DEO III

Upoznavanje sa rekonektivnom energijom

Vi i Rekonektivno lecenje

Utemeljen u BiCu, preduzmi korake.

- Bhagavad Gita

Reč-dve pre  no  što počnemo

Uovom delu knjige nalaze se instrukcije. On nije tako osobito bitan kao slični delovi u dragim knjigama, jer, kada je posredi Reko- nektivno lečenje, ako „nastojimo" da ga radimo, time zapravo ometamo proces. Zbunjeni? Ne sekirajte se. Od trenutka kad ste počeli da čitate ovu knjigu (tačnije, od trenutka kad ste odlučili da je pročitate), na­ lazite se ,,u procesu"... u procesu „postajanja". Vaš evolutivni proces re­ strukturiranja i postajanja dosad je već toliko odmakao da natrag ne može­ te sve i kad biste hteli. Najviše što možete da postignete u tom smislu jeste da pokušate da na neko vreme ignorišete ovaj razvoj, ali ubrzo ćete usta­ noviti da vam to ignorisanje vremenom postaje sve teže, sve dok najzad ne postane sasvim nemoguće.

Zaintrigirani? Ja takođe. Zato sam i počeo da držim seminare i preda­ vanja na temu Rekonektivnog lečenja. Kad je glas o izlečenjima počeo da se širi, kod mene je dolazilo sve više pojedinaca i obrazovnih institucija i pitalo da li sam rad da predajem. Svima sam davao isti odgovor: „Ne mo­ žete da podučavate isceljivanje." Ali, naravno, moja shvatanja u vezi s tim se promenilo.

Shvatio sam, naime, da se kanalisana rečenica To što radiš donosi svetlost i informacije na planetu odnosi na mnogo više od ideje o jednom je­ dinom čoveku - meni - koji satima stoji u sobi i leči jednu po jedinu osobu. Činilo se, nekako, da u interakciji sa ljudima „aktiviram" kod njih novi ni­ vo receptivnosti, osmišljen tako da izdržava nov nivo frekvencija - ovu„svetlost i informacije" - kojim smo sada obdareni. Sinula mi je ideja da se iz grupe pojedinaca sa kojima sam dolazio u dodir stvara čitava jedna nova generacija iscelitelja.

U to vreme, nisam imao pojma koliko će ljudi na kraju biti zahvaćeno time - niti pravu predstavu o razmerama koje će to konačno da zahvati. Znao sam samo da narasta nešto vitalno i snažno, a to je postajalo sve više i više evidentno sa svakom osobom sa kojom sam stupao u interakciju. Stoga sam, dok sam radio sa tim energijama, počeo da poklanjam više pa­ žnje onome što se događalo u meni i oko mene.

Ustanovio sam da je ono što sam sve vreme govorio sasvim tačno: Ne možete da podučavate isceljivanje.

Ali nešto sam ipak mogao: da donesem tu novu svetlost i informacije na planetu - i omogućim ljudima da dalje uče sami.

Pomoćni   točkovi

Pre no što krenem dalje, dozvolite da vam savršeno jasno dam do zna­ nja da postoji jedna stvar koju od mene nećete naučiti: „tehnika". Rekonek- tivno lečenje nije Isceliteljski dodir, Lekoviti dodir ili Dodir koji donosi zdravlje. Nije reiki, dorei ili din-šin. Nije ni či-gong, ma-džong ili Pe-king. Nije nijedna tehnika na koju ste ikad naišli. Rekonektivno lečenje uopšte ni­ je tehnika. Ono prevazilazi tehniku.

Nadam se da sad već razumete da su tehnike, u suštini, rituali name- njeni tome da vas dovedu u određeno stanje. Nažalost, kao što su mnogi od vas iskusili na sopstvenoj koži, proces ovladavanja tehnikom može da vas spreči da dostignete upravo ono stanje koje je cilj! To je kao da imate pomoćne točkove na biciklu; njihova namena je da vam pomognu da nau­ čite da vozite, a ipak, sve dok ih ne uklonite, ne možete normalno da vozi­ te - niti  da u potpunosti  iskusite doživljaj vožnje.

 Duhovito poigravanje kineskim i japanskim nazivima; prva četiri naziva odnose se na razne tehnike masaže,  akupresure,  vežbi  disanja i koordinacije pokreta.  Poslednja  dva su. naravno, tradicionalne kineske doniine i glavni grad Kine (piini. prcv.)

