V ZADOVOLJSTVO:  PRIMARNA ORIJENTACIJA

Princip zadovoljstva

Primarn a  orijentacija   života   je   prem a   zadovoljstvu, a  što  dalje  od  bola.  To   je   bioenergetska   orijentacija, jer   na   telesnom   nivo u   zadovoljstvo   unapređuj e   život i dobrobit organizma. Bol se, ka o što svi  znamo ,  doživ­ ljava   ka o   pretnj a   integritet u   organizma.   Otvaram o   se i spontano posežemo ka zadovoljstvu, a skupljam o se i povlačimo iz situacije koja je bolna. Međutim ,  kad a situacija sadrži obećanje  zadovoljstva  upored o  sa  pret - njom  bolom,  doživljavamo  anksioznost.

Taj poja m anksioznosti se ne  kosi  sa  naši m  prethod ­ nim stanovištem. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne prem a  izvoru,  ali  pretnj a  bo ­ lom prisiljava organiza m da guši taj impuls, stvarajući stanje anksioznosti. Pavlovljev  ra d sa  uslovnim  re ­ fleksima kod pasa jasn o pokazuje  kak o  se  anksioznost može    proizvesti    kombinacijom    neprijatno g    stimulusa S a  prijatnim.  Pavlovljev   eksperimen t   j e   bio  vrlo   prost. On je prv o uslovljavao psa da reaguje  na  zvuk  zvona, dajući mu odma h posle zvona hranu .  Za  kratk o  vreme , sam zvuk zvona  je  bio  dovoljan  da  pas  postane  uzbu ­ đen, da luči pljuvačku,  anticipirajući  zadovoljstvo  od hrane.

Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlo v je Prornenio situaciju, dajući  psu  električni  šok  svaki  pu t kada  bi  se  čuo  zvu k  zvona.  Zvu k  zvona  je  u  psećem j*mu postao povezan sa obećanjem hran e i sa pretnjo m bolom.  Pa s  je  bio  sputa n  —  želeo  je  da  ide  prem a  hrani , a l i se plašio da, to uradi , tak o da je upa o u stanje tešk e anksioznosti.

Ta  situacija  kad a  je  čovek  izložen   višeznačnim  signa­ lima   uzrok  je   anksioznosti   u   osnovi   svih  neurotski h  i psihotičnih   poremećaja   ličnosti.   Takv a   bezizlazna   situ­ acija  nastaje  u  detinjstvu  između  roditelja  i  dece.  Bebe i   deca   gledaju   na   svoje   roditelje   ka o   na   izvore   zado­ voljstva   i  posežu  za   njima   sa  ljubavlju.   To   je   biološki normalno ,   pošto   su   roditelji   izvor   hrane ,       kontakt a   i senzorne   stimulacije   koja   im   je   potrebna .   Dok   se   ne; suoči    sa     frustracijama     i     uskraćenjima,     det e    je    svo jezgro  —  tj .  sv o  srce.  Ali,  u  našoj   kultur i  gde  su  česta uskraćivanja   emocionalnog   kontakt a   i   frustracije   i   gde je   odrastanj e   praćen o   kažnjavanje m   i   pretnjom ,   to   ne traje  dugo.  Roditelji,   na  žalost,  nisu  sam o  izvori  zado­ voljstva:  oni  se  u  detinje m  um u  brzo  povezuju   sa  mo­ gućnošću   doživljavanja   bola.   Anksioznost   koja   iz   toga proizlazi   je,   po   mom e   mišljenju,   odgovorn a   za   nemir i  hiperaktivnos t  koju  mnog a  deca  pokazuju.  Pr e  ih  kas­ nije  dižu  se  odbran e  da  bi   umanjil e  anksioznost,   ali  te odbran e   takođ e   umanjuj u  život   i  vitalnost   organizma.

Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> depri- vacija,  frustracija,  ili  kažnjavanj e  -*•   anksioznost   i  on­ da -*• odbran a — jeste opšta šema koja objašnjava sve problem e ličnosti. Da bi se razume o  pojedinačni  slučaj, ova šema treb a da se dopun i znanje m  o  specifičnoj  situ­ aciji koja stvar a  anksioznost  i  o  odbranam a  podignutim da bi se sa  njo m  borilo.  Drug i  važan  fakto r  je  vreme, jer  što  se  ranij e  anksioznost  jav i  u  životu,  to  je  više utkan a u ličnost i protivodbran e postaju dublje struk­ turirane . Prirod a i intenzitet preteće g  bola  igraju  zna­ čajnu  ulogu  u   određivanj u   odbrambeni h   stavova.

Skor o sve osobe  u  naše m  društv u  razvijaju  odbrane proti v nagona za zadovoljstvom, zato što  je  to  u  proš­ losti bio uzrok teških  anksioznosti. Odbran a  ne blokira potpun o sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Ukoliko bi to  bio slučaj, usledila bi  smr t te  osobe, v konačnoj analizi smr t je potpun a odbran a proti v ank­ sioznosti. Ali, pošto je  svak a  odbran a  ograničavanje života, ona je  delimično  i  smrt .  Odbran a  propušt a  izves- ne impulse pod ograničeni m uslovima i u ograničenom stepenu.  Ali,  ka o  što  sa m  pomenuo ,   odbran e   se   razli­ kuj u od čoveka do čoveka, mad a se mog u grupisat i U različite  tipove.

