Zašto ishrana bogata šećerom negativno utiče na funkciju mozga?

Ako je šećer ugljeni hidrat, a ugljeni hidrati glavno pogonsko gorivo frontalnog režnja, kako onda ishrana bogata šećerom oštećuje funkciju mozga? Redosled doga- đaja, počevši od uzimanja namirnica sa

visokim  sadržajem  rafinisanog  šećera, prikazan je u tabeli 28.

Tabela 28. Ishrana bogata šećerom oštećuje funkciju mozga

-  Rafinisani šećer ulazi u probavni sistem.

-  Nivo šećera u krvi brzo se povećava.

-  Pankreas reaguje tako što proizvodi velike količine insulina.

-  Prevelika količina insulina suviše snižava nivo šećera u krvi.

-  Funkcija frontalnog režnja je narušena.

Naš organizam je stvoren da se hrani namirnicama poput voća i žitarica u prirod- nom, nerafinisanom obliku. Ove namirnice potpomažu održavanje nivoa šećera u krvi na prilično konstantnom nivou. Međutim, kada namirnice bogate rafinisanim šeće- rom uđu u sistem za varenje, nivo šećera u krvi se drastično povećava i organizam reaguje kao da je upravo bio izložen og- romnoj količini prirodne hrane.

Pankreas reaguje tako što proizvodi veliku količinu insulina. Međutim, rapidno povećanje nivoa šećera u krvi navodi na pogrešan zaključak. Za razliku od prirodnih biljnih namirnica, namirnice bogate rafini- sanim šećerom se brzo apsorbuju i nivo šećera u krvi koji je rapidno porastao ubrzo prestaje da se povećava. Kada je insulin još uvek prisutan, a ne pristiže novi šećer iz digestivnog trakta, nivo šećera u krvi pada. Nije ništa neobično da koncen- tracija šećera u krvi padne mnogo niže ispod nivoa na kojem je bila pre nego što je hrana sa visokim sadržajem rafinisanog šećera uneta u organizam. Kada nivo šećera u krvi dovoljno padne, neadekvatne zalihe pogonskog goriva negativno utiču na funkcije frontalnog režnja.

Da bi stvar bila još gora, najčešća reak- cija na hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) je unošenje novih količina slatkiša. Iako će to ponovo povećati nivo šećera u krvi, istraživanja pokazuju da je, kada se nivo šećera u krvi vrati u normalu, mozgu potrebno još 45 do 75 minuta da ponovo počne normalno da funkcioniše.174,175

U knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja upućujem na jednu klasičnu studiju koja prilično podržava prethodno izneto objaš- njenje. Dr Herbert i kolege su ispitale efekat unošenja jabuka u tri oblika – cele, sos od jabuke i sok.176 Iako je broj kalori- ja bio jednak u sva tri oblika, cele jabuke su najviše doprinosile održavanju konstan- tnog nivoa šećera u krvi. U roku od 60 minuta, sok od jabuke je doveo do pada nivoa šećera u krvi.

Nakon unošenja celih jabuka, nivo šećera u krvi je bio skoro isti kao i pre toga. Promene u nivou šećera u krvi nakon unošenja sosa od jabuka nalaze se negde na sredini, između promena nastalih na- kon unošenja celih jabuka i onih nakon unošenja soka. Jedan od ključnih faktora u svemu ovome je ogromna količina biljnih vlakana u svežim namirnicama kao što su neobrađene jabuke. Biljna vlakna, naročito ona rastvorljiva poput pektina i gume, usporavaju izlazak hrane iz želuca177 i ap- sorpciju prostih šećera od strane tankog creva.178

Neka od najozbiljnijih istraživanja o ishrani, frontalnom režnju i depresiji uka- zuju na još neke popularne namirnice u Americi koje su bogate mastima i proteini- ma. Dijete u kojima se naglašavaju takve namirnice bogate mastima i proteinima uglavnom su veoma popularne. Većina čitalaca je najverovatnije čula za režime ishrane kao što su Etkinsonova (Atkins) dijeta, Zounova (Zone) dijeta ili neke dru- ge režime u kojima se izbegava unošenje ugljenih hidrata. Kada dovoljan broj ljudi iskusi negativne posledice takvih dijeta, one neminovno izgube popularnost. Onda dođe nova generacija i ponovo prigrli te iste režime ishrane (koji, slučajno, u početku često dovedu do gubitka telesne težine).

Unošenje velikih količina ugljenih hidrata povećava nivo serotonina i smanjuje koncentraciju kortizola

Problem dijeta koje predviđaju unoše- nje malih količina ugljenih hidrata je u tome što ometaju pravilno funkcionisanje frontalnog režnja. Danas je dobro poznato da se nivo serotonina, koji popravlja ras- položenje, povećava u mozgu, između os- talog,  tako  što  se  poveća  unošenje ugljenih hidrata.179,180,181 Mnogi pacijenti znaju da se emocionalno stanje popravlja unošenjem  ugljenih  hidrata.182  Kada  je ishrana siromašna proteinima, obilne koli- čine ugljenih hidrata povećavaju u mozgu nivo triptofana, izuzetno značajne amino- kiseline koju mozak koristi da bi proizveo serotonin.  Kratkotrajna  smanjenja  nivoa triptofana mogu zapravo dovesti do po- novnog obolevanja od depresije. U stvari, pokazalo se da je pri niskom nivou tripto- fana u krvi oslabljena funkcija najznačajni- jeg dela frontalnog režnja (orbitofrontalni korteks) koji se povezuje sa depresijom.183 Ironija je u tome što, u krajnjoj instan-

ci, ishrana siromašna ugljenim hidratima može ne samo da predisponira depresiju, već i povećanje telesne težine. Do prvih saznanja na ovu temu došlo se zahvalju- jući fascinantnim studijama koje je vodio Dr C. R. Markus u Holandiji.184,185 Ovi evropski istraživači su pokazali da se sta- nje osoba kod kojih se simptomi depresije pogoršavaju usled stresa u velikoj meri popravi ako im se daje hrana siromašna proteinima, a bogata ugljenim hidratima.

