ZAKON BLAGOSTANJA

»Da, Svemoćni biće tvoja zaštitai imaćeš sve što poželiš.«

 Jedna od najvažnijih poruka koje je ljudski rod dobio putem Svetih spisa jeda Bog ima ono što nam treba, i da mi svojom izgovorenom rečju možemo da osvojimo sve ono što nam prema božanskom zakonu pripada.

Doduše,moramo imati savršenu veru u svoju izgovorenu reč.

Isaija je rekao: »Moja reč neće mi se vratiti prazna, već će postići ono za štaje poslata«.

Sada znamo da reči i misli poseduju veliku snagu vibracija, koja neprestano oblikuje naše telo i naša dela.

Jedna žena došla je kod mene i rekla mi da je u velikoj nevolji, jer do petnaestog u mesecu treba da plati neku kaznu od tri hiljade dolara. Uopšte nije znala kako da dođe do novca i bila je očajna. Rekla sam joj da Bog ima ono što joj treba i da je u njemu ispunjenje svakog zahteva.

 I tako sam izgovorila reč! Odala sam zahvalnost što će žena dobiti tri hiljade dolara u pravo vreme i na pravi način. Napomenula sam joj da mora imati savršenu veru i delovati u skladu sa savršenom verom. Došao je petnaesti, ali nikakav se novac nije pojavio.

Pozvala me je telefonom i upitala šta treba da učini.

»Danas je subota«, odgovorila sam, »dakle danas te neće osuditi. Na tebi je da se ponašaš kao da si bogata, pokazujući time savršenu veru da ćeš do ponedeljka dobiti novac.« Tako me je ona pozvala na ručak kako bih joj pomogla da ne izgubi hrabrost. Kada sam joj se pridružila u restoranu, rekla sam: »Ovo nije trenutak za štedljivost. Naruči skup ručak, ponašaj se kao da si već dobila tri hiljade dolara.«

»Sve što molitvom zatražiš, verujući, to ćeš i dobiti.«

»Moraš da se ponašaš kao da si već dobila novac«, dodala sam. Narednog jutra pozvala me je telefonom i zamolila da budem s njom tokom dana. Rekla sam: »Ne, ti si božanski zaštićena a Bog nikada ne kasni«.

Uveče je opet telefonirala, silno uzbuđena, i rekla mi: »Draga moja, desilo se čudo! Dok sam jutros sedela u sobi, zazvonilo je na ulaznim vratima. Rekla sam kućnoj pomoćnici da ne pušta nikoga. Ona je ipak pogledala kroz prozor i rekla mi da je to bio moj rođak s dugom sedom bradom.

Odmah sam joj naložila da potrči za njim i pozove ga da se vrati jer bih volela da ga vidim. Tek što je zamakao za ugao čuo je da ga doziva, pa se vratio.

Razgovarali smo oko sat vremena, a na samom odlasku me je upitao:

'Uzgred, kako stojiš s novcem?'

Rekla sam mu da mi je potreban novac, a on jeodvratio: 'Pa, draga moja, ja ću ti dati tri hiljade dolara, sledećeg meseca'.

Nisam htela da mu kažem da ću ići na sud. Šta da radim? Neću dobiti novac pre sledećeg  meseca, a moram ga imati sutra.«

 »Duh nikada ne kasni«, rekla sam. »Odajem zahvalnost što je dobila novac na nevidljivom planu i što se on ispoljava na vreme.«

Sledećeg jutra, rođak joj se javio i rekao: »Dođi danas u moju kancelariju i daću ti

novac«. Tog popodneva imala je na računu u banci tri hiljade dolara i, silno uzbuđena, ispisala je potrebni ček.

Ako zatražimo uspeh, a spremamo se za neuspeh, dobićemo ono za šta se spremamo.

Jedan čovek mi je došao, zamolivši me da izgovorim reč kako bi se neki njegov dug poništio. Međutim, otkrila sam da je sve vreme proveo u planiranju kako da se opravda kada ne bude platio dug, neutrališući time moje reči. Naprotiv, trebalo je da vidi sebe kako plaća dug.

Sve ovo predivno je prikazano u Bibliji, u priči o tri kralja koja su se našla u pustinji, bez vode za pratnju i konje. Posavetovali su se sa prorokom Elisejom, koji im je preneo začudnu poruku:

»Ovako veli Gospod: nećete videti vetra niti ćete videti dažda, ipak iskopajte u ovoj dolini puno kanala«.

Čovek mora da se pripremi za ono što je tražio, još dok se ne ukazuje ni najmanji nagoveštaj da će se to obistiniti.

 Jedna žena je po svaku cenu htela da nađe stan na Menhetnu u vreme izuzetno

slabe ponude stanova. Smatralo se da je tako nešto gotovo nemoguće, i njeni prijatelji su joj sažaljivo govorili:

 »Baš je to grozno, moraćeš negde da smestiš sav nameštaj i da živiš u hotelu«. Ona im je odvratila: »Ne treba da me žalite, ja sam supermen i naći ću stan«. Izgovorila je i sledeće reči: »Neka mi Beskonačni duh otvori put za stan kakav mi dolikuje«.

Znala je da postoji ispunjenje svakog zahteva, i da je ona »neuslovljena« dok radi na duhovnom planu, kao i da je »onaj ko je jedno sa Bogom u većini«. Živo je zamišljala kako kupuje nove prekrivače, dok joj je »iskušavač«, suprotna misao ili razum, govorio: »Ne kupuj prekrivače, jer možda ipak ne nađeš stan i onda ti ničemu neće koristiti«.

Spremno je odgovorila sebi:»Iskopaću svoje kanale kupovinom prekrivača!« Time se ona uveliko pripremila za stan – ponašala se kao da ga već ima. Na čudesan način zaista je i našla stan koji je želela, iako je za njega konkurisalo još dve stotine drugih ljudi.

Prekrivači su predstavljali aktivnu veru.

Suvišno je reći da su kanali koje su tri kralja iskopala u pustinji bili prepuni

vode. (Druga knjiga o kraljevima)

nastavlja se..