ČETVRTI DEO

U ezoterijskim spisima Starog i Novog zaveta korišćene su i druge reči za Istinu. Voda nije jedini pojam koji se koristi da predstavi nivo Istine koji proučavamo. Kamen i vino su na drevnom jeziku takođe oslikavali ovaj oblik Istine, ali sa različitim nivoima značenja.

Kamen predstavlja spoljnu i doslovnu formu ezoterijske Istine. Tu Istinu  on predstavlja na jedan  krut  način. Naime, Zapovesti su bile zapisivane na tablieama od kamena. Treba razumeti da se Istina o  "višoj" evoluciji mora zasnivati na čvrstom temelju, zbog onih koji nisu u stanju da vide bilo kakvo dublje značenje.

Uzmimo ukratko neobičnu priču o Vavilonskoj kuli, zapisanoj u Postanju. Centralna ideja u toj priči odnosi se na čoveka koji običnim razumevanjem pokušava da dosegne viši nivo razvoja. To je značenje kule koju je sazidao čovek. Iz onog što je do sada rečeno može se razumeti da ako čovek kao jedinka ili  čovečanstvo kao celina želi da dosegne viši nivo, mora da spozna i sledi učenje koje se na to odnosi. Čovek ne može da doprinese sopstvenom rastu "razmatrajući materiju", to jest, ne može ga analiziranje sopstvenih ideja, sopstvenih misli, dovesti do novog nivoa evolucije. Mora se pokoriti učenju. Njegovi napori treba da budu utemeljeni na Istini koja se proučava. To posebno znanje ili ezoterijska Istina, na svom najnižem mogućeg nivou razumevanja, zove se kamen. Videćemo od čega je Vavilonska kula sazidana, u odnosu na ovo neophodno znanje koje se zove Istina. Materijal za gradnju nije bio kamen i  naglašeno je da nije bio. On  nije došao sa viseg nivoa čoveka, to jest od onih koji su postali Novi Čovek.

Priča o Vavilonskoj kuli je neobična i ima malo značenja ako je shvatamo doslovno. Počinje kazivanjem da su nekada davno, posle Nojevog kovčega, svi Ijudi govorili isti jezik. ,,A beše na ceioj zemlji jedan jezik i jednake reči". (Postanje 11: 1) Dalje se kaže da su doputovali ,,sa istoka" (tj. udaljili su se od Istine) i došli do ravnice, pa počeli da razmišljaju o izgradnji kule da bi dosegnuli nebesa. Priča se ovako dalje nastavlja: "/ behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreča. Posle rekoše: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime...". (Postanje 11: 3,4) Uočljivo je da su oni doputovali sa istoka i da su raspolagali ručno izrađenom opekom, a ne kamenom, Istok predstavlja, na starom jeziku parabola, izvor ezoterijske Istine. Došli su do ravnice; to je silazak sa višeg nivoa; i počeli da razmišljaju kako mogu sami učiniti nešto, nezavisno od poimanja Istine koju su stekli "na istoku". Tako su počeli da zidaju kulu; mislili su da mogu, ignorišući te ideje i misli, da dosegnu viši nivo, u Jevanđeljima nazvan "nebesa". "Nebesa" označavaju viši nivo čoveka, dok se "zemlja" odnosi na nivo običnog, prirodnog čoveka. Počeli su da zidaju za sebe i, kako je naglašeno, ne samo da su koristili opeku umesto kamena, nego i smolu zemljanu (blato) umesto maltera.

"Viši" nivo se ne može razumeti "nižim". Čoveka, koji je na "višern", ne može da razume čovek na "nižem" nivou. Ovakav kakav jeste, čovek ne može da dosegne "viši" nivo bez sticanja znanja (zvanog Istina), koje ga do njega može dovesti. U tom smislu, Kula je bila propast. Čudno je na koji način ovaj drevni jezik postavlja stvari; zbog toga izgleda kao da je Bog iz Ijubornore rasejao Ijude po celoj zemlji. Čovek mora da gleda dublje kako bi razumeo ovaj jezik. On je zgrešio, a ne Bog. Pokušao je da se uzdigne svojim sopstvenim znanjem, ovde nazvanim "opeka" i "smola zemljana" i - zbog toga bio srušen.

