Vodič za drugi svet

(Zadržano pravo na grešku)

 

Veoma precizno mora gadati onaj koji želi da pogodi tačno pored cilja 

Neprekidna zainteresovanost za drugi svet, a nasuprot tome malen broj manjkavih i retkih zabeležaka novijeg vremena o drugom svetu pobudila je nameru izdavaca da sklopi ovu knjizicu, i time nacini uslugu svima koji putuju na drugi svet. Izdanje je narocito postalo nufoo zato sto su zastarele ili se pogubile one grandiozne knjige koje su ranije objavljene o ovom predmetu. Pocev od navodno Totove Knjige mrtvih do Svedenborga iz XVIII veka, ve­ oma mnogo ovakvih knjiga je bilo u upotrebi. Medutim, sve knjige poseduju manu, gledano okom savremenog eoveka, sto su sasvim graditeljskog i re­ ligioznog smera, i tako uopste ne uzimaju u obzir ona praktiena gledista koja ponajvise interesuju eoveka modernog vremena.

Tako na primer, moderni eovek koji stigne na drugi svet, shodno onome sto je naucio na zemlji najpre se interesuje za Raj, Cistiliste i Pakao. Tu putnika odmah doceka iznenadenje. Misli da je Drugi svet sastavljen samo iz ova tri dela. A nasuprot tome prava situacija je da su Raj, Cistiliste i Pakao samo deo drugog sveta, tako malecak i tako beznacajan da vecina putnika boravi tamo vec mnogo hiljada godina, ali ni u jednom, ni u drugom jos nikada nisu boravili. Sta je tome uzrok putnik ce smesta razumeti cim poseti ova mesta.

Raj podseca na najbolje letovaliste, po misljenju nekih na Nicu. Ulaz je prvobitno vezan za komplikovan postupak. COvek mora da preda molbu, kojoj treba da prikljuci biografiju, krstenicu, moralno svedocanstvo i pos­ mrtnicu. Ova poslednje je bilo neophodno jer je vladala sumnja da ce se eventualno provlaciti i zivi ljudi (vidi Odisej, Vergilije, Dante). Pored toga mora se potpisati obaveza kojom se molilac zavetuje da po svojim najdubljim uverenjima priapda Raju. Akta dolaze pred komisiju, koja donosi odluku. Ako je odluka bila povoljna i utvrdena opravdanost zahteva, eovek bi bio stavljen na pregled slican regrutaciji, a potom i kontrolu duse. U slucaju povoljnog ishoda dotieni bi potom bio obueen, odnosno izdavan je nalog centralnom magazinu da da sve sto sleduje mrtvome, i na osnovu relativno jednostavnog obreda, kada se eovek morao zakleti da ce u Raju svom snagom i trudom itd., na kontu bi mu bilo izabrano bilbijsko ime i bio bi propusten.

Medutim, prvobitno zamisljeni postupak nikada nije stupio na snagu. Da­ nas je situacija takva da onaj ko hoce da ude, treba da potpise jednu vec pripremljenu, sematienu blanketu, prema tom tekstu dufa dotienoga iz du­ bine oseca da je njen zahtev za Rajem opravdan. Potpise i upravnik pomoene sluzbe, i eovek odmah dobija belu odecu, knjigu psalama, porciju i kljuc. Ovakva situacija je nastala zato sto je Raj najlosiji pogon drugog sveta. Ne samo zbog toga sto je verovatno najdosadnije mesto, nego i zbog toga sto ceo niz tdkih i manje tdkih zloupotreba cini boravak gotovo nepodnoslji­ v1m.

Opskrba Raja je lofa. Generalni direktor ne vodi racuna o poslovima, razni savetnici, direktori, nadzornici haraju kako je koga volja. Prema pro­ pisima porcija svakog stanovnika bi trebalo da se dva puta napuni manom, i trebalo bi da primi i pola litra nektara. Sledovanja su se smanjila, i danas umrli jedva da prima pola porcije. I kvalitet je potpuno las. Svakodnevna je pojava da se ne sluzi svefa mana, nego budava, uiegla, prozukla, a nektar je kiselkast, mutan i prema mnogima kao raso od krastavaca.

