Poglavlje   8.

Veliki  indijski  naučnik  Đagadis  Čandra  Boze

Čuo sam  jednom  provokativnu  izjavu:  “Bežični  izumi  Đagadisa  Čandre Bozea  pojavili  su  se  pre  Markonijevih  otkrića”.

Znajući to, približio sam se na trgu grupi profesora koji su vodili naučnu raspravu.  Ako  je  rasni  ponos  bio  moj  motiv  da  im  se  pridružim,  onda  mi  je žao.  Ne  mogu  da  poreknem  da  me  živo  zanimaju  svi  dokazi  o  tome  kako Indija može da igra vodeću ulogu i u fizici, a ne samo u metafizici.

Pitao sam: “Gospodine, kako to mislite?”

Profesor  mi  je  spremno  odgovorio:   “Boze   je   prvi   otkrio   bežičnu   vezu, kao i instrumenat koji pokazuje slamanje električnih talasa; međutim, taj indijski naučnik  to  nije  komercijalno  iskoristio.  Nakon  toga,  ubrzo  je   okrenuo   svoju pažnju sa neorganskog na organski svetu. U području fiziologije bilja, njegova revolucionarna  otkrića  nadilaze  čak  i  njegove  viosoke  izume  u  fizici.”

Nakon što sam se učtivo zahvalio svom mentoru, on je dodao: “Taj  veliki naučnik  je  jedan  od  mojih  kolega  na  koledžu  Presidency”.

Sledećeg  dana  sam  posetio  tog  mudraca  u   njegovoj   kući,   nedaleko   od moje na Gurpar  putu.  S  udaljenosti  uslovenoj  poštovanjem,  još  odavno  sam  mu se  divio.  Bio  je  to  lep  krupan  muškarac  pedesetih  godina,  bujne  kose,  visokog

čela  i  s  odsutnim  pogledom  poput  sanjara.  Njegov  precizan  glas  je  otkrivao dugogodišnje navike naučnika.

“Nedavno sam se  vratio  iz  posete  naučnim  društvima  na  Zapadu.  Članovi tih društava su pokazali veliko interesovanje za osetljive instrumente koje sam izumeo,  a  koji  pokazuju  nedeljivo  jedinstvo   života.51   Bozeova   sprava   za uvećavanje povećava  deset  miliona  puta52.  Mikroskop  povećava  samo  nekoliko hiljada puta, pa ipak je biologiji pružio životni podsticaj. Bozeova sprava otvara neslućene  vidike.

“Gospodine, impersonalnim rukama nauke ste mnogo učinili za ubrzanje zagrljaja Istoka i Zapada.“

“Studirao sam u Kembridžu. Zapadnjački metod da se svaka teorija uvek savesno proverava, dostojna je divljenja. Kod  mene  je  taj  empirijski  postupak išao ruku podruku sa  darom  za  introspekciju,  koji  je  moje  istočnjačko  nasleđe. Ta dva metoda su mi omogućila da  ispitam  tišine  prirodnih  područja,  koje  su dugo bile nedostupne.

Tabele sa beleškama o mojoj spravi za povećavanje dokazuju i najvećim skepticima da biljke imaju osetljiv nervni sistem i različit osećajni  život.  Ljubav, mržnja, radost, strah,  uživanje,  bol,  uzbuđenje,  obamrlost  i  bezbrojne  druge reakcije  na  odgovarajuće  nadražaje  urođene  su biljkama  kao i  životinjama.”

“Profesore, pre vas jedinstveni puls života se smatrao pukom pesničkom maštom.  Jednom  sam  upoznao  sveca  koji  nikada  nije  hteo  da  bere  cveće. Govorio je: ‘Zar da  ružinom  stablu  otmem  ponosnu  lepotu?  Zar  divljački  da opustošim  njeno  dostojanstvo?’   Vaša   otkrića   doslovno   potvrđuju   njegove saosećajne  reči.”

“Pesnici su prisni znalci istine, dok joj se  naučnici  neprestano  samo približavaju.  Jednog  dana  navrati  u  moju  laboratoriju  da   vidiš   očevidan   dokaz toga.”

