Verifikacija naguala        8

Mesecima nakon našeg prvog susreta, moj odnos sa Karlosom je ostao na nivou praćenja njegovih predavanja i čitanja njegovih knjiga. Ali, nije mnogo prošlo do trenutka kada je magija njegovih podučavanja počela da me privlači svojom sopstvenom silom.

Ta situacija me je suočila sa izborom koji se, verujem, postavlja pred svakog učenika nagualizma. Sa jedne strane, mogao sam da analiziram čudne ideje čarobnjaštva u svetlu akademskog  znanja,  prihvatajući  samo  ono  što  mogu  da

razumem i potvrdim. S druge strane, uvek je postojala mogućnost da doslovno prihvatim Karlosove reči privremeno napuštajući svoje predrasude onoliko koliko sam sposoban da izađem van sopstvenih okvira, podržan iskustvom.

Kada sam mu rekao svoju dilemu, on je bio srećan i rekao je da te dve mogućnosti koje sam shvatio imaju jedan važan zajednički činilac: Praksu. Stoga nije važno kojoj od njih sam se priklonio sve dok sam postojan u svojim zaključcima.

Pokušao sam da od njega izvučem neka objašnjenja koja

bi mogla poslužiti kao podrška mom umu i koja bi mi omogućila da se prilagodim njegovim postavkama ali on me je prekinuo:

“Ratnik ne trči ispred znanja,” rekao je. “On ne sprovodi neobična istraživanja niti traži pomoć u razumevanju. Kada želi da nešto sazna, on to iskusi.”

Napomenuo sam mu da za mene reč “iskustvo” ima potpuno različito značenje od onog koje je on objasnio. Za njega, ta reč znači način suočavanja sa životom; za mene, potrebu da se pojava razume na intelektualnom nivou.

Učinilo mi se da Karlos potiskuje ironični osmeh. Veoma ljubaznim tonom, objasnio je da znanje i postupci čarobnjaka nisu sami po sebi teški za razumevanje ili praktikovanje. Ono što ih čini da izgledaju suludo je činjenica da su oni nastali iz kulture koja nam je strana i od strane ljudi sa drugačijim razumevanjem sveta. Povezao je moje početno nepoverenje sa mojom racionalnom konfiguracijom a ne sa nekakvom energetskom blokadom.

Dodao je kako moderna nauka nije u mogućnosti da prodre u Toltečko znanje zato što ne poseduje odgovarajuću

metodologiju a ne zato što se principi čarobnjaka i naučnika međusobno nikako ne uklapaju.

“Uprkos svim svojim dobrim namerama, istraživači su nesposobni da samostalno pomaknu svoje skupne tačke. U tome je stvar, kako onda mogu da razumeju ono što kažu čarobnjaci?”

“Nedostatak energije je ozbiljna barijera između običnog čoveka i čarobnjaka, zato što je bez neophodne snage nemoguće verifikovati fenomen čarobnjaštva. To je kao kada dve osobe pokušavaju da komuniciraju na različitim jezicima.

Uopšteno, čarobnjaci gube u toj vrsti razmene. U drugim vremenima, ljudi su zastrašivani verovanjima da će izgubiti dušu ako slušaju čarobnjaka; danas je savremeni čovek naučen da veruje kako je to viđenje nenaučno.”

“Istina je nešto drugo. Praktikovanje ratničkih principa, daleko od ugrožavanja naše mentalne jasnoće, daje nam vredne alatke za upravljanje znanjem. To je zato što ti principi, kada su rukovođeni pomoću sakupljanja energije, ljubomorno slede dva naučna principa: Iskustvo i verifikaciju.”

“Nasuprot onome što mnogi misle, potreba za dokazivanjem nije prisutna isključivo u zapadnoj kulturi, ona

je imperativ takođe i u Toltečkoj tradiciji. Nagualizam kao ideološki sistem, nije zasnovan na dogmama već na ličnom iskustvu generacija praktičara i bilo bi apsurdno smatrati da su svi ti ljudi tokom hiljada godina jednostavno verovali u laži.”

