VEROVANJE NASUPROT ISKUSTVU

Razumeti razliku izmedu znanja i spoznaje

Prava religija moze biti samo jedna, kao nauka. Vi ni­ ste po prirodi muhamedanac, niti ste hindus, iii hriscanin; to bi bilo besmisleno. Ali to su religije uradile - napravile su ludnicu na zemlji.

Ako postoji jedna nauka, zasto onda ne bi postojala samo jedna nauka o unutrasnjem? Nauka istrazuje objektivni svet, a religija su­ bjektivni. One rade istu stvar, samo u razliCitim pravcima ina razli­ citim nivoima. U nekom naprednijem dobu nece postojati tako nesto kao sto je religija, postojace samo dve vrste nauka: objektivna i subjektivna nauka. Objektivna nauka ce se baviti stvarima, a su­ bjektivna ce se baviti ljudima.

Ja sam protiv religija, ali ne i protiv vere. Ali takva vera je jos uvek u zacetku. Stare religije ce uciniti sve sto je u njihovoj moCi da

je uniste - zato sto ce radanje nauke o svesti oznaciti kraj svih tih tzv. religija koje su iskoriscavale covecanstvo vee hiljadama godina. Sta ce se dogoditi sa njihovim crkvama, sinagogama, hramovima? Sta ce se dogoditi sa njihovim SVeStenicima, papama, imamima, sankarakarijama4 ' rabinima?

Unosan je to posao, i ovi ljudi nece tako lako dozvoliti da se ro­

di nova vera.

Ali, doslo je vreme u istoriji covecanstva kada stare religije sla­ be. Sve veCi broj ljudi samo formalno ukazuje postovanje hriscan­ stvu, judaizmu, hinduizmu, muhamedanstvu, ali u sustini, bilo ko sa imalo inteligencije nije vise zainteresovan za to dubre. Oni mogu da idu u sinagogu, crkvu, ili u dzamiju iz nekih drugih razloga, ali oni nemaju veze sa religijom; u pitanju su drustveni razlozi. Isplati se biti viden u sinagogi; to se postuje, a pri tom ne skodi. To je kao kada postanete clan Rotari iii Lajons kluba. Ove religije su stari klu­ bovi koji koriste religijski zargon, ali ako zagrebete ispod povrsine, otkricete prevaru, a ne sustinu.

Ja sam za religiju, ali ona nece biti ista kao vee poznate religije.

Ova religija ce se pobuniti protiv svih tih starih religija. Ona nece prenositi njihova dela dalje; ona ce ih prekinuti i zapocece novi po­ sao    zapocece istinsku transformaciju ljudskih bica.

Najznacajnija greska svih religija je to sto nijedna nije hila do­

voljno hrabra da prihvati Cinjenicu da postoje stvari koje mine zna­ mo. Sve one se pretvaraju kao da znaju sve, pretvaraju se da su sveznajuce. Zasto se ovo dogodilo? Zato sto ako priznate da nesto ne znate, sumnja se javlja u umovima vasih sledbenika. Ako ne zna­ te jednu stvar, ko zna? Mozda ne znate nista o nekim drugim stvari­ ma, takode. Ko moze biti siguran u to? Da bi spreCile takav naCin razmisljanja, sve religije se pretvaraju da su sveznajuce.

Ono najlepse kod nauke je sto se ne pretvara da je sveznajuca.

Nauka prihvata svoja ljudska ogranicenja. Ona zna koliko zna, i zna da ima jos dosta toga da nauCi. A veliki naucnici znaju i ne5to dubokoumnije. Naucnici znaju granice poznatog; oni ce ubrzo spo­ znati ono sto se da spoznati; na putu su da to urade. Ali veliki na-

4    Shankaracharya- staresina rnanastira u okviru Advaita tmdicije, koja je cleo Vedantc

ucnici, ]judi poput Alberta Ajnstajna, bice svesni trece kategorije, nepoznatog koje nikada nece moCi da se spozna; nista se ne moze uraditi povodom toga, jer najveca tajna ne moze se svesti na znanje.