Zahvalio sam mu se, prihvatio poziv i oprostio se od njega.  Kasnije  sam saznao da je naučnik napustio  koledž  Presidency  i  da  namerava  da  otvori istraživački  centar  u  Kalkuti.  Prilikom   otvaranja   njegovog   instituta,   prisustvovao sam svečanosti. Prostorijama  zgrade  šetalo  je  stotine  ljudi.  Bio  sam  opčinjen znanjem i duhovnom simbolikom novog doma nauke. Glavna vrata  istraživačkog centra načinjena su  od  vekovima  stare  relikvije  i  udaljenog  svetilišta.  Iza  jezera sa lokvanjima53,  ženska  figura sa  bakljom  sibmbol   je  indijskog  poštovanja  žene kao besmrtne lučonoše. Mali hram u bašti posvećen je noumenu, s one strane fenomena. Ideja božanske bestelesnosti izražena je odsustvom  bilo  kakve  slike  za oltar.

Prilikom  tog  velikog  događaja, Bozeov govor  se  mogao samo iskazati ustima  jednog  nadahnutog  drevnog  ršija.

“Danas posvećujem ovaj institut ne    samo kao laboratoriju, nego kao hram.”

1       Sva  nauka  je  ili transcendentalna  ili prolazna.  Botanika  se  sada  zasniva  na  pravilnoj teoriji - Brahmini  avatari  ubrzo  će  biti  udžbenici  prirodne  istorije.  (Emerson)

2        Pažljivim  istraživanjem,  Boze  je  na  zadovoljstvo  raznih  naučnih  tela  dokazao  da  je   životni mehanizam biljke istovetan sa zivotnim mehanizmom životinje. …Godine 1917. dobio je plemićku titulu za svoje zasluge. Encyklopedia Britanica 14.

3        Lotosov   cvet   je   drevni   indijski   simbol   božanstva.   Latice   koje   se   šire   simbolišu   širenje  duše.

Rast  te  čiste  lepote  iz  mulja  u  kome  je  rođena  predstavlja  ohrabrujuće  duhovno  obećanje.

Svečane, ispunjene poštovanjem, njegove reči su obavijale slušaoce poput nekog  nevidljivog  ogrtača.

“Tokom svojih istraživanja stigao sam u  granično  područje  fizike  i fiziologije, a da toga nisam bio ni svestan. Otkrio sam, na svoje zaprešćenje, da granice nestaju i da se između područja živog i neživog  javljaju  dodirne  tačke. Počeo sam da opažam neorgansku materiju kao sve drugo, samo ne  kao inertnu. Vibrirala je pod uticajem mnogobrojnih različitih sila. Izgledalo je da ta univerzalna reakcija postavlja pod isti zakon metale, biljke i životinje. Svi su oni u suštini pokazivali isti oblik pojave umora i depresije, uz mogućnost oporavka i podsticaja, kao i trajni gubitak svakog osećanja, do koga dolazi prilikom smrti.

Pred tim zapanjujućim uopštavanjem ispunjen poštovanjem, obavio sam eksperimentima ostvarene rezultate svojih istraživanja pred Kraljevskim društvom. Međutim, fiziolozi koji  su  bili  prisutni,  savetovali  su  me  da  se  ograničim  samo na područje fizike gde mi je uspeh već osiguran, i da ne zalazim u  njihovo područje. Nehotice sam zašao  u  domen  nepoznatog  kastinskog  sistema  i povredio njihova pravila. Radilo se o nesvesnoj teološkoj predrasudi koja brka neznanje sa verom. Zaboravnja se često da nam je onaj,  koji  nas  je  obavio  tom tajnom stvaranja koja se stalno menja i razvija, usadio i želju da istražujemo i razumemo.  U  dugim  godinama  punim  nerazumevanja,  spoznao  sam  da  je  život

čoveka  posvećenog  nauci  neizbežno  ispunjen  neprekidnom  borbom.  On  radosno

mora  da  žrtvuje  svoj  život,  da  ravnodušno  prima  uspeh  i  neuspeh,  dobitak  i gubitak.