Njihovo istraživanje potvrđuje činjenicu da su osobe koje su sklone stresu izložene većem riziku od nedostatka serotonina u mozgu i da ugljeni hidrati mogu sprečiti nedostatak serotonina tokom stresnih situacija. Zanimljivo je i to što su otkrili da ishrana bogata ugljenim hidratima ne samo što zaustavlja dublje zapadanje u depresiju usled stresa, već sprečava i po- većanje nivoa kortizola. Nasuprot tome, te iste osobe su bile depresivnije i imale mnogo veći nivo kortizola kada su unosile

velike količine proteina, a male količine ugljenih hidrata pre nego što su bile izlo- žene stresu.

Do ostalih saznanja o povezanosti is- hrane bogate mastima i proteinima sa dugotrajnim rizikom od povećanja telesne težine došli su istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji (University of California) u San Francisku. Dr Epel i kolege izjavili su da postoji veza između povećanja nivoa korti- zola usled stresa i povećanog unošenja hrane.186 Dolazimo do zaključka da izbe- gavanje ugljenih hidrata može biti štetno naročito za one osobe koje unose preko- merne količine hrane kada su pod stre- som. Kada ne unose dovoljno ugljenih hidrata, takve osobe su izložene ne samo većem riziku od depresije, već i od povećanog nivoa kortizola vezanog za prekomerno unošenje hrane. Višestruko blagotvorno dejstvo ishrane bogate uglje- nim hidratima, a siromašne proteinima pri- kazano je u tabeli 29.

Tabela 29. Blagotvorno dejstvo ishrane bogate ugljenim hidratima, a siromašne proteinima

Unošenje velikih količina ugljenih hidrata:

-  Smanjuje nivo kortizola

-  Stimuliše mentalnu efikasnost

- Smanjuje sklonost ka prejedanju i poveća- nju telesne težine

-  Povećava nivo triptofana u mozgu

(visok nivo triptofana je neophodan da bi mozak proizvodio serotonin.)

Pouka koju sam ja izvukao iz ovog istraživanja je da odrasli, baš kao i deca školskog uzrasta, moraju da unose namir- nice bogate ugljenim hidratima ako žele da, u mentalnom smislu, funkcionišu naj- bolje što mogu i smanje rizik od depresije i kontraproduktivnih reakcija povezanih sa stresom.

Sada kada smo ustanovili blagotvorno dejstvo ishrane bogate ugljenim hidratima, a siromašne proteinima u borbi protiv depresije i opštem poboljšanju funkcioni- sanja našeg mozga, postavlja se pitanje:

Koje namirnice bi trebalo da unosimo da bismo osetili to blagotvorno dejstvo? Koje promene treba da unesemo u način ishra- ne? Odgovor na ovo pitanje je veoma jed- nostavan: Obilne količine voća, povrća i žitarica, i sve to u nerafinisanom obliku, predstavljaju najbolju hranu za frontalni režanj. Sve ove namirnice sadrže uravno- teženu količinu ugljenih hidrata i pune su hranljivih materija (uključujući vlakna) i šećera u njihovom prirodnom obliku.

U mesu nema ugljenih hidrata

Meso, u osnovi, ne sadrži ugljene hid- rate. Ako pogledate tabele namirnica, uvek ćete naići na istu informaciju – bilo da je u pitanju crveno meso, riba ili pileti- na – nijedno od njih ne sadrži nimalo (ili sadrži vrlo malo) ugljenih hidrata.187 To može biti jedan od razloga zašto se meso povezuje sa blažim poremećajem funkcije frontalnog režnja. Ja preporučujem da se dan počne sa kvalitetnim doručkom koji uključuje izbalansiran izbor namirnica bilj- nog porekla. Moja porodica se uglavnom opredeljuje za različito voće i integralne žitarice uz nekoliko orašastih plodova ili puter od istih. Ove namirnice održavaju optimalni nivo šećera u krvi tokom celog jutra tako da čovek ne oseća potrebu za grickanjem između obroka.

U svim ovim podacima postoji malo ironije. Pošto je mozak veoma prilagodljiv i privikava se na vaš stil života, čak i zdrave promene mogu na kratko umanjiti efikasnost mozga pre nego što dođe do bilo kakvog poboljšanja. To se može uporediti sa situacijom sa nikotinom o kojoj sam pisao u knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja. Iako nikotin negativno utiče na mozak, kada osoba prestane da puši, kvalitet sna i mentalna agilnost se uglav- nom pogoršaju pre nego što dođe do poboljšanja.

Isto je i sa ishranom. Istraživanja kažu da drastične promene načina ishrane, reci- mo povećano unošenje masti ili čak uglje- nih hidrata, mogu negativno da se odraze na mentalno funkcionisanje u kraćem vre-

menskom periodu. Međutim, ako istrajete u tim promenama, vremenom ćete osetiti njihovo blagotvorno dejstvo. Poruka glasi: bez obzira koliko vam može biti teško u kratkom vremenskom periodu, usvojte nove životne navike i istrajte u njima.188

Spartanska ishrana može da poboljša funkcionisanje mozga

Istraživači već godinama znaju da živo- tinje žive duže ako im se daje smanjena količina kalorija (tj. ako im se daje manje hrane nego što bi one same uzele).189 Jedan američki istraživački tim na čelu sa Dr Minzom (L. W. Means) pronašao je no- ve dokaze o blagotvornom uticaju spar- tanske ishrane. Minz i kolege su, direktnim merenjem, pokazali da mozak bolje fun- kcioniše kada osoba unosi manje kalori- ja.190 Osim toga, njihovo istraživanje je pokazalo da su životinje doživele ovo blagotvorno dejstvo čak i kada im je ishrana na ovaj način promenjena u nji- hovom srednjem životnom dobu.