Mi smo deo postojanja - kako mozemo znati njegovu najvecu

tajnu? Kasno smo dosli; nije bilo svedoka na pocetku. A nema naCina da se potpuno odvojimo od postojanja i postanemo samo posmatraCi. Mi zivimo, disemo, mi postojimo zajedno sa postojanjem; ne mozemo se odvojiti od njega. Onog trenutka kada se odvojimo, umiremo. A ako se ne odvojimo, i postanemo samo posmatraCi koji nisu umesani, ne mozemo ni saznati najvecu tajnu; to je nemoguce. Uvek ce ostati nesto nepoznato. Da, to ne5to se moze osetiti, ali sene moze saznati. Mozda se moze iskusiti na drugi naCin, ali ne kroz ucenje.

Kada se zaljubite- mozete li reCi sta je ljubav? Izgleda kao da je to potpuno nova pojava. Vi to osecate. Ako probate da je saznate, mozda ce vam se izmigoljiti iz ruku. Ne mozete je svesti na znanje. Ona ne moze postati objekt znanja zato sto ona nije misaoni pojam. Ona ima veze sa vasim srcem. Da, vase srce zna, ali to je potpuno druga vrsta znanja; intelekt nije u stanju da razume te otkucaje srca.

Ali u varna postoji nesto vise od tog srca- vase bice, izvor vaseg zivota. Kao sto stvari saznajete umom, a urn je najpovrsniji deo vas, tako neke stvari saznajete srcem, koje seze dublje od uma. Urn ne moze istrazivati srce, isuvise je duboko da hi ga urn razumeo. Ali posle srca, jos dublje, nalazi se vase bice, izvor vaseg zivota. Taj iz­ vor zivota ima svoj naCin saznavanja.

Kada urn ne5to zna, to zovemo znanjem. Kada srce nesto zna, to zovemo ljubav.

A kada bice nesto zna, to zovemo meditacija.

Ali, ovo troje govore razliCitim jezicima, koji su medusobno ne­ prevodivi. A sto dublje ulazite, postaje sve teze da se prevede, zato sto u sam om centru vaseg bica nema niceg drugog osim tisine. Kako sada pretoCiti tisinu u zvuk? Onog trenutka kada pretoCite tisinu u zvuk, unistili ste je. Cak ni muzika ne moze da je prevede. Mozda joj je muzika prisla najblize, ali je i dalje u pitanju zvuk.

Poezija joj ne prilazi toliko blizu kao muzika jer reCi, rna koliko bile lepe, su i dalje reCi. U njima nema zivota, one su mrtve. Kako mozete prvesti zivot uz pomoc neceg sto je mrtvo? Da, mozda se

nekad maze naslutiti nesto izmedu red ova- ali to je izmedu red ova, izmedu reCi, ne u reCima.

Ovo je najznacajnija greska svih religija: sve one obmanjuju co­ vecanstvo, otvoreno se pretvarajuCi da sve znaju.

Ali svaki dan bivaju razotkriveni i ani i njihov nedostatak zna­ nja; zbog toga se ani i bore protiv napretka znanja. Aka Galileo ot­ krije da se Zemlja okreee oko Sunca, papa se naljuti. Papa ne gresi­ on je jedini predstavnik Isusa, i nepogresiv je. Sta reCi o Isusu, jedi­ nom Bozjem sinu, a sta reCi o Bogu? Ali po Bibliji- koja potice iz ra­ ja, koju je Bog napisao - Sunce se okreee oko Zemlje. Sada je Galileo napravio problem. Aka je Galileo u pravu, onda Bog gresi. Jedini Bozji sin gresi. I svi ani koji predstavljaju jedinog Bozjeg sina vee dve hiljade godina, sve one nepogresive pape, u stvari grese. Sa­ rno jedan covek, Galileo, unistava celu predstavu, razotkriva lice­ merje. On mora biti ueutkan. On je bio star, na samrti, ali su ga prisilili, maltene odvukli na sudenje, da bi se izvinio papi. ,Promeni podatak u svojoj knjizi, jer sveta knjiga ne maze da pogresi. Ti si obicno ljudsko biee; ti mazes da pogresis, ali Isus Hrist ne grdi, sam Bog ne gresi, stotine nepogresivih papa ne maze da pogresi ... Ti se suprotstavljas Bogu, njegovom sinu, i njegovim predstavnici­ ma. Jednostavno,  promeni podatak",  zahtevao  je  papa.