U  bioenergetici  se  različiti  tipovi  odbran a   sumiraju pod   nazivom   „karaktern e  strukture" .   Karakte r   je   deft*

nišan  kao  uvreženi  sklop  ponašanja,  tipičan   način   na koji osoba upravlj a svojim nagono m za zadovoljstvom. Karakte r  je  u  telu  strukturira n  u  formi  hroničn e  i uopšte nesvesne mišićne napetost i koja blokira ili ogra ­ ničava  impulse  za  posezanjem.  Karakte r  je   takođ e fizički sta v koji je potkreplje n sistemom negiranja, racionalizacije i projekcije i upravlje n prem a  ego  idealu koji  potvrđuj e  njegovu  vrednost.   Funkcionaln i   identi ­ tet psihičkog karakter a i telesne struktur e ili  mišićnog stava jeste ključ za razumevanj e ličnosti, je r na m to omogućava da čitamo karakte r  sa  tela  i  da  objasnimo telesni sta v kro z njegovo  psihičko  predstavljanj e  i obratno.

Mi,  bioenergetski  terapeuti ,  ne  pristupam o  pacijentu kao karakterno m tipu. Mi ga vidimo ka o jedinstven u individuu čiji je nago n za zadovoljstvom  zastrašen ank ­ sioznošću, zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane . Određivanje  njegove  karaktern e  struktur e   omogućava nam da vidimo njegove dublje problem e i da mu tak o pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvi m životnim iskustvom. Pr e nego što opišem  različite  ka ­ raktern e tipove fizički i psihološki, voleo bih da pro - diskutujem o prirod i zadovoljstva  i  da  pripremi m  teo ­ retski  okvir  za  opisivanja.

Zadovoljstvo se može  definisati  na  brojn e  načine. Glatko i lako  funkcionisanje  organizma  povećava  ose­ ćanje zadovoljstva, isto ka o što se doživljavaju  anksioz­ nost ih  bol  kad a  je  ta  funkcija  poremećen a  ili  kad a  je u opasnosti. Postoji i drug a situacija koja  na m  pruža osećanje zadovoljstva, a to je kad a posežemo za nečim. Prirodno, posežemo za onim za šta mislimo da će na m pružiti zadovoljstvo, ali ja ostajem  pr i  tom e  da  je  sa m akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. To  pred ­ stavlja   širenje   celokupnog   organizma,   proto k   osećanja i  energije  prem a  periferiji  organizma  i  sveta.  U   kraj ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokret a u organizmu. Tako,  kad a  kažem o  da   je   osoba   u  stanju   zadovoljstva, to podrazumev a da su pokret i tela, posebno unutrašnj i pokreti,  ritmični,  nesputan i i  otvoreni.

Osećanje  zadovoljstva  možemo,  prem a  tome,  defini­ sati ka o opažanje pokret a širenja u telu — otvaranja , Posezanja, uspostavljanja kontakta . Zatvaranje , povla­ čenje,   uzdržavanj e  ne   doživljavaju   se  ka o   zadovoljstvo

1        mogu   stvarn o   da   se   dozive   ka o   bol   ili   anksioznost.

Bol proizlazi iz pritiska koji se  stvar a  kad a  energija impulsa naiđ e na prepreku . Jedin i  način  da  se  izbegne bol  ili  anksioznost  jeste  da  se  podign u  odbran e   protiv tog  impulsa.  Ak o  je  impul s  potisnut,  osoba  neće   ose­ ćati anksioznost ili bol, ali tad a takođ e neće osećati zadovoljstvo. On o što se dešava  može  se  utvrdit i  na osnovu  izraza  tela.

Kad a je osoba zadovoljna, njene oči sijaju, koža  je ružičaste  boje  i  topla,  ponašanj e  ima  lakoću   i   živah- nost a držanje  ima  mekoć u  i  gracilnost.  Ti  vidljivi  znaci su manifestacija protok a osećanja, krv i i energij e ka periferiji tela, što je fiziološki suprotnos t ekspanzivnih, centrifugalnih sila ili impuls a u telu. Odsustvo ti h  zna­ kova  otkriv a  da  osoba  nije  u  stanj u  zadovoljstva,  već bola, bilo da ona to opaža ka o takv o ili ne . U knjizi Zadovoljstvo  istakao  sa m  da  je  bol  odsustvo  zadovolj­ stva. Im a telesnih znakov a koji to potkrepljuju . Tupost pogleda označava povlačenje osećanja  iz  očiju.  Koža postaje  bela  i  hladn a  zbog  skupljanja  kapilara,  i  arterija i označava da je kr v  dubok o  ispod  površin e  tela.  Kru­ tost i nedostata k spontanosti sugerišu  da  energetsko punjenje  ne  protiče  slobodno  kro z  mišićni  sistem.  Ta slika  se   svodi  na  stanj e  zgrčenosti  u   organizmu ,  što  je u  stvari  somatsk i  aspek t bola.