Ovo nije jedino ovakvo istraživanje. Istraživači iz Italije su prvi pokazali jednu očiglednu činjenicu – pacovima koji unose normalan broj kalorija mentalna funkcija sa godinama slabi. Ovo istraživanje je dalje pokazalo da stariji pacovi koji su od rođenja na restriktivnom režimu ishrane imaju isto tako dobre mentalne sposob- nosti kao i njihovi mlađi drugari.

Na to kako će naš mozak funkcionisati danas može da utiče broj kalorija koji smo unosili pre 15 godina. 99 ispitanika starih od 75 godina pa nadalje polagalo je Mini- Mental državni ispit (Mini-Mental State Examination) koji je trebalo da pokaže nji- hovu mentalnu efikasnost. Oni koji su unosili više kalorija 1976. godine imali su slabije rezultate 1991. godine. Ovo istra- živanje pokazuje da unošenje većeg broja kalorija u srednjem životnom dobu ubrza- va slabljenje mentalnih funkcija sa godina- ma.191

Ove studije pokazuju da unošenje pre- velikih količina hrane (koje se još naziva i

“neumerenost”)   može   da   ošteti   ceo mozak, pa time i frontalni režanj.

Kada govorimo o tome kako pravilno negovan frontalni režanj utiče na puniji i bogatiji život, možemo biti ohrabreni. Ne moramo da budemo samo još jedan pri- mer lošeg mentalnog stanja. Svi mi može- mo da živimo kvalitetnim životom i doživi- mo duboku starost. Način ishrane i života uopšte zaslužuju najozbiljnije napore sa naše strane. Rezultate ćemo osećati iz da- na u dan i iz godine u godinu.

Muzika, depresija i frontalni režanj

Izgleda da muzika pozitivno utiče na mozak i u opštem i u posebnom smislu. Sam čin slušanja muzike – očigledno bez obzira na vrstu muzike – blagotvorno utiče na mozak, dovodeći funkciju  frontalnog režnja u ravnotežu kada je osoba u depre- siji. Merenja EEG-om pokazuju da muzika doprinosi smanjenju dominantne aktivnos- ti desnog frontalnog režnja kod hronično depresivnih osoba.192,193 Ipak, medicinska istraživanja pokazuju i to da treba da bu- demo oprezni i po pitanju određenih vrsta muzike.

Malo njih shvata koliko je snažan uticaj muzike na frontalni režanj. Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne delove kao što je objašnjeno u tabeli 30.

Tabela 30. Muzika i frontalni režanj

-  Muzika ulazi u mozak kroz njegove emo- cionalne delove, a to su temporalni režanj i limbički sistem.

-  Odatle, neke vrste muzike proizvode reak- ciju frontalnog režnja koja utiče na volju, moralne vrednosti i moć rasuđivanja.

-  Neke druge vrste muzike će izazvati vrlo slabu, ako i ikakvu, reakciju frontalnog režnja, ali će izazvati snažnu emocionalnu reakciju sa vrlo malo logične ili moralne interpretacije.

Zapazite kako različite vrste muzike uti- ču na mozak. Neke vrste izazivaju reakciju frontalnog režnja, dok neke druge vrste izazivaju emocionalnu reakciju. U zavis-

nosti od vrste muzike, njen ukupni uticaj može biti ili blagotvoran ili štetan. Lekari koji preporučuju terapiju muzikom govore nam da određene vrste muzike, kao što je rok muzika sa svojim ritmom koji izaziva gubljenje svesti, zaobilazi frontalni režanj i našu sposobnost da donesemo bilo kakve zaključke o toj muzici. Dokazi nam govore da muzika, baš kao i televizija, može da proizvede hipnotički efekat.195

Neki već godinama tvrde da rok muzi- ka kvari omladinu. Pre nekoliko godina, istraživači Šrekenberg (Shreckenberg) (neurobiolog) i Bird (Bird) (fizičar) rešili su da zajedno testiraju ovu tvrdnju. Osmislili su studiju koja je trebalo da oceni neu- rološku reakciju miševa na različite muzič- ke ritmove.196 Oni su u periodu od osam sedmica izlagali svaku od tri grupe miševa različitim vrstama muzike. Jedna grupa je slušala tiho disharmonično udaranje bub- njeva nalik roku, druga grupa klasičnu muziku, a treća grupa uopšte nije slušala muziku.

Svi miševi su prošli kroz standardni test sa lavirintom (tražili su hranu koja se nala- zila na kraju lavirinta). Prvog dana, sve tri grupe su bile jednako uspešne u traženju hrane. Na kraju tog 8-sedmičnog perioda, druga i treća grupa je naučila da dođe direktno do hrane. Međutim, grupa koja je slušala rok muziku i dalje je tumarala po lavirintu i bilo joj je potrebno mnogo više vremena da pronađe hranu nego drugim dvema grupama.

Nakon toga je usledila pauza u nji- hovom treningu od tri sedmice kada nisu slušali nikakvu muziku. Zatim su miševi (iz grupe koja je ranije slušala rok muziku) ponovo prošli kroz lavirint-test da bi se procenilo koliko su zapamtili ono što su bili naučili i da bi se videlo da li je efekat ritma rok muzike oslabio. Njima je i dalje bilo teško da zapamte put do hrane, dok su druge dve grupe i dalje brzo pronalazile hranu. Činilo se da grupa koja je slušala rok muziku počinje gotovo od početka, lutajući po lavirintu bez osećaja za ori- jentaciju. S druge strane, miševi iz kon-

trolne i harmonične grupe su mogli da trče kroz lavirint mnogo brže, pokazujući time da su zapamtili ono što su naučili. “Rok grupa” je imala trajno oslabljenu sposob- nost učenja.