Prijave nista ne pomafo. Akti se gube u administrativnim stranputicama. Zalili su se i generalnom direktoru, on je i obecao da ce pokrenuti strogu istragu, ali se nista nije dogodilo.

Ali ono sto istinski cini nepodnosljivim boravak u Raju jeste ponafanje hurija. Hurije su fone koje su prispele ovamo jer na zemlji nisu imale ljubavi. Raj je prepun ovakvih iena. Slatko se smese, bez gracije, cari i topline, naj­ bljutavija su mesavina drolja i sladunjavog morala, kao sto se prica, smesta otpocinju razgovor sa svakim muskarcem, izazivaju ih, namecu im se, pevaju fals. Covek ih se ne moie otresti. Nema ni casa dana kad bi bilo sigurno da. nece doCi i poceti izazovno da se ponafaju.

Situacija nije narocito privlaena. Raj veoma lose posluje. Vise puta je vec bilo reci da se pogon ukine ili da se preuredi u nesto drugo. To se, do sada, jos nije zbilo, jer jos nije nadeno nesto sto bi moglo zameniti Raj.

Ako Raj ponajvise liCi na letovaliste, onda Cistiliste lici na bolnicu ili na sanatorijum. Na drugom svetu vlada uglavnom ubedenje da ovamo stifo oni ljudi koji nemaju samopouzdanja, koji su neurastenici, sizofrenicari, hipo­ hondri, manijaci i mazohisti. Prvobitni propisi su i ovde bili prilicno strogi. Trebalo je dokazati opravdanost zahteva i onda bi komisija Cistilista odredila nacin ispastanja. Danas vec preminuli s organima kontrole sami mogu da se dogovore oko kure, cak i bez kontrole mogu da koriste naCin lecenja kakav žele.

Ceo zivot u Cistilistu vrti se oko bolesti, greha, krivice, greske, patnje, nevolje, grca, cira, sakatosti. Ljudi sve vreme ispunjavaju time sto proucavaju svoje grehove i bolesti, citaju velike knjige o naCinima lecenja, o tome raz­ govaraju, medusobno se analiziraju, izmenjuju savete, pifo sve novije i novije velike knjige o najrazlicitijim nevoljama. Cistiliste je mesto za kult bolesti. Ljudi zbog toga dolaze ovamo da bi se oslobodili svojih grehova, ali je os­ lobodenje u ovoj sredini potpuno nemoguce. Kura, nacin lecenja, operacija, skeza, jod, hloroform, etar, sloieni rezovi, intervencije, lecenje, purgativ. Cistiliste cine nepodnosljivim bolnicarke. Svojom higijenskom histerijom ni­ koga ni za trenutak ne ostavljaju na miru. Inace se sustifo kursevi pokajanja a najnoviji potez je osnivanje osmorazredne skole kukanja, gde veoma euveni struenjaci odrfavaju predavanja.

Kao sto se vidi, prava situacija uopste ne odgovara zamislima zemnog eoveka, i otuda je preporucljivo da se drugi svet upozna strucno, na nacin bedekerski.

Na granici je postavljen muzej oduzetih predmeta, i vredi ga pogledati. Ima svakakvih predmeta: maramice, uvelo cvece, tracice, sto podseca na dra­ gu, mufa, zenu, dete, one ostale na zemlji; ima tu podosta novca, naroCito zlata, odece, fizicke lepote, ima knjiga, prosjackih torbi, konja, pasa, sablji, svega cemu je eovek bio privrien. Granicna strafa ne zna za milost, sve oduzima, predmeti se moraju ostaviti, cak i uspomene na njih.

Opste je poznato da je granica drugog sveta, reka Stiks duboka voda i veoma nemirna toka, sverc preko nje je nemoguc. S druge strane reke inace neprekidno krstare stalne granicne patrole, obale se osvetljavaju reflekto­ rima, i do sada niko nije uspeo da preko granice prosvercuje neki zabranjeni predmet, uspomenu itd.

Pod uticajima nekih ucenja na zemlji su se rasirila shvatanja da se na granici razdvajaju eovekova dobra i lofa svojstva, dobra idu u Raj, lofa u Pakao. To uopste nije taeno. Licnost ostaje cela, samo se oduzima ono sto joj strogo ne pripada. Neki su pokufali da se posluie protekcijom, ali pozi­ vanje na pisma, rodbinu i sl. do sada su u svim slueajevima ostala bez rezultata. 