Treb a istaći da nek a tela imaj u mešovitu sliku : jedna stran a  je  topla,  mek a  i  sjajna,  dok  je  drug a  hladna, napet a i bezbojna. Demarkacion a  linija  nije  uve k  oštra, ali se razlika može videti i osetiti. Cest slučaj tog pore­ mećaja  je  dobr a  boja  kože  i   tonu s   gornjeg   dela   tela, dok   ostatak  tel a   od   struk a   naniže   ima  suprota n  izgled

—      lošu   boju   (braonkast a  nijansa),   beda n   mišićni   tonus i neproporcionaln u debljinu spra m dobr o građeno g gor­ njeg  dela.  Takv a  telesna  slika  je  znak  da  postoji   pre ­ prek a proticanju osećanja kro z donji deo tela, posebno seksualnih osećanja, i  taj  deo  tela  je  u  stanj u  uzdrža­ vanja  ili  kontrakcije.  Drug o  često  zapažanje   je   toplo telo sa hladni m rukam a i nogama .  Takv o  stanj e  ozna­ čava napetos t ili uzdržavanj e na periferno m nivou koji uspostavlja kontak t sa  okolinom.  Izreka  „hladne  ruke toplo  srce"  podržava  tu  interpretaciju.

Naša primarn a orijentacija u posmatranj u tela je da odredim o stepen u kom e je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući kontak t sa okolinom. Takvo reagovanje, ka o što sa m  reka o  iziskuje  proticanje  ose­ ćanja  uzbuđenja  ili  energije  od  jezgra  ili  srca  osobe  ka

perifernim strukturam a ili organima .  Reakcija  zado­ voljstva  je  takođ e  topla  i  pun a  ljubavi,  jer  je  srce  tad a u  direktnoj  komunikaciji  sa  spoljašnjim   svetom.   Osoba sa hroničnom mišićnom  napetošću,  koja  prekid a  kanal e za komunikaciju  od  srca  i  ograničava  proticanje  ener ­ gije ka periferiji tela, pat i na brojn e načine. On a može doživljavati  osećanje  frustracije  i  nezadovoljstva   svo­ jim životom i može razviti  nek e  somatsk e  poremećaje. Pošto su to glavn e tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra, treb a shvatiti da se mogu ukloniti  sam o  uko ­ liko je pun i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav ­ ljen.

Ljudsko telo ima šest glavni h polja kontakt a sa spo ­ ljašnjim  svetom :  lice,  uključujući   senzorne   organ e   u tom području, dv e ruke , genitalni apara t  i  dv e  noge. Postoje  minimaln a  područj a  kontakta ,  ka o  što  su  grud i

kod žena, koža u celini i zadnjica kad a se sedi. Tih šest glavni h područja  formiraj u  interesantn u  konfiguraciju koja se bolje vidi kad a osoba stoji razdvojenih nogu i rašireni h ruku . Dijagra m tela  bi  izgledao  ka o  na  crtežu na  str.   120,  gd e  je  numerisan o  šest  područja .

Ak o  tu  sliku  pretvorim o  u  dinamički   dijagram,   slika na str. 121, šest područj a bi, energetski posmatrano, predstavljalo   najisturenije   delove.

Na  to m  crtežu  broj  1  predstavlj a  glavu,  koja  je  cen­ ta r  ego  funkcija  i  uključuje   senzorn e   organ e   sluha, ukusa ,   vida   i   mirisa.    Tačke    2    i    3    predstavljaju ruk e  koje  dodiruj u  okolinu   i  njom e   manipulišu.   Tačke

4 i 5 predstavljaj u noge, koje  obezbeduju  suštinski  kon­ tak t sa podlogom; tačk a 6 je genitalni aparat ,  koji  je: glavni  orga n  za  kontak t  i  odnose  sa  suprotni m   polom.

U reagovanju koje pruž a zadovoljstvo proticanje ener­ getskog naboj a se odvija  od  centr a  prem a  svih  šest tacaka . Tih šest tačak a se može posmatrat i ka o  produ ­ žetak  organizma,   kao   kod  pseudopodija  ili  ameba .   Bez

obzira na činjenicu da su  one  fiksirane  strukture ,  izves- tan stepen protezanja je moguć. Usne mog u  biti  ispup - čene  ili  uvučene ,  ruk e  mog u  biti  produžene  ili   skra ­ ćene, zavisno od stepen a u  kom e  nek o  poseže,  i,  narav ­ no, genitalni organ i i ko d muškarc a i  kod  žene  funk ­ cionišu ka o prav e pseudopodije kad a postan u ispunjeni krvlju, napunjen i osećanjima i prošireni.  Donji  ekstre ­ miteti  su  fiksiraniji   i   pokazuj u   mal o   promena .   Pošto je vra t pokretljiv organ, glava može štrcati, biti držan a uspravno ili uvučen a međ u  ramena .  Kad a  je  uspostav ­ ljen snažan kontak t sa okolinom  energetsk a  razmen a  na tim delovima tela je intenzivna. Na primer , kad a je uspostavljen kontak t očima između dv e osobe koje su uzbuđene oseća se nabo j koji  prolazi između   dva  par a očiju.  Slično,  kad a  nekoga  dodirnet e  rukam a   koje   su pod napono m to je sasvim drugačiji  doživljaj  od  dodira ruku koje su hladne , suve ili napete. Energetsk a inter ­ akcija u seksu  je,  naravno ,  najintenzivnija,  ali  tu  tako ­ đe kvalitet i stepe n međurazmen e zavisi od iznosa  na ­ pona  koji pritiče  u  ta  polja  kontakta .

Ego  i  telo

Odrasla osoba funkcioniše simultan o na dv a  različita nivoa.  Jeda n  je  mentaln i  ili  psihički  nivo ;  drug i   je fizički   ili   somatski.    Ovi m   se   ne   negir a   jedinstvenos t

MENTALNO PSIHA

EGO

ENERGETSKI  PROCESI

organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzet a od  Raj­ ha,, jeste da antiteza i jedinstv o karakteriš u sve biološke procese. Dvojnost i jedinstvenos t su integrisani dija­ lektičkim  pojmovima,   ka o   što   je   prikazan o   na   crtežu n a str .  121.

