VOĐA NASUPROT SLEDBENIKU

Spoznati odgovornost prema licnoj slobodi

Postoji jedna Niceova prorocka izjava: ,Bog je mr­ tav i covek je slobodan." On je imao izuzetan uvid u materiju. Yeo­ rna mali broj ljudi je mogao da razume dubinu ove njegove izjave. To je znacajan dogadaj u istoriji svesti. Ako Bog postoji covek ni­ kada nece moti da bude slobodan - to je nemoguce. Covek ce po­ red Boga ostati rob a sloboda ce ostati samo prazna rec. Sarno uz nepostojanje Boga sloboda dobija svoje znacenje.

Ali izjava Fridriha Nicea je samo polovicna; niko nije pokusao da je dopuni. Ona izgleda kao da je kompletna, ali Fridrih Nice nije bio svestan da na svetu postoje religije koje nemaju Boga a cak ni one coveku ne daju slobodu. On nije znao za budizam, dainizam, taoizam- najdubokoumnije religije od svih. U svim ovim religijama

Bog ne postoji. Zajedno sa Niceom i Lao Ce, Mahavira i Gautama Buda su porekli postojanje Boga- jer su shvatili da ako Bog postoji, onda je covek samo lutka. Onda su svi napori da se postigne pro­ svetljenje heznacajni; ako nisi slohodan, kako mozes postati pro­ svetljen? Jer postoji neko svemoguee, svemoeno hiee koje moze da oduzme prosvetljenost.  Ono moze da unisti sve!

Ali Nice nije znao da postoje religije u kojima Bog ne figurira.

Vee hiljadama godina postoje ljudi koji shvataju da je postojanje Boga najveea prepreka covekovoj slohodi - i oni su uklonili Boga. Ali covek i dalje nije slohodan.

Ono sto pokusavam da vam ohjasnim jeste da samim tim sto ste uhili Boga covek ne postaje automatski slohodan. Moracete da uni­ stite jos ndto, a to je religija.

I religija mora da umre; mora da ode za Bogom. Moramo da stvorimo verovanje koje nema hoga ni religiju, koje nikoga ne po­ stavlja iznad ostalih, nikoga ko je moeniji od nas, verovanje koje nema organizovanu religiju koja ee stvarati razliCite kaveze - kao sto je hriseanstvo, muhamedanstvo, hinduizam, hudizam. Te div­ ne kaveze ...

Kada Bog i religija umru, jos nesto ce automatski umreti, a to je svdtenik, voda, verski voda hilo koje vrste. Vise neee imati funkci­ ju. Nece vise hiti organizovane religije u kojoj on moze hiti papa iii sankarakarija ili ajatolah Komeini. Nema vise Boga Ciji hi hio pred­ stavnik; njegov posao je zavrsen.

Buda, Mahavira iLao Ce su odhacili Boga isto kao iFridrih Ni­ ce - ne znajuCi da ako religija nastavi da postoji, cak i hez Boga, sve­ stenici ee naCi nacin da drte coveka u pokornosti.

Da hi Niceovo shvatanje hilo potpuno, religija mora da umre. Organizovana religija nema svrhu ako Bog ne postoji. Zhog koga postoji organizovana religija? Crkve, hramovi, sinagoge, dzamije moraju da nestanu. Sa njihovim nestankom rahini, hiskupi i ostale verske vode ostaju hez posla, postaju nepotrehni. A onda ce se do­ goditi velika revolucija: covecanstvo postaje potpuno slohodno.

Pre nego sto hudete mogli da shvatite kakve posledice sa sohom nosi ovakva slohoda, morate razumeti nedostatke shvatanja Fridri­ ha Nicea. Da je njegovo shvatanje potpuno, kakvu hismo mi to slo-

hodu imali? Bog je mrtav, covek je slohodan ... Slohodan da radi - sta? C:ovekova slohoda hi hila kao slohoda hilo koje druge zivoti­ nje. To se ne moze nazvati slohodom to je razuzdanost. To nije slohoda, jer sa sohom ne nosi nikakvu odgovornost, nikakvu svest. Ona neee pomoCi coveku da se uzdigne, da postane nesto vise od onoga sto je hio u ropstvu. Ako vas slohoda ne uzdigne na ndto vi­ se od onoga sto ste hili u ropstvu, onda je hesmislena.

Moguee je da vas slohoda spusti nize od onoga u ropstvu, zato sto je ropstvo imalo odredenu disciplinu i moralnost, odredene principe. Ropstvo je imalo odredenu organizovanu religiju koja vo­ di racuna o varna, ddi vas u strahu od kazne i pakla, cini vas po­ hlepnim na nagrade i raj, i smatra vas malo visim hiCima od divljih zivotinja koje, doduse, jesu slohodne, ali ih ta slohoda nije uCinila visim hiCima. Nije im dala svest vrednu pohvale.