Jezik

Cena puta                                                                            

Na zemlji ne postoji jezik slican jeziku drugog sveta. Po specificnom zvu­ eanju ponajvise lici na stektanje srednje-africkih patuljastih naroda, sistem

Cena je prema zahtevima veoma razlicita. Luksuzno putovanje, sporim putem, udobno, spavacim kolima i s potpunom opskrbom kosta 6.500 livo­ rina. (Livorin je noveana jedinica drugog sveta.) Posluga je posebna, u pro­ seku deset posto. Prvi razred je 5.000 livorina, drugi 4.500 livorina, treCi 3.000. Turisticki razred 2.650, potpalublje 2.500. Bez opskrbe 33 posto je jevtinije. Moze se traziti i povlastica, ali se nikada ne daje.

Troskovi putovanja na drugi svet moraju se namiriti u toku jedne godine racunajuCi od prispeea. Moze i na otplatu. 

Dolazak

Vee Eshil pise da na ulazu u drugi svet eoveka sacekuje Telefosa. Grci SU uopste znali da eoveka, dok se orijentise, vodi Psihopompos. Psihopompos je, danasnjim terminom, vodic. Lako se prepoznaje po crvenom svajcarskom kacketu. Dnevno 2,50 livorina.                                    ·

Prelaz preko granice obicno ne prode glatko. Carina je stroga, nikakav

mu je pak za eoveka nezamislivo komplikovan. Narocitu ulogu imaju polu­ glasovi, dvoglasi, grleni glasovi, nosni glasovi, mjaukanje i jedan glas koji se obelefava ***, i koji se izgovara prprpr, kao kad eovek pljuje.

Nema pravila za menjanje imenica. Menjanje svake imenice razlikuje se po svemu od svake druge. Jezik ne zna za stalne nastavke i tvorbene sufikse. Poneka imenica ima devet padefa, poneka sest, neka dva, druga jedanaest, iii upravo trideset i osam.

Primer:

zemlja               =     mjachtorr

zemlji               =     mjaturrnu

zemlju               =     mjachterke

prizemlje           =       tamkovijj iznad zemlje         =       kakap ispod zemlje     =     imbarna

U odredenom pogledu pak menjaju se i same reci. Ako neko hoce da kaze: ispod zemlje sam, on to nece izraziti prema gramatici sa imbarne, nego ce se reCi: njujj konto torko broko prprpr.

Promena reCi andeo:

 

strani predmet se ne sme uneti na drugi svet, cak i ako eovek za to zeli da ne8to plati. Kao sto je Gete .rekao, na put se mogu poneti samo izobrazena svojstva. Postoje oni koji toga uopste nemaju, i otuda su prinudeni da stifo praznih ruku.

 

andelu               =

andela               =

andeoski           =

od andela         =

 

rrr cijjcee buhh imlador

 

Primedba: iskrsavaju i neocekivane komplikacije, i to u izobilju. Npr. po­ menuta rec imlador ne samo da znaci od andela nego znaCi i sledece: od Andelovih krila, polukrvno dete poreklom od andela, ekskrementum andela ali znaci i: tufan.                                                                                           '

Ne postoje pravila za glagolsku promenu isto kao ni za imensku. Lice uvek zavisi od toga o koliko je lica rec. To ufasno otefava ovaj jezik. Jer postoji jednina, dvojina, trojina, cetvorina, desetina, osamdesetina, sve do petsto ce­ trdeset i sest. Odmah treba dodati: u obienom jeziku. Jer u knjizevnom jeziku ima jos dalje sve do hiljadu sto sezdeset i dva. Zasto bas dotle? Niko ne zna, mada je o tome napisano mnogo velikih knjiga. Primer:

idem                                                  =     bet

 

njemu postoji devedeset hiljada slogova. T!ce je pojmovno pismo u kojem se zna za milion i trista hiljada pojmova.

Prvo pismo koriste trgovci, zanatlije i novinari. Ono se uci i u osnovnoj skoli.