Da bi utvrdili zašto su miševi iz “rok grupe” imali toliko poteškoća, istraživači su ispitali njihov mozak, tražeći promene u hipokampusu. Ne zaboravite, hipokampus je smešten duboko u mozgu i utiče na emocije, pamćenje i učenje. Šrekenberg i Bird su pronašli vidljive dokaze o abnor- malnom umnožavanju nervnih ćelija, kao i o poremećaju normalne količine mRNK (informaciona ili mesindžer RNK), hemij- ske supstance koja je od presudnog zna- čaja za očuvanje memorije.

Istraživači su zaključili da je krivac za probleme sa pamćenjem i učenjem ritam muzike, a ne njena harmonična ili melodič- na struktura. Smatra se da određeni mu- zički ritmovi potpomažu sinhronizovanje prirodnih bioloških ritmova, podstičući na taj način telesne funkcije, dok se drugi rit- movi suprotstavljaju ili remete unutrašnje ritmove.

To nas uopšte ne iznenađuje. Svi siste- mi u našem organizmu funkcionišu u rit- mu. Autori ove studije su postavili teoriju da, ako neka vrsta disharmonije poremeti ove prirodne ritmove, dolazi do štetnih posledica, uključujući tu i trajne teškoće u učenju. To bi moglo da objasni zašto su osobe koje slušaju rok muziku sklonije upotrebi droga i upražnjavanju vanbrač- nog seksa i zašto ljubitelji hevi-metal mu- zike češće razmišljaju o samoubistvu.197

Još jedno saznanje do kojeg smo došli zahvaljujući Šrekenbergovom i Birdovom istraživanju u potpunom je skladu sa temom naše diskusije.  Ne samo  što je disharmonična rok muzika prouzrokovala oštećenje hipokampusa, već i smanjenje frontalnog režnja. To bi, kako se očekuje, negativno uticalo na moralne vrednosti, učenje i moć rasuđivanja. Kratak pregled ovog istraživanja prikazan je u tabeli 31.

S druge strane, harmonične vrste him- ni i simfonija mogu da imaju veoma blago-

Tabela 31. Uticaj muzike na laboratorijske miševe

-  Osam sedmica slušanja “mekšeg” rok rit- ma dovelo je do trajnog oštećenja pamće- nja.

- Tri sedmice nakon prestanka slušanja mu- zike, njihovo pamćenje se nije povratilo.

-  Moguće je trajno oštećenje mozga.

-  Osam sedmica slušanja klasične muzike nije štetno uticalo na drugu grupu miševa.

tvorno dejstvo na frontalni režanj. To je ona vrsta muzike uz koju bi naša deca tre- balo da rastu – muzika koja može da proizvede pozitivan, a ne negativan efekat. Pokazalo se da klasična muzika pomaže studentima da shvate prostorne odnose u geometriji.198 Jedna studija je pokazala da slušanje Mocartovih klavirskih sonata u velikoj meri poboljšava razumevanje pros- torno-vremenskih odnosa.199 Zanimljivo je da je Mocart počeo da komponuje muziku kada mu je bilo četiri godine.

Nakon studije o Mocartu urađena je još jedna studija u kojoj je jedna grupa dece starosti od tri do pet godina osam meseci išla na grupne časove pevanja i sviranja na sintisajzeru. Druga grupa dece iz iste pred- školske ustanove nije imala časove muzič- kog. Muzička grupa je imala mnogo bolje rezultate na jednom grupnom zadatku koji je zahtevao aktivnost frontalnog režnja. Deca su imala zadatak da poslažu delove slagalice tako da dobiju jednu smislenu i organizovanu celinu.200 Jedna druga studi- ja je pokazala da su muzičari koji imaju savršeni sluh bili izloženi kvalitetnoj vrsti muzike u ranom periodu svog života (do svoje sedme godine).201

Da muzika utiče na oblikovanje karak- tera (a otuda i na frontalni režanj) usta- novljeno je pre najmanje 23 veka. Aristo- tel, grčki filozof iz 4. veka p.n.e, uvideo je da muzika može da utiče ili pozitivno ili negativno na naš karakter, u zavisnosti od vrste muzike koju slušamo. On je pisao: “Muzika direktno predstavlja strasti ili stanja duše – nežnost, srdžbu, hrabrost,

umerenost i njihove suprotnosti, ali i druge osobine. Otuda, kada čovek sluša muziku koja oponaša određenu strast, njega obuz- me ta ista strast. Ako on duže vremena stalno sluša muziku koja podstiče niske [sramne ili vulgarne] strasti, ceo njegav karakter će postati takav. Ukratko, ako neko sluša lošu vrstu muzike, on će posta- ti loša osoba; obrnuto, ako neko sluša dobru vrstu muzike, on će postati dobra osoba.” 202 Aristotel je, ne znajući ni sam, govorio o frontalnom režnju, za koji mi da- nas znamo da predstavlja sedište našeg karaktera. Ove izjave su tako duboke i pri- menjive na naše savremene društvene boljke da zaslužuju detaljnije objašnjenje. Zapisane su u tabeli 32, a odnose se na frontalni režanj za koji Aristotel tada nije mogao znati.

Tabela 32. Muzika može da popravi ili iskvari karakter

“Ako neko sluša lošu vrstu muzike, on će postati loša osoba; obrnuto, ako neko sluša dobru vrstu vrstu  muzike, on  će postati dobra osoba.”

Aristotel

Iz studija o kojima smo govorili zaklju- čujemo da se većina televizijskih emisija i rok-muzike uklapa u Aristotelovu kategori- ju muzike koja daje našem karakteru onaj “niski, sramni oblik.” Kada bi naši mladi mogli da odrastaju u pozitivnoj sredini koja bi im pružala podršku i razumevanje, za- mislite samo koliko bi njih izraslo u zdrave, moralne osobe koje bi se mogle ubrojati u najveće ljude našeg vremena.