Rekonektivno lečenje odvodi vas dalje od tehnike, u stanje postoja­ nja: vi ste ova isceljujuća energija, a ona je vi. Ne možete a da se ne uskla­ dite sa njom. Ona izbija iz vas od trenutka kad usredsredite pažnju na nju-

;i ponekad ćete ustanoviti da je vaša pažnja usmerena ka njoj zato što ona izbija iz vas. Tako počinjete da radite sa rekonektivnom energijom - uoča­ vajući je, dozvoljavajući svojoj pažnji da se usmeri prema njoj.

Možda vam ovo zvuči kao pojednostavljivanje, stoga dozvolite da po­ stavim pitanje koje možda već imate na umu - i odmah odgovorim na nje­ ga: „Kako da naučim da 'uočavam' neku vrstu izuzetne energije iz knji- ge?" Odgovoriću dvema najvažnijim rečima koje kao iscelitelj treba da uključite u svoj rečnik, a koje sam u ovoj knjizi već mnogo puta upotrebio: Ne znam.

Ne znam ni kako se „pokreće" tok energije kod ljudi kad sam u kon­ taktu sa njima oči u oči. Ne znam kako se, dok hodam kroz gomilu, aktivi­ raju ljudi u najudaljenijem delu hotelske balske dvorane. Ne znam kako to, kad se obraćam većim skupovima i mogu da prođem samo kroz redove najbliže bini, ljudi na balkonima i mezaninima počinju da osećaju senza­ cije koje ukazuju na prisustvo ovih energija.

A šta je sa telefonima? Poziv da se pojavim u mnogim TV emisijama dobio sam upravo zahvaljujući onome što je producent osećao dok smo razgovarali telefonom. Ove frekvencije se, kako izgleda, prenose i putem kaseta, kompakt diskova i televizije. Videćete. Ljudi će početi da doži­ vljavaju aktivaciju i onda kad stupe u interakciju s vama.

Najčudnije od svega, međutim, jeste to što se aktivacija prenosi i pu- tem pisane reči - putem intemeta, časopisa, novina i knjiga. Ne govorim ovde o nekoj vrsti intelektualnog transfera, u kojem opisujem šta da oče­ kujete, pa vi mislite o tome i naposletku se i desi. Govorim o stvarnom prenosu, energiji koja prelazi na vas dok čitate ovu knjigu. Kako je to mo­ guće? Ne znam. U svakom slučaju, ne navlačim dugačku belu halju sa zlatnim opasačem i ne šetam kroz gomile knjiga u izdavačevom skladištu mašući čarobnim štapićem i vičući: „Leči!", „Stvori energetski napon!",

„Leči!", „Stvori energetski napon!"

Jedno od prihvatljivih objašnjenja glasi da aktivacija jeste energija ko­ja se prenosi i saopštava mojim izborom reči - ne obavezno mojim sve- snim izborom reči - možda u vezi sa prvobitnom namerom sa kojom sam uopšte i počeo da pišem knjigu. Ovo je svakako tačno kada je reč o au- dio-kasetama. Ustanovio sam da, u mnogim slučajevima - recimo, kod Dipaka Čopre, Lija Kerola i Kerolin Mis, da imenujem samo troje - dar saopštavanja informacija umnogome zavisi od zvučnosti pojedinih glaso-va. Toliko toga se saopštava, na toliko nivoa, kroz nijanse i talase tih gla- sova, da preslušavam te trake iako sam već pročitao knjige.

Naravno, postoje i oni autori čiji su glasovi uzbudljivi otprilike koliko i bensedin i čije bi audio-kasete trebalo prodavati uz upozorenje da ih ne puštate dok vozite kola ili rukujete teškim mašinama - a nešto se ipak pre- nese. Prema tome, možda je aktivacija nešto što se prenosi kroz glas.U slučaju knjiga, možda se prenosi kroz vizuelne slike koje dobija čitalac. Na ovaj ili onaj način, moguće je da je komunikacija kodirana. Upamtite, ljudska čula nisu različita jedna od drugih. Sva iskorišćavaju istu energiju, ali na različitim tačkama skale. Na primer, i svetlost i zvuk su vibracije (barem u nekom smislu) - ali na vrlo različitim frekvencijama.