Galileo je sigurno bio covek sa velikim smislom za humor - sto je po mom misljenju jedan od najboljih kvaliteta religioznog cove­ ka. Sarno idioti su ozbiljni; ani moraju da budu ozbiljni. Da bi rna­ gao da se smejes, potrebno je  da budd bar malo inteligentan.

Galileo je sigurno bio inteligentan. On je bio jedan od najveCih svetskih naucnika, ali se takode mora uzeti u obzir ida je bio veoma religiozan. On je rekao: ,Naravno da Bog ne gresi, da Isus ne grdi, i da sve nepogresive pape ne grde, ali jadni Galileo uvek maze da pogresi. Nema problema - promenieu to. Ali zapamtite jednu stvar: Zemlja ee se i dalje okretati oko Sunca. Povodom toga ja ne mogu nista da uradim; ana ne slusa moja naredenja. Sto se moje knjige tice, to eu promeniti, ali eu u fusnoti morati da napisem: 'Ze­ mlja ne slusa moja naredenja, i dalje se okreee oko Sunca."'

Sve svetske religije moraju da se pretvaraju da sve znaju. I to da tacna znaju kako je; i da drugaCije ne maze biti.

Daini kazu da je njihov prorok,  njihov  mesija,  sveznajuCi.  On zna sve, i proslost, i sadasnjost, i buduenost, taka  da je  sve sto on kaze apsolutna istina. Buda se salio na racun Mahavire, dainskog mesije. Obojica su ziveli pre dvadesetpet vekova, i hili su savreme­ nici. Mahavira je bio u poznim godinama, ali Buda je  bio mlad i jos je voleo da se sali i smeje. Bio je mlad i zivahan; jos uvek nije stekao postovanje. Jednom kada se vasa  religija  ozvaniCi,  onda imate inte­ res od toga. Budizam je  bio tek u zacetku. Stoga je  Buda mogao da se sali i smeje, cak i na racun Mahavire i njegove svemoCi, njegovog sveznanja i sveprisustva. On kaze: ,Video sam Mahaviru kako stoji ispred kuee i prosi", zato sto je Mahavira ziveo nag i prosio je  hra­ nu. Buda zatim kaze: ,Video sam ga kako stoji ispred prazne kuee. Nikoga nije bilo u toj kuCi, a daini i pored toga kazu da on zna ne samo  sadasnjost,  vee  i  proslost  i  buduenost."

Buda opet kaze: ,Mahavira je hodao ispred mene, i stao je na rep psu. Bilo je rano jutro,  i jos se nije razdanilo. Tek kada je pas odskoCio, lajuCi, Mahavira je shvatio da mu je zgazio na rep. Ova je, dakle, sveznajuCi covek, a ne zna da mu se na putu nalazi pas koji spava, ida ee mu zgaziti rep?"

Ali isto se desilo i sa Budom kada je stekao postovanje. Kada su tri stotine godina nakon njegove smrti sve njegove izreke i izjave sa­ kupljene i objavljene prvi put, sledbenici su naglasili da je ,sve sto je tu  napisano  apsolutno  tacna,  i  da  ee  taka  ostati  zauvek."

