovaj najvažniji deo našeg mozga ošteti, to se ne odražava samo na našu emocionalnu stabilnost, već i na celokupnu našu ličnost.

Sve u svemu, stil života i ishrana, po mom mišljenju, mnogo više utiču na fron- talni režanj mozga nego na srčana obole- nja, rak, osteoporozu, oštećenje bubrega i sve ostale degenerativne bolesti zajedno. Zaštita našeg mozga treba da nam bude na prvom mestu zato što kvalitet života u osnovi zavisi od zdravlja  mozga.

Kao što ćemo videti, životne navike štite zdravlje frontalnog režnja, a zdrav frontalni režanj nam omogućava da bude- mo gospodari svog života i donosimo pra- vilne odluke. To znači da, kada izaberem zdravije životne navike, moj frontalni re- žanj počinje bolje da funkcioniše, što mi omogućava da lakše unesem još neke pro- mene u svoj način života. Najznačajnija funkcija frontalnog režnja koja olakšava čoveku da unese neophodne promene u svoj način života je moć volje. Može se činiti da moć volje nije baš tako važna u našem svakodnevnom životu, ali je ona, zapravo, od presudnog značaja. Mnogi moji pacijenti su umrli jer nisu imali dovoljno snažnu volju. Ne govorim o oso- bama koje izgube volju za životom, već o slučajevima hiljade njih koji su umrli zato što su smatrali da nemaju snage da pro- mene svoje životne navike pre nego što bude suviše kasno.

Slaba moć volje – put ka preuranje- noj patnji  i prevremenoj smrti

Danas desetine hiljada njih polako ve- ne i propada na samrtničkim posteljama jer nemaju jaku volju. Posledice slabe vo- lje navedene su u tabeli 12.

Tabela 12. Posledice slabe volje

-   Dijabetičari kod kojih je bolest srca ili bubrega ušla u zadnju fazu umiru zbog nedovoljno snažne volje: ne rade fizičke vežbe i ne kontrolišu redovno šećer u krvi.

-  Pušači umiru od raka ili srčanog udara jer nemaju dovoljno snažnu volju da prekinu sa ovom štetnom navikom.

- Osobe sa visokim krvnim pritiskom dobija- ju infarkt jer nemaju dovoljno snažnu volju da kontrolišu krvni pritisak.

Slučajevi navedeni u tabeli i još mnogi drugi (slučajevi) svedoče o tome koliko lju- di imaju slabu volju. U stvari, dok sam pi- sao ovu knjigu, najviše sam bio zabrinut zbog toga što će mnogi čitaoci ostati rav- nodušni prema mnogim važnim saznanji- ma – onima koja menjaju život – koja iznosim u njoj. Razlog? Nedostatak volje.

Oštećen frontalni režanj – uzrok nedovoljno snažne volje

Iz ove perspektive, ja naglašavam či- njenicu da je jedna od najvažnijih funkcija frontalnog režnja volja. Naučnici su poka- zali da je ono što mi nazivamo “moć volje” smešteno u frontalnom režnju.44 Dr Bernel Boldvin (Bernell Baldwin), doktor filozofije, neurofiziolog u Vajldvud centru i bolnici za stil života (Wildwood Lifestyle Center and Hospital) u Džordžiji, sakupio je važne podatke o snazi volje iz stručne literature i o tome napisao jedan članak koji upućuje vođama verskih zajednica. Boldvin je istakao da istraživanje o veteranima Prvog svetskog rata koji su zadobili rane na mozgu od šrapnela pokazuje da nedo- voljno snažnu volju imaju oni kojima je povređen prednji deo mozga. Međutim,

oni koji su bili ranjeni u zadnji deo glave nisu imali narušenu moć volje.45

Možda baš zbog toga depresija često predstavlja jedan surovi krug. Bolest tokom svog procesa oštećuje upravo onaj deo mozga koji treba da igra aktivnu ulogu u usvajanju životnih navika koje isceljuju čovekov um – frontalni režanj.

