Zakačaljke'*

Za  osobu  se  kaže  da  je  „zakačena"   kada   je   uhva ćena u emocionalnom  konfliktu  koji  je  sputava  i  sprečava bilo kakvu efikasnu akciju u  smeru  menjanja  situacije. U takvi m konfliktima  postoje  dv a  suprotn a osećanja,  od  kojih  svako  sprečava  ono  drug o  da  se izrazi.  Dobra  ilustracija  za   to   je   devojka   koja  se   kači za  svog  momka .  S  jedn e  strane ,  on  je  privlači  i   ona oseća da joj je potreban ; s drug e strane, ona se plaši njegovog  odbijanja   i    oseća    da   bi   je   povredilo    kad a bi  ona  njemu  prišla.  Nesposobna  da  mu  priđe,  iz  straha , i  nesposobna  da  ga  napusti,  zbog  želje,  ona  se  potpun o

„kači".  Covek  može  biti  zakačen  za   svoj   posao   kom e nije  posvećen,  ali  se  plaši   da   ga   napusti,   jer,   radeći ga, stiče sigurnost  koja  mu  je  potrebna .  Covek  je  tako ­ đe zakačen u svakoj situaciji, gd e konfliktna osećanja sprečavaju   efikasno   kretanje .

Zakačenost  može  biti  svesna  ili   nesvesna.   Ako   je osoba  svesna  konflikta,   ali   ga   ne   može   razrešiti,   ona se  usled  toga  oseća   zakačeno.   Međutim ,   čovek   može biti zakačen  zbog  konflikta  koji  je  postojao  u  detinj - stvu, a o kom e je sećanje  potisnuto.  U  to m  slučaju  on nije  svestan  da  je  zakačen.

Svaka zakačenost, svesna ili  nesvesna,  ograničava slobodu ne sam o  u  konfliktnom  već  u  svim  poljima života.  Devojka  koja   se   kači   za   dečka   imaće   teškoća sa poslom, uticaj će se osećati i na njene  odnose  sa Porodicom i prijateljima.  I  to  takođ e  važi,  mad a  u manjem  stepenu,  za  nesvesnu   zakačenost,   koja,   ka o   i svi   nerazrešeni  emocionalni   konflikti,  postaje  strukturi -

3 5 Za engleski idiomatski izraz  ,,hung-up "  ne  postoji  jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. U ovo m tekstu hung-u p se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt  sa  sobom ,  Sto  se  manlfestuje  kroz oseeane   nedovoljne  uključenosti   u   zbivanja   oko   sebe,   a   prevođeno 3 e         kao   „obešenost",    „zakačenost",    „zakačaljka",    „kačenje",    „beše- n J e " ,  „višenje".   (Prim,  prev.)

 

ran a u telu u formi hronični h mišićnih  napetosti.  Ta mišićna napetost, u  stvari,  zakačinje  telo  na  način  koji ću  ukratk o  opisati.

Nije  u  celini  shvaćen o   da   je   svako   ko   gaji   iluzije na nek i način zakačen, uhvaće n u nerešivo m konfliktu između  zahtev a  realnosti,  s   jedn e   strane ,   i   nastojanja da  se  ispuni  iluzija,   s   drug e   strane .   On   nije   voljan da odustan e od iluzije, je r bi to predstavljalo  poraz njegovog ega. U isto vrem e on ne  može  potpun o  da zanemar i  zahtev e  realnosti,  pošto  je  u   izvesnom   ste­ pen u  va n  dodir a  sa  realnošću,  što  često  im a   zastrašu­ jući i preteći aspekt . On još  uve k  vidi  realnost  očima detet a  bez  nade .

Konflikt  se  dalje  komplikuj e  činjenicom  da   iluzija ima  svoj  tajni  život,  ili,  da  kaže m  drugačije,  da  su iluzije  i  snevanje  na  jav i  deo  tajnog  života   velikog broja  ljudi.  Može  iznenaditi   moje   čitaoce   kad a   kažem da  se  taj  tajni   život  retk o   obelodanjuje   kod   psihijatra. U  najmanj u  ruku ,  to  je  moj e  iskustvo,  koje  ne  mislim da je jedinstveno.  Ne  mislim  da  pacijenti  namerno prikrivaj u tu informaciju : mnogi ne misle da je to značajno. Oni  se  koncentriš u  na  neposredn e  probleme zbog kojih traž e pomoć i ne misle da su  njihova  za- mišljanja,  iluzije  i  fantazije  važni.   Međutim ,   ove   po­ jav e su važne i moram o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranj e koje skriv a  te  infor­ macije.   Ali   pr e  ili  kasnije  to   mor a  izaći   na   videlo.

biti  uzrok  kasnije  depresije,   ali   tu    preprek u   nismo mogli  savladati.