Primer:

# X + * 0 - sto se cita: huiprprpr jamhauc kairtimo. Znaeenje: Pra­ neman.

Slogovno pismo se uci u srednjoj skoli i koristi u viSoj knjizevnosti. Slogov­ no pismo jeste jezik i nacin pisanja tzv. scriptura inferna, suda, zakona itd.

 

dvojica idemo trojica idemo cetvorica idemo petorica idemo sestorica idemo

sto trideset dvojica idemo

 

=     bubini

=     ferkama

=     terte

=     tarkama

=     sazaj

=     temeleghamba

 

Tri pisma se ne poklapaju uvek. Isti znak u razlicitim nacinima pisanja

oznacava druge reci. Tako, na primer, postoji znak koji kada se cita prema jednom pismu znaci kontrolor javne bezbednosti (tako se naziva policajac), prema drugom pismu znaci susnezicu, a prema treeem lisnu vas.

 

 

Novcana jedinica

 

uopste: mnogo nas ide                      =       njamagaime

petsto cetrdeset i sestorica idemo      =       irileprprpr

Stvari se pak ni ovde ne slafo. Jer ako neko kafo: mnogo nas ide u grad, to se ne izrafava propisno prema gramatici: irileprprpr, nego se kaze: nen ikunsju caft njulo toff ch.

Nekoliko uobicajenih fraza:

<lobar dan         =       imemama jakurtuk kako ste?          =          pipipi

hvala                =       ija banakafur eskejte valahen ksesitijaprprpr dobro sam    =         s

gde je?              =       iskiki

WC                   =       pampipamses

laku noc           =       uvauvau

molim               =       i i

hleb                  =       buuchuu

Vafoa primedba: prilikom izgovaranja reci jezika drugog sveta brizljivo treba paziti na karakteristican pevni akcenat. Nema pravila za mesto akcenta, niti se to moze iz knjiga nauciti. Covek samo vezbom moze nauciti ispravno pevanje.

 

Pismo

Pismo je, izgleda, kombinacija grckog, klinastog i kineskog pisma. Raz­ likuju se tri vrste pisma. o je fonetsko ili glasovno pismo, u kome ima ukupno sto cetrdeset i cetiri glasa. Drugo je takozvano slogovno pismo i u Novcana jedinica drugog sveta je livorin. ldealna nominalna vrednost jed­ nog livorina jeste 44 orje, jedna orja 16 sikirija, jedan sikiri 252 buma.

Na pitanje zasto su ovi brojevi tako nepravilni, niko ne zna da pruzi za­ dovoljavajuCi odgovor. Situacija s novcem je isto tako mutna kao i situacija s jezikom i pismom. Tako postoje tri vrste livorina: zlatni, srebrni i papirni. Medutim, zlatni vredi najmanje (38 orji), sledi papirni (42 orje), najskuplji je srebrni (43,5 orje). Orji pak ima cetiri vrste: zlatna, srebrna, papirna i takoz­ vana kreditna orja koja ima i svoj berzanski kurs. Obieno se koleba izmedu cetrnaest i petnaest sikirija. Medutim, sikirija vec ima sest vrsta: zlatna, sre­ brna, paprina, kreditna, rentijerska i carska. Bum je sitnis. Vise od polovine buma u prometu jeste falsifikat. (Vise o novcu u poglavlju ,,Drfavni po­ slovi".) 

Racunanje vremena 

Raeunanje vremena na drugom svetu je veoma prosto. Sat ima 33 minuta, minut 33 sekunde, dani imaju 33 sata, meseci 33 dana, godina 33 meseca. Imena meseci: tironin, deva, gagori, cucame, belen itd.

Nazivi undecimalnih dana: tot, lot, balot, lolot, tobolot, bolotot, lotobot, otolobot, botololot, tololobob, ke.

Prvi dan prve undecimale, druge drugog, trece treceg, praznik su svakog meseca i neradan dan.