U tesnoj vezi sa snagom volje je i naša sposobnost da uočimo šta nam to pomaže da ne podlegnemo izazovu. Ako nam nije potpuno jasno koje nam to stvari pomažu, verovatno nećemo shvatiti ni to da je potrebno da upotrebimo snagu volje da bismo se oduprli tom izazovu. Da bi to ilus- trovao, Dr Boldvin je naveo istraživanje ruskog naučnika Lurije (A. R. Luria). Lurija je otkrio da su osobe sa normalnim fron- talnim režnjem sposobne da brzo donose zaključke o značenju  pažljivo iskonstru- isanih slika. Osobe sa oštećenim frontal- nim režnjem su, zapravo, mogle da opišu komponente slike, ali uglavnom nisu mogle da “sagledaju sliku u celini” – da shvate šire značenje koje se krije iza poje- dinačnih detalja.

Ovo je veoma važno kada je u pitanju promena načina života. Ako je naša moć shvatanja narušena, nećemo uspeti da shvatimo kako se najznačajniji koncepti vezani za stil života odnose na naš lični život. S druge strane, ako nemamo dovolj- no jaku volju, doživećemo neuspeh čak i u onim aspektima života za koje znamo da nam ne predstavljaju problem. Ukratko rečeno, obe ove funkcije-bliznakinje fron- talnog režnja, shvatanje i volja, neophod- ne su da bi se uspešno primenio sav ovaj materijal o stilu života koji iznosim u ovoj knjizi. Nažalost, osobe koje pate od depre- sije ili imaju neka druga oštećenja frontalnog režnja mogu potceniti važnost rešenja koja ponuđena na ovim stranica- ma. Osim toga, čak i ako te osobe uvide da treba da promene način života, njihov prenapregnuti frontalni režanj im može reći da su one nemoćne da to učine.

Oštećen frontalni režanj slabi čovekovu sposobnost planiranja

Ove gore pomenute veze (između dep- resije i oštećenja frontalnog režnja) nagla- šene su u prethodno navedenom istraži- vanju koje su obavili Sarazin i kolege.46 Oni su otkrili da se izuzetno važan orbito- medijalni deo prefrontalnog korteksa po- vezuje sa vidno smanjenom sposobnošću planiranja i sprovođenja tih planova. Ta smanjena sposobnost se mogla podeliti na tri kategorije – aktiviranje plana, sprovo- đenje plana i kontrolisanje plana.

Aktiviranje plana se odnosi na čovekovu sposobnost izražavanja, održa- vanja i pokretanja odgovarajućih planova za budućnost. Sprovođenje plana podrazu- meva primenjivanje plana deo po deo i istrajavanje u njemu sve dok se ne pos- tigne željeni cilj. Upravo je sposobnost da se izabere način za postizanje cilja ono što osposobljava čoveka da se prilagodi pro- menama u svom okruženju tako što će te promene uneti u svoj plan. Na kraju, kon- trolisanje plana omogućava čoveku da postane svestan posledica sopstvenih dela, da poštuje društvena pravila i odupre se ometajućim faktorima iz svoje sredine.

Ove tri veze daju nam suštinsku tvrd- nju! Delovi frontalnog režnja odgovorni za emocionalno zdravlje su isti oni delovi koji nam pomažu da uspešno postavimo i ost- varimo ciljeve. To nam pomaže da objasni- mo taj surovi začarani krug depresije, kao što je prikazano u tabeli 13.

Tabela 13. “Začarani” krug depresije

- Da bi savladala depresiju, osoba mora biti sposobna da aktivira i pridržava se plana lečenja (uz odgovarajući nadzor).

-  Da bi osoba bila sposobna da planira i sprovede planove, mora imati zdrav i fun- kcionalan frontalni režanj.

-  Međutim, kada osoba zapadne u depresi- ju, funkcija njenog frontalnog režnja biva oslabljena.

-  Dakle, žrtva depresije više nije toliko spo- sobna da savlada svoju bolest.