Studije pokazuju da molitva poboljšava zdravlje

Čak i iskreni skeptici moraju da prizna- ju da molitva ima jedinstveno blagotvorno dejstvo koje istočnjačka meditacija ne mo- že da pokaže. Za jedan takav slučaj saznali smo zahvaljujući Leriju Dosiju (Larry Do- ssey), doktoru specijalisti interne medicine koji je stažirao na prestižnom Medicinskom fakultetu (Southwestern Medical School) u

Dalasu. Dr Dosi je vaspitavan u religioz- nom duhu. Dok je bio na studijama, izjaš- njavao se kao agnostik.203 Nekoliko godina kasnije zainteresovao se za istočnjačka fi- lozofska učenja poput budizma i taoizma i počeo da se bavi meditacijom.

Njegova duhovna gledišta uzdrmalo je otkriće da postoji veliki broj naučnih studi- ja koje pokazuju da molitva za pacijente zaista može da poboljša njihovo zdrav- stveno stanje. Prva njegova reakcija na ove snažne dokaze i podatke bila je, kako je sam opisao, da uopšte ne želi da “raz- govara sa Bogom”. Na kraju je došao do suprotnog zaključka: “Zaključio sam da je odbijanje da se molim za svoje pacijente isto što i odbijanje da im dam dobar lek ili uradim neophodnu hiruršku intervenci- ju.” 204 Uveren u moć molitve, Dosi više nije mogao da se zadovolji istočnjačkom meditacijom. Počeo je svakoga dana da razgovara sa biblijskim Bogom.

Dosijevo iskustvo ne govori o uticaju molitve na frontalni režanj. Ono ipak pokazuje da iz naučne perspektive molitva poseduje blagotvorno dejstvo koje pre- vazilazi ono koje se postiže upražnjava- njem meditacije. Međutim, Dosi govori o tesnoj povezanosti molitve i frontalnog režnja u svojoj knjizi “Reči koje isceljuju: Moć molitve i medicinska praksa” (Healing Words: The Power of Prayer and the Practice of Medicine). Tema ove knjige je neverovatna pošto Dosi nije neki verski fa- natik koji pokušava da promoviše odre- đenu versku grupaciju. On istupa kao is- kreni naučnik koji je morao da prizna moć molitve uprkos svojim unapred stvorenim predrasudama. Iako se moje shvatanje molitve razlikuje od Dosijevog, smatram da je on sakupio i objavio neka dragocena saznanja koja su značajna za ovo poglav- lje.

Dosi iznosi na videlo jednu od zanim- ljivih veza između molitve i frontalnog režnja kada povezuje molitvu sa jednom od najzagonetnijih pojava za sekularno orijentisanog lekara – spontanu regresiju (povlačenje) raka – SRC. U slučaju SRC,

osoba koja se nalazi u terminalnoj fazi raka preživljava bez ikakvih terapija. Dotična osoba se zapravo može izlečiti i potpuno osloboditi raka ili se kod nje i dalje mogu videti znaci prisustva raka koji, međutim, toj osobi uopšte ne može da naudi.

Dosi navodi jedno istraživanje o pov- lačenju raka koje je obavio Jijiro Ikemi (Yujiro Ikemi) u Japanu i iznosi sledeća zapažanja. “Često se dešavalo da stav posvećenosti i prihvatanja koji je nalik na molitvu – ne navalentne, agresivne molit- ve sa određenim ciljem, uključujući i ukla- njanje raka – prethodi izlečenju.”205 Za- nimljivo je da je povezanost frontalnog režnja sa Bogom u činu molitve – i posle- dično prihvatanje bolesti ili teških situacija

- ono što priprema put za ozdravljenje. Na jednom drugom mestu u svojoj knjizi, ka- da se ponovo osvrće na Ikemijevo istraži- vanje, Dosi ističe da “su svi pacijenti [koji su doživeli SRC] imali u potpunosti pove- renje u Boga kada su su saznali da imaju rak”.206

Ispitivanja na temu uticaja molitve na oporavak od bolesti ukratko su opisana u tabeli 33.

Tabela 33. Uticaj na oporavak od bolesti

-  Molitva za pacijente može poboljšati njiho- vo zdravlje.

-  U molitvi je najvažnije “imati u potpunosti poverenje u Boga”.

Postoje dokazi da tipična meditacija ili vežbe opuštanja mogu zaobići ovaj proces i ostaviti štetne posledice. Čini se da studi- ja o hormonima stresa kod pacijenata na odelenju za hirurgiju pre, odmah nakon i dva dana posle operacije podržava ove tvr- dnje. Dosi ističe da su britanski istraživači otkrili da se nivo hormona stresa koji slabe imuni sistem u velikoj meri povećao samo kod onih pacijenata koji su radili formalne vežbe opuštanja. Kod onih koji su se bavi- li svojim brigama i strahovima – bez primene tehnika opuštanja – nije došlo do

povećanja nivoa hormona stresa.207 Cilj molitve nije poricanje ili uklanjanje simp- toma, već dovođenje onoga koji se moli u vezu sa Bogom.

Ponekad molitva može biti prvenstveno receptivna – čovek se miri sa Božjom voljom. Međutim, nekada je ona krajnje aktivna. Primeri za to su borba sa Bogom u potrazi za odgovorima na neka teška pitanja ili želja za poznanjem Njegove volje u nekoj zamršenoj situaciji. U ovom drugom kontekstu, molitva se može pos- matrati kao jedna od osnovnih aktivnosti frontalnog režnja. Može se zaključiti da bez zdravog i neoštećenog frontalnog režnja ne možemo upućivati tako aktivne, duboke molitve.

Opasno je prkositi svom moralnom sistemu vrednosti

Pošto je frontalni režanj središte moral- nosti, konstantno delovanje u suprotnosti sa moralnim kodom može “kočiti” frontalni režanj, utišavajući glas savesti pri čemu ćete se, možda, osećati bolje jedno kraće vreme. Razmišljajte o priči o Iliji, Božjem proroku.