Glavna svetska zdravstvena udruženja su prihvatila moje teorije i rezultate, i priznala važnost  indijskog  doprinosa  nauci.  Može  li  išta  ograničeno  da zadovolji indijski um? Živom neprekinutom tradicijom i životnom snagom podmlađivanja, naša zemlja je uvek umela da  se  prilagodi  promenama.  Uvek  je bilo Indijaca koji su, odbacivši neposredno privlačnu nagradu trenutka, težili ostvarenju najviših životnih ideala, ne  samo  pasivnim  odricanjem  nego  i aktivnom borbom. Slabići, koji su odbijali da se  upuste  u  borbu,  nisu  stekli ništa, pa nisu imali čega ni da se odreknu. Samo oni koji su  se  borili  i pobedili, mogu plodovima svojih iskustava da obogate svet.

Ispitivanja o reagovanju materije koja su već obavljena u laboratoriji, neočekivana otkrića o  reakcijama  biljaka,  otvorila  u su fizici,  fiziologiji,  medicini, pa čak i psihologiji, nova područja za istraživanje. Do sada nerešivi problemi dovedeni su u sferu eksperimentalnih ispitivanja.

Veliki uspeh ne može da se  postigne  bez  velike  preciznosti,  zbog  toga sam sačinio nacrte za velik broj  supersenzitivnih  instrumenata  i  aparata  koji  su vam  izloženi  na  ulazu.  Oni  govore  o  drukčijem  nastojanju  da   se   iz   obmane privida  prodre  u  nevidljivu  stvarnost,  o   istrajnosti   i   promišljenosti   koji   su neophodni  za  nadilaženje  ljudskih  ograničenosti.  Svi   naučnici   obdareni stvaralaštvom  znaju  da  je  um  prava  laboratorija,  gde  se   iza   iluzija   otkrivaju zakoni  istine.

Na ovim predavanjima  neće  biti  pukog  ponavljanja  materije.  Objavljivaće se nova otkrića koja su ovde po prvi put dokazana.  Redovnim  izdavanjem radova Instituta, Indija će dati svoj doprinos čitavom svetu, postaće javno dobro, jer nikada ništa nećemo patentirati. Duh naše nacionalne kulture zahteva da ne zloupotrebimo nauku time što bismo se njome poslužili samo  za  svoju  ličnu korist.

Želja  mi  je  da  prostor  ovog   Instituta  bude  dostupan,  koliko  god  je  to moguće,  saradnicima  iz  svih  zemalja.  Time  nastojim  da  nastavaim  tradiciju  svoje

zemlje, koja je još pre 25 stoleća pozivala naučnike iz svih delova sveta u svoje drevne univerzitete u Nalandi i Taksili.

Mada nauka nije ni istočna ni zapadna,  nego  univerzalna  i internacionalna, Indija je ipak naročito opremljena za velike doprinose u tom području.54 Indijska vatrena mašta koja može da uspostavi novi red u naizgled kontradiktornom skupu činjenica, zauzdana je navikom usredsređivanja. Ta unutrašnja disciplina omogućuje da se sa beskrajnim strpljenjem usmeri duh na traženje  istine.”

Pri   tim   poslednjim   naučnikovim   rečima   suze   su   mi   navrle   na   oči.   Zar

strpljenje zbilja nije sinonim za  Indiju,  koja  zbunjuje  vreme  isto  kao  i istoričare? Ubrzo posle otvaranja, opet sam posetio istraživački centar. Setivši se svog obećanja, veliki botaničar me je poveo u svoju tihu laboratoriju.

”Prikljućiću spravu za uvećavanje na ovaj aparat.  Povećavanje  je  ogromno. Kada bi  se  puzanje  puža  povećavalo  u  istoj  srazmeri,  izgledalo  bi  da  to stvorenje  juri  brzinom  ekspresnog  voza.”

Pogledao  sam  nestrpljivo  na  ekran,  na  kome  se  videla  uvećana   biljka paprat.  Jasno  se  mogao  zapaziti  sićušno  pokretanje  života.   Pred   mojim opčinjenim očima biljka je polako rasla. Naučnik je dodirnuo vrh paprati malim metalnim štapićem. Pantonima koja se do maločas odvijala na ekranu time je zaustavljena,  ali  čim  se  štapić  povukao,  nastavila  je  svoj  rečiti  ritam.

