Verovanje bez verovanja

Prihvatio sam tu vežbu zato što sam otkrio da je bezopasna. Nekoliko sedmica sam predano klasifikovao sve sa čime sam se osećao mentalno indetifikovanim. Nadao sam se da će moj popis biti jednostavan i jasan ali sam ubrzo sa iznenađenjem otkrio da se pojavio beskrajni spisak misaonih obrazaca, koji povremeno nisu bili u skladu jedni sa drugima.

Na primer, jedno od mojih verovanja je bilo da samo ono

što se može dokazati i pokazati može biti nazvano “pouzdanim”. U isto vreme, jedno od mojih verovanja bilo je da postoji vrhovna istina, božansko biće koje se nalazi iznad svih iskustava. Bez obzira koliko se trudio, nisam mogao da razrešim tu oprečnost.

1      Putem slepog prihvatanja onoga što su nam drugi rekli – prim. prev.

Na polju ne‐verovanja sam takođe doživeo iznenađenja. Najneprijatnije je bilo otkrivanje načina na koji jednostavne sugestije blokiraju ogromno područje mojih mogućnosti. Kada sam počeo da istražujem zbog čega ne mogu iskreno prihvatiti Karlosova tvrđenja u vezi toga kako pomoću snova možemo ući u druge stvarne i potpune svetove, setio sam se da kad sam bio dete i imao noćne more, moja majka je ponavljala rečenicu iz dečije priče koja kaže: “Snovi su samo snovi.”

Kada smo se ponovo sreli, podneo sam mu površan izveštaj o rezultatima mojih istraživanja. Karlos je rekao da je to dovoljno; već ima i previše materijala potrebnog da bi se

prešlo na drugu fazu vežbanja. Onda je predložio da odaberem najvažnije od mojih verovanja, koji služi kao osnova svim ostalima, te da smesta prestanem  sa verovanjem u njega. Potrebno je da to uradim sa svakim od njih, prema stepenu njihove važnosti.

“Garantujem ti da to nije teško!” dodao je, posmatrajući moje zbunjeno lice.

“A iznad svega, to neće povrediti tvoju veru. Upamti, to je samo vežba.”

Pobunio sam se. Odlučnim tonom, rekao sam mu da je osnova mojih principa ubeđenje o postojanju Boga, i da nisam voljan to da ispitujem ili da makar analiziram tu stvar.

“To nije istina!” uzviknuo je. “Tvoje najčvršće uverenje je

da si grešnik i radi tog razloga si opravdan! Možeš da činiš greške, da traćiš svoju energiju na ljutnju, požudu, besmislice

i strah; na kraju krajeva, ti si čovek i Bog ti uvek oprašta!”   “Ne zaluđuj samog sebe. Bolje izaberi svoje verovanje ili

će ono izabrati tebe. U prvom slučaju, ono je izvorno, ono je tvoj  saveznik,  ono  te  potkrepljuje  i  dopušta  ti  da  rukuješ

njime po svojoj volji. U drugom slučaju, ono je obmana i nije vredno truda.”

Odgovorio sam da vežba koju je predložio – postupanje sa mojom verom na banalan način, poput čoveka koji presvlači svoju košulju – nije samo bezbožnička i sebična – već je to praksa koja će me verovatno dovesti do stanja unutrašnjeg haosa.

Tvrdio je: “Ne mora ti biti sve jasno kako bi ušao u svet čarobnjaka!”

“Naša ideja da istina ide ruku pod ruku sa jasnoćom je zamka, zato što je duh previše nedostupan kako bi bio shvaćen našim slabim ljudskim umom. Kao što dobro znaš,

suština religije nije jasnoća već verovanje. Ali verovanje ne vredi ništa u poređenju sa iskustvom!”

“Čarobnjaci su praktični; sa njihove tačke gledišta, ono u šta verujemo ili smo prestali da verujemo je potpuno nevažno. Priče koje pričamo sami sebi nisu ni najmanje bitne; ono što je značajno je duh. Kada je u pitanju moć, sadržaj uma je nešto sporedno. Čarobnjak može biti ateista ili vernik, budista, musliman ili hrišćanin a da i dalje neguje besprekornost – koja ga automatski dovodi do moći.”

Njegove reči su me nervirale bez razloga. Kada sam to

shvatio iznenadio sam se otkrivši kolko su duboko usađene katoličke doktrine koje sam usvojio tokom detinjstva. Sada, kada ih je Karlos stavio pod znak pitanja, imao sam osećaj kao da mi on razbojnički otima nešto vrlo vredno.

Primetio je moju nedoumicu i počeo da se smeje. “Nemoj da pobrkaš stvari”, rekao je. “Religije nisu od pomoći, ali posledice tragičnog stanja ljudske svesti su uključene u njih. One su prožete dobrim namerama, ali samo mali broj ljudi je

spreman da ih ispuni. Kada bi njihovi napori imali bilo kakvu stvarnu vrednost, svet bi bio pun svetaca a ne grešnika!”

“Trenutne ideologije – uključujući i nagualizam – postaju šire prihvaćene, postaju kulturne mafije, škole za uspavljivanje ljudi. Bez obzira koliko su prefinjene njihove teorije i bez obzira koliko se trude da ih dokažu ličnim primerom, oni završavaju tako što usmeravaju naše akcije putem nekog oblika nagrade i kazne, i čineći tako, oni iskrivljuju samu suštinu potrage. Ako je oslonac vaše vere zarada, kakvu valjanost ona ima?”

“Čarobnjaci vole čistoću apstraktnog. Za njih, vrednost puta  srca  nije  toliko  u  tome  gde  nas  on  vodi  već  koliko

intezivno uživamo u njemu. Verovanje svakako ima vrednost u običnom životu, ali ono je beskorisno naspram smrti. Naša jedina nada kada se suočimo sa neizbežnim je put ratnika.”

“Čarobnjaci svoju sposobnost da rukuju mentalnim vezanostima nazivaju ‘verovanje bez verovanja’. Oni su usavršili tu umetnost do te mere da se mogu iskreno indentifikovati sa bilo kojom idejom, živeći je, voleći je i odbacujući je ako je potrebno i to bez kajanja. I usred te slobode izbora, oni pitaju čarobnjačka pitanja. Na primer, zašto smatram sebe za grešnika ako mogu da budem besprekoran?”

Posle malo opiranja, složio sam se sa Karlosom da ne može biti ničega lošeg ako podvrgnem preispitivanju svoja verovanja.

Otkrio   sam da je glavni efekat tehnike ‘verovanja bez verovanja’ u tome što mi je ona pokazala koliko je moj spisak ideja neverovatno klimav. Bio je sklon da se raspadne na najmanji udar. Shvatio sam zašto je don Huan tvrdio da je

svet u kome živimo magična tvorevina, magija ‘prvog prstena moći’.