Nice nije znao da nije dovoljno samo dati slohodu ne samo da nije dovoljno, vee je i opasno, jer moze spustiti coveka na nivo zivo­ tinje. U ime slohode on moze skrenuti s puta koji ga vodi ka visim nivoima svesti.

Kada Bog hude mrtav, religija kao organizovano telo ce hiti mr­ tva  a covek slohodan da hude ono sto jeste. Prvi put ce hiti u stanju da istrazi svoje unutrasnje hice hez ikakvih smetnji. Biee slohodan da zaroni u duhine svog hiea, da se uzdigne do visina svoje svesti. Niko ga neee ometati, imaee potpunu slohodu. Ali, ovakva slohoda je mo­ guea jedino ako uspemo da sacuvamo nesto sto ja nazivam kvalite­ tom verovanja, tako da je kvalitet verovanja pun zivota i u savrsenoj harmoniji sa ljudskom slohodom; on unapreduje covekov razvoj.

Pod ,verovanjem" podrazumevam da hiti samo ljudsko hiee ni­ je dovoljno. Mi mozemo hiti nesto vise. Mi mozemo hiti nesto mnogo vise. Ljudsko hice, sta god da je, samo je seme. Mi ne znamo kakve potencijale nosimo u sehi.

Verovanje znaCi izazov da se razvijamo, izazov da seme dostig­ ne svoj vrhunac izrazavanja, da procveta hiljadama cvetova i oslo­ hodi svoj skriveni miris. Taj miris ja zovem verovanje. Ono nema nikakve veze sa vasim tzv. religijama, nema nikakve veze sa Bogom, niti sa svestenstvom: ono ima veze sa varna i vasim potencijalima za razvoj.

Ja, dakle, koristim rec ,verovanje" samo da vas  podsetim  da Bog moze da umre, religije da nestanu, ada je verovanje ndto sto je utkano u samo postojanje. To je lepota izlaska sunca, lepota ptice u letu. To je lepota lotosa koji otvara svoje latice. To je sve sto je isti­ nito, sve sto je iskreno i autenticno, sve sto je puno ljubavi isaoseea­ nja. To ukljucuje sve sto vas tera da idete nagore, sve stone Cini da ostanete tu gde ste, vee vas uvek podseea da morate jos da napredu­ jete. Svaki put kada stanete da se odmorite, to je samo za to vece; ujutru se hodocasee nastavlja. To je vecno hodocasce, a vi ste sami

i potpuno  slobodni.

To je, dakle, velika odgovornost- koju ne moze podneti neko ko veruje u Boga, koju ne moze podneti neko ko veruje u svestenstvo, crkvu, jer zeli da prebaci svoju odgovornost na druge ljude. Hriseani misle da je Isus spasitelj, pa je na njemu i odgovornost: ,On ee doCi, i odvesee nas iz ove patnje, iz ovog pakla." Sloboda vas jednostavno Cini potpuno odgovornim za sve sto jeste i sto eete postati.

Zbog toga koristim rec ,verovanje". Ono je divno. Ono nije or­

ganizovano; ono nije hindusko, muhamedansko, hriscansko. Ono je samo motiv zbog kog idete dalje.

I nigde se ne staje. U zivotu ne postoji tacka, cak ni tacka i zarez

- samo mali zarezi. Mozete se odmoriti nakratko, ali samo da biste skupili energiju da nastavite dalje, da nastavite gore.

Bog ne postoji - to samo pokazuje da covek ne zna zasto je ov­ de. To samo pokazuje da je covek bespomocan. To samo pokazuje da covek ne vidi svoju svrhu. Stvorivsi ideju o Bogu, on moze dave­ ruje da svrha postoji, i moze da zivi svoj uzaludan zivot sa idejom da neko vodi racuna o njemu.

Sarno zamislite: u avionu ste i neko dode i kaze: ,Nema pilota." Iznenada se dize panika. Nema pilota?! To znaCi da ste prop ali bez pi­ Iota. Onda neko drugi kaze: ,Mora biti da je pilot tu samo nevidljiv, mozda mi ne mozemo da ga vidimo, ali on je tu; kako bi inace ovaj divni mehanizam funkcionisao? Pomislite samo: sve se divno odvija­ mora biti da je pilot tu! Mozda mine mozemo da ga vidimo, mozda se nismo molili dovoljno da bismo ga videli, mozda smo zatvorili oCi, ali pilot je tu. Kako bi drugaCije ovo bilo moguee? Ovaj avion je uzleteo, i leti savrseno dobro; motori predu. Sve to je dokaz da pilot postoji."

Ako vas neko ubedi u to, vi ponovo mozete da se opustite u svom sedistu. Mozete da zatvorite oCi, mozete da nastavite da sa­ njarite - mozete da zaspite. Pilot je tu, i nema brige.

Pilot ne postoji, njega je stvorio covek. Covek je stvorio Boga po svom liku. On je covekova masta. Bog nije otkriee, pronalazak. Bog nije ni istina - on je najveea laz koja postoji.

Da li stvarno verujete da Bog ne postoji?