Prosečnoj osobi nimalo nije lako da se uskladi sa duhovnim ritmom stvari. Iz podsvesti se javljaju nepovoljne misli sumnje i straha. One su »vojska uljeza« koja se mora naterati u bekstvo. To objašnjava zašto je često »najmračnije pred svitanje«.

Važnom ostvarenju često prethode mučne misli. Kada objavi neku uzvišenu duhovnu istinu, čovek izaziva uvrežena verovanja u podsvesnom, i »greška se iznosi na videlo« da bi se izbacila.

To je trenutak kada stalno treba da ponavljamo afirmacije istine, radujemo se i zahvaljujemo što smo je već primili.

»Prije nego me pozoveš, odgovoriću.« To znači da je »svaki dobar i savršen dar« već čovekov i da samo čeka da ga on prepozna.

Čovek može da primi samo ono što sam vidi da prima.

Deci Izraela rečeno je da mogu imati svu zemlju koju vide. To je istina za svakog čoveka. On poseduje samo onu zemlju koja je u okviru njegove mentalne vizije.

Svako veliko delo, svako značajno postignuće dospelo je na svet neodstupanjem od vizije, a neposredno pre velikog uspeha često dolazi prividan neuspeh i obeshrabrenje.

Kada su deca Izraela stigla do »Obećane zemlje«, uplašili su se da kroče u nju, jer je, kako kažu, bila puna džinova koji su ih naveli da se osete kao skakavci. »I tamo videsmo džinove a sami sebi izgledasmo kao skakavci.« Ovo je iskustvo gotovo svakog čoveka.

Ipak, onaj ko poznaje duhovni zakon nije uznemiren izgledom stvari, i raduje se dok je »još u zatočeništvu«. To znači da se drži svoje vizije i zahvaljuje se što je cilj postignut, na onom što je primio.

Isus nam je pružio izvanredan primer za ovo. On je rekao apostolima: »Zar ne kažete još četiri meseca da prođu i biće žetva? Gle čuda, ja vam velim pogledajte polja; jer već su uzrela i spremna za žetvu«.

Njegova jasna vizija prodrla je kroz »svet materije« i on je jasno video svet četvrte dimenzije, stvari onakve kakve zapravo jesu, savršene i potpune u Božanskom umu.

Čovek zato uvek mora da se drži vizije kraja svog putovanja i traži ostvarenje nečega kao da je to već primio. To može da bude njegovo savršeno zdravlje, ljubav, posed, samoostvarenje, dom ili prijatelji.

Sve su to dovršene i savršene ideje zapisane u Božanskom umu (čovekovom nadsvesnom umu) i moraju da dođu uz njegovu pomoć.

Jedan čovek tražio je od mene tretman za uspeh. Bilo mu je neophodno da u određenom roku nabavi pedeset hiljada dolara za svoj posao. To vreme skoro da je isteklo kada mi se u očajanju obratio. Niko nije hteo da uloži novac u njegovo preduzeće, a banka je glatko odbila da mu da pozajmicu.

»Pretpostavljam da ste izgubili živce kada ste bili u banci, a time i svoju snagu«, rekla sam mu. »Možete da kontrolišete svaku situaciju ako ste prethodno u stanju da kontrolišete sami sebe.

Vratite se u banku«, dodala sam, »i ja ću uraditi šta je potrebno.« Moj tretman je bio:

»Poistovetite se u ljubavi sa duhom svih koji rade u banci. Pustite da iz ove situacije iznikne božanska ideja«.

On je odgovorio: »Ženo, govorite o potpuno nemogućoj stvari. Sutra je subota; banka se zatvara u dvanaest, a moj voz neće stići pre deset. Rok mi sutra ističe, a oni to ionako neće hteti da urade. Prekasno je«.

»Bogu nije potrebno nikakvo vreme i On nikada ne kasni«, odgovorila sam mu. »Sa Njim je sve moguće.« Dodala sam i ovo: »Ne znam ništa o poslovanju, ali znam sve o Bogu«.

On mi je odvratio: »Sve to lepo zvuči dok sedim ovde i dok vas slušam, ali kada izađem strašno je«.

Živeo je u udaljenom gradu, i nedelju dana mi se nije javio, a onda je došlo pismo. »Bili ste u pravu. Podigao sam novac i nikada više neću sumnjati u istinu svega što ste mi rekli.«

 Nekoliko nedelja kasnije videla sam ga i upitala: »Šta se desilo? Izgleda da ste, na kraju krajeva, imali dovoljno vremena«.

Odgovorio je: »Voz mi je kasnio i stigao sam tamo tačno u petnaest minuta do dvanaest. Smirenosam ušao u banku i rekao: 'Došao sam po pozajmicu', a oni su mi je bez reči dali«.

Bilo je to poslednjih petnaest minuta vremena koje mu je bilo dodeljeno, a Beskonačni duh nikada ne kasni. U ovom slučaju, čovek nikako ne bi mogao sve sam da izvede. Bio mu je potreban neko ko će mu pomoći da se drži svoje vizije.

Toje ono što jedan čovek može da uradi za drugoga.

Hrist je znao ovu istinu kada je rekao: »Ako se dvojica od vas slože na zemlji za bilo koju stvar koju će uzmoliti, daće im Otac moj koji je na nebesima«.

Sami, nismo u stanju da se distanciramo od sopstvenih poslova, pa često postajemo sumnjičavi i plašljivi.

Prijatelj ili »iscelitelj« jasno vidi uspeh, zdravlje, ili napredak, i nikada se ne koleba, jer ima izvesnu distancu u odnosu na situaciju.

Mnogo je lakše »izvesti ostvarenje« za nekog drugog nego za samog sebe, zato ne treba oklevati da zatražimo pomoć ako primetimo da smo nesigurni.

Jedan pažljivi posmatrač života rekao je: »Nijedan Čovek ne može a da ne uspe ako ga makar ijedna osoba vidi kao uspešnog«.

Takva je moć vizije, i mnogo je velikih ljudi koji duguju uspeh ženi, ili sestri, ili prijatelju koji je »verovao u njih« i nepokolebljivo se držao savršenog obrasca!

nastavlja se..