Sveti Antun življaše u pustinji kad mu pristupi jedan mladić:

-    Oče, rasprodao sam sve što sam imao i razdelio sirotinji.

Sačuvao sam samo nekoliko stvari da mi pomognu da ovde preživim. Voleo bih da me uputiš na put spasenja.

Sveti Antun zamoli mladića da proda i to malo stvari što je sačuvao i da tim novcem kupi meso u gradu. Na povratku moraće to meso da ponese privezano uz svoje telo.

Mladić posluša. Na povratku napadoše ga psi i sokolovi, koji su hteli da otmu po komad mesa.

-      Vraćam se - reče mladić, pokazujući izgrebano telo i poderanu odeću.

-     Oni koji čine novi korak a još uvek žele da sačuvaju deo starog života bivaju naposletku raščerupani od svoje vlastite prošlosti - zaključi svetitelj.