Bolest utiče baš na one delove mozga koji su nam najpotrebniji da bismo pronaš- li rešenje. Kako onda prekinuti taj krug? Tako što ćemo odrediti koje to životne na- vike treba da usvojimo i potom tražiti od naših bližnjih da nam pomognu da ih dos- ledno sprovodimo kako bi nam se pobolj- šala funkcija frontalnog režnja.

Uznemiravajuće je to što mnogi lekari koji se bave lečenjem mentalnih bolesti ni- su svesni da životne navike njihovih paci- jenata mogu doprineti razvoju psihološke bolesti. Standardizovane metode lečenja kao što su psihološko savetovanje i bihej- vioralna terapija danas su veoma popu- larne i ponekad mogu da pomognu u leče- nju depresije u njenim različitim fazama. Međutim, kada bi oni koji osećaju da im je potrebno psihološko savetovanje usvojili i jedan potpuno zdrav način života prikazan u ovoj knjizi, njihovo mentalno zdravlje bi se poboljšalo u većoj meri i za kraće vreme.

Oštećenje frontalnog režnja izaziva nasilno ponašanje

Problemi u funkcionisnju frontalog rež- nja izazivaju probleme ili promene u pona- šanju kod osobe koja ima depresiju. Ovo je faza koja prevazilazi sve do sada pome- nute veze između oštećenja frontalnog režnja i ostalih problema u ponašanju po- put opsesivno-kompulzivnog poremećaja. U pitanju je nasilje.

U studiji o veteranima Vijetnamskog rata koji su zadobili povrede glave, jasno se videlo da je nasilno ponašanje poveza- no sa oštećenjem frontalnog režnja.47 Re- zultati su pokazali da pacijenti sa ošteće- njem ventromedijalnog frontalnog režnja (središnji deo režnja najbliži čelu) pokazu- ju veću sklonost ka agresivnom i nasilnom ponašanju nego pacijenti kod kojih su oštećeni neki drugi delovi mozga ili učesni- ci istraživanja koji nisu pretrpeli nikakvu povredu mozga. Autori ove studije su zaključili da ono što su otkrili “potvrđuje hipotezu  da  oštećenje  ventromedijalnog

frontalnog režnja povećava rizik od agre- sivnog i nasilnog ponašanja”.

Pošto su oštećenja frontalnog režnja povezana i sa depresijom i sa nasiljem, za očekivati je i da se depresija u kombinaci- ji sa nasilnim ponašanjem javi kod osoba kojima frontalni režanj nije nužno oštećen putem rane ili povrede. I zaista, to je pot- puno tačno. Nekoliko psihijatrijskih studija pokazuju jasnu povezanost između depre- sije i nasilja.48

Jedno istraživanje koje je obuhvatilo 600 muškaraca, a koje su obavili Teplin i kolege bavilo se odnosima između onih koji su bili u zatvoru zbog nasilnog pona- šanja i onih koji su bili depresivni. On je otkrio da postoji snažna korelacija između nasilja i depresije. Jedna druga studija koja je obuhvatila žene u pritvoru pokaza- la je sličnu korelaciju. Džordan (Jordan) i kolege pokazali su slično povećanje broja problema vezanih za depresiju ovoga puta kod žena koje se nalaze u zatvoru – na- suprot onima koje su u pritvoru.49

Ova povezanost je važna sa stanovišta zdravstva uopšte, ali ta veza između nasi- lja i depresije predstavlja veliki rizik i za pacijente koji pate od depresije. Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da disfun- kcija ventralnog frontalnog režnja ne samo što predstavlja predispoziciju za nasilno ponašanje prema drugima već i prema samome sebi i to u vidu samoubistva.50

Najznačajnija činjenica koju treba ista- ći: frontalni režanj vrši veliku kontrolu nad mentalnim zdravljem.

Strategije za poboljšanje stanja fron- talnog režnja ne samo što sprečavaju po- javu depresije i pružaju olakšanje, već mogu da spreče i neke od socijalno naj- pogubnijih posledica depresije kao što su nasilni i kriminalni oblici ponašanja.

Kako poboljšati zdravlje frontalnog režnja?

