VIČI U SVOJOJ NEMOĆI

 

 

Aždaja je uvlačila medveda u svoje užasno ždrelo.

Naišao je jedan hrabar čovek i spasao medveda.

Postoje takvi pomagači u svetu, koji hitaju da izbave

svakog ko zapomaže. Poput same Milosti,

oni jure prema onome ko vrišti.

I ne mogu da budu potkupljeni.

Kada bi zapitali nekog od njih: »Zbog čega si stigao

tako brzo?«, on ili ona bi rekli: »Zato što sam začuo

tvoju bespomoćnost.«

                                              Tamo gde je nizija,

tamo se voda sliva. Sve što lek traži je nevolja

koju će otkloniti.

                        I nemoj da moliš za samo jedno milosrđe.

Neka te preplave. Neka se nebo pod tvojim nogama otvori.

Izvadi vatu iz ušiju, vatu uteha,

i slušaj muziku sfera.

Skloni kosu sa očiju.

Izduvaj sluz iz nosa,

a i iz mozga.

Neka vetar zaćarlija kroz njih.

Ne daj da se u tebi zadrži išta od te ljute vrućice.

Uzmi lek protiv impotencije,

da bi tvoja muževnost mogla da sevne i navali,

i da stotinu novih bića nastane od tvog dolaska.

Raskini lance sa gležnja svoje duše,

i pusti je da trči po stazi

pred gomilom. Olabavi čvor lakomosti

koji ti steže vrat. Prihvati svoju novu sreću.

Predaj svoju nemoć

onome koji pomaže.

Glasno zapomaganje i plakanje su moćna sredstva.

Sve što majka koja doji čini

jeste čekanje da čuje svoje čedo.

Tek što ono zakmeči,

ona je već tu.

Bog je stvorio dete, to jest tvoju potrebu,

da bi moglo da se oglasi, kako bi mleko moglo da poteče.

Viči! Ne budi tup i nem

od bola. Nariči! I dopusti da mleko

ljubavi u tebe poteče.

Pljusak i vetar

su načini na koje oblak

brine o nama.

Budi strpljiv.

Odazovi se na svaki poziv

koji pobuđuje tvoj duh.

Ne osvrći se na one koji te plaše

i žaloste, koji te ponovo srozavaju

ka bolesti i smrti.