Proboj se desio na kliničkom seminar u kad a sam ko ­ legama prikazivao tog mladića. Toko m prikazivanj a ana r lizirali smo  njegovo  telo  koristeći  jezik  tela  i  prikazu ­ jući njegovu istoriju. On je priznava o da je još uve k depresivan. Tad a je jedn a od mojih saradnica napravil a iznenađujuću primedbu . „Vi verujete da  možet e  vratit i svoju majk u iz  mrtvih" ,  reče  ona.  Moj  pacijent  ju  je gledao sa glupavi m  osmeho m  na  licu  ka o  da  kaže  „Kak o si znala?"  a onda  reče :  „Da".

Ja ne zna m kak o je ona znala.  To  je  bila  sjajna  intu ­ icija koja je razotkril a iluziju  za  koju  je  pacijent  bio zakačen  duže  od  dvadeset  godina.  Ne  veruje m  da  bi  on

|o  svojevoljno  otkrio.  Možda  je  pokušava o  da  to  sa­ krije od sebe samog, možda zbog stida. To obelodanji- vanje  je  učinilo  značaja n  obr t  tok a terapije.

U svakoj terapiji je u izvesnom  stepenu potreba n in ­ tuitivan uvid terapeuta . Takođ e je potrebn o da terapeu t razume dokle je pacijent stigao ka o  ličnost.  Ak o  ne možemo lako da razotkrijem o iluzije koje pacijent ima, mada nek e lako izlaze na videlo, možemo videti  da  je osoba  zakačena  i  uočiti  nek e  od  mehanizama .  To  mo ­ žemo  uradit i  zato  što  se  zakačenost   pokazuje   u   fizič­ kom izražavanju tela. Videći tip zakačenosti, možemo zaključiti  o  iluziji,  bilo   da   znam o  njenu  prav u   prirod u 'Ili  ne.

 

Radio sa m sa mladi m čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom rad u —  disanju,  pokret u  i  izražavanju  ose­ ćanja, na koje je pacijent izvanredn o reagovao. Isto­ vremeno , on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu, što je izgledalo da objašnjava problem. Ali> depresija se nastavila, mad a je sa svako m seansom bilo blagog poboljšanja.  Tak o  je  to  trajalo  nekoliko  godina. On   je   čvrsto   verova o   da  će   mu   bioenergetika   pomoći i   ja   sa m   bio   sprema n   da   ostane m   sa   njim.

Jeda n  od  značajnih  događaja  iz  njegovog   detinjstva bila  je  smr t  majk e  kad a  je   on   imao   devet   godina- Umrl a je  od raka , a pr e  toga  je   nek o  vrem e  bila  ve­ zana  za  postelju.   O   njenoj   smrt i   je  pacijent   reka o  da je  osećao  vrlo  mal o  emocija,  mad a  je  govorio  da   3e majk a njem u  posvetila  svoj  život.  Negirao  je  osećanje tuge,  što  je  bilo  teško  razumeti .  To  negiranj e  je  mogl°

 

Ima    dva   način a   da   se   na   osnovu   izražavanja   tela

odredi da li je osoba zakačena ih ne . Prv i je da  se  vidi koliko je dobro uzemljena . Biti  uzemljen  je  suprotn o  od biti zakačen. Imat i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko  je  osoba  u  kontakt u  sa  realnošću ;  to znači, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno , svako im a noge  na  zemlji;  međutim ,  u  energetsko m smislu  to  nije  uve k  slučaj.  Ukoliko  energija  jedn e  osobe n e protiče snažno kro z noge, njen energetski ili osećajni kontakt  sa  podlogom  je  ograničen.  Blagi  kontak t  nije nvek   dovoljan   da   obezbedi   proticanje   struje.