“Zato što je njegova polazna tačka eksperimentisanje, možemo reći da nagualizam nije sistem verovanja  već nauka.”

Ovo mišljenje je bilo previše za mene. Neki delovi u Karlosovom učenju imaju neospornu praktičnu vrednost; na primer, njegov stalni naglasak na kontroli samovažnosti kako bi se postigao čist uvid u prednost življenja u sadašnjem trenutku i da bi se usvojili strateški principi puta ratnika.

Međutim, druge tačke njegovih izlaganja su pevazilazile

moju sposobnost razumevanja. Jednostavno nisam mogao prihvatiti da na mestu paralelnom u odnosu na ovaj svet postoji univerzum čiji zakoni nemaju ničeg zajedničkog sa našom svakodnevnom logikom i koji je naseljen svesnim entitetima koje moja čula ne mogu da opaze.

Karlos je bez sumnje na osnovu izraza mog lica shvatio da se ne slažem sasvim sa onim što je rekao jer je dodao:

“Za tebe, dokazati znači objasniti, dok za čarobnjake to znači  osvedočiti  se  u  neopisive  stvari  bez  ustručavanja  ili

mentalnih trikova. Ti veruješ da je ono što možeš obuhvatiti čulima stvarna granica univerzuma ali ne prestaješ da misliš kako su tvoja čula vrlo bedno uvežbana.”

“Ne pozivam te da veruješ već da vidiš, i garantujem ti da je viđenje dovoljan dokaz svega o čemu sam ti govorio. Međutim, ja ne mogu da potvrdim energetsku suštinu sveta umesto tebe; to moraš sam da nameravaš i da pronađeš unutar svoje prirode potencijale i načine da to izbaciš na površinu.”

“Ono što razlikuje savremenog naučnika od vidovnjaka je da vidovnjak stavlja na kocku svoj vlastiti život, dok je za onog prvog  vreme  jedini  gubitak  koji  podnosi  ako  nešto  krene

naopako u njegovim istraživanjima. Metode i jednog i drugog su podjednako rigorozne, ali se razlikuju.”

“Čarobnjak ne može biti zadovoljan ako lično ne proveri priče koje su mu ispričane. Kao što postoje stepeni i nivoi naučničke obuke, učenik čarobnjaštva uskoro otkriva da postoji nekoliko vrlo određenih nivoa uvećavanja njegove percepcije i neće stati dok ih ne dostigne ili umre u tom pokušaju. Dakle, kao metod istraživanja, nagualizam je potpuno pouzdan.”

“Moj učitelj mi je pokazao da je obeležje novih vidovnjaka

njihov kapacitet za sintezu; oni su apstraktni čarobnjaci.” Karlos je davao veliki značaj ovom izrazu, naglašavajući svaki slog. “U stvari, njihov fokus je rigorozniji od fokusa nauke zato što su vidovnjaci uključeni u poduhvat od kolosalnog značaja koji ljudi od nauke čak se i ne usuđuju da formulišu: Preispitivanje naših tumačenja koja  se tiču  dogovorene stvarnosti u kojoj živimo. Krenuvši od te početne tačke, možete videti da je čarobnjaštvo najbolji saveznik formalnog mišljenja.”

“Jednog dana će biti moguće da se probije led i nauka će otkriti kako deli veliku skolonost sa nagualizmom: strast za istinom. Tada će se oba načina istraživanja pomiriti i prestati da budu suprostavljene tačke gledišta. Oni će se sastaviti u jednu nameru kako bi rasvetlili tajnu.”

Dok smo se rastajali, spomenuo sam Karlosu da su njegovi stavovi u krajnjoj suprotnosti sa gledištem koje većina ljudi ima na temu čarobnjaštva.

Slegnuo je ramenima kao da kaže: “Kakve to veze ima?”