,,A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči. A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliše se onde. Pa rekoše medu sobom: hajde da pravimo ploče i da ih u  vatri pečemo.  I behu im  opeke  mesto kamena i smola zemljana mesto kreča. Posle rekoše: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. A Gospod side da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovečiji. I reče Gospod: gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da sidemo, i da im pometemo jezik

16

da ne razumeju jedan drugoga što govore. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji." (Postanje 11: 1-9)

Međutim, vrlo je teško razumeti drevni jezik ako ga shvatamo bukvalno. Možemo razumeti da, ako inženjer ne konstruiše dobro neki deo za mašinu ili ga načini od pogrešnog materijala, ta mašina neće biti dobra. On u tom slučaju može da kaže: "To je Božija kazna". To nije "Božija" kazna: to je pogrešan "zahtev" i samim tim ni odziv neće biti u skladu sa očekivanjem. Odziv će biti u skladu sa kvalitetom njegovog zahteva. I to je taj "Bog" ili ako hoćete "Univerzum", kojim se nauka bavi. Pogrešan zahtev vodi ka pogrešnom odzivu. U stvari, to i nije u suštini pogrešan odziv nego baš pravi odziv na dati zahtev. Parabola o Vavilonskoj kuli je slika toga. Čovek je napravio kulu od opeke i blata, umesto od kamena i maltera. A "Bog" je jednostavno rekao, to jest odziv na zahtev je glasio: "ovo ne može biti".

Pogledajmo sada druge primere o kamenu,  kao izrazu koji u drevnom jeziku označava Istinu o razvoju u pravcu "višeg". Da bi dostigao više stanje sebe, čovek mora da traži na pravi način, a da bi to bilo tako, mora znati zbog čega traži. Hrist kaže: "Traži i daće ti se". Ali sve dok ne saznamo nešto o kamenu ili vodi iz ezoterijskog učenja, ne možemo znati zbog čega tražimo. Hrist ne govori o traženju stvari iz života, nego o traženju  pomoći za  unutrašnji  razvoj i  razumevanje.  Molitva

,,Oče naš" sadrži neke od zahteva. Ti zahtevi su u vezi sa ispravnim traženjem. Ali to ćemo proučiti kasnije. Sada ćemo razmotriti neobičan događaj u vezi sa Hristovim preimenovanjem Simona. Simon znači "koji čuje", ali je Hrist preimenovao Simona u Petar, što na grčkom znači kamen. Naravno, sam Hrist predstavlja istinu o kojoj govorimo. Sebe naziva "Istinom". On je govorio o visokom nivou evolucije moguće za svakog pojedinačnog čoveka. Objašnjavao je načine za njeno postizanje. Govorio je o ponovnom rođenju. Preimenovanje Simona u Petar, odnosilo se na bukvalni aspekt njegovog učenja. Hrist reče Simonu: "A i ja tebi kažem da si

17

Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati. I daću ti ključeve Carstva nebeskog..." (Mat. 16: 18-19) Simonu Petru su dati "ključevi Carstva nebeskog". U psihološkom smislu, "nebesko" označava viši nivo razvoja, suštinski moguć za čoveka. Međutim, Hrist je samo Petru, kao kamenu, dao ključeve. Zapisane na kamenu, zapovesti su takođe ključevi. Ali, ako se shvate doslovno, one (zapovesti) nisu dovoljne. One su vidljive u psihološkom značenju. Zapovesti sadrže ogromno unutrašnje značenje. Ezoterijska Istina u formi kamena nije dovoljno fleksibilna da bi vodila u bilo kakav realan unutrašnji razvoj. Ona mora da se razume, a ne samo da se slepo prati. U Postanju je rečeno da je Jakov otkotrljao kamen sa izvora. Kamen na ulazu u izvor u drevnom jeziku znači da bukvalna Istina koči njeno psihološko razumevanje. Kamen je sklonjen i stado napojeno, zato što je voda psihološko značenje bukvalne ezoterijske Istine nazvane kamen. Na ovaj način može se razumeti i sledeći pasus:

"Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu. I obazirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studenca i pojahu stada". (Postanje 29:1-3)

Kada kamen blokira izvor, to znači da su Ijudi shvatili ezoterijsku Istinu bukvalno, u smislu značenja samih reči. Ljudi vole rituale. Oni "ne ubijaju" bukvalno, ali ne vide ni razlog da to ne čine u svojim sreima.