Da  bismo  se  uverili  u  valjanost  energetskog  stanovi ­ ma, setite se šta se dešava kad a  se  napijete.  Im a  razli­ čitih vrst a opijenosti, ali odlika svih  njih  je  da  se  ose- ćate ka o da va m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od alkohola, na primer , čovek ima teškoća  da  oseti  zemlju Pod  svojim  nogama,  a  kontak t  je  nesiguran .  To  se  može

 

pripisati    nedostatk u    koordinacije    izazvane   alkoholom. Međutim,  ista  senzacija  se  oseća  kad a  opijenost  nastaje zbog  nek e  veom a  uzbudljive  vesti.   Covek  se  oseća  kao da  plovi.  Zaljubljena  osoba  pleše.  Njene  noge  skoro  ne dodiruju    podlogu.                        Opijenost    drogo m    stvar a     senzacije lebdenja  —  slično  onome  što  se  doživljava  kod  shizoid- nih   osoba.   Kad a   osoba   živi   prividn o   bez   kontakt a  sa oni m  št o  je  okružuje,  zovemo  je  floter  (onaj  koji  plovi). Bioenergetsko   objašnjenje   za   opijenost   je   povlačenje energije   iz   stopala  i   nogu.   Sto   je   veće   povlačenje,  tonviše   izgleda   da   se   čovek   diže,   pošto   se  u  energetskom smislu,  ili  u  smislu  osećanja,  on  izdiže  sa  osnove.  U  opi­ jenosti   izazvanoj   uzbudljivi m   događaje m   —   postignuće važnog  cilja  na  prime r  —  povlačenje  energije  iz  stopala i  nog u  je  deo  talasa  uzbuđenj a  i  energije  koji  se  kreće prem a  glavi.  To  prat i   odgovarajući  proto k   krvi,  rume­ nilo  lica  i  opšta  živahnost.  S  drug e  strane ,  u  opijenosti od  droga  najpr e  se  javlj a  to  proticanje  prem a  gore ;  za­ ti m  se  energija  povlači  iz  glave,  ka o  i  iz  donjih  delova tela.   Lice  gub i   boju,   pogled  postaje  tu p  ili  staklast,  a živahnost  je   smanjena.   Bez   obzira   na   to,   ima   se   ose­ ćanje  opijenosti  zahvaljujući   kretanj u  energij e   od   pod-

 

loge  naviše.  Na   drugo m   kraj u   tela   povlačenje   energije iz  glave  dovodi  da  disocijacije  stanja  svesti  i  ima  se utisak  da  telo  lebdi  oslobođeno  granica  tela.

Drugi način na koji se može videti fizička  zakačenost jeste položaj i  držanje  gornjeg dela tela.   Im a   nekoliko čestih  oblika  zakačenosti ;  najčešći  je  onaj  koji  se  vidi kod,  kak o  ga  ja  zovem,  tipa  obešenog  kaputa .   Taj   tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca . Ramen a su izdignuta i  donekl e  četvrtasta ,  a  glava  i  vra t  istureni. Ruke labavo vise, a grudn i koš je podignut. To naziva m obešenim kaputom , je r  telo izgleda ka o da se  drži na nevidljivoj   vešalici.

Analiza onoga što telo izražava otkriv a dinamik u za­ kačenosti.  Podignut a  ramen a   su   izraz   straha .   Možete se uveriti da je  to  tačno  ukoliko  zauzmet e  telesni  polo­ žaj  straha.  Primetićet e  da  ramen a  automatsk i  idu   na ­ više, da dahćet e kad a se grudn i koš podigne. Kad a izra­ žavate ljubav, ramen a normaln o padaju.  Podignut a  ra ­ mena  obično   otkrivaj u   da   je   osoba   ukočena   od  straha , a  da  ne  može  toga  da  se  otrese  budući  da  nije  svesna da je uplašena. Najčešće je situacija koja je  uzrokovala strah zaboravljena, a sam a emocija je potisnuta. Taka v položaj se ne razvija iz  sam o  jedno g  iskustva ,  već  na ­ staje ka o rezulta t staln e izloženosti situacijama koje izazivaju  strah .  To  se  može,  na  primer ,   desiti   dečaku koji  se  dugo  plašio  svoga  oca.

Taj stav strah a se kompenzir a pomeranje m glave una - pred, ka o da se osoba suprotstavlj a opasnosti, ili, u najmanju ruku , kao da hoće da vidi da  li  postoji  opas­ nost. Pošto je kretanj e glavom napre d opasno u fizičkoj borbi sa drugo m osobom, taj aspekt telesnog položaja, u stvari, predstavlja negiranj e straha . On ka o da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebal o  plašiti".  Taka v  položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu  tela.  Ko  se plaši, hoda kao po jajima.  Stra h podiže čoveka  sa  pod­ loge.