Do sada smo videli da je zdrav frontal- ni režanj najznačajniji faktor u prevenciji mentalnih poremećaja kao i u potrazi za boljim kvalitetom života. Sada se postavlja

pitanje: “Kako mogu zaštititi i poboljšati zdravlje frontalnog režnja?” Preostali deo ovog poglavlja daće nam odgovor. Razmo- trićemo dva pristupa. Prvi se odnosi na terapije koje zahtevaju prisustvo lekara, a drugi na terapije koje sam pacijent može da primenjuje. U ove “terapije” spadaju stvari koje treba prihvatiti i stvari koje treba izbegavati.

Terapije koje predlažu lekari u cilju poboljšanja funkcije frontalnog režnja

Lekari i drugi zdravstveni radnici već vekovima leče depresiju. Sve veća svest o ulozi frontalnog režnja u slučaju depresije koristi se kao nešto čime se objašnjava ili opravdava uspeh postojećih terapija, od kojih se većina svodi na upotrebu sintetič- kih lekova. O savremenim antidepresivima smo veoma opširno govorili u 6. poglavlju, tako da nema potrebe da sve to ovde po- novo iznosim. No, ipak ću ponoviti neke od najvažnijih detalja. Naše shvatanje funkci- je frontalnog režnja pomaže nam da objasnimo zašto su mnogi među novijim antidepresivima efikasni.

Terapija serotoninom

Izgleda da lekovi koji povećavaju nivo serotonina tretiraju uzrok problema za održavanje vitalnog prednjeg režnja. Istra- živači sa Njujorškog instituta za psihijatriju (New York State Psychiatric Institute) i Univerziteta Kolumbija (Columbia Universi- ty) izvršili su jedno istraživanje koje se bavilo obdukcijom više od 200 osoba. Oni su otkrili da mozak pacijenata koji su rani- je bolovali od teškog oblika depresije ima smanjenu sposobnost iskorištavanja sero- tonina u poređenju sa osobama koje nika- da nisu bolovale od teške depresije.51 Kada su u pitanju depresivne osobe, oni koji su izvršili samoubistvo imali su još manju sposobnost iskorištavanja serotoni- na. Smanjeno iskorištavanje serotonina posledica je promena u vezivanju serotoni- na u mozgu.

Ovo otkriće se u potpunosti podudara sa ranijim radovima ove iste grupe istra- živača. Pre toga, oni su objavili podatke o promenama u vezivanju serotonina u ven- tralnom prefrontalnom korteksu u korela- ciji sa samoubistvom.52 Ovi izveštaji su pružili dodatne dokaze o postojanju veze između ovog lokalizovanog dela frontalnog režnja, s jedne strane, i impulsivne agre- sivnosti i samoubistva sa druge.53 Mnogi lekari su koristili dokaze poput ovog da bi podstakli upotrebu sintetičkih lekova ili drugih intervencija koje povećavaju nivo serotonina.

Nivo serotonina se može povećati lekovima i ishranom. 6. poglavlje obrađuje pristup koji podrazumeva upotrebu lekova, a 4. poglavlje se bavi ishranom, kao dru- gim pristupom. 5. poglavlje nam pokazuje kako sunčeva svetlost i fizičke vežbe tako- đe mogu povećati nivo serotonina. Nešto kasnije u ovom poglavlju, razmotrićemo vezu između ishrane i serotonina.

Elektro-šok terapija

Još jedna terapija koja ima osnovu u razumevanju ključne uloge frontalnog rež- nja je šok-terapija, koja se češće naziva “elektro-šok terapija”. Nekoliko depresiv- nih osoba je godinama lečeno metodom elektro-šok terapije koja je primenjivana kao poslednja solucija nakon neuspelog le- čenja antidepresivima i psihološkim save- tovanjem.