Kupaliste

Veliko javno kupaliste nalazi se neposredno pored ulaza. Ulaznica 10 sikirija. Na ogromnom prostoru odjednom maze da se kupa hiljadu sesto miliona ljudi. To je tzv. Seksi. Na mnogim mestima manja kupalista. Po ho­ telima sobama pripadaju besplatna kupatila s masafom i erotikom. Kupanje se obavlja bez bilo kakve odece. Na slobodnim kupalistima nema kabina, svako odlaie odeeu gde god hoce, i uzima onu odecu koja mu se dopada. Kult kupanja je veoma razvijen na drugom svetu, a u modi su noena kupanja. Isporuka svetlosti je drfavni monopol (vidi opsirnije u poglavlju ,,Drfavni poslovi".) Noeno kupanje je skuplje (12 sikirija). Za partnera u kupanju maze se pozvati bilo ko na ulici, u hotelu, u restoranu, a zene sasvim izuzetno odbijaju poziv.

Primedba: zajednicko kupanje muskarca i iene prema propisima strogoje zabranjeno. Ko bude uhvacen, kafojava se teskom globom i tamnicom. Ci­ njenica je pak da na ulicama, trgovima, restoranima, kafanama, zajednicko kupanje je javna i stalna tema razgovora, cak i medu zvanienim lienostima, sudijama, policajcima i ministrima, a u Seksiju nikada se ne kupa sam mu­ skarac iii sama iena, niti su se sami kupali. Ova pojava je strogo vezana s drustvenim poretkom drugog sveta. 

Drustvo

Na drugom svetu je najteze razumeti, prihvatiti i navici se na oblike dodira u drustvenom zivotu. Ali odmah treba dodati, treba odustati od bilo kakvih pokusaja koji se odnose na razumevanje. Ne maze se nista razumeti. Drustvo se deli na 493 kaste, svaka kasta ima uniformu i oslovljavanje. Clanovi kaste se drugacije pozdravljaju izmedu sebe, nego sto pozdravljaju gornje i donje kaste. Kasta zvana ,,foti ulofak" (have se klistiranjem) pripadnike svoje kaste pozdravlja na taj nacin sto kruto ispruze levu ruku i pokafo sipak. Gornje kaste na taj nacin sto oba dlana stavljaju na svoju strafojicu i pocinju da skacu u mestu. Donje kaste pak na taj nacin sto nokat palca desne ruke kuckaju o zube. Zuti ulosci pripadaju nizim kastama, i nize od njih ima samo cetrnaest kasti. To su: peraci pasa, podvodaci, ulieni prodavci, kolporteri, sapundzije, pljackasi leseva, detektivi, anonimni dostavljaci pisama, sefovi administracije, cistaci ulica, filmske zvezde, plesaci na parketu, cistaci klozeta i lafoi proroci.

U oslovljavanju uvek treba oznaciti kastu. Postoje tri oznake: visokodos­ tojanstveni, srednjedostojanstveni i malodostojanstveni. (Oslovljavanja nifa od dostojanstvenog ukinuo je demokratski parlament.) Dzeparofa, na pri­ mer, ovako treba osloviti: ,,Malo-srednjedostojanstveni, vanredno uspefoi u dzeparnju, vise puta dostojno nagradivani, X. Y." Kod 106. kaste (denuncijanti) pocinje srednjedostojanstvenost, kod 224. visokodostojanstvenost.

Naravno, postoje

visoko-malodostojanstveni (foferi),

visoko-srednjedostojanstveni (sitni kradljivci), visoko-visokodostojanstveni (falsifikatori novca) i glavno-visokodostojanstveni (dielati).

Imena na drugom svetu imaju narocitu vaznost. Ako se neko na smrtnom casu jednostavno zvao Ferenc Varga, on posle izvesnog vremena postaje Vargha, pa Wargha, kasnije Whargha, potom Wharrgha, na koncu Whar­ rghaa, sve uz pomoc dokumenata koja su mu, za dobre pare, izradili zvanieni falsifikatori dokumenata (432. kasta, glavno-visoko-glavno-dostojanstveni). Maze pribaviti i tri plemicka predikata, i tako ce se zvati; Ferenc Warghates­ tocrevac- Wharrgha od Sancograda, od Bunaro-Tufoovaca i od Gornje Ple­ menite Zvonare.

Ako se neko nazove oceubicom (146. kasta), nije tolika uvreda kao kad se neko oslovi neodgovarajucim odnosima na drugom svetu.