Plašiti se, a to negirati , jeste dobr a osnova za zaka - čaljku.  Covek  ne  može   da   napreduj e   zbog   straha ,   ali se ne može ni povući, je r negir a strah. Emocionalno je nepokretan  —  to  je  prirod a  zakačaljke.

Potiskivanje strah a dovodi do potiskivanja besa  veza­ nog  za  strah .  Pošto  nem a  ničeg  čega  se  treb a  plašiti, nema ničeg ni na šta se treb a ljutiti. Ali, potisnut a  ose­ ćanja  nalaze  načina  da  se  indirektn o  ispolje.  Pr e  nekog

 

vremen a sa m video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta . Zalio se  na  osećanje  nezadovolj­ stva sobom. Nije mu išlo  lako  sa   devojkama .   Nekoliko put a nije ima o erekciju dok je pokušava o da održi sek­ sualni odnos, što ga je veoma uznemirilo. Reka o je, ta­ kođe, da ima velike problem e da donese odluku u  vezi svoje   karijere .

Posmatranj e tela tog mladića otkrilo je da su  mu  ra­ men a i grud i bili povučeni  naviše,  da  mu  je  stomak uvučen, karlica isturen a i stegnuta , a glava  na  kratkom vrat u takođ e isturena . Taj položaj je  činio  da  gornji  deo tela  bud e  nagnu t  napred .  Imao  je  obazriv  pogled  i čvrstu  strogu  vilicu.

Gledajući  njegove  noge,  video  sa m  da  su   veoma  na­ pet e i ukočene i da im a teškoća da stoji  sa  savijenim kolenima.  Stopala  su   mu   bila  hladn a  i  izgledalo  je  da su bez energije. Kad a je pokuša o da se savije unapred, karlica se povukl a unazad,   prekidajući   luk  tela.  Osećao sa m  da  vrlo  malo  energije  protiče   kroz   njegov   donji deo  tela,  što   je   objašnjavalo   teškoće   u   seksu.   Priznao je da oseća nedostata k  energije  u  nogama .  Treb a  takođe da doda m da mu je disanje  bilo  plitko,  skoro  bez  ikak­ vog   abdominalno g   učešća   u   pokretim a   disanja.

Čitalac će se iznenaditi kad a sazna da je taj mladić odlučio  da  ne  dolazi  na  terapiju .   Kak o  smo  diskutovali o njegovom problemu , postajalo je jasno da je on suviše zakačen za ta j studentsk i  pokre t  da  bi  se  spustio  na zemlju i suočio sa realnošću svoje  životne  situacije.  Ni­ kad a nisam saznao kakv e je iluzije ima o o pozitivnom uticaju tih aktivnost i na razrešenj e njegovih ličnih pro­ blema. Ali, bilo je očigledno da je on  prene o  stra h  za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde  je mogao održavati sliku agresivnog muškarc a spra m real­ nosti  ličnih  neuspeha .

Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba,  što  je,  u  stvari ,  masa  tkiv a  skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena, na mest u  spa­ janj a  vrata ,  ramen a  i   trupa .   To   ispupčenje   je   dobilo im e po tome što se retk o sreće kod mlađi h žena,  a  pri­ lično^ je često kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo zakačenost za kasapsk u  kuku ,  jer  mi  se  čini  da  bi  kuka za  meso  izazvala  takv u   konfiguraciju.

Mesto  gde  se  nalazi  ta  grb a  je  tačk a   gde   osećanje besa  protiče   u  ruk e  i   prem a  glavi.   Kod   životinja,   p^ a

 

jli mačke, osećanje besa se  ispoljava  kostrešenjem  dlaka duž kičme  i  pravljenje m  luk a  leđima.  Darvi n  je  to istakao    u    Izražavanju    emocija    kod    čoveka    i   životinja3'6.

Iskustvo mi kaže da se grba  stvar a  gomilanjem  bloki­ ranog  besa.  Grb a  se  pojavljuje   tek   kod   starijih   žena, jer nastaje gomilanjem neizraženog besa ka o posledica frustracija toko m čitavog života. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje, kao da  se  sa  godinam a koje  dolaze  uvlače  sam e  u  sebe.

Treba  jasno  da  kaže m  da  je  sprečeno  fizičko  izraža­ vanje besa, a ne verbalno . Nek e udovice su poznate po oštrom   jeziku.