Osnovna greska koju su sve religije napravile jeste da nisu bile dovoljno hrabre da prihvate Cinjenicu da je njihova znanje ograni­ ceno. Ni u jednom trenutku nisu rekle:  ,Ne znamo to." Toliko su arogantne da i dalje govore da znaju, i dalje stvaraju izmisljotine o znanJu.

To ee biti  fundamentalana  razlika  izmedu  njih  i prave  religije.

Da, povremeno su se pojavljivali pojedinci koji su ukazivali na vrednosti prave religije, kao na primer Bodidarma. Jedan od naj­ divnijih !judi, otisao je u Kinu pre oko hiljaducetristo godina. Ostao je u Kini devet godina, i okupio je svoje pristalice. Ali on nije pri­ hvatao gluposti tzv. religija. On je zvanicno bio budisticki monah, a Kina se u to vreme vee hila preobratila u budizam. Hiljade budi­ stickih monaha je vee otislo u Kinu pre Bodidarme, i kada su culi da

on dolazi obradovali su se, jer je on bio skoro ravan Budi. Njegova reputacija je stigla do njih pre njega samog. Cak je i vladar Kine, ve­ liki Car Vu, otisao da doceka Bodidarmu na granici Kine i Indije.

Vu je bio odgovoran za preobracanje Kine u budizam, od Kon­ fucija do Gautama Bude. Sve svoje vojne snage i bogatstvo je dao u ruke budistickim monasima, i bio je odlican vladar. Kada se susreo sa Bodidarmom,  rekao je: ,Jedva sam cekao da Vas vidim. Ja sam star, i sreean sam sto ste dosli; cekali smo Vas svih ovih godina. Ze­ leo bih da Vam postavim  nekoliko pitanja."

Prvo sto ga je pitao bilo je: ,Citavo svoje bogatstvo, vojsku, bi­

rokratiju- sve sto imam iskoristio sam da ovu veliku zemlju preo­ bratim u budizam, i sagradio sam na hiljade hramova posvecenih Budi." Sagradio je jedan hram u kome je bilo deset hiljada Budinih statua; cela planina  bila je preradena  da bi se napravo ovaj hram.

,Kakvu cu korist imati od toga na drugom svetu?"

,Toliko toga ste uradili sluzeCi Gautama Budi, dace Vas mozda ion sam docekati kada odete na onaj svet. Dostigli ste vrlinu i vecna uzivanja su pred Varna", govorili su mu budisticki monasi.

Bodidarma mu je rekao: ,Sve sto ste uradili je apsolutno neva­

zoo. Vi cak niste ni zapoceli putovanje, niste napravili  ni prvi ko­ rak. OtiCi cete u sedmi krug pakla    verujte mi na rec."

Car Vu nije mogao da veruje: ,Toliko toga sam uradio, a Vi ka­

zete da cu otiCi u sedmi krug pakla?"

Bodidarma se nasmejao i rekao: ,Sta god da ste uradili, bilo je iz pohlepe, a kada se nesto radi iz pohlepe to nema veze sa religijom. Vi ste se odrekli velikog bogatstva, ali to nije bezuslovno odricanje. Vi se cenjkate; to je poslovna transakcija. Obavljate kupovinu na onom svetu. Prenosite svoje stanje na racunu sa ovog sveta na onaj. Lukavi ste, jer ovaj zivot je tek trenutak sutra mozete umreti a monasi su Vam govorili da je onaj zivot vecan. Sta Vi u stvari radi­ te? Odricete se trenutnih bogatstava da biste zasluzili vecna- to je stvarno dobra pogodba! Koga pokusavate  da zavarate?"

Posto se Bodidarma  ovako obratio Vuu, pred svim monasima,

generalima i manjim vladarima i dvorjanima koji su dosli, Vu se na­ ljutio. Niko sa njim nije ranije ovako pricao. Onda je pitao Bodidar­ mu:  ,Zar tako govori religiozna  osoba?"