Povratak suštini

Posle kraćeg praktikovanja, Karlosova učenja su počela da ostavljaju utisak na mene. Ono što je na početku bilo neverica, uskoro je postalo zapanjujuća potvrda stanja svesti koja su izvan mojih mentalnih parametara. Iznenada, postao sam obuzet hitnom potrebom za razumevanjem, međutim ne pomoću razuma, već pomoću mog celokupnog tela. Stigao sam do tačke kada su se temelji moje svakodenevne egzistencije konačno srušili i postalo mi je očigledno da percepcija čarobnjaka sadrži univerzum iskustava kojih do tada nisam bio ni najmanje svestan.

Tokom celog tog procesa, prolazio sam kroz žestoku krizu identiteta, ponašajući se u jednom trenutku kao hrabri i nepristrasni istraživač a u sledećem se okrećući u mentalno

protivljenje. Shvatio sam da ta emocionalna kolebanja imaju veze sa Karlosovim govorima. Nakon što bih ga saslušao, nastupile bi nedelje grozničave aktivnosti, pokušaja sanjanja i praktikovanja  svih  tehnika  o  kojima  sam  čuo  ili  čitao.  Ali,

malo po malo, moj početni entuzijazam bi se ohladio i ja bih se vratio neprijatnom osećaju da ne razumem ništa.

Suočen sa haosom novih senzacija koje su počele da me preplavljuju, otkrio sam da imam samo jednu zaštitu: Razum. Više nego ikad, trudio sam se da ubedim sebe da, na kraju krajeva, jedino stvari koje se mogu potpuno objasniti mogu biti istinite. Uprkos svemu što je Karlos rekao o tome kako razum može biti varljiv, bio sam voljan da prihvatim taj stav samo ako bih se lično osvedočio u neki čudesan događaj koji zaista izaziva prirodne zakone. Tog jutra, imali smo sastanak u restoranu hotela u kome je odseo. Bili smo praktično sami osim čistača cipela koji je dremao u uglu i konobara koji nas je gledao sa izrazom dosađivanja. Prosudivši da je trenutak prikladan, upitao sam:

“Možeš   li   mi   dokazati   svoje   učenje   nekim   moćnim

činom?”

Začuđeno me je pogledao, kao da je očekivao sve osim

toga i trebalo mu je nekoliko sekundi dok mi je odgovorio. “Nažalost,”                          rekao    je,    “Tvome    umu    ne    mogu    ništa

dokazati. Previše daleko je otišao.”

“Da bi verifikovao nagual, potrebna ti je slobodna energija a koliko ja znam, njen jedini izvor je besprekornost.

U svetu energije, sve ima svoju cenu tako da to zavisi od tebe. Ja ne mogu utišati tvoj um, ali ti možeš i na taj način bi sam sebi potvrdio ono što ti govorim.”

Upitao sam ga šta da radim sa sumnjama koje se neizbežno javljaju u mom umu.

Odgovorio je:

“Nesigurnost je prirodno stanje žrtve; s druge strane, pouzdanje i hrabrost su karakteristike predatora. Odluči šta si.”

“Najvažnija stvar je da shvatiš kako ne postoji ‘Kastanedino učenje’. Ja se samo trudim da budem direktan i da delujem iz svoje tišine – pravac delovanja koji ti preporučujem, zato što je on daleko od ludila. Ja nisam moćni nagual poput don Huana niti sam tvoj dobročinitelj. Ali, bio sam svedok dela koja bi te naterala da zanemiš od iznenađenja i uopšte mi ne pada na pamet da pričam o tome. To je samo zato što ti te priče ne bi rekle ništa osim što bi spustio gard i dozvolio da te opsednu.”

“Ako želiš da se uveriš u priče o moći, potrebno je da se otvoriš ka iskustvu. Nemoj da se zaklanjaš iza svojih tumačenja,   zato   što   uprkos   svim   tvojim   znanjima   kao

savremenog,   običnog   čoveka,   mi   veoma   malo   znamo   o svetu.”