Moja analiza problem a grb e pokazuje da grba sadrži konflikt između stav a potčinjavanja —  to  jest  da  bud u dobre   devojčice,   da   zadovolje   svoga   tat u   i   porodicu, i jakog osećanja besa  zbog  seksualnih  frustracija  koje takav sta v nosi sa sobom. Proble m vuče kore n iz edi- povske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih   osećanja   prem a   ocu   —   ljubav   i   seksualna

38  Charles  Darwin,  The   Expression   of   the   Emotions   in   Man   and Animals  (London,  Watts  &  CO.,  1934).   Darvin   kaže :   „Video   sa m fllaku na  Anubis  pavijanima  kada  su  bili  ljuti,  nakostrešenu  duž fcda, od   vrata   do   slabina",   str.   40.   Kod   mesoždera,   zapaža   Darvin, t a akcija j e „izgleda univerzalna, često praćena pretećim pokretima. Pokazivanjem  zuba  i  besnim  rezanjem",  str.  41.

 

osećanja, s  jedn e  strane ,  i  bes  i  frustracija,  s  druge strane . To dovodi  do  zakačaljke,  pošto  devojčica  ne  mo­ že da ispolji bes  iz  strah a  od  osud e  i  gubitk a  očeve ljubavi, a nije u stanj u ni da ispolji  seksualna  osećanja pošto  bi  to  vodilo  do  odbacivanja  i  sramote .  Ne  govorim o seksualno m kontakt u sa ocem, već o  prijatno m  ero­ tičnom kontakt u koji je deo  normalno g  ispoljavanja ljubavi.  To  povlači  za  sobom   očevo  prihvatanj e   kćer- kin e seksualnosti. Potčinjavanje zahtev u da bud e dobra devojčica, što. naravno , podrazumev a prihvatanj e dvo­ struko g standard a seksualnog morala , sputav a ženu  u njenoj  težnji  ka  seksualno m  zadovoljstvu.  To  je  prisi­ ljava da zauzm e pasivn u ulogu. Možemo zamisliti  iluzije koje devojčica razvija ka o kompenzaciju za gubita k sek­ sualn e  agresivnosti.

Postoji   i   drugi   način   na   koji   žene   bivaju   zakačene seksualnim   moralom ,  a  to  je  —  postaviti  se  na  pijede-

 

stal. Opisao sam taka v slučaj u knjizi Depresija i  telo. podizanje na  pijedestal  uzdiže  čoveka  sa  zemlje  isto toliko  koliko  i  drug e  vrst e  zakačenosti.  U  slučaju  sa kojim  sa m  radio  pacijentkinjino  telo  je  od   karlice   na ­ niže izgledalo ka o pijedestal. Bilo je krut o i nepokretno , služilo  je  samo  ka o  osnova  za  gornji  deo  tela.

Još dv e vrst e zakačaljki zaslužuju d a bud u pomenute . Jedna je povezana sa  shizoidnom  karakterno m  struk ­ turom i zove se  omča,  je r  položaj   tela  podseća  na  polo­ žaj čoveka na vešalima,.  Glava  blag o  visi  okrenut a  ka jednoj stran i tela, kao da je njena veza sa ostatko m tel a prekinuta. Kod shizoidne struktur e je prekinut a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za­ kačenost za vra t odiže  noge  od  podloge.  Shizoidna  oso­ ba nije uzemljena i njen kontak t  sa  realnošću  je  slaba­ šan. Međutim, najznačajnija je činjenica da je ključno područje   napetost i   kod   te   struktur e   u   osnovi   lobanje, i to je ta napetos t koja čepa jedinstvo ličnosti. Zaista, mišićna napetos t u to m područjii formir a  obru č  u^ pre - delu spajanja glave i vrata , što izgleda ka o omča. U bioenergetici  se  na  ti m  napetostim a  mnogo  radi,  da  bi se ponovo  uspostavilo  jedinstvo ličnosti.

Najzad, ima zakačaljki koje se povremen o sreću kod graničnih  shizofreničara,  što  ja  zovem  krst .  Ako  tražit e od takv e osobe da podigne ruk e sa strane , poneka d  ćete imati  snažan  utisak  da   to   telo   podseća   na  sliku   Hrista na raspeću, ili Hrist a neposredn o po skidanju sa krsta. Mnogi  shizofreni  se  identifikuju  sa  Isusom  Hristom,  a neki čak razvijaju  iluziju  da  oni  jesu  Hrist.  Zapanjujuće je   videti   tu   identifikaciju   ispoljenu   na  telesnom   nivou.