Bodidarma je odgovorio: ,Da, jedino tako religiozna osoba i moze da govori; ako govore drugaCije, to je zato sto zele da Vas prevare. Ovi monasi su Vas varali; davali su Vam prazna obecanja. No, Vine znate nista o tome sta  se desiti nakon smrti, kao ni oni, ali se prave da znaju.

Vu ga je upitao: ,Ko si ti da govoris sa takvom sigurnoscu?"

I znate li sta je Bodidarma rekao? Rekao je: ,Ne znam. To je jedna od stvari koje ne znam. ISao sam u sebe, dosao sam do samog centra svog bica i vratio se kao ista neznalica koja sam bio ipre to­ ga. Ne znam." E ovo ja zovem hrabroscu.

Nijedna religija nije bila dovojno hrabra da ka:le: ,Mi znamo ovo­ liko, ali postoji i dosta toga sto ne znamo; mozda cemo saznati u bu­ ducnosti. A iza toga postoji  nesto sto ce zauvek ostati  nepoznanica."

Da su religije bile ovako skromne, ovaj svet bi bio potpuno dru­ gaCiji. Covecanstvo ne bi bilo u takvom haosu; ne bi bilo toliko pat­ nje. Ljudi sirom sveta pate. Sta reCi 0 paklu - kad mi vee zivimo u njemu. Zar moze biti vise patnje u paklu? A vasi tzv. religiozni ljudi su odgovorni za to. Oni se i dalje pretvaraju, igraju istu igru. Cak i nakon toga sto nauka vee tri stotine godina stalno rusi njihove obla­ sti delovanja, negira njihovo tzv. znanje, iznoseCi nove Cinjenice, novu stvarnost, pape i dalje ostaju nepogresive, hinduisticke sanka­ rakarije su isto nepogre5ive.

Prava religija ce biti skromna i imace hrabrosti da prizna da su samo neke stvari poznate, da ima mnogo vise nepoznatih stvari, i dace nesto ostati nepoznanica zauvek. To ,nesto" je u stvari cilj du­ hovne potrage. To ne moze postati objekt vaseg znanja, ali ga mo­ zete iskusiti, popiti, mozete ga okusiti    to je egzistencija.

Naucnik ostaje odvojen od objekta koji proucava. On je uvek odvojen od tog objekta; otuda je znanje moguce, jer onaj koji sa­ znaje nije isto sto i njegovo znanje. Religiozna osoba, pak, ide ka svojoj subjektivnosti, gde su onaj koji zna i ono sto zna jedno isto. Kada su onaj koji zna i ono sto zna jedno, tu nema znanja. Da, to mozete osetiti kroz pies, ali ga ne mozete artikulisati. To se moze videti u vasem naCinu hoda; moze se videti u vasim oCima, nacinu na koji gledate; moze se osetiti u vasem dodiru, naCinu na koji do­ dirujete    ali se ne moze pretoCiti u reCi. Reci su potpuno nemocne

 

kada je rec o religiji. A sve ove tzv. religije imaju samo reCi. Sve je to sranje! l'o je  njihova osnovna greska.

To me dovodi do druge poente, a to je da se sve ave religije pro­ tive sumnji. One se plase sumnje. Samo nemocni intelekt moze se plasiti sumnje; ona je inace izazov, prilika za istrazivanje.

Sve one su iskorenile sumnju i nametnule ideju da cete otiCi pravo u pakao i vecno patiti aka sumnjate   ,,nikada ne sumnjaj". Verovanje je prava stvar, vera, potpuna vera cak ni delimicna vera ne vredi, sa­ mo potpuna. Sta one traze od !judi? Nesto potpuno necovecno. Kako inteligentan covek maze u potpunosti da veruje? Pa cak i aka veruje u potpunosti, to znaCi da negde postoji sumnja; protiv cega se inace bo­ ri? U odnosu na kakvu sumnju on veruje u potpunosti?

