5.   poglavlje

Važnost pravilne ishrane za zdravlje i rast

Vaš najznačajniji doprinos za detetovo zdravlje jeste pažnja koju pridajete ishrani tokom trudnoće i ishrani deteta nakon ro- đenja. Budući da pedijatri imaju malo znanja, a još manje inte- resa za ishranu, moraćete postati “sam svoj majstor” kad je u pitanju ishrana vašeg deteta.

Vaša prva i najvažnija nutricionistička odluka - da li dojiti ili ne - uticaće na zdravlje i razvitak vašeg deteta u detinjstvu i tokom celog života. Nažalost, mnogi ginekolozi i pedijatri ne naglašavaju dovoljno značenje dojenja i nedovoljno vas obaveš- tavaju, ako se u to uopšte i upuste, o nedostacima hranjenja veš- tačkom hranom. Prema tome, neophodno je da se sami informi- šete.

Dojenje je temelj zdravog telesnog i emocionalnog rasta, a vama i vašem detetu pruža i neke druge blagodati. Evo nekih značajnosti dojenja:

1.   Majčino mleko, isprobavano hiljadama godina, je najbolja hrana za bebe jer je prirodna i savršena. Ono vašem detetu obezbeđuje sve hranljive stvari potrebne za zdrav rast tokom naj- manje prvih 6 meseci života. Svi odgovorni nutricionistički i pedi- jatrijski stručnjaci priznaju njegovu superiornost i nad veštačkom dečijom hranom i kravljim mlekom.

Kravljem mleku nedostaje gvožđe i ne bi ga trebalo davati deci najmanje 6 meseci. Čak i tada treba ga uvoditi pažljivo, jer su

mnoge bebe, oko 15%, alergične na kravlje mleko. Ono je i po- tencijalni uzrok mnogih bolesti.

Hranjenje veštačkom hranom na flašicu, s nutricionističkog gledišta, jedva zadovoljava, iako proizvođači svoje proizvode obogaćuju vitaminima i mineralima i tvrde da su jednako hran- ljivi kao i majčino mleko. Ako bebu dojite, nema opasnosti da će vašem mleku nedostajati neki važni sastojci, ali to se ne bi moglo reći i u slučaju hranjenja veštačkom hranom. Ne samo da proiz- vođači mogu pogrešiti, nego su i pogrešili u sastavu hrane, što je imalo kobne posledice za decu koja su bila hranjena njihovim proizvodima. Klasični primeri su nedostatak vitamina B6 u SMA veštačkoj hrani, što je dovelo do nedostatka piroksina i grčenja kod dece koja su ga uzimala, kao i neodgovarajući sadržaj soli u proizvodu Neo-Mull-Soy, što je izazvalo sporo napredovanje be- ba.

Hranjenje veštačkom hranom na flašicu izaziva sklonost ka debljanju i kasnije u životu, jer ti proizvodi osiguravaju neodgova- rajuću vrstu hranljivih sastojaka. Ljudsko mleko sadrži 1,3% belančevina, a kravlje mleko i dečija veštačka hrana 3,3% belan- čevina ili više. Upravo je stoga jedno istraživanje na 250 beba starih 6 sedmica pokazalo da je 60% beba hranjenih na flašicu preteško, naspram samo 19% dojene dece. Višak belančevina nepotreban je teret za bubrege, a neka deca dobijaju brže na težini jer zadržavaju više tečnosti.

Napokon, bebe koje sisaju mogu da jedu koliko žele i ne treba paziti koliko su pojele dok bebe koje se hrane na flašicu obično imaju fiksnu šemu sa ograničenom količinom mleka pri svakom hranjenju. Majke često imaju potrebu podsticati dete da pojede sve što mu je spremljeno, tako da ono ponekad popije i 2-2,5 dl tokom jednog hranjenja, a već mu je 1,5 dl bilo dovoljno. Kasnije ću više govoriti o odnosu između prejedanja i debljanja.