Ovim  telesnim  stavovim a  nije   iscrpljena   lista   načina na koje čovek može da se zakači.  Video  sam  nekoliko osoba  čije  telo  i  izraz  lica  neverovatn o  podsećaju   na sliku  Mojsija  kak o  ga   obično   prikazuju .   Siguran   sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti, ali  nisam  do­ voljno studira o taj proble m da  bih  mogao  išta  da  tvr­ dim. Drug e zakačaljke na telesnom nivou  mogu biti razjašnjene  u  budućnosti .

Kad a znam o da  sa  tela  pročitamo  zakačaljku  jedne osobe to na m mnogo pomaže da  je  bolje  razumemo .  Ali, kad a  nismo  u  stanju  da  opišemo  zakačaljku   gledajući telo, zbog toga što izražavanje tela  nije  sasvim  jasno, možemo biti sigurni da  je svako ko nem a noge  čvrsto postavljene   na    podlozi,   energetski    govoreno,    zakačen, i da ima  nerešen e  emocionalne  probleme .  Dokle  god osoba nije uzemljena, nije potpun o u kontakt u sa real­ nošću. To  znanje  upravlj a  moj  pristu p  svako m  pacijentu, je r počinjem terapiju  pomažući  mu  da  bud e  čvršće uzemljen i da bud e više u kontakt u  sa  svim  aspektima svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju  na! površinu pr e ili kasnije, ka o i prirod a  zakačaljke,  upo- redo sa iluzijama koje  su  njeni  psihički  korelati,  i  to postaje  očigledno   nam a   oboma.

Uzemljavanje

U bioenergetici uzemljavanj e  znači  postavljanje  osobe na čvrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotn o od  biti zakačen. Ali, ka o i ostatak bioenergetike, to takođ e ima bukvaln o značenje — naime , uspostaviti  adekvata n  kon­ tak t  sa  osnovom  na  kojoj  čovek  stoji.

Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt , ali  ne  osećajni  ili  energetski.  Ali. čovek ne zna  razliku  dok  je  ne  doživi.  Pr e  nekoliko godina u Esalenu, dok sa m držao polugodišnji kur s iz bioenergetike,   prišla   mi   je   mlada   žena   koja   je   vodila

 

taidži-časove  za  stanovnik e  i  posetioce.  Rekla  mi  je  da, uprkos   tom e   što   je   pokušaval a   da   radi   bioenergetske vežbe,   nije   uspela   da   oseti   nikakv e   vibracije   u   telu. Videla   je   da   se   pojavljuju   u   nogam a   učesnika   mojih grupa  i  čudila  se  zašto  su  njoj  izmicale.  Mora m  dodati da je ta, mlad a  žena  bila  plesacica  pr e  nego  što je počela da  daje  taidži-časove.  Kad a  sam  joj   ponudio  da  radi m sa  njom  rad o  je  prihvatila .  Koristio  sam  tri  vežbe.  Prv a je  bila  položaj   luka,  opisan  u  drugoj   glavi,  što  je  tre ­ balo   da   pomogn e   da   ispravi   njeno   telo   i   da   disanje učini   dubljim.   Neki   ljudi   reaguj u   na   ovu   vežbu   vibri - rajući  malčice,  ali  ova  osoba  nije  tak o  reagovala.  Njene noge  su  bile  suviše  čvrste  i  krute .  Bio  joj   je  potreba n snažniji  pritisak   da  slomi   tu  ukočenost,  kak o  bi  se  po ­ javile  vibracije.  To  je  podrazumeval o  stajanje  na  jednoj nozi  sa  savijenim  kolenom,  održavanj e  ravnotež e  dodiri ­ vanjem  stolice  sa   strane .   Sva  težina  tela   bila  je  na  toj savijenoj   nozi.   Reka o   sa m   joj   da  održav a   taj   položaj dokle  god  može,  a  kad a  noga  počne  mnog o  da  je  boli, da  se   sruči   na   ćebe   postavljeno   ispred  nje.  Uradil a  je

 

tu  važb u  po  dva  put a  na  obe   noge.   Treća   vežba   je bilo savijanje unapre d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem   podloge   vrhovim a   prstiju.