Kod elektro-šok terapije, elektrode su postavljene na slepoočnice. Električni im- pulsi, dovoljno snažni da mogu da izazovu epileptični napad tipa grand-mal, šalju se preko elektroda.54 Da pacijent tokom tera- pije ne bi osetio bol i zadobio fizičke povre- de od grčeva, obično mu se daje opšta anestezija. Ova terapija se daje obično dva ili tri puta sedmično u periodu od nekoliko sedmica. Ova terapija je delotvorna u oko 90% slučajeva – što je, zapravo, mnogo bolje od lekova koji pomažu u samo 60 do 70% slučajeva.55 Dokazi pokazuju da elektro-šok terapija deluje zato što menja

funkciju mozga u izuzetno važnom predelu prefrontalnog korteksa.56

Prema nekim procenama, elektro-šok terapiju - zbog njene delotvornosti - svake godine u SAD primi oko 65.000 pacijenata. Ako uzmemo da se obavi 8 tretmana me- sečno, odnosno 500.000 tretmana godiš- nje, godišnji prihod od toga iznosi oko 200 miliona dolara.57 Osim toga što je veoma skupa, elektro-šok terapija ima i neke druge negativne strane, kao što su kon- fuznost i problemi sa pamćenjem.

U probleme sa pamćenjem spadaju teškoće pri stvaranju novih uspomena i gubitak predhodnih.58 Ovaj drugi problem je obično najozbiljniji dugoročno gledano. On iz memorije briše one događaje koji su se desili nedugo pre elektro-šok terapije. Ipak, ta amnezija može da seže i do onih događaja koji su se desili mesecima pa čak i godinama pre toga.59,60

Iako se stanje pacijenta može pobolj- šati, ozdravljenje obično nikada nije pot- puno, pri čemu se pacijent i dalje uopšte ne seća nekih događaja.61,62 Mnogi paci- jenti mogu naći vrlo malo utehe čitajući rezultate istraživanja prema kojima lična memorija (memorija o njima samima) manje trpi negativan uticaj od takozvane nepersonalne memorije (znanje o svetu i drugim događajima koje nisu lično iskusili).63 Iako se to veoma retko dešava, pacijent može umreti od elektro-šok tera- pije, obično usled prestanka rada srca.64 Osim toga, blagotvorno dejstvo ovih tret- mana, kao što je poboljšanje raspoloženja kod pacijenta, može trajati samo tri do šest meseci.

Probleme sa pamćenjem nastale pri- menom šok-terapije ne treba tek tako zanemariti. Ova povezanost čak još više zabrinjava zato što se depresija sama po sebi – čak i bez šok-terapije – može nega- tivno odraziti na pamćenje.

Elektro-šok terapija je ukratko opisana u tabeli 14.

Tabela 14. Kratak opis šok terapije

Šok-terapija:

-  već decenijama se primenjuje

-  predstavlja poslednju soluciju

-  često se koristi nakon bezuspešnog leče- nja lekovima i psihološkim savetovanjem

-  primenjuje se samo kod veoma depresiv- nih pacijenata

-  zahteva totalnu anesteziju

-  provodi jaku električnu struju kroz mozak

-  struja izaziva epileptični napad po grand- mal tipu

-  skupa je

-  može ozbiljno narušiti pamćenje

-  blagotvorno dejstvo se oseti samo tri do šest meseci

Magnetna terapija

Sada se pojavljuju i druge terapije u lečenju depresije jer stručnjaci sve više uviđaju važnost uloge frontalnog režnja. Jedna od onih terapija koje najviše obeća- vaju je magnetna terapija. Putem ove tehnike, istraživači mozga su mogli da otkriju još jedan način da “trgnu” mozak iz depresije – bez štetnih posledica svoj- stvenih elektro-šok terapiji. Iako magnet- na terapija nije tako moćna kao elektro- šok terapija, ona zaista ima daleko manje neželjenih efekata. Ovde nije  u pitanju električna struja, već magnetno polje koje prolazi kroz lobanju i ulazi u mozak.

Magnetna terapija se oslanja na jedan stari princip fizike – princip elektromagne- ta. Ako se električna struja propusti kroz namotaj žica, magnetno polje se stvara vertikalno u odnosu na protok elektriciteta kroz namotaj. Osim toga, ako to stvoreno magnetno polje deluje na provodljivi medi- jum (nešto što, sa svoje strane, može da provodi elektricitet), električna struja će se stvoriti u medijumu (u paralelnom ali sup- rotnom pravcu od onog kojim teče struja u namotaju). Generator u vašem automobilu radi na ovom principu.