Sam Hrist, koji je predstavljao ezoterijsku Istinu ili "Put" ili "Reč", nazvan je "kamen koji odbaciše zidari". Psalmopisac kaže: "Kamen koji odbaciše zidari, posta glava od ugla". (Psal. 118: 22) Ovo je neobična izjava. K6 su zidari? Graditelji čega? Ovog sveta? Naravno, Hristovo učenje je došlo u svet građen od nasilja, u svet u kome svako veruje da nasilje vodi nečem boljem. Ali kada se Hrist naziva kamenom, to znači da je njegova osnova takva. Njegovo celokupno učenje trebalo je da transformiše kamen u vodu i konačno vodu u vino. Jevreji su

18

razumeli sve bukvalno, kao kamen. Hrist je transformisao bukvalno značenje u psihološko. Ovo je prikazano jednim od

„čuda", koja su stvamo psihološka, to jest predstavljeno je transformisanje bukvalnog značenja u psihološko. Čovek koji je ograničen bukvalnim shvatanjem značenja "više" Istine, može sebe uništiti. Ovo možda objašnjava zašto neki religiozni Ijudi izgledaju kao da ih je kontakt sa religijom uništio i učinio gorim nego što inače život može da učini Ijudima. To je prikazano u priči u petom poglavlju Jevanđelja po Marku, u priči o čoveku sa nečistim duhom, koji je izlazio iz grobova, i o kome se govori da je sebe "kamenovao". Kamenje - to jest uzimanje "više" Istine na bukvalan način - odseca ga, čini ga nečistim. A pošto je Isus predstavljao "više" razumevanje bukvalne Istine, čovek je zavapio: "„Šta hoćeš od mene, Isuse?" Isus reče: "Iziđi, duhu nečisti, iz čovjeka". Čovek predstavlja svoje sopstveno razumevanje i ono znači - realan čovek. Ali ovo je samo blagi bljesak značenja ove parabole - čuda. To značenje se odnosi na određeno stanje čoveka s obzirom na „više" učenje. Poenta je da je čovek sebe "kamenovao", to jest uzimao je "višu" Istinu bukvalno i bio zbog toga nečist. I njegova nečistoća je morala da pređe na svinje . Međutim, verovatno ćemo tek kasnije biti u stanju da razumemo nešto više u vezi sa ovim.

Isus    uvek    predstavlja ne-bukvalno  ili   ne-ritualno razumevanje                    „više"    Istine.   Jevreji  u                    Jevanđeljima         ne predstavljaju  stvarne,   bukvalne  Ijude,   nego  određeni   nivo doslovnog razumevanja onoga što pripada "višoj" Istini. Jevrej je  svako  ko  ne  može  da  pređe  sa  čulnog  na  psihološko shvatanje značenja. Za Jevreje se kaže da "kamenuju Hrista". Kad je Hrist rekao: "Ja i Otac smo jedno", rečeno je - "Jevreji su uzeli  kamenje  opet  da  ga  kamenuju",  zato  što  su  njihovi bukvalni umovi njegove reči shvatili kao huljenje.  Unutrašnje značenje je da Ijudi na nivou bukvalnog, a samim tim i ritualnog, spoljnog razumevanja, kamenuju svojim shvatanjem Ijude koji

[„ ... i izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje". (Marko 5: 13)] Prim. prev.

 

su na nivou iznad njihovog. Čovek koji sada razume sasvim drugačije, može biti kamenovan onim što je jednom razumeo na bukvalan način. I on može uvek kamenovati drugog kroz svoje aktuelne, bukvalne reči, bez obzira na ono što stvarno misli. Zakonitost legalnih sudova jeste i mora da se bazira na kamenovanju, to jest na onom što se zapravo kaže rečima, a ne na onom što se zaista misli.

PETI DEO

Zaustavimo se na trenutak kod reči vino, koje metaforički oslikava Istinu. Proučavaćemo kasnije značenje ezoterijske Istine kada ono dostigne fazu vina u čovekovom razumevanju. Za sada moramo razumeti da je kamen doslovno značenje ezoterijske Istine, voda se odnosi na drugačiji način razumevanja iste  te Istine, a vino ima njenu najvišu  formu razumevanja. U čudu zapisanom u drugom poglavlju Jevanđelja po Jovanu, Hrist je pretvorio vodu u vino. Po ovom prikazu on je tražio da sluge napune kamene sudove vodom i onda je pretvorio vodu u vino. To jest, predstavljena su tri stepena čovekovog odnosa prema Istini, a ovo znači, naravno, tri stepena razumevanja ezoterijske Istine.