Ka o posledica prv e  dv e  vežbe,  njeno  disanje  je  po­ stalo punije i  dublje.  Dok  je  radila  treć u  vežbu,  u  kojoj je pritisa k bio  na mišićima potkolenice  ukoliko su bili napeti, noge su počele da joj vibriraju. Ostala je u tom položaju nek o vreme , osećajući to  vibriranje .  Kad a  je ustala rekla je : „Bila sa m na svojim nogam a celog svog života. Ovo je  prvi  pu t  da  sa m  bila  u  njima".  Verujem da  je  to  stanovište  istina  mnogi h  ljudi.

Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro  i  nemaju  osećanja  u  svojim  nogama .  Sećam   se drug e mlad e žene koja  je  bila  blizu  shizofrenog  stanja. On a je došla na seansu kod men e  samo  sa  sportskim patikam a na nogama, mad a je bio kišni zimski dan u Njujorku. Kad a je skinul a  patik e  video  sa m  da  su  joj noge modr e od  hladnoće.  Kad a  sa m  je  pitao  da  li  joj je hladn o ona je  rekl a  ne.  Nije  osećala  da  joj  je  hladno po   nogama ,   ona   prosto   nije  osećala  noge.

Pokazujući nek e od bioenergetskih tehnik a profesio­ nalcima,  pošto  im  objasnim  pojam  uzemljavanja,  dajem im da urad e nekoliko prostih vežbi  da  bi  razvili  vibra­ cije u svojim nogama . Vibratorn i fenomen  povećava senzacije  i  osećanje  u  nogama  i  stopalima.  Vrlo  često kada ' se  to  desi  oni   kažu :   „Stvarn o  osećam  svoje  noge i stopala. Nikada ih ranije nisam tako  osećao".  To  isku­ stvo  daje  nek u  predstav u  o  tom e  šta  je  to  uzemljavanje i kak o je moguće osećati sebe potpunij e u kontakt u sa bazom  oslonca.

Pa ipak, nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo  osećanje  sigur­ nosti i osećanje da se ima koren , što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kak o sa m  bio  vezan  labavo m  žicom  oko članka, koju sa m mogao lako ukloniti. Sve što je trebalo uradit i u  snu  bilo  je  da  se  sagne m  i  uklonim  je.  AJH šta je  to  značilo  u  stvarnosti ?  Radeći  nedavn o  na  svo­ ji m nogama, osetio sam koliko su mi članci bili vezan i Istina, oni nisu  onoliko  napet i  koliko  su  napet i  mnogi članci koje viđam , ali nisu bili ni  labavi  koliko  bi  tre­ balo da  budu.  Takođ e  sa m  svesta n  napetosti  u  stopa­ lima.  Na  primer,   meni  teško   pad a  da  sedim   na  petama sa opruženim stopalima. Članci me bole, a luk na sto­ palima  mi  hvat a  grč.  Jednog a  dana ,  toko m  časova  bio­

 

energetskih  vežbi  koje  vodi   moja   supruga ,   noge  su   mi se tresle tak o snažno  da  sa m  osećao  da  me  ne  mog u držati. Naravno ,  držale  su  me ,  ali  to  je  bilo  za  men e novo iskustvo. Taj  proble m mogu pripisati svojim godi­ nama,  napuni o  sa m  šezdeset   tri,   ali   ja   radije   mislim da još uve k ima m potencijal  za  razvoj,  koji  mogu  ostva­ riti ukoliko postane m dublje ukorenje n i  potpunij e uzemljen.  I,  tako  sa m  nastavio  da  radim  na  sebi.

Bioenergetski govoreno, uzemljavanje  služi  energet ­ skom sistemu organizm a na isti način ka o što služi vi­ sokom napon u električne struje.  Ono  predstavlja  sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. U elek­ tričnom sistemu iznenadn o pražnjenje  može  učiniti  da sagori neki deo, ili da se izazove požar. Kod  čoveka iznenadno pražnjenje takođ e može biti  opasno,  ukoliko osoba nije uzemljena. Covek može postati rastrojen, hi ­ steričan, doživeti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je naročito  velika  kod  ljudi  koji   su   slabo   uzemljeni,   ka o Sto su graničn e shizofrenije. Moje kolege i ja  praktiku - jemo da sa takvi m ljudima radim o vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostim a koje oslobađaju uzbu ­ đenje  (izražavanje  osećanja)  i  vežbe  koje  uzemljuju čoveka. Kad a  čovek  napust i  individualn u  ili  grupn u seansu lebdeći, velika je verovatnoć a da će uskoro  do­ živeti slom. To nije opasno ukoliko osoba  to  može  da predvidi i da se nosi sa tim. Međutim , kad a osoba ode osećajući se dobro i solidno, svi su izgledi da će se to osećanje   održati.