“Ti, kao i drugi učenici čarobnjaštva imaš ogromno polje za vežbanje. Na primer, tvoji emocionalni usponi i padovi, tvoji energetski otvori. Začepi ih i videćeš kako će se stvari promeniti. Onda, tih osam sati koje provedeš svake noći poput biljke, nesvestan bilo čega. Istraži ih, preuzmi kontrolu i usudi se da budeš svedok. Ako rasvetliš tajne svojih snova, na kraju ćeš videti ono što sam i ja video i više neće biti sumnji u tvom umu.”

Za trenutak smo ćutali dok su postavljani naši tanjiri. Karlos je prekinuo tišinu:

“Upamti, sumnje su samo buka uma. Ništa vrlo duboko.” Uzvratio sam da je sumnja osnova svakog pravog znanja,

sudeći  prema  ono  malo  znanja  što  sam  stekao  na  mom putovanju kroz život.

Ali, on je imao drugu teoriju; on je tvrdio:

“Toliko se vremena provede u nagomilavanju stvari da postaje nemoguće da se prihvati bilo šta novo. Mi smo voljni

da straćimo godine svog života sledći obrazce ili diskutujući sa prijateljima; ali ako nam neko kaže da je svet izvanredno mesto puno magije, mi postajemo sumnjičavi i bežimo u naš spisak unapred stvorenih ideja.”

“Sa druge strane, predator se bori celog svog života da usavrši svoje lovačke tehnike, uvek spreman za povoljnu priliku i nikad nije zbunjen izgledom stvari. On je pažljiv i strpljiv. On zna da njegov plen može da iskoči iz svakog žbuna

i da i najmanje oklevanje može značiti razliku između nastavljanja života ili umiranja. On ne gaji nikakve sumnje.”

“Ratnik je lovac a ne podsmešljivi oportunista. Ili će potpuno prihvatiti izazov znanja sa svime što je u njega uključeno, ili će ga njegova sopstvena dela dovesti u situaciju koja je još groznija od one u kojoj se nalazi običan čovek.”

Osetio sam da njegove reči sadrže prikriveni prekor. Pokušao sam da se opravdam, ali me je on prekinuo:

“Očigledno je da si vežbao. U takvim okolnostima, tvoj um je uznemiren. Ali, tvoja mučna zabrinutost će isčeznuti čim prepoznaš da je ono o čemu se brineš jedna usađena sumnja.”

“Kao i svi mi, ti si istreniran da sve informacije propustiš kroz  filter  razuma.  Ti  me  podsećaš  na  psa  koji  živi u  kući

starijeg gospodina. Kada mu neko iz sažaljenja baci neku mrvicu, on postane toliko uzbuđen da više ne može da u njoj opušteno uživa. Ti si baš takav. Ti si toliko zahvalan svojoj nauci da misliš kako joj nešto duguješ, da joj ne možeš biti neveran. Ti se ne usušuješ da sanjaš, ti ne možeš da uživaš u magičnoj strani sveta.”

“Ti si sebi postavio suviše varljiv parametar za svoje verifikacije: Razum. Ono što ti predlažem je da zameniš taj pristup  drugim,  mnogo  pouzdanijim  i  iznad  svega,  mnogo

obuhvatnijim: Trezvenošću. Već sam ti objasnio da čarobnjaci tvrde kako postoji radikalna razlika između ova dva koncepta. Da bi to bolje shvatio, razmisli na primer o istoriji sveta; njen veći deo stvorili su vrlo trezveni ljudi koji su se i pored toga usuđivali da upute izazov opšte prihvaćenim verovanjima, oni su se suprostavljali onome što je u to vreme izgledalo razumno.”

“Ako otputuješ izvan našeg sveta, videćeš da je tamo ista

stvar. Univerzum nije razumljiv, ali se s njim možemo suočiti pomoću energije i trezvenosti. Kada naučiš kako da to koristiš, onda ćeš shvatati na suštinski način, bez reči. Kome su potrebne reči ako je svedok?”