Sumnja postoji, i verovanje je ne moze unistiti. Sumnju unistava iskustvo.

One kazu - veruj. Ja kazem - istrazuj. One kazu ne sumnJaJ; Ja kazem - sumnjaj do kraja puta, dok ne saznas, osetis, iskusis. Tada nema potrebe da se potisne sumnja; sama nestane. Onda nema po­ trebe da verujete. Ako ne verujete u sunce, iii u mesec- zasto veruje­ te u Boga? Nema potrebe da verujete u uobicajene Cinjenice jer one su tu. Ruta cveta ujutru; uvece cveta nema. Vi to znate, ne postavlja se pitanje sumnje. Ovo verovanje u ruzin ever je jednostavno verovanje, ne protivi se sumnji. Dane biste pomesali jednostavno i komplikova­ no verovanje, ja koristim drugu rec za njega: poverenje. Vi imate po­ verenja u ruzin ever. On cveta, ispusta svoje mirise i vene. Do veceri ga nema; latice su mu opale i vetar ih je razneo. Ali vi znate dace ruza ponovo procvetati, dace mirisati. Ne morate da verujete; jednostav­ no to znate iz iskustva, zato sto je ruza i juce procvetala pa uvela. Da­ nas ce opet procvetati- a i sutra ce priroda iCi svojim tokom.

Zasto verujemo u Boga? Ni juce nismo imali nikakvo iskustvo sa Bogom, ni danas. Koliko je uopste sigurno da ga biti sutra? Odakle nam garancija za sutra? Juce ga nije bilo, danas ga nije bilo, a sutra predstavlja puko nadanje, nadanje uprkos  nadi.  Ali  tome uce sve ove religije    iskoreni sumnju, i veruj.

Onog trenutka kada prestanete da sumnjate, unistili ste ndto od neprocenjive vrednosti, jer sumnja je ta koja vam pomaze da istrazu­ jete ida nadete. Ako prestanete da sumnjate, sasekli ste istrazivanje u

korenu; tada vise nema istrazivanja. Zbog toga se tek povremeno, na svetu pojavi jedna osoba koja je osetila ono vecno, koja je udisala to vecno, koja je napipaia njegov puis a to se desi veoma retko. Ko je za to odgovoran? Svi oni rabini, pape, sankarakarije iimami oni su odgovorni, jer su sasekli istrazivanje u korenu.

U Japanu gaje cudno drvo. Tamo postoje stahla koja su stara po tri iii cetiri stotine godina, a visoka su jedva trinaest centimetara. Cetiri stotine godina staro drvo! Kada ga pogledate, videcete da je to drvo staro, ali taka malo, jedva trinaest centimetara visoko. Oni to smatraju umetnoscu. Njemu se sece korenje. Zemljana saksija u koju je drvo zasadeno nema dna, pa s vremena na vreme maze lako da mu se skrati korenje. Kada isecete korenje, drvo ne raste. Ono stari, ali ne raste. Postaje sve starije i starije, ali je unisteno. Moglo je da izraste u veliko drvo, jer to je veCinom drvo banjan.

Japan je budisticka zemlja, a Gautama Buda je postao prosve­ tljen ispod drveta banjana. Drvo se zove banjan 5 zato sto je sedeCi ispod njega Buda doziveo prosvetljenje, i njegov naziv potice od re­ Ci bodhi, sto znaci prosvetljen. Pun naziv glasi bodhi drvo, ali se u svakodnevnoj upotrebi naziva banjan. ZnaCi, veCina ovog drveca su banjani. Tako da nijedan Buda sada ne maze da sedi ispod ovako malog drveta. Ko zna koliko je Buda spreceno da to postane samim tim StO je OVO drvece skraceno!

Ali ovo sto rade ljudi u Japanu ukazuje na drugu znacajnu stvar: pokazuje kako religije postupaju sa covekom. Religija vam sasece korene da ne mozete da rastete- mozete samo da starite. A prvi ko­ ren koji iseku je sumnja; tada prestajete da istrazujete.

