MAGIJA U re č niku srpskog književnog i narodnog jezika piše da je magija “natprirodna, tajanstvenamo ć , č arolija, č udotvorstvo, veština vra č anja, bajanja”.Magija je bitan pojam u vlaškom životu i obi č ajima te joj stoga posve ć ujem posebnu pažnju. Sve ono u šta Vlasi veruju ima, na neki na č in, magijski karakter.Bajanje je sastavni deo č aranja. Kao što se č ini ne mogu izvesti bez bajanja, tako isto se ni bajanje ne izvodi bez č ini ( č aranja).Bajati zna č i govoriti, ć askati, fabulari, u cilju č aranja. Ilatinska re č fascinare (o č arati, ure ć i) sli č na je, po svom zna č aju, toj našoj re č i. Isti smisaoimaju i latinske re č i incantatio ( č ari, magije); cantus magici (bajanje č arobnjaka), carmen( č arobne izreke). Re č bajanje potekla je od korena bha, što sna č i govoriti, fabulari, u cilju č aranja. Od korena bha razvile su se kasnije i re č i: bajka, bajukati, baju – baju (što zna č iuspavljivanje deteta u kolevci pod pesmom). Obajati – zna č i oma đ ijati nešto, tj. datine č emu neku višu životodavnu cilu ili mo ć . Otuda bajanje prelazi u č aranje, jer putem bajanja č arobnica “baca č ini”, č ara, tj. č ini ono što drugi bez njenih mo ć i nije u stanju.Bajanja se mogu razvrstati na ona koja se sprovode radi zdravlja, uspeha, ljubavi, skidanja č ini i uroka. Gatati zna č i domišljati se kod ne č eg nepoznatog, o tome što može biti. Re č gatanje poti č e od sankritske (staroindiske) re č i “gad” (gadami), što zna č i govoriti.