Čak ni najverniji Božji proroci nisu bili otporni na depresiju. Ilija je na gori Karmil proveo verovatno najradosniji i najuzbud- ljiviji dan u svom životu, odnevši pobedu za Boga Izrailja u odnosu na idolopoklo- ničkog “boga” Vala. Tamo je gledao kako su Valovi proroci skoro ceo dan uporno kumili i molili svog beživotnog boga da pri- hvati njihovu žrtvu tako što će poslati vatru koja bi tu žrtvu spalila. Kada Val nije odgovorio na njihove bučne rituale, Ilija je bez pompe kleknuo ispred svoje žrtve i uputio kratku, jednostavnu molitvu na ko- ju je Bog odmah odgovorio poslavši veli- čanstveni oganj sa neba.

Potom se pomolio Bogu da se završe godine suše koja je uništila zemlju. Bog je iste večeri uslišio njegovu molitvu i Ilija je po pljusku i mraku prešao ogromnu raz- daljinu trčeći ispred kočije cara Ahava kao vodič sve dok ovaj nije ponovo našao si-

gurnost u okrilju svoje palate. Koji je veći dokaz Božje sile i prisustva Ilija mogao doživeti – i sve to u jednom danu?

Međutim, te iste noći, on je dobio upo- zorenje da je Jezavelja poslala poteru za njim u nameri da ga ubije. Ilija je očigled- no zaboravio na veliku Božju silu i na to kako ga je Bog pre samo par sati zaštitio od 450 Valovih sveštenika i otpalog izrailj- skog cara. Uspaničio se zbog pretnje jedne neznaboškinje. Nakon napornog dana Ilija je skočio i trčao čitav dan po pustom i div- ljem predelu, pao od iscrpljenosti, seo pod smreku i molio Boga da mu oduzme život. “Dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.” 208

Tada je Bog poslao anđela da nahrani Iliju. Da li je Božja naklonost mogla biti po- kazana jasnije od ovoga? Ilija je ipak nas- tavio da beži još čitavih mesec dana dok nije došao do jedne pećine gde se sklonio očajavajući nad sobom. Bog ga je pitao šta radi tu, i Ilija mu je odgovorio: “Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet tvoj, tvo- je oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže moju dušu da mi je uzmu.”209

Ilija je dopustio da očaj kontroliše nje- gov um, što ga je, opet, obeshrabrilo do te mere da je izgubio veru i poverenje u Boga koji je na tako veličanstven način otkrio svoje prisustvo. Umesto da i dalje čvrsto i nepokolebljivo brani Božje ime pred jed- nim ljudskim bićem (caricom), Ilijin um bio je obuzet negativnim mislima kojima je dozvolio da ga nadvladaju. Božji plan je bio da Ilija predvodi veliko duhovno pro- buđenje u Izrailju. Umesto toga, Ilija se suprotstavio Božjoj volji prepustivši se de- presiji.

Da li ste se ikada suprotstavili Božjoj volji, oglušivši se o planove koje On ima za vaš život? Da li to sada činite? Možete li da se izložite riziku da vam se ošteti centar za moralnost suprotstavljajući se onome za šta znate da je ispravno? Možete li da se izložite riziku da morate svakoga dana da donosite odluke mozgom koji više nije u

zajednici sa Bogom? Vaš frontalni režanj je vaša veza sa Bogom. Održavajte tu vezu tako što ćete činiti Njegovu volju.

Frontalni režanj: da rezimiramo kako to u praksi izgleda

U ovom poglavlju sa izneo neke važne informacije o frontalnom ili čeonom rež- nju. Postoje, dakle, stvari na koje treba da obratimo pažnju kako bismo sačuvali “kru- nu našeg mozga”. Osam najvažnijih tačaka je izneto u tabeli 38.

Tabela 38. Pažljivo postupajte sa vašim frontalnim režnjem

1.   Zaštitite ga od fizičkih povreda.

2.   Sprečite ili kontrolišite bolesti koje mogu oštetiti frontalni režanj.

3.   Izbegavajte droge i otrove koji mogu na- rušiti normalno funkcionisanje mozga.

4.   Dajte mu dovoljnu količinu kiseonika pu- tem krvi.

5.    Dajte mu kvalitetnu hranu jedući najbo- lje namirnice i izbegavajući one štetne.

6.    Izlažite se dovoljno sunčevoj svetlosti.

7.   Vežbajte i telo i um.

8.    Pazite šta gledate, slušate i doživljavate.

1.   Zaštitite vaš frontalni režanj od fizičkih povreda

Fizičke povrede mogu izazvati trajno oštećenje mozga. Boks, fudbal i vožnja motorom predstavljaju visokorizične aktiv- nosti. Udarci u glavu pri boksovanju često oštećuju one tanane krvne sudove, naroči- to u frontalnom režnju. Za boksera sa ovakvim povredama se ponekad kaže da je “smušen”. I u ostalim sportovima se mogu zadobiti slične povrede. Oni koji žele da im frontalni režanj dobro funkcioniše najbolje bi bilo da izbegavaju sve takve aktivnosti.

Fizičke povrede frontalnog režnja nisu ograničene samo na sportske povrede. Po- vrede glave zadobijene u sudaru automo- bila takođe oštećuju frontalni režanj. Iz tog razloga je vezivanje pojasa apsolutno neophodno. Osim toga, fizičke povrede se mogu zadobiti i na poslu. Zato, preduzmite

sve mere bezbednosti na vašem radnom mestu.