S druge strane, možda aktivacija nema nikakve veze sa bilo kojim od naših poznatih čula i njen prenos ne zahteva nijedan od naših postojećih medija. Koliko mi znamo, ova komunikacija se možda odvija na granica- ma vremena i prostora, dok mi sedimo ovde u svojoj iluziji, rešeni da ot- krijemo mehanizam da bismo ga objasnili. Blagodareći sopstvenom slepi- lu, možemo da završimo zarobljeni u tom točku, trčeći bez kraja i konca, kao beli miševi.

Koji god mehanizam ležao iza nje, sposobnost aktiviranja receptivno- sti za ove energije kod ljudi sa kojima nisam nikad došao u direktan dodir, nije ni prvo ni poslednje o čemu ćemo pričati a što nisam kadar da obja- snim. Svejedno, to je najfascinantniji oblik prenosa i neprestano nastavlja da se pojavljuje.

Zakoračite sami

Ovaj odeljak knjige saopštava mnogo više nego o pukom prepoznava­ nju, pojačavanju i korišćenju rekonektivne energije. Govori o onoj vrsti praktičnih pitanja koja mi potencijalni iscelitelji uobičajeno postavljaju na seminarima. Ali pre no što zađemo u bilo koju od tih oblasti, dozvolite da ponovo istaknem nešto što sam već više puta rekao: Ja vam nisam po­ treban. Nisam vam potreban za ovo, nisam vam potreban za ono, nisam vam potreban za nešto treće. Zašto onda da trošite vreme i novac da biste otišli dalje, slušajući traku ili možda prisustvujući seminaru?

Postoji nekoliko razloga, ali hajde da počnemo od onog glavnog. Šta mislite, zašto ima tako mnogo onih koji za život zarađuju kao učite­ lji, instruktori i treneri? Zato što nam je, po pravilu, od koristi kad nas podučavaju da radimo nešto novo ili nepoznato. Uputstva dobijena od nekog iskusnijeg mogu, barem teoretski, da pomognu novajlijama da brže napreduju.

Međutim, ponavljam: nisam vam potreban da sve vreme budem pored vas i ne trebaju vam specifična uputstva - kao što su crteži koji vam kazu- ju kako tačno da držite ruke, kako da se krećete, šta ne smete da radite ili mislite i tome slično. Te stvari su prosto samo pomoćni točkovi.

Kao što se mnogi od nas sećaju iz detinjstva, ako učite da vozite bicikl bez pomoćnih točkova, možete ozbiljno da se povredite i mnogo teže ćete da ovladate tom veštinom nego ako učite s njima. Stalan bol i neuspesi ret­ ko pomažu sticanju samopouzdanja - štaviše, često upravo dovode do su- protnog ishoda: do predaje. I premda svi znamo da je, u nekim slučajevi- ma, predaja vrlo opravdana odluka, nemojte da sada ulazimo u seman- tičke rasprave. Ovde je reč o odustajanju.

Kada je posredi isceljivanje ljudi, kao pomoćni točkovi koriste se najra- zličitije „stvari" - fizičke i simboličke: kristali, statuice, amblemi, molitve i tako dalje. Dobro, sad, šta nije u redu s korišćenjem talismana ako nam po- mažu da se osećamo moćnim? To što ta moć nije prava, lažna je. Ona se na­ paja spolja — što je čini veštačkom, iluzornom i neautentičnom. Rezultat je našeg nesvesnog nastojanja da uložimo svoju sopstvenu, izvornu snagu u spoljne predmete. Takođe, simbolično ulaganje te snage obogaljuje nas isto onoliko koliko bi nas obogaljilo i u slučaju da smo kadri da to zaista izvede­ mo. Hvala nebesima što možemo da založimo samo iluziju.

Zamislite sledeći scenario: Otišli ste na jednodnevni put izvan grada. Upoznali ste, recimo, neku ženu i u razgovoru saznajete da kod kuće ima malo dete kome bi veoma koristila seansa lečenja. Šta ćete joj reći? „Maj­ ku mu, stvarno bih voleo da mu pomognem, ali ostavio sam svoju portabl piramidu u Toledu!" Za ime Boga, osvestite se.

Međutim, kako da znate kad je pravo vreme da odbacite pomoćne točkove, sigurnosne mreže, štake? U stvari, vreme je već odavno pravo. Možda ga prosto dosad niste primetili.