Magnetna terapija se izvodi zako što se namotaj žice stavi na željeni deo poglavine (kože glave), na primer na frontalni režanj.

Struja se potom neprekidno pušta kroz namotaj, stvarajući tako snažno magnetno polje. Potom ovo magnetno polje sa svoje strane stvara električnu struju u mozgu. Ova struja je dovoljno snažna da zapravo stimuliše nervne ćelije, usled čega se one depolarizuju.65 Interesantno je to što se depolarizacija nervnih ćelija zasniva na istom principu kao i elektro-šok terapija.

Magnetna terapija u levom i desnom delu frontalnog režnja

Iako je ova terapija relativno nova, rezultati su veoma ohrabrujući kada je u pitanju depresija. Deo mozga koji se treti- ra magnetnom terapijom u cilju ublaža- vanja depresije jeste frontalni režanj. Za depresiju nije karakteristično samo gene- ralno oštećenje frontalnog režnja, već i nedostaci u njegovim posebnim delovima. Kada su u pitanju ovi koncepti, novija istraživanja idu jedan korak dalje i kažu da postoji i funkcionalna neravnoteža između desnog i levog frontalnog režnja.66 Težak oblik depresije – i negativni simptomi ve- zani za nju – nastaju i/ili se produžavaju usled oslabljene funkcije frontalnog režnja (i smanjenog dotoka krvi), kada je u pita- nju desni frontalni režanj.67,68,69 Pošto se magnetna terapija može primenjivati u ci- lju stimulisanja ili sputavanja tačno odre- đenih delova mozga, ovaj vid lečenja dodatno podržava ove teorije.

Kako je moguće da magnetna terapija u jednom slučaju stimuliše, a u nekoj dru- goj situaciji sputava rad mozak? Izgleda da repetitivna magnetna terapija brze frekvencije stimuliše tretirani deo mozga, dok repetitivna magnetna terapija spore frekvencije inhibira – ili “ublažava” – aktivnost mozga.70 Primenjujući ova saz- nanja, istraživači su pokazali da se depre- sija može lečiti bilo terapijom koja stim- uliše levi frontalni režanj71,72,73 ili onom koja umanjuje aktivnost desnog frontalnog režnja.74,75

Efikasnost ove dve divergentne terapi- je u velikoj meri podržava teoriju koja kaže da je problem kod depresije delimično u

tome što je, u poređenju sa desnim, fun- kcija levog frontalnog režnja narušena u mnogo većoj meri. Dr Mark Džordž (Geor- ge) je nedavno, u pregledu o magnetnoj terapiji iz 1999. godine čiji je, inače, ko- autor, još jednom potvrdio postojanje ove veze. Dr Džordž je izjavio da je u jednom ranijem neobjavljenom radu njegova gru- pa otkrila da se primenom repetitivne magnetne terapije brze frekvencije – od koje se očekivalo da stimuliše desni frontalni režanj – depresija depresivnih pacijenata pogoršava.76

U tom pogledu, magnetna terapija, kojom se  može tretirati  tačno  određeni deo mozga, zapravo može biti mnogo blagotvornija od sintetičkih lekova koji uti- ču na sve delove mozga, ili čak od elektro- šok terapije koja takođe ne može biti pre- cizno usmerena.77 Neka preliminarna istra- živanja pokazuju da magnetna terapija može biti isto toliko dobra ili čak bolja od bilo koje konvencionalne terapije koju lekari danas primenjuju.78,79,80,81 Ipak, za- ista je suviše rano da se magnetna terapi- ja proglasi “šampionom među terapijama za lečenje depresije”.