“Slažem se s tobom da su sa bilo čije tačke gledišta koncepti čarobnjaštva sasvim besmisleni. Ali, postoji duboka dimenzija u našoj svesti u koju pritužbe uma ne prodiru i ratnik ne odustaje dok je ne pronađe. Kada tamo stigne, on otkriva da njegov vlastiti razum, kada se u celosti istrenira sa nepopustljivom strogošću, automatski vodi u čarobnjaštvo zato što je suština razuma trezvenost, ravnodušnost i ne‐ žaljenje25.”

“Kada jednom postane vlasnik svog razuma i više nije izmanipulisan od njega, čarobnjak može da preduzme podvig govorništva, ubacujući u reči nedokučivu enigmu egzistencije. Ali, to je tako teška umetnost da joj možeš pristupiti samo pomoću velikog viška energije.”

“Biti ratnik je beskrajna borba da se bude besprekoran. Trik čarobnjaka je što oni znaju da je energija koju ulažemo

kako bi sebe zarobili, ista ona energija koja nas može osloboditi. Samo trebamo da je preusmerimo i priče o moći će početi da se materijalizuju pred našim očima.”

1      Ne‐žaljenje: nemilosrdnost u ranijim prevodima, prim.prev.

“Prema tome, ne bori se protiv svoje nesigurnosti, hodaj sa njom, iskoristi je kao podsticaj za verifikaciju i stavi je u službu svojih energetskih potreba. Proveri sve, ne dopusti da priče o moći ostanu u domenu legendi. Blisko se veži za znanje, ali veži se kao ratnik a ne kao rob razuma!”

Pokazao je na mladu Indijanku koja je prelazila ulicu sa dečakom starim oko devet meseci privezanim na svojim leđima. Lice deteta je zračilo nezasitom radoznalošću koja je

kiptela i izbijala iz njegovih crnih okruglih očiju koje su izgledale poput malih ogledala od opsidijana, žudno gledajući u sve.

Karlos je nastavio:

“Ratnikova obaveza prema duhu počiva na povratku ka našoj istinskoj prirodi. To je pakt koji smo svi mi potpisali pomoću jednostavne činjenice što smo se rodili.”

“Čovek je rođen sa nagonom da se u sve osvedoči ali je taj nagon brutalno osakaćen tokom prvih godina života i zato moramo da ga ponovo otkrijemo. Treba da očistiš svoje brige od svih predrasuda i vratiš se toj dečačkoj radoznalosti. Ratnik je prinuđen da se uveri u svo znanje koje stigne do njega, da ga u potpunosti iskusi, bez obzira odakle dolazi. Tada stiče neophodnu sposobnost procene da odabere i zadrži ono što je korisno.”

“Da li bi trebalo da primenim tu sposobnost procene na put koji ti propovedaš?”

Izgledalo je kao da mu moje pitanje dosađuje i odvratio je odsečnim tonom: “Već sam ti rekao da ne postoji ‘Kastanedin’ put, kao što ne postoji ni Budin put niti onaj Isusa Hrista! Zar još nisi shvatio da učitelji nisu neophodni? Ja ti ne prodajem robu i nije mi stalo da se slažeš sa mnom. Ja ti samo  ukazujem  na  tvoj  put  do  samog  sebe  iz  ugla  čiste

bezlične privrženosti. Idi i proveri to ako je to ono što želiš a ako nije, drži se svojih sumnji.”

Dok smo se opraštali, Karlos mi je rekao:

“Ne bi trebalo da pridaješ puno pažnje svojim zabrinutostima. One su samo simptom nečeg drugog. Nešto se pomalja iz tvoje unutrašnjosti i normalno je da se tvoj ljudski oblik brani. Uskoro će tvoje baratnje sa nagualom učiniti da ti se gaće tresu i biće ti potrebna trezvenost kao nikada ranije. Možda ćeš zažaliti što si me ikada zamolio za znak!”

