ZAKON NEOPIRANJA

»Ne opiri se zlu. Neka te ne obuzme zlo,već savladaj zlo dobrim.«

Nema toga na kugli zemaljskoj što može da odoli osobi koja se apsolutno ničemu ne opire.

Kinezi kažu da je voda najmoćniji elemenat, jer se savršeno ne opire. Može da udubi stenu i zbriše sve pred sobom.

Hrist je rekao: »Ne opirite se zlu«, jer je znao da zlo zapravo ne postoji i da zato nemamo čemu da se opiremo. Zlo potiče od čovekove »zaludne mašte«, ili verovanja u dve moći, dobro i zlo.

Postoji jedna drevna legenda da su Adam i Eva jeli sa »Maje, drveta Iluzije« i da su videli dve moći, umesto jedne, Boga.

Otuda je zlo lažni zakon koji je čovek stvorio za sebe samog, uz pomoć psihome ili sna duše. San duše znači da je čovekova duša hipnotisana posebnim verovanjem (u greh, bolest i smrt, itd.) koje predstavlja telesnu ili smrtnu misao, a njegova dela odslikavaju njegove iluzije.

U prethodnom poglavlju pročitali smo da je čovekova duša u podsvesnom umu i, šta god da osećamo, bilo to dobro ili loše, odslikao je taj verni sluga. Naše telo i dela pokazuju ono što smo zamišljali. Bolesnik je zamišljao bolest, siromah siromaštvo, bogataš bogatstvo.

Ljudi često pitaju: »Zašto malo dete privlači bolest, kada je suviše malo da bi čak i znalo šta to znači?«

Odgovaram im da su deca osetljiva i prijemčiva za misli koje drugi imaju o njima, tako da često odražavaju strahove svojih roditelja.

Jednom sam čula da je jedan metafizičar rekao: »Ako sami ne upravljate svojim podsvesnim umom, neko drugi će to uraditi umesto vas«.

Majke često nesvesno privlače bolest i nesreću svojoj deci, jer neprekidno nose u mislima strah i traže simptome.

Jedan moj prijatelj upitao je neku ženu da li njena devojčica ima male boginje. Ona je spremno odgovorila: »Ne još«. To je podrazumevalo da ona očekuje tu bolesti da, na taj način, priprema put za ono što nije htela ni sebi ni detetu.

Doduše, čoveka koji je usredsređen i utemeljen u ispravnom razmišljanju, koji šalje samo dobru volju svojoj sabraći, i koji je bez straha, ne mogu da dotaknu niti da na njega utiču negativne misli drugih. U stvari, on tada može da prima samo dobre misli, pošto i sam šalje samo dobre misli.

Opiranje je pakao, jer ono dovodi čoveka u »stanje mučenja«.

Jedan metafizičar dao mi je izvanredan recept za korišćenje svih trikova u Igri života, i to predstavlja vrhunac neopiranja. On je to ovako preneo:

 »Svojevremeno sam krstio decu, i ona su, naravno, imala mnogo imena. Sada više ne krstim decu, ali krstim događaje, s tim što svakom događaju dajem isto ime. Ako ne uspem, ja to krstim kao uspeh, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha«.

Ovde vidimo sjajan zakon preobraženja, zasnovan na neopiranju. Njegovom izgovorenom rečju, svaki neuspeh je preobražen u uspeh.

Žena koja je tražila novac i koja je poznavala duhovni zakon obilja, neprestano je morala poslovno da sarađuje sa čovekom koji je činio da se ona oseća vrlo siromašnom. On je govorio o oskudici i nemaštini i ona je počela da se hvata za njegove misli o siromaštvu, pa joj se nije sviđao i krivila ga je za svoj neuspeh. Znala je, ukoliko hoće da demonstrira ono što joj sleduje, mora prvo osetiti daje to primila- osećaj obilja mora da prethodi ispoljavanju istog. Jednog dana joj je sinulo da se ona samo opire nastaloj situaciji i da vidi dve moći umesto jedne. Zato je blagoslovila tog čoveka i krstila situaciju kao »Uspeh«. Potvrdila je: »S obzirom na to da postoji samo jedna moć, Bog, ovaj čovek je ovde radi mog dobra i napretka«.

(Upravo zbog onoga zbog čega se činilo da on nije tu.) Ubrzo posle toga, preko ovog čoveka upoznala je ženu koja joj je za pružene usluge platila nekoliko hiljada dolara, a čovek se odselio u neki daleki grad i harmonično iščezao iz njenog života.

Recite: »Svaki čovek je zlatna karika u lancu mog dobra«, jer su svi ljudi Bog u ispoljenju, koji čeka na priliku koju mu daje sam čovek, da služi Božanskom planu u svom životu.

»Blagoslovi svog neprijatelja i oduzećeš mu njegovo oružje.«

 Njegove strele biće preobražene u blagoslove.

Ovaj zakon važi i za narode baš kao i za svakog pojedinca. Uputite blagoslove nekom narodu, pošaljite ljubav i dobru volju svakom njegovom pripadniku i oduzećete mu moć da učini zlo.

Neopiranje je moguće ispravno shvatiti samo uz pomoć duhovnog razumevanja.

Moji učenici često kažu: »Ne želim da budem otirač«. Ja im odgovaram:

»Kada mudro koristite neopiranje, niko više nikad neće moći da gazi po vama«.

Sve dok se čovek opire nekoj situaciji, neće moći sa njom da raščisti. Ako od nje pobegne, ona će ga progoniti.

Jednom prilikom sam ovo ponovila jednoj ženi i ona mi je odgovorila: »Koliko je istine u tome! Kod kuće sam bila nesrećna, nisam volela svoju majku koja je bila kritična i dominantna, tako da sam pobegla od nje i udala se. Međutim, udala sam se za svoju majku, pošto mi je muž bio potpuno isti kao majka, pa sam ponovo morala da se suočim sa istom situacijom«.

»Brzo se pomiri sa sopstvenom nevoljom.« To znači, pomiri se da je nepovoljna situacija dobra, neka te ona ne uznemirava, i ona će nestati sama od sebe.

»Ništa od svega ovoga me ne dodiruje«, izvrsna je afirmacija.

Neskladna situacija potiče od nesklada u samom čoveku. Kada u njemu nema emotivnog odgovora na neku neskladnu situaciju, ona se zauvek uklanja sa njegovog puta.

Prema tome, možemo primetiti da je čovekov rad uvek na samom sebi. Ljudi mi kažu: »Poradi na tome da se promeni moj muž, ili moj brat«.

 Ja imodgovaram: »Ne, poradiću na tome da se ti promeniš. Kada se ti promeniš, promeniće se i tvoj muž ili brat«.

Jedna moja učenica često je lagala. Rekla sam joj da je to pogrešan metod, jer, ako laže, i nju će lagati. Odgovorila je:

»Baš me briga, ja ne mogu a da ne lažem«.

Jednog dana je preko telefona razgovarala sa čovekom u koga je bila veoma zaljubljena. Rekla mi je: »Ne verujem mu, znam da me laže«. »Pa«, odvratila sam, »i sama se služiš lažima, zato i tebe neko mora lagati, a budi sigurna da će to biti upravo ona osoba od koje želiš istinu«.

Posle izvesnog vremena, ponovo sam je videla i ona mi je rekla: »Izlečila sam se od laganja«. »Šta te je izlečilo?« upitalasam.

 »Živim sa ženom koja laže gore od mene!« odgovorila je.

Često se oslobađamo svojih mana tek kada ih vidimo u drugima.

Život je ogledalo, a mi u onima sa kojima se družimo uvek vidimo samo sebe kao odraz.