2.   Sprečite bolesti koje mogu oš- tetiti vaš frontalni režanj

Pravilna primena principa preventivne medicine takođe vam može pomoći da sačuvate frontalni režanj. Veliki broj bolesti može oslabiti kapacitet vašeg frontalnog režnja. Mnoge od ovih bolesti se mogu sprečiti. Moždani udar je jedna od onih koje ljudima zadaju najviše brige; na sreću, kontrolisanje faktora rizika kao što je visok krvni pritisak često ga mogu spre- čiti. U nezavisne faktore rizika za moždani udar kod osoba između 16 i 60 godina starosti spadaju visok krvni pritisak, dija- betes, pušenje (ako osoba trenutno puši), srčane bolesti i konzumiranje alkohola (do 24 sata pre moždanog udara).210 Ovoj listi faktora rizika za moždani udar žene mogu da dodaju i oralna kontraceptivna sred- stva.211

Visok krvni pritisak i moždani udar nisu jedina stanja koja mogu da ugroze frontal- ni režanj. Fizičko stanje često utiče na rad mozga. Bolesti srca mogu prouzrokovati probleme koji kasnije negativno utiču na mozak. Različiti poremećaji nervnog sis- tema narušavaju funkciju mozga. U stvari, svaka ozbiljnija bolest ostavlja značajne posledice na mozak. Najvažnije je voditi zdrav način života koji zadovoljava sve potrebe vašeg organizma.

3.   Izbegavajte droge i otrove koji mogu narušiti normalno funkcionisa- nje mozga

Kada govorimo o uzrocima disfunkcije frontalnog režnja, ponovo moram da nag- lasim vezu sa drogama i otrovima. Ako že- limo uspešno da sprečimo i/ili izlečimo depresiju – kao i da poboljšamo funkciju frontalnog režnja u celini – jasno je da ćemo izbegavati sve one supstance koje utiču na um ili menjaju stanje uma. Na taj spisak ulaze i “legalne droge” kao što su kofein, nikotin i alkohol, kao i narkotici.

4.     Poboljšajte kvalitet krvi koja dospeva u vaš mozak

Veoma je važno poboljšati kvalitet krvi koja dospeva u mozak. I u ovom slučaju se poboljšava stanje mozga u celini, a ne sa- mo frontalnog režnja. Šta možete učiniti? Udišite čist i svež vazduh sa puno kiseoni- ka. U svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izle- čenja naveo sam veliki broj istraživanja koja govore da negativno naelektrisani jo- ni u svežem vazduhu poboljšavaju men- talne funkcije.

Osim kvaliteta vazduha, važno je i to kako dišemo. U učionici ili kancelariji, veći- na nas ne primećuje koliko, u stvari, plitko dišemo. To može biti jedan od razloga zaš- to nam je teško da održimo koncentraciju duže od 30 minuta. Plitko disanje nega- tivno utiče tako što dopušta da nivo kise- onika u krvi (koji se naziva “zasićenost kiseonikom”) padne  ispod  nivoa  koji je neophodan za optimalno funkcionisanje frontalnog režnja.212 Periodično svesno uzimanje dubokih udisaja može delovati kao protivteža ovoj našoj sklonosti. Udišu- ći duboko, naročito svež vazduh, moći će- mo da povećamo zasićenost kiseonikom dovoljno da se poboljša funkcija frontal- nog režnja. Osim dubokog disanja dok se- dimo, redovne fizičke vežbe (bolje napo- lju) pomoći će srcu da pumpa zdravu krv bogatu kiseonikom i dostavi je mozgu.

5.   Usvojte zdrave navike u ishrani Veliki deo ovog poglavlja posvetio sam ulozi pravilne ishrane u optimalnom fun- kcionisanju frontalnog režnja. Obilato uzi- manje voća, povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova – uz izbegavanje mesa i sira – predstavlja najbolji režim ishrane kojim se poboljšava sposobnost frontalnih delova našeg mozga. Odojčad bi trebalo

dojiti.

6.   Izlažite se sunčevoj svetlosti

Sunčeva svetlost blagotvorno utiče na raspoloženje uopšte, a posebno na frontal- ni režanj. Ona, između ostalog, može da pospeši proizvodnju serotonina tokom da- na (dnevne svetlosti), što, sa svoje strane,

pomaže u sprečavanju depresije i umo- ra.213 Pored toga, istraživanja rađena na životinjama pokazuju da se izlaganjem dnevnoj svetlosti postiže mnogo viši nivo melatonina u večernjim satima nego izla- ganjem veštačkoj svetlosti u istom traja- nju.214

Melatonin, sa svoje strane, pospešuje zdrav san i može da doprinese boljem fun- kcionisanju frontalnog režnja narednog dana. Što je još važnije, obdukcioni nalazi velikog broja žrtava samoubistva pokazali su da je u mozgu ovih osoba bilo mnogo manje melatonina nego u mozgu onih koji su umrli prirodnom smrću, u istim godina- ma i u isto doba dana.215 Povezanost sa samoubistvom se može delimično objasni- ti time što melatonin gubi svoj efekat u ublažavanju stresa. Rad Džordža Maestro- nija (Maestroni) i njegovih saradnika iz Švajcarske daje nam dokaze da melatonin u velikoj meri umanjuje štetan uticaj stre- sa na ljudski organizam.216

7.   Vežbajte i telo i um

Govorili smo o tome koliko su fizičke vežbe važne i za poboljšanje i za balansira- nje funkcije frontalnog režnja. Fizičke vež- be predstavljaju prilično zanemarenu stra- tegiju za održavanje mentalnog zdravlja i lečenje depresije. Mentalne vežbe su, takođe, veoma važne! Baš kao što se mišići neupotrebom skupljaju, tako je i sa frontalnim režnjem. Izazov koji upućuju mentalni zadaci održava oštrinu uma tako što stimuliše frontalni režanj. Udubljeno čitanje, izučavanje prirode, postavljanje pitanja o nepreglednom svetu koji nas okružuje i ostali primereni načini na koje koristimo naše mentalne kapacitete stimu- lišu frontalni režanj. Jedno nedavno obav- ljeno istraživanje otkrilo je da zamišljanje određene aktivnosti stimuliše 80% možda- ne aktivnosti koji bi bili upotrebljeni za fi- zičko izvođenje istog tog zadatka koji ste zamislili.217 Takva mentalna vežba učvrš- ćuje veze među nervnim ćelijama i, kada dođe vreme da se izvede dotična aktiv- nost, čovek je bolje pripremljen za nju.