Verujem zato što tako želim

Teško mi je da pišem o tako lličnim predstavama kao što je ‘dokazivanje tvrdnji čarobnjaka’. Ono što bi mi omogućilo da se složim sa njima nije bilo pitanje dobijanja jasnog objašnjenja, već je to značilo bar najmanje učešće u praktičnim aktivnostima i sastavljanje nove vrste saglasnosti iz te prakse. Elementi tog novog jezika, pravog razgovora ratnika se ne nalaze u razumu već u čuvanju energije.

Kako mi je Karlos objasnio, potvrđivanje tako iracionalne

stvari kao što  je “pokretanje skupne tačke”  može  biti učinjeno isključivo pomoću premisa moći. Pošto je svaka namera da se nešto objasni proizvod fiksacije skupne tačke na specifičnom položaju, nema drugog načina da se osvedočimo u njeno kretanje osim da je sami pokrenemo i vidimo šta će se desiti.

Suočen sa nadmoćnom logikom njegovog argumenta, upitao sam ga:

“Da li to znači da nije moguće potvrditi tvrdnje čarobnjaka posmatrajući spolja?”

“Baš suprotno!” odgovorio je. “Posledice moći se jedino mogu doživeti posmatrjući spolja, zato što kad jednom pažnja postane fluidna, mi prestajemo da budemo kruto i izolovano ‘ja’, i umesto toga se spajamo sa svetom koji nas okružuje. Zato vidovnjaci kažu da se tajna sveta ne nalazi unutra već spolja. Ili drugim rečima, rešenje nije mentalno, ono je ‐ 104 ‐ praktično!”

Upitao sam ga šta je praktično u vezi tako nejasne teme kao što je pokretanje skupne tačke.

Odgovorio je da je to pokretanje nešto što mi je nejasno zato što nemam nikakvu voljnu kontrolu nad svojim stanjima svesti. Kao primer, spomenuo je učenje čitanja i pisanja, nešto što nekom divljaku može izgledati potpuno nevažno, ali je postalo životno neophodno za civilizovanog čoveka.

“Taj  primer,” rekao je,  “može ti dati  samo bledu  sliku

koliko kontrola skupne tačke postaje nužna za čarobnjaka.”

Želeo sam da znam kako je moguće da tema od tolike važnosti prolazi neprimećena u životu ogromne većine ljudi.

Odgovorio je da je pokretanje skupne tačke nešto prirodno i u isto vreme toliko sofisticirano, poput govora i razmišljanja. Ako nismo naučili kako da to radimo, nikad to nećemo ni raditi.

Uveravao me je da ključ za postizanje ili gubljenje izvanrednih dostignuća čarobnjaštva počiva na konsenzusu, na saglasnostima koje činimo.

“Da bi neko dokazao činjenice, prvo mora da se složi sa njihovim značenjem. Na nesreću, za većinu ljudi saglasiti se znači biti krut i ne odstupati od zvaničnog opisa. Moramo

imati jaku volju za učenjem ako se usudimo da istražujemo drugačija područja saglasnosti.”

“Čarobnjaci su otkrili da postoje dve vrste dogovora. Prvi je kolektivni konsenzus; on polazi iz razuma i može te odvesti veoma daleko, ali će te na kraju neizbežno dovesti do paradoksa. Drugi konsenzus je izazvan pokretanjem skupne tačke, i on može biti potkrepljen među onima koji dele slične okolnosti.”

“Konsenzus zasnovan na ličnom iskustvu ima prednost nad onim zasnovanim na objašnjenjima, zato što se život čula nalazi potpuno u pojedincu; razum, sa druge strane, radi samo pomoću poređenja, pozitivnih i negativnih, tačnih i netačnih, i tome slično.”

“Prvi efekat usvajanja čarobnjačkog konsenzusa je da ti dualizmi koje uvek prihvatamo kao nešto samo po sebi istinito prestaju da funkcionišu, što je na početku krajnje zbunjujuće  za  razum.  U  određenom  trenutku,  čarobnjaci

nauče da u svetu u kome nema čvrstih objekata već samo bića koja plove između raznih stanja svesnosti, nema smisla pokušavati da se istina odvoji od laži.”