Boze  je  primetio:   “Video   si   kako   i   neznatno   spoljašnje   delovanje   može da šteti osetljivom tkivu. Evo, sada ću ti dati hloroform,  a  zatim  sredstvo  protiv njega.” Hloroform je zaustavio svaki rast, a protivsredstvo ga je  opet  podstaklo. Pokreti evolucije koje sam video na ekranu,  držali  su  me  u  napetijem  stanju nego što bi učinio neki film. Moj vodič, sada poput  nekog  negativca,  ubo  je paprat oštrim instrumentom. Bol se  ispoljila  u  grčevitom  komešanju.  Kada  je delimično žiletom prerezao biljku, senka se žestoko uzbudila, a onda  se  konačno umirila  pri  nastupu  smrti.

“Omamivši hloroformom veliko staro drvo, presadio  sam  ga  s  uspehom. Takvi šumski carevi, kad ih  presadimo  obično  brzo  umiru.”  agadis  se  smejao sav srećan dok  je  pričao  o  tim  spasilačkim  poduhvatima.  Moli  osetljivi  aparati su dokazali grafikonima da drveće poseduje  cirkulatorni  sistem.  Kretanje  biljnog soka odgovara krvnom pritisku u telima životinja. Podizanje soka ne  može  da  se objasni mehaničkim principima, kao što je, na primer, kapilarnost, kao  što  se  to obično  tvrdi.  Aparati  su  pokazali  da  je  ta  pojava  zapravo  aktivnost  živih  ćelija.

4       Stari Indijci su odlično poznavali atomsku strukturu materije. Jedan od šest sistema  indijske filozofije je vaišešika, od sanskritske reči visešas, “individualnost, posebnost”. Najpoznatiji tumač vaišešike,  Aulukja,  koji  je  rođen  pre  otprilike  2800  godina,  nazvan  je  Kanada,  “žderač  atoma”. U članku časopisa East-Vest iz aprila 1934. ovako se naučno prezentira vaišešika: “Ako se savremena “atomska teorija” smatra novim napretkom nauke, “žderač atoma”, Kanada ju  je odavno protumačio. U raspravama vaišešike spomenimo naučna tumačenja o  
1)  kretanju  igala prema magnetima,
2) cirkulaciji vode  u  biljkama,  
3)  akaši  ili  eteru  inertnom  i  bez  strukture, kao  osnovi  za  prenošenje  suptilnih  sila,  
4)  sunčevoj  vatri  kao  izvoru  svih  ostalih  oblika  toplote,
5) toploti kao uzroku molekularnih  promena,
6)  zakonu  gravitacije  izazvanom  suštinskim svojstvom atoma zemlje, svojstvom koje im daje moć privlačenja,
7) kinetičkoj prirodi svake energije, a to znači da se uzročno-posledična  veza  uvek  zasniva  na  trošenju   energije  i preraspodeli kretanja,
8) univerzalnom raspadanju putem  dezintegracije  atoma,  
9)  zračenju toplotnih i svetlosnih zraka, beskonačno sićušnih  čestica  koje  se  nepojmljivom  brzinom  kreću  u svim smerovima (savremena teorija o “kosmičkim zracima”) i
10) relativnosti vremena i prostora. Vaišešika poreklo sveta pripisuje atomima, koji su po svojoj prirodi večni, to jest njihovim osnovnim osobinama. Smatralo se da se vibrirajući ti atomi neprestano kreću. …Nedavno  otkriće da je atom minijaturni  solarni  sistem,  drevnim  filozofima  vaišešike  ne  bi  bilo  ništa  novo,  jer  su oni i vreme svodili na krajnji matematički pojam, opisujući  najmanju  vremensku  jedinicu  kao vreme potrebno da atom pređe jedinicu sopstvenog prostora.”

Peristatični talasi izlaze iz cilindrične  cevi  koja  se  proteže  celim  deblom  i  služi kao srce. Što je naše zapažanje bolje, više pada u oči da su svi oblici u mnogostrukoj prirodi povezani jedinstvenim planom.”

Veliki naučnik  mi  je  pokazao  još  jedan  svoj  izum  uz  pomoć eksperimenta: “U metalima životna sila reaguje na nadražaje povoljno  ili nepovoljno. Različite reakcije biće zabeležene mastilom.”