Posebno treba govoriti o odlikovanjima i o oslovljavanjima koja idu uz to. Zapravo niko ne maze da istupi iz svoje kaste, ali ako se neko istakne na nekom podrucju, moie postati pocasni clan vise kaste. Onda on maze da koristi sva oslovljavanja i oznake i nacin njegovog pozdravljanja je primeren vifoj kasti, jedino administrativno ostaje u izvornoj kasti. Iz kaste moie is­ tupiti ako je odlikovan.

Postoje cetiri vrste odlikovanja: zvanieno vladino, crkveno, poluzvanieno vladino i kastinsko. Zvanienih ima 118 vrsta. Najvise je ,,Red velike Ku­ kavice" (zlatna alka za nos, naufoice, kaciga, zlatni talar, dugi mac, mamuze, lafoa brada do kolena), najniie je oslovljavanje vitezom drugog sveta: nizi­ mali-srednji- dostojanstveni milostivi glavni vitez; u novije vreme zaziveli su naziv ban i njegov rang (ljubicast kaftan, crni cilinder, lanac oko vrata, na grudima i na ledima somotski krug boje krvi). Crkvenih, poluzvanienih i kas­ tinskih odlikovanja ima ukupno 113689, ali svake godine ih biva sve vise i vise. 

Nauka

0 nauci drugog sveta lako je steCi pojam iz knjige koja se pojavila u najnovije vreme, i ubrzo je dostigla 1.468 izdanja. Autor knjige je Arfanaks Natanael, botanicar poreklom iz drevne Persije, koji je napisao monografiju o jednoj od biljnih vrsta drugog sveta, o takozvanom crnom bircenu. Do sada je objavljeno 29 tomova dela, ali to je manje od polovine celine. Znaeaj mu je sto naucni duh postavlja na sasvim nave osnove. Crni bircen za svoj uspeh maze da zahvali struenosti. Sadrfaj prvog toma (1.288 strana) moie da pruzi uvid. Navodimo ga:

Prvi predgovor za prvi predgovor Drugi predgovor za prvi predgovor TreCi predgovor za prvi predgovor Prvi predgovor

Dopuna prvog predgovora Beleska uz predgovor Beleska uz dopunu

Prvi predgovor za drugi predgovor Drugi predgovor za drugi predgovor

Uvod za treci predgovor drugog pogovora Primedba uz uvod

Prva beleska Druga belcika Dodatak

Pogovor uz dodatak Beleska uz pogovor

Komentar uz belciku pogovora Drugi pogovor

Prva belcika Druga beleska

Uvod u prvi predgovor treceg predgovora

Belcike za prvi predgovor treceg predgovora, itd., itd.

Naslov drugog toma je: Prolegomena. Treceg: Preduslovi. Cetvrtog: Osam beleski uz prolegomenu i preduslove (saddi presudne dokaze s gledista me­ todologije). Peti i sesti tom: Opsti uvod. Tom sedmi, osmi, deveti i deseti jesu podroban uvod. Od jedanaestog do dvadeset i osmog toma autor vrsi re­ kapitulaciju rezultata i dopunjava delo beleskama. U dvadeset i osmom tomu se prvi put pojavljuje naziv crni bircen, na 864. stranici, dole, u 92. belesci. Ovaj tom inace, kao sto pokazuje i naslov (Opsti pregled prethodnih do­ gadaja i preduslova za prvo poglavlje), vec prelazi na sam predmet. 

Geografski poloiaj

Geografski polofaj, odnosno kosmicki polofaj drugog sveta sasvim je neiz­ vestan. Ko ovamo stigne, u eudu ce se pitati sto ovi stanovnici neprekidno raspravljaju: da li postoji drugi svet ili ne postoji? Mnogi tvrde da postoji. Ovde, medutim, iskrsavaju mnoge teskoce, jer za tu tvrdnju nema ni jednog jedinog podatka. Suprotna strana, koja tvrdi da ne postoji drugi svet, obilno navodi argumente. Mofe da dokafe da na ovom mestu nema kretanja, ali ni mira: nema konstantnosti, ali ni promene; nema zvuka, ali ni nemosti, a gde necega nema, ali nema ni njegove suprotnosti, takvo mesto je nepostojece mesto.