Kod zdrave ličnosti mentaln i i fizički nivo  funkcio- nisanja sarađuj u da bi  obezbedili  dobrobit.  Kod  pore­ mećen e  ličnosti  postoje  područja  osećanja   ili   ponaša­ nja gd e su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu.  Područj e  konflikta  stvar a   preprek u   slobod­ no m izražavanju impulsa ih osećanja. Ne  govorim  o svesnoj inhibiciji izražavanja, koja je predme t svesne kontrole. Preprek e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanj a  pokret a  i  izražavanja.  Takv e  preprek e  sputa­ vaju osobu  da  posegne  za  zadovoljenjem  svojih  potreba i, prem a tome, predstavljaj u  smanjenj e  kapacitet a  te osobe za  zadovoljstvo.

Postavljanje te antiteze u termin e ega i tela, pr e nego mentalno g  i  fizičkog,  dopušta  na m  da   uvedem o   pojam ego ideala i slike o sebi ka o sila koje se  mog u  suprot­ staviti telesnom nagon u za zadovoljstvom. Ti pojmovi proizlaze  iz  uloge  ega  ka o  sintetizirajućeg   posrednika. Ego je posrednik  između  unutrašnje g  i  spoljašnjeg  sve­ ta, izmeđ u sebe  i  drugih.  Ta  funkcija  proizlazi  iz  nje­ govog položaja na površini tela i na površini uma 2 5 . Ego formira  sliku  spoljašnjeg  sveta,  u  odnosu  na  koju   se svaki organizam mor a prilagođavati , i na taj  način  obli­ kuje  sliku  o  sebi  nek e  osobe.   Nasupro t   tome,   slika   o sebi  određuje  kojim  osećanjima  i  kojim   impulsim a   će:: biti dozvoljeno ispoljavanje. Unuta r ličnosti ego je pred­ stavni k  realnosti.

Ali, šta je  realnost ?  Slika  o  njoj  u  naše m  um u  nije uvek u  saglasnosti  sa  realnom  situacijom.  Mi  razvijamo tu sliku u tok u odrastanj a i ona odražava svet  našeš detinjstva i porodice mnog o više neg o svet  odraslih  i društva . Ta dva sveta nisu potpun o različita, je r  svet porodice odražav a širi svet društv a u  kom e  se  živi.  Raz­ lika  leži  u  činjenici  da  svet  u  širem  smislu   nud i   veći izbor odnosa, koji ograničeni svet porodice ne nudi. Na primer , čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći   znak   slabosti   i   zavisnosti.    Ak o   je   to   učenje bilo   praćeno    podsmevanje m   zbog    osećanja   bespomoć­ nosti  ili  zavisnosti,  osoba  će  imat i  teškoća  da  traži  po ­ moć čak  i  ond a  kad a  je  pomoć  dostupna . Osoba koja raz­ vija  ego  ideal  da  mor a  biti  samostalna  i  raditi  stvari  sa­ ma;  osećaće  da  je  ismejan a   i  ponižena  ukolik o  izda  taj ideal.   Nesvesno,   birače   odnose   sa   ljudima   koji   će   se diviti   njenoj   pseudonezavisnosti   i   ohrabrivat i   je,   tak o da  će  na  neki  način  potkrepljivati  nerealn u  sliku  o  sebi. Da  bi  se  razumel e  karaktern e  formacije,  treb a  da  zna ­ mo   da   u   interakciji   ega   i   tel a   ima   dijalektičkih   pro ­ cesa.   Ego   slika   oblikuje   telo   kro z   kontrol u   koju   ego vrši  nad   voljnom   muskulaturom .   Ljudi   inhibiraj u   im ­ pulse  za   plakanj e  stiskajući  zube,   stežući  grlo,   zadrža ­ vajući   da h   i   stežući   stomak .   Izražavanje   ljutnje   kro z udaranje   može   biti   inhibiran o   kontrakcijo m   mišića   ra - menog   pojasa,   a   tim e   se   ramen a   povlače   unazad .   U prvo   vrem e   inhibicija   je   svesna,   sa   ciljem   da   uštedi osobi   dalje   konflikte   i   bol.   Međutim ,   svesna   i   voljna kontrakcija   mišića   zahtev a   ulaganje   energije   i,   prem a tome,   ne   može   se   beskonačno   održavati.   Kad a   inhibi ­ cija    neki h   osećanja   mor a   da   se   održava                                                 beskonačno dugo,   zbog   toga   što   izražavanje   osećanja   nije   prihva ­ ćeno  u  detinjstvu,  ego  odustaje  od  kontrol e  na d  zabra ­ njenim    akcijama    i    povlači    energiju    od    tih    impulsa. Tada  uzdržavanj e  od   impulsa   postaje   nesvesno   i   mišić ili  mišići   ostaju   stegnut i   zbog   nedostatk a   energije   po ­ trebne  za  širenje  i  opuštanje.  Tad a  ta  energija  može  biti uložena   u   drug e   prihvatljive   akcije,   što  je   proces   koji stvara ego  ideal.