S  punom  pažnjom  sam  posmatao  grafikon  koji  je  beležio  karakteristične talase atomske strukture. Kada je profesor primenio hloroform, zaustavile su se vibracijama  izazvane  beleške.  Kada  je  metal  počeo  da  se   vraća   u   normalno stanje ponovo su se nastavile  beleške.  Kad  je  moj  vodič  primenio  otrovnu hemikaliju,  život  u  komadićima  lima  počeo  je  da  se  gasi,  igla   je   počela   da ispisuje  dramatičnu  poruku  smrti.  Naučnik  je  rekao:

“Bozeovi instrumenti su pokazali da se metali kao što je čelik, koji se primenjuje za makaze i mašine, zamaraju i ponovo su efikasni samo ako se  s vremena  na  vreme  odmore.  Životni  impuls  metala  se   ozbiljno  oštećuje,  ili  se

čak i gasi, ako se primenjuju električna struja ili veliki pritisak.”

U sobi sam video bezbrojne izume, rečite dokaze neumorne inventivnosti. “Gospodine, žalosno je da se širom upotrebom  vaših čudesnih mehanizama ne ubrza razvoj poljoprivrede.  Krajnje  je  vreme  za  to.  Zar  ne  bi bilo moguće da se neki od njih upotrebe za brze laboratorijske opite koji  bi pokazali delovanje  različitih vrsta  đubriva  na  rast  bilja?”

“U pravu si.  Buduće  generacije  će  naći  široku  primenu  Bozeovih instrumenata.  Naučnik  retko  dobija   priznanje   od   svojih   savremenika.   Dovoljna mu  je  radost  stvaralačkog  služenja.”

Izrazivši bezgraničnu zahvalnost neumornom mudracu, oprostio sam se od njega. Pitao sam se može li da se iscrpi zapanjujuća plodnost njegovog genija? Nije se iscrpla godinama. Irgradivši složeni instrumenat “rezonantni  kardiograf”, Boze se posvetio istraživanju bezbrojnih biljaka  Indije.  Tako  je  otkriven neslućeno velik broj korisnih lekova. “Rezonantni kardiogram” sa nepogrešivom tačnošću  beleži  stote  delove  sekunde.  Beskrajno  male  titraje  u  srukturi  biljaka,

životinja i  ljudi  beleži  tonski.  Veliki  botaničar  je  predvideo  da  će  opšta upotreba njegovog instrumenta da dovede do vivisekcije biljaka umesto životinja.

Istakao je: “Beleške o delovanju nekog leka  koji  se  istovremeno  daje biljci i životinji,  pokazuju  zapanjujuću  sličnost.  Sve  što  postoji  u  čoveku  može da se nasluti već i u biljci. Eksperimenti na  biljkama  doprineće  smanjenju patnje  životinja  i  ljudi.”

Pesnik Rabindranath Tagore, Bozeov prijatelj i vatreni pristalica njegovih naučnih ideja, ove stihove je posvetio naučniku-idealisti:

O,  pustinjače,  pravim  rečima iz  sveg  glasa

5       Ta pionirska otkrića na biljkama, mnogo godina kasnije, otkrili su i neki drugi naučnici. 1938. Nev York Times je ovako sažeo radove iz tog područja, koji su objavljeni na univerzitetu Kolumbija:  Tokom  poslednjih  nekoliko  godina  otkriveno  je  da  se,  u  toku  prenosa  poruke  preko živaca između mozga i ostalih delova tela, stvaraju sićušni električni impulsi. Oni su mereni osetljivim galvanometrima, a savremenim metodama povećani više miliona puta.  Zbog  velike brzine putovanja impulsa duž nervnih  vlakana u živim bićima (u životinjama i čoveku), do danas nije bila pronađena zadovoljavajuća metoda za njihovo proučavanje.  Doktori  K.  S.  Kole  i  H.  R. Kertis izveštavaju da su duguljaste ćelije slatkovodne biljke nitele, koja se često koristi u akvarijumima za gajenje  zlatnih  ribica,  zapravo  identične  sa  ćelijama  nervnih  vlakana.  Otkrli  su da produžena vlakna nitele šire električne talase  koji  su  u  svakom  pogledu  (osim  po  brzini) slični talasima nervnih vlakana kod životinja i ljudi. Ti električni  nervni  impulsi  su  u  biljci mnogo sporiji nego kod životinja. Saradnici univerziteta smatraju da je to otkriće  sredstvo  za uspešno fotografisanje električnih impulsa u nervima.”

usklikni te drevne himne što ih zovu Sama56: “Ustaj!  Probudi  se!”