Medutim, nevolja se nalazi i ovde, jer ako ga nema, kako se onda ipak mofe znati da ga nema? Na to je mislilac Filip Harison, engleski kapelan iz XVII veka, koji je bio obesen zbog pljacke crkve, osnovao svoju skolu i objavio da drugi svet postoji zato, jer ga nema, odnosno nema ga, jer postoji. Drugi svet, naime, nije realno mesto koje stvarno postoji, koje ima svoj kos­ micki polofaj i rasprostiranje, vec je prinudna situacija stanja umrlih, sto sledi iz njihove smrti. To je takozvani needs position, odnosno teorija o prinudnoj situaciji, drugacije Harisonov nonsens.

Harisonovci, kao sto se vidi, stoje sasvim na osnovama subjektivnog idea­ lizma, odnosno na osnovu foveka dolaze do zakljucka o drugom svetu. Njima se suprotstavio Arcibald Pelcvurm, obucarski kalfa iz Nemacke, koji je os­ novao skolu kritickog realizma, i tvrdi da svet, bilo kakav da je, ma i drugi svet, ipak je samo svet, i tako treba da bude. Sta znamo o njemu, drugo­ stepeno je pitanje. Pozitivisti su odbacili obe teorije, i rekli su da ce oni, potpuno potiskujuci u pozadinu metafizicka pitanja, stati u sluzbu zivota, i na praktienoj osnovi ce tragati za resenjem. Naravno, kao sto kafe najnovije formirana skola, i ovde ima nevolja, jer kako oni Zele da budu u sluzbi zivota kada su svi mrtvi, drugo, kako hoce da budu na praktienoj osnovi i da trafe rcienje kada nema ni prakse, ni resenja.

Po tome se vidi da je kosmicka situacija drugog sveta neizvesna koliko nesto uopste i mofe biti nesigurno. Situacija s granicama je upravo takva. Kretale SU vec brojne ekspedicije kako bi utvrdile granice drugog sveta, ali se svaka vratila bez rezultata. I misljenje zvezdoznanaca je labilno. Po ucenju jedne skole granica postoji, ali u beskrajnoj daljini, koja se procenjuje na 123 milijarde elektro bramarbasa. Jedan elektro bramarbas iznosi 1177,689 pert nada. Jedan pert nad iznosi 549 i jednu trecinu sekstilija svetlosne godine. 

Driavni poslovi

Za one koji pristifo drfavni poslovi drugog sveta su najpre veoma kom­ plikovani. Ministarstvo je neprekidno isto, i to ne zato sto vlada jos nije pala, nego i zato ako bude pala, isti ce ponovo zauzeti ministarske fotelje; samo ce poredak biti drugi. Navodno, interesni krug koji stoji iza vlade i orga­ nizovani cinovnicki aparat koji opslufoje upravu, evrsto drfe ministarstvo.

Prastanovnistvo, prvi mrtvi kafo da je u njihovo vreme situacija bila re­ lativno podnosljiva i nije bilo opste oskudice. Istina, porez se morao placati, i bilo kako bilo, uvek je postojao budfetski deficit. Kasnije je sve vise rasla korupcija, ali vreme, prostor, granica, oblik, boja, svetlost, zvuk, jezik, umet­ nost, predeo i sve ostalo sto je bilo vazno i za bice drugog sveta - ostajalo je jos uvek netaknuto. Medutim, lagano, gotovo neprimetno sve je nestajalo. U interesu uravnotefenja odrfavanja drfave kancelar je smanjivao opskrbu eas svetlosti, cas zvuka, eas prostora. Svi su znali da su to zdipile njegove kreature, odnosno stavile sebi u dzep, ali niko nije znao gde su dodavola to sakrili, jer nigde nije bilo traga.

Na pocetku istorijskih vremena, kada je prva dinastija na zemlji orga­ nizovala prvu drfavu u Brigariji, promet noveem je ukinut. Potrosen je sav novae i ekonomija drugog sveta bila je prinudena da organizuje trgovinu na kredit. Ali ministri su poceli otpisivati i kredite. Kasnije se prdlo na svetlosnu trgovinu, potom na zvuenu trgovinu. Ali nestala je i svetlost i zvuk je nestao. Sada je vec svaki promet postao iluzija, ali u doba nastanka rimskog earstva lagano su pocele da nestaju i iluzije, eak je nestao i sam promet.