Dve  posledice  proizlaze  iz  tog   odustajanja.   Prv a   je da muskulatur a iz koje  se  energija  povlači  ulazi  u  sta ­ nje  hronične  zgrčenosti  ili  napetosti,  što  čini  nemogu ­ ćim izražavanje inhibirano g osećanja. Impul s je tad a Praktično priguše n  i  osoba  ne  oseća  više  inhibiran u želju.  Priguše n  impul s  nije  izgubljen.  On   ostaje   uspa ­ van  ispod  površin e  tela,  odakle  ne  utiče   na   svesnost. Pod  intenzivni m  pritisko m  ili   pr i   dovoljnoj   provoka ­ ciji, impuls može bit  pod  tak o  jaki m  naponom^ da  se Probija kro z inhibiciju ili prepreku . To se dešava u histeričnim napadim a ili u ubilačkom besu. Drug a pos- tedica je smanjenje energije metabohzm a organizma. Hronična mišićna napetos t sprečava pun o  spontan o  disa­ nje i  tak o   smanjuj e  energetski  nivo.  Osoba  može   uno ­ siti dovoljno  kiseonika  potrebno g  za  uobičajene  aktiv ­ nosti  tak o   da   bazalni   metaboliza m   može   izgledati   nor -

malno. Međutim, teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama  stresa,  bilo   ka o   nesposobnost   da   se   udah­ ne  dovoljno  vazduh a  ili,  verovatnije,   ka o   nemogućnost da se  nosi sa  stresom.

Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da rad i  u  obr­ nuto m   smeru.   Fizički   uslovi   oblikuju   mišljenje   i   sliku o sebi svakog pojedinca. Niži energetski nivo ga  prisi­ ljava da prav i  izvesna  prilagođavanj a  svoga  životnog stila. On će nužn o izbegavati  situacije  koje  mogu  izaz­ vat i njegova potisnut a osećanja i opravdavać e to izbe- gavanje razvijajući racionalizacije o prirod i realnosti. Ti manevr i su priručn a sredstv a ega koji sprečava da emo­ cionalni  konflikt  postan e  svestan.  Stoga  se   oni   zovu ego odbrane . Drug e ego  odbran e  su  negiranje,  projek­ cija, izazivanje i okrivljivanje. Te odbran e podržava energija povučena iz konflikta. Osoba je sada karakte- rološki zaštićena oklopom od potisnuti h impulsa. Na fizičkom nivou oklop se održava hronično m mišićnom napetošću. Oklop, sada ugrađen , može uprko s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima.

Kad a je dostigao  izvestan   stepe n  stabilnosti  i   sigur­ nosti ego se ponosi svojim  postignućem.  Ego  zadovolj­ stvo jedn e osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost  smatr a  znako m  snage  i   hrabrosti .   On   se čak  može  podsmevat i  drugo m  čoveku  ili  detet u   koje lako zaplače, proglašavajući  svoju  sopstven u  neurotsku crtu  vrlinom.  Osoba  koja   nije   u   stanj u  da  bud e  besna ili da udar i stvar a vrlin u od svoje mane , tvrdeći da je postavljanje na  stanovište  drug e  osobe  oznak a  razum­ nog čoveka.  Žen a  koja  nije  u  stanju  da  otvoren o  po­ segne za ljubavlju koristiće  seks  i  potčinjenost  ka o  na­ čin da postigne kontak t koji joj je  potreba n  i  smatraće sebe izuzetno  seksi  i  ženstvenom.

Svak a mišićna napetos t sprečav a osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. Suočen sa takvi m  ograniče­ njima, ego će manipulisat i okolinom  u  unapređivanju telesne potreb e za kontakto m i  zadovoljstvom. Ego će opravdavat i takv u manipulacij u ka o neophodn u  i  nor­ malnu , je r  je  izgubio  kontak t  sa  emocionalnim  konflik" to m  koji  je  doveo  do  takvo g  stanja.  Taj  konflikt  pos­ taje strukturira n u telu i nedostupa n  egu.  Osoba  je  tada sam o  na   recima  za  ideju   promene ,  ali  dok  se  ne  suoči"?

f                  problemom  na  telesnom  nivou  malo  je  verovatn o  da

/e doći  do  pravog  menjanja.

Da bi se shvati o složen odnos između ega  i  tela,  mo ­ ramo integrisati dv a suprotn a stanovišta o ljudskoj lič­ nosti2 6 Prv o gledište polazi od podloge. Po njemu , hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda ka o piramid a pri ­ kazana  na  ovoj   slici.

PRIRODNA  SREDINA

Osnovu piramid e  čine  telesni  procesi  koji  održavaj u život i daju podršk u ličnosti. Oni stoje na zemlji,  u  kon ­ taktu su sa njo m ili sa prirodno m sredinom. Ti procesi izazivaju  osećanja  i  emocije  koji  poto m  vod e   do  pro ­ cesa  mišljenja.   Na   vrh u   je   ego,   koji  je   u   bioenergetici

^entiča n   s a  glavom.   Isprekidan e  linije  pokazuj u   d a  s u

s v  e  funkcije  povezan e   i   zavisne  jedn a   o d   druge .