Pozovi  sve  što  se  poznavajem  šastri  hvale, neka  se  okanu jalovog  cepidlačenja.

Pozovi lude hvalisavce neka izađu pred lice prirode ove široke zemlje, i naučnike,

svoje  drugove,  neka  se  svi  skupe  oko  žrtvene  vatre. Da  bi  se  Indija  naša  sebi  vratila.

 

JAGADIS  CHANDRA  BOSE

6       Sama veda je  jedna od četiri Vede, koje  obuhvataju više od sto  kanonskih knjiga.  Ostale  su Rg veda, Jađur veda i Atharva veda. U  ogromnoj  indijskoj  literaturi  Vede  (koren  vid,  znači znati) su jedini  tekstovi  koji  se  ne  pripisuju  određenom  autoru.  U  Rg  vedi  (X.  90.  9)  se  kaže da su božanskog  porekla.  Vede  su  otkrovenja  putem  zvuka,  koja  su  rišji  “čuli  direktno”  (šruti). Po svojoj suštini one su književnost za pojanje i recitovanje, stoga hiljadama godina nisu zapisivane, nego su ih brahmani  usmeno  prenosili  s  kolena  na  koleno.  Ti  sveštenici  su  imali vrlo uvežbano pamćenje. To što su se Vede pamtile, ne znači da pismo  nije  bilo  poznato. Naučnici priznaju da je brahmi pismo, koje je srodno sanskritu, bilo savršeno (“otkrio ga je Brahma”). Za pisanje se koristio ručno izrađeni papir od specijalne vrste obrađenog drveta. Aleksandrov admiral Nearh (IV vek pre Hrista), izveštavao je da Indijci  pišu  na  “finoj  gustoj tkanini”. Nedavno otkrivanje pečata u dolini reke Ind, navelo  je  neke  naučnike  na  napuste teoriju  da  je  Indija svoje  pismo  “pozajmila”  iz  semitskih  izvora.

Međutim, Vede nisu poverene pisanoj reči, jer vremenom  i  papir  i  kamen  propadaju. Vede su toliko dugo preživele jer su ršiji shvatili nadmoć duha nad materijom. Kada se radi  o podesnom sredstvu za prenošenje, ima li ičega prikladnijeg od “pločica srca”. Kineski naučnik T- sing koji je živeo u Indiji u XVII veku kaže: “Četiri  Vede  koje  sadrže  100.000  dvostrukih stihova, prenosile su se usmeno,  a da nisu zapisivane na papirima ili listovima od biljki. Svaka generacija ima umne brahmane koji mogu da recituju tih 100.000 dvostrukih stihova.

Poštujući određeni lični red (anupurva)  kojim  slede  reči  u  Vedama  i  fonološka  pravila  za kombinaciju zvukova (samdhi) i odnose slova, a i proveravajući tačnost zapamćenog teksta određenim matematičkim postupcima, brahmani su na jedinstven način  sačuvali  izvornu  čistoću Veda. Svaki slog vedske reči (akšara) ima svoje značenje i delovanje. Pedeset slova sanskritske azbuke svojim vibracijama usklađena su sa pedeset “latica” ili zraka u “lotosima” okultnih cerebrospinalnih centara.

Jedan  od  šest  sistema  hihduističke  filozofije  je  mimamsa,  istraživanje   semantike.   Posebno   se odnosi  na  pravilno  tumačenje  vedskih  tekstova,  međutim  pravila  mimamse  sadrže  vredne  savete

čak i za savremene filologe i psihologe. Kao što je pokazao Lahiri Mahasaja, naučnici bez uvida u duhovno, ne razumeju Vede. Tako Rg veda (X - 71. 5) govori o istinskom  i  površnom naučniku; “Jedan je uspostavio prijateljstvo s govorom, govor drugog niti cveta, niti donosi plodove.” Učenik koji  je  Vede  naučio  napamet,  ali  ih  ne  razume,  upoređuje  se  sa  papagajem, sa drvenim stubom koji nosi  samo  mali  deo  težine  velike  dvorane  i  teglećom  stokom  koja  ne zna kakvo blago nosi na svojim leđima.