Položaj koji magnetna terapija trenut- no zauzima ukratko je prikazan u tabeli

15.    Ima još mnogo toga što treba naučiti o ovoj vrsti terapije.

Tabela 15. Položaj magnetne terapije među terapijama za poboljšanje funkcije frontalnog režnja

- Ova terapija je relativno nov način lečenja frontalnog režnja

- Indukuje magnetno polje kroz frontalni re- žanj

-  Rezultati su veoma ohrabrujući kada je u pitanju lečenje depresije

- Može biti usmerena na tačno određeni deo frontalnog režnja

- Može da stimuliše ili inhibira različite delo- ve frontalnog režnja

- Izgleda da ima vrlo malo neželjenih efeka- ta

-  Nije potrebna nikakva anestezija

-  Nije mnogo skupa

Elektro-šok terapija ili magnetna terapija? Koja je bolja?

Izgleda da je elektro-šok terapija još uvek delotvornija kada su u pitanju osobe koje pate od teškog oblika psihotične de- presije, stanja u kojem pacijent gubi dodir sa realnošću.82 Uprkos sumnjama u njenu efikasnost, izgleda da magnetna terapija još uvek igra jednu jedinstvenu ulogu. Bu- dući da može da stimuliše tačno određene delove mozga, ona može uspešno da se primenjuje kao dodatak sintetičkim lekovi- ma. Još jedna prednost magnetne terapi- je: pokazalo se da ona povećava efikas- nost lekova koji povećavaju nivo serotoni- na.83

Što se tiče neželjenih efekata, magnet- na terapija je pokazala da se podsticanje nervnih ćelija može podstaći bez ekstrem- nih mera koje se preduzimaju u slučaju šok-terapije. Magnetna terapija ne zahteva nikakvu anesteziju. Elektro-šok terapija izaziva bolnu stimulaciju receptora u sle- poočnicama.84,85 Magnetna terapija nije naročito bolna, mada može povremeno izazvati blage glavobolje ili nelagodnost u predelu gde se stavljaju namotaji. Kada su u pitanju epileptični napadi, magnetna te- rapija se do sada pokazala relativno us- pešnom, mada treba reći da su se oni ipak javili u nekoliko slučajeva.86

Postoje dokazi da magnetna terapija, generalno gledano, ne izaziva konfuziju ili probleme sa pamćenjem. Neke druge studije ukazuju na mogućnost da ova tera- pija oštećuje pamćenje.87,88 Preliminarni izveštaj jedne studije, čiji je cilj bio da raz- motri negativan uticaj magnetne terapije na mentalno zdravlje tokom lečenja depre- sije, nije pronašao nijedan dokaz za to da ova vrsta terapije stvara probleme sa pam- ćenjem.89 Ipak, ona može da vrši neki bla- ži negativan uticaj na emocije ili hormone.

Postoje neki protivrečni preliminarni dokazi da stimulativna terapija rađena na levom prefrontalnom korteksu može na kraće vreme izazvati pojačan osećaj tuge (i umanjiti samoprocenjen osećaj sreće)

kod zdravih dobrovoljnih učesnika ove studije.90,91 Jedno drugo istraživanje je pokazalo da se nakon magnetne terapije pojačano luče hormoni koji stimulišu rad tiroidne žlezde.92

Elektromagnetno zračenje i rak

Najzad, malo toga može umanjiti zabri- nutost javnosti zbog povezanosti elektro- magnetnog zračenja sa rakom. I dalje se objavljuju kontradiktorni podaci. Nedavno sakupljeni podaci koji pokazuju udvostru- čen rizik od leukemije kod dece koja su većoj meri bila izložena dejstvu magnetnih polja izazvala su još veću zabrinutost u nekim krugovima.93 Nažalost, nemamo dovoljno iskustva sa ekstremno jakim magnetnim poljima koja se višestruko koriste tokom magnetne terapije u lečenju depresije. Dakle, još uvek nemamo kona- čan stav. Još uvek se ne zna da li pri korišćenju ove inače veoma blagotvorne terapije postoji rizik od dobijanja raka.