Odnos ega i tela može se  uporedit i  sa  odnosom  gene ­ rala i njegovih trupa . Bez general a ili glavnokomandu - JUćeg oficira trup e ne  čine  vojsku,  već  gomilu.  Bez  tru - Pa   genera l   je   sam o   vrhovn a   figura.   Kad a    genera l    i t r up e  funkcionišu  zajedno  u  harmonij i  i  u   kontakt u  sa

2 0 Potpunije razmatranje tog  odnosa  sadrži  moja  knjiga  The  Phy­ sical    Dynamics    of    Character    Structure,    op.    clt.

realnošću,  to  je  dobra,   efikasna  vojska.  Kad a  su  oni  u konfliktu,    ima    poremećaja    i   problema .    To    se    može desiti  ak o genera l  opaža  svoje  trup e  ka o  brojev e  i  pione u  svojoj   igri  rata .   On  može  zaboraviti   da  je  ra t  borba ne  sam o  trup a  već  za  trup e  i  ne  sam o  za  njegovu  ličnu slavu.  Tak o  ego  može  izgubiti   iz   vida   činjenicu   da   se rad i  o  njegovom  telu,  a  ne  o  slici  koju  ono  predstavlja.

Viđeno se  tačk e  gledišta  generala,  normaln a  hijerar­ hija autoritet a unuta r jedn e vojske bila bi  obrnuta. Nijedan genera l ne može funkcionisati ukoliko ne  opaža sebe  ka o  najvažnijeg.  Isto  to   važi   za   ego   i   telo.   Pos­ ni atran o odozgo — tj . sa stanovišt a ega — piramida funkcionisanja  ličnosti  bila  bi  obrnuta .   Gledanj e   odoz­ go meri stepe n svesnosti ili kontrole . Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drug u funkciju.  Prem a tome, mi smo više svesni naši h  misli  nego  naših  oseća­ nja,  a  najmanj e  smo   svesni   naših   telesnih   procesa.   To je generalovo gledanje hijerarhij e  vojske  sa  stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranje m funkcio­ nisanja  ličnosti  sa  stanovišta  znanja,,  što   je   operacija ega. S drug e strane , telo ima svoju  mudros t  koja  pret­ hodi  sticanju  znanja.

Ta  dva  stanovišta  ljudske  ličnosti  mog u  se   integri- sati  stavljanjem  jedno g  trougla  prek o  drugog.  Tad a  do-

bijamo  sliku  šestokrak e  zvezde  koja  je  korišćena  u  pret ­ hodnim   poglavljima   knjige   da   prikaže   celo   telo.   Ispre ­ kidane   linije   pokazuj u   gd e   je   konflikt   najintenzivniji područje  dijafragme  ili  struk a  gd e  se  sreću  dve  polo­vine tela.

Dva trougla takođ e mog u predstavljat i mnog e drug e polarne odnose u životu — neb o i zemlju, da n i noć, muškarca i ženu, vatr u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razn e dijagram e  da  opišu  dvojnost  životnih  sna ­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang . Razlika između  dv a  dijagram a  sugeriše  dva   različita   životna stila. Kružn i kineski dijagra m naglašav a ravnotežu ; šes- tokraka zvezda, takođ e poznat a ka o Davidova zvezda, naglašava  interakciju.

Te  sile  ne  sam o   da   komuniciraj u   unuta r   organizma da bi proizvele impul s koji karakteriš e zapadnjačk u aktivnost već  takođ e prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristi m ovde reč „agre ­ sivan"   u   destruktivno m   smislu,   već   u   smislu   suprot ­

nosti  „pasivnom".   Zapadnjačk a  agresivnost  im a  i  pozi­

tivne  i  negativn e   aspekte.   Ali,  bilo   da  su   pozitivni  ili

negativni,  imaj u  za  cilj  promenu ,  nasupro t  orijental­ nom stav u čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja,  podeliću  ljudsku  aktivnos t  na   četiri   gru - Pe: intelektualnu , socijalnu, kreativn u i fizičku, uklju ­ čujući   seksualnu.   Poja m   interakcije   postaje   jasa n   kad a

* e       grup e  stavimo   n a   četiri  stran e  našeg   crteža  ka o  što

] e       Prikazano  n a  sledećoj   slici.

FIZIČKA  SREDINA

Ak o  sada  kombinujem o  taj  crtež  sa  sličnim  crtežima iz prethodno g dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih  u  ljudskoj  ličnosti,  slika  dole.

GLAVA.- EGO

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa sveto m zavisi od  jačine  bioener­ getskih  procesa  u  telu.  Se m  toga,  efikasnost  ti h  impulsa u zadovoljavanju potreb a zavisi  od  slobode  da  se  oni izraze. Uzdržavanje  ili hroničn a mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impuls a i osećanja, ne sam o da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođ e ograničavaju  kontak t  i  interakcij u  osobe   sa   okolinom. To  smanjuje  osećanje  pripadanj a  i  osećanje  da  je   lič­ nost  de o    sveta  i   umanjuj e   stepe n    duševnosti.

Moja namer a ovde nije da se protivi m ili zalažem za zapadnjački stil  života.  U  preterano j  agresivnosti,  što znači eksploatišući i manipulišuć i drugima , izgubili sm o važno  osećanje  ravnoteže .  Dopuštam o  egu  da   podriv a telo i koristimo  znanje  da  odbacimo  mudros t  tela.  Tre ­ ba da uspostavim o ravnotež u u nam a samim a i u našim odnosima  sa  sveto m   u   kom e   živimo.   Međutim ,   pita m se  da  li  bi  t a  ravnotež a  m o g l a  biti  uspostavljena  ak o bismo odbacili zapadnjačk e stavove o životu u korist istočnjačkih.  Treb a  da  budem o   svesni   da   istok   nastoji da  usvoji   zapadnjačk e  stavove.