Kada vam iseku drugi koren, pocnete da se ponasate suprotno svojoj prirodi, odricete je se. OCigledno je da kada ste se odrekl i svoje prirode ne mozete da joj date priliku da uzleti, da se razvija, da ide svojim tokom kao reka. Ne, ne dozvoljavaju vam da budete kao reka, da idete u cikcak. Religije su vas pretvorile u vozove, koji jure prugom, od jedne do druge stanice - koji uglavnom preiaze s koloseka na kolosek i u stvari nigde ne idu a ostaju na pruzi. Te pru­ ge oni zovu disciplina, kontrola  i samokontrola.

5    Banjan se u origina!u zovc Bo tree, sto jc skrareno od bodhi

Religije su nanele neprocenjivo mnogo stete- njihova casa greha je puna, prepuna. Potrebno je samo da se baci u Pacifik, u dubinu od 8 km, toliko duboko da niko vise nikada ne moze da je pronade i po­ novo zapocne isti idiotski proces. Onaj mali broj inteligentnih !judi na svetu bi trebalo da se povrati od svega onoga sto su im religije ura­ dile bez njihovog znanja. Trebalo bi da odbace u potpunosti jevrej­ stvo, hinduizam, hriscanstvo, dainizam, budizam. Trebalo bi da se potpuno proCiste    dovoljno je biti samo ljudsko bice.

Prihvatite sebe. Postujte sebe. Dopustite prirodi da ide svojim tokom. Nemojte nista siliti, nemojte potiskivati. Sumnjajte  jer sumnja nije greh, vee pokazatelj vase inteligencije. Sumnjajte i trazi­ te dok  ne pronadete.

Jedno vam mogu reCi: onaj ko trazi, taj i nade. To je apsolutno tacno; nikada nije bilo drugaCije. Niko se nije vratio praznih ruku iz prave  potrage.

Najveca steta koju su religije nanele covecanstvu je ta sto su ga spreCile da pronade istinsku religiju. Sve one su se pretvarale da su jedina prava religija. Sve svetske religije su uslovljavale ljudski um od detinjstva da veruje da je samo njegova religija   religija u kojoj je rodeo istinska. Hindus veruje da je njegova religija jedina istin­ ska religija, ada su sve ostale lazne. To isto vazi i za Jevrejina, hri­ scanina, budistu, muhamedanca. Svi oni se slazu u jednoj stvari, a to je da nema potrebe da se pronade istinska religija; istinska religi­ ja ti je dostupna- to je ona u kojoj si se rodio.

Ovo je najvece zlo koje su nanele, jer covek bez istinske vere samo vegetira, ne zivi. Ostaje povrsno bice, ne moze da postane dubokou­ man, jedinstven. Ne zna dubinu sopstvenog bica. Sebe upoznajemo kroz druge, kroz ono sto pricaju. Kao sto vidimo svoje lice u ogleda­ lu, tako upoznajemo sebe kroz misljenja drugih Ijudi; ne upoznajemo direktno sami sebe. A !judi do Cijih misljenja zavisimo su u slicnoj po­ ziciji; ni oni ne poznaju sebe.

Religije su stvorile drustvo slepih !judi, i nastavljaju da govore da nam oCi nisu potrebne. Isus je koristio oCi; zasto bi hriscani kori­ stili svoje oCi? Sve sto treba da uradite jeste da verujete u Isusa; on ce vas odvesti u raj, vi samo treba da ga pratite. Nije vam dozvolje­ no da mislite, jer ce vas to samo odvesti na stranputicu. Razmislja-

nje ce vas voditi drugim putevima, ne onim koje su vam oni predvideli, zato sto razmisljati znaCi produbljivati sumnju, produ­ bljivati inteligenciju. A to je opasno za tzv. religije. One zele da vi otupite, postanete umrtvljeni; one zele vas, bez inteligencije. A do­ setljive su kada stvari treba nazvati lepim imenom; to nazivaju ,ve­ rom". To nije nista drugo do samoubistvo vase inteligencije.