U politickoj situaciji se najpre ispoljavaju osobenosti bica drugog sveta: tama bica. Prema pojedinim piscima teorija potpun raspad politike pripisan je kapitalistickom duhu uprave. Formirana je partija koja je htela da drfavni zivot uredi po uzoru na socijalizam. Stvarna situacija je, izgleda, mnogo tefa. Stav vlade je nedvosmisleno skriveni banditizam; sva dogovorna i dobro pla­ cena mesta zaista popunjavaju miljenici vlade koji se ponafaju neodgovorno

i obesno. Korupcija i duh einicne pljacke ne izviru iz politike. U politiei se odrafava degeneracija bica drugog sveta i uzrok za to ne treba traziti ni u upravi, ni u narodu. Degeneracija je svetski proees, odnosno: osnovno stanje zivota ovde je tama.

Tako nastaje situacija, koju vidi stranae i na koju se tako tesko privikava, da stanovnici drugog sveta govore 0 odredenim stvarima kao sto su: dolazak, earinska kontrola, novae, vreme, hotel, stan, kupaliste, muskarci, zene, a sve­ ga toga zapravo nema nigde.

Pretpostavimo da se u novinama pojavi clanak o tome da su maskirani bakteriolozi, na autoputu izmedu Jokohame i Sinsinatija, napali i opljackali jednu skolu za hebe. Ili ovakav naslov: Noiem ubio svog ubieu i pevajuCi otifao u smrt. Ili se u listu pojavljuje clanak koji zbog korupeije poziva na odgovornost vladu. Nasuprot tome stvarnost je da nema ni novina, ni maski, autoputa, ubiee, smrti, nema napada, ni korupcije, nema ni vlade, ne pojav­ ljuju se novine, nema jezika i niko ne cita. A da novinara uprava kazni i zatvori? Kazna! Zatvor! To bi drugi svet ismejao kad bi ih bilo, ko zna, mozda bi ih docekao s radoseu, u slucaju kad bi umeo da se smeje ili raduje.

Ali, vara se svako ako misli da je rec o masti, odnosno da stanovnici drugog sveta zive pritisnuti masovnim fiks-idejama. Navodno, bio je jedan takav svet, ali su ga uklonili korumpirani vidovi vlasti. Istoricari stalno raspravljaju o tome, a takozvana realistiena istorija zauzima glediste da najpre treba odluCiti da li je drugi svet ikada raspolagao stvarnim svojstvom sveta ili nije.

Zemaljski eovek je posle svega sklon da kaze da je na drugom svetu ne­ pouzdana i najelementarnija stvarnost, odnosno o njoj ne vredi ni govoriti. to je sasvim pogresno. Ovde nije rec ni o elementu, ni o stvarnosti, niti o neizvesnosti. Stvari mi neki naCin postoje, ali jedino, moglo bi se reci: u prenesenom znacenju, drugaCije receno: u smislu prenetom na drugi svet. A sta je taj smisao, to je u najveeoj meri ostalo maglovito i gubi se i rasipa, sto se rastace u beskrajnoj nekontrolisanosti.

Kratka primedba

Sve ovo je tek nešto sto je važno za čveka s ovoga sveta. Dospevsi na drugi svet, naime, eovek sve uspomene -i.ostalo_ sto eovek strogo ne pip?vda

- mora odloziti i mora zaboraviti. Na onoJ stram o tome mko ne govon, msta

se ne pojavljuje. Nema. To je ono, na drugom svtu ni?de nma velikih_ljudi. Ni slikara ni drfavnika, ni asketa, ni filozofa, m pesmka, m svetaea, m pro­ roka, u slici sveta eoveka drugog sveta sasvim i sameno nema velikih ljudi. Gde su? Ne zna se. Mazda su se skupili na jednom mestu? Malo verovatno. Borave na posebnom delu drugog sveta? Ne. Mazda imaju sopse.ni drgi svet? Potpuno iskljuceno. Sigurno je da u onom drugom svetu koJIJe - bdo kako da stoje stvari -ipak samo drugi svet, u tom drugom svetu uopste nema velikih ljudi. Naravno, ovo objafojenje ne znaCi nista za .?n koj}.se nalze tamo, jer kad pristignu, moraju da zaborave. Za one ko11 ovde z1ve mozda nesto objafojava.