“Don Huan je rekao da je istina poput nosećeg stuba zgrade, razborit čovek ne bi trebalo da pokušava da ga ukloni! Kada se prepuštamo definicijama, naša energija stagnira ili se blokira. Sklonost da se to radi je obmana stranog uma, i mi moramo da prestanemo sa tim. Zameniti konsenzus zasnovan na razumu sa iskustvom je ono što je don Huan nazivao ‘verovati bez verovanja’. Za čarobnjake, to potpuno redefiniše koncept potkrepljivanja činjenica.”

“Oni ne tragaju za definicijama, već za rezultatima. Ako je praksa sposobna da podigne naš nivo svesnosti, kakve veze ima kako to sebi objašnjavamo! Sredstva pomoću kojih ćemo

početi da delujemo kako bi sačuvali i uvećali našu energiju nisu važna zato što kada jednom steknemo svoju celokupnost, mi ulazimo u novu oblast pažnje gde nam više nije stalo do koncepata, i stvari se dokazuju same od sebe.”

“Možda misliš da ovi stavovi samo daju dozvolu da se bude neodgovoran. Ali ratnik shvata pravu poruku: Stvarnost je ‘rad’, a rad se meri prema njegovim plodovima.”

“Svako ko prosuđuje čarobnjaka sa svakodnevne tačke gledišta, prosudiće ga kao nepopravljivog lažova, zato što se njihovi svetovi ne poklapaju. A ako čarobnjak pokuša da objasni nepojmljive stvari uobičajenim rečima, on će se neizbežno umrsiti u kontradikcijama i biće shvaćen kao prevarant ili ludak. Zato sam rekao da je sa tačke gledišta svakodnevnog sveta, svet naguala obmana.”

“U stvari, to važi za sve ‘izme’, nagualizam nije izuzetak. Ali nasuprot braniteljima razuma, koji traže sledbenike za svoju naročitu vrstu saglasnosti, čarobnjak ti neće reći da je

njegova vizija sveta ona prava; on će ti reći: ‘ja verujem zato što tako želim, i ti takođe možeš to da činiš.’ Ovaj izraz volje je nešto veoma moćno i poput lavine će pokrenuti moćne događaje.”

“Ako obratiš veliku pažnju, primetićeš da deca ne samo da ‘naivno’ veruju u čaroliju sveta; ona veruju zato što su potpuna i vide! Ista stvar se dešava čarobnjacima. Neverovatne priče koje sam ti govorio ne pripadaju nivou stvarnosti u kome ti i ja vodimo ovaj razgovor, ali one su se dogodile!”

“Nagualizam je poput nekog ko je nasledio priču i mapu sa blagom, ali ne veruje u to pa je došao kod tebe i predao ti svoje tajne. A ti si vrlo pametan, ili vrlo naivan, pa si prihvatio priču kao istinu i posvetio sebe dešifrovanju mape. Ali, mapa

je šifrovana različitim šiframa što te tera da naučiš nekoliko jezika, odlaziš na nedostupna mesta, kopaš zemlju, penješ se na planine, spuštaš u klisure i roniš u dubokim vodama.”

“Na kraju, nakon godina potrage, stižeš na mesto na kome bi trebalo da se nalazi blago i – o, kakvo razočarenje! – nalaziš samo jedno ogledalo. Da li je sve to bila laž? Pa, ti si zdrav, jak, dobro obrazovan, pun avantura, i imaš ogromno iskustvo. Zaista, tamo si našao blago!”

“Imajući na umu da u tokovima energije ne postoje istine i laži, ratnik bira da veruje prema svojim sklonostima, radi uzbuđenja koje donosi avantura, i na taj način on uči da se fokusira na svet sa druge tačke gledišta – fokusiranjem tišine. Jedino tada ogromno blago učenja biva otkriveno.”