Kao i svaka novija terapija koja mnogo obećava, magnetna terapija mora vreme- nom da dokaže svoju bezbednost i efikas- nost. Trenutno, smatram da bi magnetnu terapiju trebalo ozbiljno uzeti u obzir kao alternativu za elektro-šok terapiju. Ipak, ne bih baš žurio da svoju malo depresivnu dragu prijavim na listu za čekanje sledećeg slobodnog termina. Mi zaista ne znamo dovoljno o dugoročnim posledicama takve stimulacije mozga.

Magnetna terapija je još više pojačala moju želju da pronađem načine lečenja depresije stilom života. Postoje li načini da poboljšamo opšte zdravstveno stanje fron- talnog režnja ili da doprinesemo ponov- nom uspostavljanju ravnoteže između levog i desnog frontalnog režnja bez upo- trebe lekova, elektro-šok ili magnetne te- rapije? Na sreću, odgovor je “da”. A čitav niz predivnih načina vezanih za stil života daje nam za pravo da damo ovakav potvr- dan odgovor.

Sada ćemo ostaviti po strani terapije koje zahtevaju prisustvo lekara i obratiti pažnju na terapije koje sam pacijent može

da primenjuje. Razmotrićemo ove metode lečenja stilom života  tako što ćemo  se usredsrediti na dve kategorije.

Prvo ćemo pogledati štetne faktore vezane za stil života koje treba izbegavati, zato što oni ometaju optimalno funkcioni- sanje frontalnog režnja. Zatim ćemo otkri- ti koji su to poželjni faktori vezani za stil života koje treba usvojiti zato što oni pod- stiču funkcionisanje ovog značajnog dela mozga.

Postoji čitav niz faktora vezanih za stil života koji ometaju funkcionisanje fron- talnog režnja. Upotreba nekih lekova ošte- ćuje frontalni režanj. Ti lekovi su navedeni u tabeli 16.

Tabela 16. Lekovi koji oštećuju naš frontalni režanj

-  Zabranjeni lekovi

-  Izvesni lekovi koji se uzimaju na recept Ostale legalne droge:

-  alkohol

-  kofein

-  nikotin

Pogledajmo kako svaka od tih droga utiče na frontalni režanj. Počećemo sa ulič- nim drogama.

Ulične droge oštećuju frontalni režanj

Mnogi Amerikanci su veoma zabrinuti zbog velike i sve veće potrošnje droga me- đu pripadnicima svoje nacije. Prema ispiti- vanjima koja su privukla veliku pažnju javnosti, nedavno je došlo do naglog sko- ka i kada je u pitanju prihvatanje neza- konitih droga i kada je reč o njihovoj upo- trebi među američkom omladinom.94 Ro- ditelji strahuju da će njihova deca početi da koriste nezakonite droge, postati ovis- nici i pretrpeti sve fizičke, mentalne i druš- tvene posledice zavisnosti.

Oni se plaše i da bi njihova deca mogla da se upetljaju u visokorizične aktivnosti koje bi na kraju mogle da izazovu njihovu preranu smrt. Ova poslednja zabrinutost je naročito važna. Osoba koja uzima drogu

može imati oslabljenu funkciju frontalnog režnja iako to ne mora biti vidljivo spolja. Takvo oštećenje navodi osobu da se upuš- ta u rizične oblike ponašanja što može dovesti do automobilske nesreće, zaraže- nosti HIV virusom ili nekog drugog doga- đaja koji menja ili okončava čovekov život.

Ne moraju samo nezakonite droge narušiti funkciju frontalnog režnja. Mnogi se osećaju prevarenima kada plate lekars- ki pregled, a izađu iz ordinacije bez ijed- nog recepta za lek. Televizija, radio i oglasi u časopisima stalno nam govore kako treba da uzimamo lekove u slobodnoj pro- daji i one na recept. Kofein i alkohol su u svim kulturama prihvaćene droge. Upotre- bu nikotina društvo smatra nečim lošim i neprihvatljivim, ali se još uvek smatra da je pušenje stvar ličnog izbora i da nikotin nije jaka droga koja izaziva visok stepen zavisnosti i menja stanje uma što on u stvari jeste. Ipak, ovi agensi uzimaju svoj danak kada je reč o funkciji frontalnog režnja.