Karakterologija

U bioenergetici su različite karaktern e struktur e kla - sifikovane  u  pe t  osnovnih  tipova.  Svak i   tip   ima   pose­ ban  sklop  odbran a  na   psihološkom   i   mišićnom   nivou po kome se razlikuje od drugi h tipova.  Važno  je  nag ­ lasiti   da   to   nije   klasifikacija   ljudi   već   odbrambeni h

ŠAKA

SOCIJALNO

STOPALO

GENITALN O FIZIČKO

ŠAKA

KREATIVNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

stavova.   Poznato   je   da  nijedna   osoba   nije   čist   karak ­ terni  tip   i   da   svak o   u   našoj   kLiltur i    ima   u   izvesnorn stepenu   kombinaciju   svih   tih   odbrambeni h   karakteris ­ tika.  Ličnost  jedn e  osobe,  za  razliku  od  njen e  karakter ­ ne  strukture ,  određen a  je  vitalnošću  —  tj .  snago m  nje ­ nih  impulsa  i  odbranam a  koje  je  podigla  da  bi  kontro - hsala   te   impulse.   Nem a   dv e   osobe  koje   su  slične  bilo u .  vitalnosti   bilo   u   odbranam a   proizašlim   iz   njihovog Z l votno g  iskustva.  Bez  obzira  n a  to,  neophodn o  je  g o v o - u           terminim a    tipova    rad i    jasnoće   komunikacij e   i

°°ljeg  razumevanja .

Tih  pet  tipova  su :  „shizoidni",  „oralni",  „psihopatski",

»mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te  izraze  zbog l.°ga  što  su  oni  poznat e  i  prihvaćen e  definicije  poreme - C a J a  ličnosti  u  psihijatrijskoj  profesiji.  Naša   klasifika­ cija  se  ne  kosi  sa  već  uspostavljenim  kriterijumima .

Opis tipova koji  sledi  predstavlje n  je  u  formi  skice pošto je nemoguć e u ovom  opštem  pregled u  bioenerge­ tik e ući u  detaljnu  diskusiju  svako g   poremećaja.  Pošto su karaktern i tipovi veom a složeni, ovd e mog u biti po- menut i  sam o  opšti  aspekt i  svakog  tipa .

Shizoidna        karakterna        struktura

OPIS

Izraz  „shizoidan"  proizlazi  iz  „shizofrenije"  i  označa­ va  osobu  u  čijoj  ličnosti  postoje  tendencije  ka  shizoid- no m stanju. Te tendencij e su : (1)  podeljenost  jedin­ stvenog  funkcionisanja  ličnosti.   Na   primer ,   mišljenje teži  da  bud e  nevezano  sa  osećanjima.  Ono  što  osoba misli izgleda da ima mal o vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem ;  (2)  povlačenje  u  sebe,  preki­ danje ili gubljenje kontakt a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba  nije  shizofrena  i  ne  mora nikad a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično  dobro  kompenzovani .

Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno , čiji je ego slab i čiji je kontak t sa telom i osećanjima  pretežn o  smanjen.

BIOENERGETSKO  STANJ E

Energija   je   povučen a      sa     periferni h     struktur a   tela, naime ,   iz   onih   organ a   koji   uspostavljaju   kontak t   sa spoljašnjim   svetom :   lice,   ruke ,   genitaln i   organi   i   sto­ pala.   Ti   organ i   nisu   potpun o   energetski   povezani   sa jezgrom   —   tj .   uzbuđenj e   iz   jezgra   ne   teče   slobodno prem a  njima  već  je  proticanje  sprečeno  hronično m  mi-- šićnom  napetošću   u   osnovi   glave,   u   ramenima ,   karlid i  kukovima .   Funkcionisanje  ti h   organa   postaje  nepove­ zano sa  osećanjima  u  jezgru  ličnosti.

Unutrašnj i naboj  teži  da  se  zamrzn e  u  području jezgra. Ka o posledica toga, formacija impulsa je slaba- Međutim , punjenj e  je  eksplozivno  (zbog  sabijanja)  1 može  da  izbije  kro z  nasilje  ili  ubistvo.   To   se   dešava kad a odbran e popust e i organizam postane preplavljen količinom   energije   kojom   ne   može   upravljati.   Ličnost

S e   raspad a   a   razvija   se   shizoidno   stanje.   Nisu   retk a ubistva  u  to m  stanju.

Odbran e se sastoje u mišićnim napetostim a koje drže ličnost na  okupu ,  sprečavajući  perifern e  struktur e  da budu preplavljen e osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su  iste ka o one opisane  ranije,  za   koj e   smo kazali da su odgovorn e  za  sprečavanj e  perifernih  orga ­ na da kontaktiraj u sa jezgrom. Tak o odbran a postaje problem.

Postoji  energetsk a  podeljenost  tela  u  predelu  struka , čija   je   posledica   nedostata k   integracije   između   gornje i donje  polovine.

Ta   bioenergetska   analiza   je    prikazan a    dijagramo m na  sledećem  ci'težu.

Dvostruke linije označavaju  skupljen u  energetsk u granicu shizoidnog karaktera . Isprekidan e linije ozna­ čavaju nedostata k punjenj a  perifernih  organ a  i  nedos ­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidan a linija u centr u shi - Zoidne struktur e označava  podeljenost  na  dv e  polovine tela.

FIZIČKI  ASPEKTI

V  U  većini  slučajeva  telo  je  uzan o  i  skupljeno.  Ukoliko jrna   paranoidni h   elemenat a   u   ličnosti,   telo   je   punij e   i

atletskiji  izgled.

