VEZE IZMEĐU JA I NESVESNOG

 Jung,  Odabrana dela,  II

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Ova knjiga je prvobitno proistekla iz predavanja koje sam objavio pod naslovom La Structure de V Inconscient1 u  Archives  de  Psvchologie  decembra 1916 (Bd. XVI, S. 152). Isto tako je publikovana pod naslovom The concept oj the Unconscious u mojim Collected Papers on Analytical Psvchologie.2 Pomi- njem ovu činjenicu zato što time  želim  da  objasnim da ovaj spis nije jednokratna pojava, već izraz dugo­ godišnjeg nastojanja da se obuhvati i — bar u glav­ nim crtama — iznese svojstveni karakter i tok »dra­ me interieur«, proces preobražaja nesvesne duše. Ova ideja samostalnosti nesvesnog, koja moje shvatanje tako principijelno razlikuje od onog Frojdovog, leb- dela mi je pred očima još 1902. godine, kada sam se bavio istorijom psihičkog razvitka jedne mlade som- nambule? U jednom predavanju održanom u Cirihu, Der Inhalt der Psychose (Sadržaj psihoze),4 približio sam se ovoj ideji sa jedne druge strane. Godine 1912. izložio sam neke glavne delove procesa na jednom primeru i istovremeno pokazao istorijske i etničke paralele ovog očigledno univerzalnog psihičkog zbi­ vanja.5        U  gore  pomenutom  eseju,  La  Structure  de

1 Up. Die Struktur des Unbeivussten, u dodatku ove knjige, 2. izd., 1920.

* 2. izd., 1920.

8 Up. Zur Psychologie und Pathologie sogenannter occulter  Phanomene.  Leipzig,  1902.  Ges.  Werke,  Bd.  1.

4   Objavljeno 1908.

5   U:  Wandlungen und  Symbole der  Libido,  1912.  Novo

izdanje:  Symbole  der  Wandlung,  1952,  Ges.  Werke,  Bd.  5.

9-                                                                                                         131

l'lnconscient, prvi put nam pokušao da dadnem rezime celokupnog procesa. Bio je to samo pokušaj  u  čiju sam nedovoljnost bio isuviše ubeden. Ali teškoće ma­ terije bile su velike u tolikoj meri da mi je bilo ne­ moguće da uobrazim da ću biti u stanju bar donekle da njom ovladam preko opisa i izlaganja u jednom jedinom članku. Zbog toga sam se ograničio na »pret­ hodno saopštenje«, sa čvrstom namerom da  se  ove dve teme ponovo prihvatim prvom kasnijom prilikom. Dvanaest godina daljeg iskustva omogućilo mi je 1928. godine opsežnu preradu mojih formulacija od 1916. godine, i rezultat ovih nastojanja bila je ova knjiga. Ovaj put sam pokušao da uglavnom izložim odnos svesti sopstvenog Ja prema nesvesnom proce­ su. Shodno toj nameri obradio sam naročito onaj fe­ nomen koji se može nazvati reaktivnim zbivanjem u svesnoj ličnosti na uticaje nesvesnog. Na taj način pokušavao sam da se indirektno približim nesvesnom procesu. Ova istraživanja svakako da još nisu dove­ dena do zadovoljavajućeg kraja, pošto još nije nađen odgovor na glavno pitanje o prirodi i suštini nesves­ nog procesa. Ovom posebno teškom zadatku nisam se usuđivao da priđem bez najvećeg mogućeg iskustva. Njegovo rešenje zadržano je za buduća vremena:

Neka mi čitalac ove knjige oprosti što ću ga za­ moliti da ovu — ako je čita — posmatra kao moj ozbi­ ljan pokušaj da se misaono obuhvati jedno novo i još neistraženo iskustveno područje. Ne radi se o izmu- drovanom sistemu misli, već o formulaciji kompleks­ nih psihičkih doživljaja, koji još nikada nisu bili pred­ met naučnog načina posmatranja. Kako je duša iracio­ nalna datost i ni u kom slučaju se ne može, prema starom uzoru, poistovetiti sa više ili manje božjim razumom, to se ne smemo čuditi što se u psihološkom iskustvu isuviše često sudaramo sa zbivanjima i do­ življajima koji ne odgovaraju našim razumnim oče­ kivanjima, zbog čega ih odbacuje naša racionalistički nastrojena svest. Ovakav stav je, naravno, nepogodan za psihološko posmatranje, pošto je u velikoj meri nenaučan. Covek ne srne da unapred određuje, priro­ du ako hoće da posmatra njeno neometeno vladanje.

Ovo su 28 godina psihološkog i psihijatrijskog is­ kustva koje bih želeo da sažmem, zbog čega moja. knjiga srne polagati pravo na to da se ozbiljno uzme u razmatranje. Naravno da nisam mogao sve reći u ovom jednom izlaganju. Nastavak poslednjeg poglav­ lja čitalac će naći u knjizi Das Geheimnis der golde- nen Bliite* koju sam izdao zajedno sa mojim pokoj­ nim prijateljem Rihardom Vilhelmom (Richard Wil- helm). Nisam hteo da propustim a da ne ukazem na ovu publikaciju, pošto se istočnjačka filozofija već stolećima bavi unutarpsihičkim zbivanjima i zbog to­ ga je ova publikacija, upravo zbog tako neophodnog uporednog materijala, od  neprocenjive vrednosti  za naše psihološko istraživanje.