Za decu i mlade je naročito važno da budu mentalno aktivna kako bi mogla bolje da uče. Naučnici su sada otkrili prvi snažan dokaz za to da stimulacija intelek- tualne aktivnosti može u velikoj meri povećati broj moždanih ćelija u najznačaj- nijem delu mozga. Pre toga se smatralo da broj aktivnih moždanih ćelija biva manje ili više određen u ranom detinjstvu. Ova veo- ma važna studija obavljena je na Solk institutu za biološke studije (Salk Institute for Biological Studies).218

Tamo je mladim miševima dato više igračaka i igara, i više prostora za trčka- ranje u izuzetno velikim kavezima. Obra- đeni rezultati su pokazali da se kod ovih miševa razvilo za 15% više moždanih ćeli- ja u najvažnijem delu mozga odgovornom za pamćenje i učenje nego kod genetski identičnih miševa koji su boravili u manjem i oskudnije opremljenom prostoru. Te do- datne moždane ćelije su im omogućile da brže i efikasnije savladaju složenije lavi- rinte. Istraživači kažu da ne postoji razlog zašto isto ne bi važilo i za ljude. Važan zaključak je taj da sredina u kojoj naša deca i tinejdžeri (našom odlukom) odras- taju može, zapravo, da utiče na broj nji- hovih moždanih ćelija i njihovu sposobnost učenja.

Citat u kojem jedan autor govori o to- me koliko je mentalna aktivnost važna nalazimo u tabeli 35.219

Tabela 35. Vežbajmo svoje intelektualne sposobnosti

“Um se širi odnosno skuplja prema dimen- zijama predmeta kojim se bavi. Ako se bavi samo trivijalnim, običnim temama, a nika- da se ne napreže da shvati velike i večne istine, naš um će zakržljati i oslabiti. Zbog toga je Biblija veoma važno sredstvo inte- lektualnog razvoja.”

8.   Pazimo šta gledamo, slušamo i doživljavamo

Poslednja tačka na listi vezana je za prethodnu. Razmišljanje o radosnim, pozi- tivnim temama i izlaganje uma veličan-

stvenim i inspirativnim predmetima poma- že u savladavanju depresije kao i proširi- vanju našeg uma i jačanju intelekta. A nemojte zaboraviti ni pozitivan uticaj dobre masaže na uspostavljanje ravnoteže frontalnog režnja! Zbog svoje sve veće popularnosti, lečenje masažom je danas dostupno stručnjacima svuda u svetu.

Negativno je to što mnogi sadržaji koje primamo putem čula mogu da naruše funkciju prednjeg dela našeg mozga. To važi i za situacije kada svesno dopustimo nekome da zaobiđe naš frontalni režanj (kao prilikom hipnoze) ili nesvesno naru- šavamo funkciju i ravnotežu frontalnog režnja (gledajući, na primer, neozbiljan program na televiziji ili slušajući rok muzi- ku). Pošto je frontalni režanj centar za duhovnost, moralnost i volju, čini se da su najbolji izbor za unos inspirativnog materi- jala stvari namenjene da uzdigne našu duhovnu i moralnu prirodu. Iz iskustva mogu da kažem da ništa ne može tako da ispuni ovu potrebu kao čitanje Biblije.

Izjava jednog autora o uticaju čitanja Biblije na um, dušu i intelekt nalazi se u tabeli 36.220

Tabela 36. Čitajte Bibliju i jačajte intelekt

“Biblija, baš onako kako je napisana, treba da bude vaš vodič.”

“Ništa ne može tako da proširi um i ojača intelekt kao čitanje Biblije.”

“Nijedno drugo proučavanje neće tako uzdi- ći dušu i unaprediti sposobnosti kao prouča- vanje živih proročanstava Biblije...”

“Kada se um bavi proučavanjem Božje Reči, čovek postaje mudriji i sposobniji da shvati uzvišene i plemenite istine.”

U ovom poglavlju sam se zaista trudio da istaknem koliko su pravilne fizičke i mentalne navike važne za optimalno fun-

kcionisanje frontalnog režnja. Potpuno je jasno da ispravne mentalne navike pod- stiču i izoštravaju intelekt. Istovremeno, “ispravne fizičke navike podstiču i pobolj- šavaju mentalnu aktivnost”.221 To su pri- rodni zakoni, zakoni koje je Stvoritelj ugra- dio u naš organizam. “Intelektualna moć, fizička snaga i dugovečnost zavise od ne- promenljivih zakona. Kada su ove stvari u pitanju, ne postoji slučajnost. Bog se neće umešati da sačuva čoveka od posledica kršenja prirodnih zakona.”222

Zaključak

Bog je svakome od nas dao silu da slo- bodno izabere kako će živeti. On se obično ne meša čak i kada napravimo pogrešan izbor. Zaista je “u mnogome tačno da je svaka osoba graditelj sopstvene sreće”.223 Kada govorimo o ovoj izvanrednoj sili koja nam je data da sami oblikujemo svoju bu- dućnost, molim vas da već danas počnete ozbiljno da razmišljate o svom načinu živ- ota.

Ja vam upućujem izazov da razmišljate o vašim sadašnjim životnim navikama i postavite sebi pitanje da li možete da pri- hvatite ono što ste saznali iz ovog poglav- lja i popravite ih. Odredite neke konkretne korake koje ćete preduzeti u narednoj sed- mici da biste zaštitili i poboljšali svoj frontalni režanj – a time i ceo svoj organi- zam.

Zdrav stil života je zaista razuman iz- bor. Nemojte jednostavno nastaviti sa svo- jim starim navikama samo zato što vam tako odgovara ili “zato što svi tako rade”. Kao što piše u Bibliji: “I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rimljanima 12,2)