Glavn a područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena , zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predel u  dijafragme.  Ovo  poslednje  je  tako   snažno   da teži da podeli telo na dv e polovine.  Dominantn a  zgrče- nost je u  mali m  mišićima  koji  okružuj u  artikulaciju. Stoga se kod te karaktern e struktur e može videti ili ekstremn a   nefleksibilnost  ili  hiperfleksibilnost  zglobova.

Lice je  ka o  maska .  Oči,  mad a  nemaj u  praza n  pogled ka o u shizofrcnih, nisu žive i  nc  uspostavljaju  kontakt. Ruk e više liče na klatn a koja vise kra j tela, nego  na nastava k tela. Stopala su zgrčena  i  hladna ,  često  izvr­ nuta ;  težina  tela  se  oslanja  na  spoljašnju  stran u  sto­ pala.

Cesto  je  primeta n  neskla d   između   dve   polovine  tela. U mnogi m slučajevima polovine izgledaju ka o da, ne pripadaj u istoj  osobi.  Po d  stresom,  na  primer ,  kada osoba naprav i lu k telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, tru p i nog e izgledaju ka o da  su  pod  uglom jedn o  sa  drugim .  To  je  ilustrovan o  u  glavi  II.

PSIHOLOŠKE  ODLIKE

Zbog  nedostatk a  identifikacije  sa   telom,   neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano 2 7 .

Tendencija nepovezanosti, predstavljen a na telesnom nivou nedostatko m energetsk e  veze  između  glave  i ostatka tela, stvar a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tak o se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kur- vinstva. Ovo  poslednje  se  takođ e  odražav a  na  podelje­ nost na  dva  dela  tela,  donji  i gornji.

Shizoidni karakte r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korela t nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuj e otpornost  na pritisk e spol ja i prisiljava  ga  da  se  povlači  u  samo- odbranu .

Ko d shizoidnog karakter a postoji jak a težnja ka izbe- gavanj u   intimni h   osećajnih    odnosa.    U    stvari,    takve

'a  Laing  R.   D.,   Pođeljeno   ja   i   Politika   doživljaja,   Nolit,   Beogr""' 1977.

odnose  je  veom a  tešk o  uspostaviti  zbog  nedostatk a   na ­ pona  u  periferni m  strukturama .

Korišćenje  volje  da  se  motivišu   akcije   daje   ponaša ­ nju nepriroda n kvalitet. To je nazvan o „kao da "  pona ­ šanje — tj . ka o da je zasnovano na osećanjima, ali  sam a akcija  ne  izražava  osećanja.

ETIOLOSKI  I  ISTORIJSKI  FAKTORI

Važno  je  ovde  prikazat i  nek e  istorijske   činjenice   u vezi početka stvaranj a tih struktura . Sledeće  napomen e daju  zbir  zapažanja  onih  koji  su  proučaval i  taj   prob ­ lem,  onih  koji  su  radili  i   analizirah   mnog e   osobe   sa tom  vrsto m  poremećaja :

U svim slučajevima postoji  jasn a  činjenica  da  je  oso­ ba doživela ran o odbacivanje od stran e majke , što  je pacijent doživeo ka o pretnj u svome postojanju. Odbaci ­ vanje je bilo praćen o prikrivenim , ili često otvoreni m neprijateljstvom  sa  majčine  strane .

Odbacivanje i neprijateljstvo  stvaraj u  kod  pacijenta strah da će bilo koje  traženje,  zahtevanje,  samozalaga- nje voditi  do  uništenja.

Istorija takv e osobe otkriva nedostata k bilo kakvo g snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu  su  česti  noćni  strahovi .

Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona ­ šanje sa povremeni m izlivima besa, što se naziva autis - tičnim  ponašanjem .

Ako je bilo koji  od  roditelja  toko m  edipovskog  perio ­ da  sekundarn o  investira o  u  det e  iz  seksualnih  razloga, sto je veom a često, ličnosti se pridodaj u paranoidn i ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta toko m kasnijeg detinjstva  i  u  odraslom  dobu.

Imajući takv u istoriju,  det e  nem a  drugo g  izbora  sem da  pobegne  od  realnosti  (intenzivan  život   u   fantazija­ ma)  i  od  svoga  tela  (apstraktn a  inteligencija)  da  bi  pre ­

velo.  Pošt o  su   dominantn a   osećanja   bila   užas   i   ubi ­

lački  bes,  det e  u  samoodbran i   diže  zid  oko  svojih  ose­

ćanja.

Oralna        karakterna      struktura

OPIS

Opisujemo ličnost ka o oralnu karaktern u strukturu ukoliko sadrži  mnog e  crt e  tipične  za  oralni  period  živo­ ta — period bebe. Te crte su slabost u  smislu  nezavis­ nosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agre­ sivnost   i   unutrašnj e   osećanje   potreb e   da   bud e   držana u  rukama ,  podržavan a  i  da  se  o  njoj   nek o   brine.  Te: crte označavaju nedostata k zadovoljavanja potreba u detinjstvu  i  predstavljaj u  fiksaciju  na  to m  nivou  raz­ voja. Ko d neki h ljudi te crte  su  maskiran e  svesno  usvo­ jeni m kompenzatorni m stavovima. Nek e ličnosti sa tom crtom  pokazuju  izraženu  nezavisnost   koja,   međutim, slabi pod stresom. On o što leži  u  osnovi  iskustva  oral­ nog karakter a je lišavanje, dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne  struktur e  odbacivanje.