Na sadašnjem stupnj u našeg znanja mi ne razumem o potpuno energetsk u vezu između  stopala  i  zemlje.  Iz- vesno  je  da   ta   veza   postoji.   Sigura n   sam   da   ukoliko se više oseća kontak t sa podlogom, utoliko se više  pro - niena može podnet i i bolje se može izlaziti nakra j sa osećanjima. To čini uzemljenje primarni m ciljem bio- energetskog rada . To  znači  da  je  glavni  prava c  rad a prema dole — to  jest, postaviti osobu na njene noge i stopala.

Neko se može čuditi zašto je  to  tak o  teško.  Jasno , kretanje prem a dole je  uve k  strasnije  nego  kretanj e Prema  gore.  Na  primer ,  sletanje  aviona  je  uve k  strasnije n eg o poletanje.  Kretanj e  naniže  uzrokuje  kod  mnogih ijudi stra h  od padanja ,  koji je obično prigušen.  U  sle- dećoj  glavi  ću  diskutovati  o  anksioznosti  vezanoj  za ideju padanja, koja je, kak o sam našao, jedn a  od  naj ­ dubljih   anksioznosti  u   čoveku.   Sad a  bih  voleo   da   opi-

 

šem nek e od problem a koji se sreću kad a čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se  kreć u  prem a  donjem delu   tela .

Najčešće,   prv o   osećanje   koje   ljudi   izražavaju   kada

„dođu   dole"   jeste   tuga.   Ako   se  može  prihvatit i  i  pre­

pustiti   to m   osećanju,   počeće   da   plače.   Kažemo   za  ne­

koga   da   se   „provalio"   od   plača.   Im a   u   svakoj   osobi

dubok e  tuge  koja  je  zakačena,  i   mnogi   bi  radije  ostali

da   vise  nego  da  se  suoče  sa  svojom  tugom ,  jer  se  kod

mnogih   ljudi   lo   graniči   sa   beznađem.   Covek   se   može

suočiti   sa   svojim   beznađe m   i   ići   kroz   svoju   tug u  ako

ima  pomoć  terapeut a  koji  to  razume ,  ali  hoću  da  kažem

da   nije   nimalo   lako   preduzeti   tako   nešto.   Tuga  i  pla­

kanje   se   drže   u   stomaku ,   koji   je   takođ e   komor a   gde

se   akumulir a   energija   za  proboj   do   seksualnog  osloba­

đanja  i  zadovoljstva.  Pu t  do  radosti  neizbežno  vodi  kroz

beznađe 3 7 .

Dubok o karlično seksualno uzbuđenje je takođ e za­ strašujuće za mnoge ljude. Oni mog u  tolerisati   ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja,  koje  je  površinsko  i lako se otpušt a ne postavljajući zahtev za potpunim predavanje m  orgastičkim   konvulzijama.   Slasno   ose­ ćanje rastapanj a karlične seksualnosti  vodi  do  preda­ vanja  i  izaziva  stra h   od   gubljenja   kontrole,   što  je  je­ da n  aspek t  anksioznosti  padanja .   Proble m   koji  srećemo u terapiji nije genitalnost, već seksualnost — stra h od rastapanj a ili prepuštanj a vatri strasti koja sagoreva  u stomak u  i  karlici.

Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama , što znači stajati sam. Ka o odrasli svi stojimo samostalno,  to  je   realnost   našeg   bitisanja.   Ali   našao sa m  da  se  mnogi  ljudi  kolebaju  da  prihvat e  tu   real­ nost, jer za njih to znači  biti  sam.  Iza  fasade  nezavis­ nosti oni se hvataj u za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Kačeći se za odnos sa neko m osobom, oni poni­ štavaju vrednos t odnosa, mad a se plaše da  se  prepuste  i stan u  na  sopstvene  noge.  Kad a  jednom  stan u  na  svoje noge iznenađeni su otkrićem  da  nisu  sami,  pošto  se njihov odnos poboljšava i postaje izvor  zadovoljstva  z& obe strane . Teškoća je u prelaznom periodu, je r u hi" tervalu  između  prepuštanj a  i   osećanja   svojih   nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanj a 1 anksioznosti  koje  on e  izazivaju.