Prava religija nece od vas zahtevati da verujete; prava religija ce zahtevati da iskusite. Nece od vas traziti da se odreknete sumnje, vee ce vam pomoCi da je produbite kako biste mogli da istrazujete do sa­ mog kraja. Prava religija ce vam pomoCi da nadete svoju istinu.

I zapamtite, moja istina nikada ne moze biti vasa istina, zato sto ona ni na koji naCin ne moze da se prenese sa jedne osobe na drugu. Muhamedova istina je Muhamedova istina; ona ne moze biti vasa sa­ mim tim sto ste postali muhamedanac. Za vas ce to ostati samo vero­ vanje. A ko zna da li Muhamed uopste zna nesto ili ne? Ko zna, Isus moze biti samo jedan fanatik, neurotik. U tome se slaze veCina psihi­ jatara, psihologa i psihoanaliticara,  da je Isus ludak. Da li mislite da je normalno da neko proglasi samog sebe za jedinog Bozjeg sina, da izjavi: ,Ja sam mesija koji ce da izbavi ceo svet od patnje i greha"?

Cak i da Gautama Buda zna istinu, nema nacina da vi budete si­ gurni da li je on zna iii ne. Da, mozete prepoznati onoga ko zna isti­ nu ako je i vi znate; onda cete moCi to da osetite. U suprotnom, vi samo verujete u javno misljenje, priklanjate se masovnoj psihologi­ ji, a to nije dobro.

Do istine dolaze samo najinteligentniji. Ali ako su vas od sarnog

pocetka uCili da verujete, onda ste osakaceni, unisteni. Ako su vas od samog pocetka uslovljavali da imate veru, izgubili ste svoju du­ su. Onda cete vegetirati, necete ziveti. A milioni !judi to rade sirom sveta-   vegetiraju.

Kakav vas onda zivot ceka? Vi cak ni sebe ne poznajete. Ne zna­

te odakle dolazite, kuda idete, koja je svrha svega ovoga. A ko vas je spreCio da saznate? Nije to bio davo, vee pape, sve5tenici, rabini, sankarakarije    oni Sll U stvari pravi aavoli.

Po meni su sve ove sinagoge, hramovi, dzamije, crkve posvece­

ne davolu a ne Bogu, jer to sta su one uCinile nije nimalo uzviseno. To je Cisto ubistvo, unistavanje ljudskog uma.

Nijedna religija nije hila dovoljno hrabra da kaze: ,0 nekim stvarima mozete postaviti pitanje, aline ocekujte odgovor. Zivot je misterija." Mozemo ziveti bolje, duze, ugodnije - ali ne mozemo znati sta je zivot. To ce ostati kao pitanje do samog kraja.

Ja se trudim da vam pomognem  da ponovo postanete neuki.

Religije su cinile sve da postanete uceni, i time su vam nanele stetu. Tako lako su vam predale sav hriscanski katehizis koji mozete nabubati za sat vremena i ponavljati kao papagaj. Ali necete saznati istinu, onu pravu, onu koja se nalazi u varna i oko vas. Katehizis vam je nece dati.

Ali jedan od najveCih problema jeste odreCi se znanja, zato sto znanje hrani ego. Ego zeli da poseduje celokupno znanje. A kada kazem da se morate odreCi znanja i ponovo postati dete, mislim na to da morate poceti od onog trenutka kada su rabin ili svestenik po­ celi da vas ometaju. Morate se vratiti do tog trenutka.

Morate ponovo postati neiskvareni i neuki, da biste mogli po­ novo da pocnete da postavljate pitanja. lspitivanje ce zaziveti, aka­ da se to desi vi postajete zivi i vise ne vcgetirate. Tada zivot postaje istrazivanje,  avantura.