2.   Dojeno dete od majke dobija prirodni imunitet na mnoge alergije i infekcije, što je deci koja se hrane na flašicu uskraćeno. Majčino mleko sadrži jedinstvene stvari koje onemogućuju rast

bakterija i virusa, što vašoj bebi daje kritičnu zaštitu od bolesti u prvih nekoliko meseci života kada je najosetljivija.

3.   Veza između majke i deteta smatra se neophodnom za be- bin emocionalni razvitak, a i vama donosi emocionalnu nagradu. Dojenje je idealan način da se uspostavi veza gotovo od samog rođenja (osim ako niste tokom porođaja primili velike količine lekova, što je delovalo i na vašu bebu) jer će se kod nje već 20- 30 minuta nakon porođaja pojaviti jaka želja za sisanjem. Od tog trenutka treba je dojiti kad god vam beba, na svoj način, pokaže da to želi. U početku to može biti i 20 puta na dan.

Emocionalna i psihološka važnost dojenja nikada se ne može dovoljno naglasiti. Ako ne budete dojili, vi i vaša beba bićete li- šene jednog od najdragocenijih ljudskih iskustava. Dr. Grantly Dick-Read, koga mnogi smatraju ocem današnjeg trenda povrat- ka prirodnom porođaju, lepo je to opisao: “Novorođenče ima samo tri zahteva. To su toplina u majčinom naručju, hrana iz nje- nih dojki i sigurnost iz spoznaje da je majka prisutna. Dojenje za- dovoljava sva tri.”

Novorođenče bi trebalo hraniti kad god je gladno, a ne prema nekom proizvoljnom rasporedu. To je još jedan nedostatak post- natalnih postupaka u većini bolnica koje sam već spomenuo. Majke i bebe često se moraju prilagoditi bolničkom rasporedu hranjenja, svaka četiri sata, jer je tako osoblju jednostavnije. To nije dobro ni za vašu bebu ni za vas. Njena glad javlja se zbog potrebe za hranom, a ne zato jer sat pokazuje da je vreme jelu. Bebu treba hraniti kad ona to želi, bilo to na svaki sat ili svaka četiri sata.

Ako je vaša beba rođena u bolnici, nastojte dobiti dozvolu da ostane s vama u sobi tako da je možete hraniti kad god poželi i pružiti joj pažnju kako bi se među vama stvorila što prisnija veza. Ako vam to ne dopuste, zahtevajte da vam je donose kad god je gladna, a ne svaka četiri sata. Zahtevajte od lekara da joj se ne daje nikakva dodatna hrana u dečijoj sobi. Neke medicinske ses- tre ne mogu odoleti da bebama koje plaču ne daju flašicu veš-

tačkog mleka, iako ih majke doje. To im može pokvariti apetit, a vi ne želite da dete uzima veštačku hranu, i zato je važno insisti- rati da vam, umesto toga, sestra donese dete.

4.   Pri donošenju odluke dojiti ili ne treba uzeti u obzir i neko- liko faktora koji su za vas vrlo značajni. Ako počnete dojiti neko- liko minuta nakon porođaja, krvarenje će biti slabije jer će be- bino sisanje izazvati grčenje materice, čime će se ubrzati njeno vraćanje u prethodno stanje, a time i smanjiti krvarenje.

Majke koje doje lakše se vraćaju na staru težinu nego one koje preskoče ovu fazu reproduktivnog ciklusa i pribegnu hranjenju na flašicu. Telesna masnoća obično čini oko 4,5 kg težine dobi- jene tokom trudnoće, a služi za proizvodnju mleka za bebu nakon rođenja. Ako dojite, taj višak masnoća biće potrošen. U suprot- nom, biće potrebne drastične mere da se vratite na željenu te- žinu.

5.   Ako se beba hrani isključivo dojenjem, to vam služi i kao kontracepcija, u većini slučajeva, barem 6 meseci, a ponekad i 2,5 godine. Sam čin dojenja stavlja reproduktivni ciklus u stanje mirovanja i nije isključivo da ćete dobiti menstruaciju 7 ili više meseci nakon porođaja, kao ni da ćete zatrudneti dok opet ne dobijete menstruaciju. Sheila Kippley, autorka izvanredne knjige o dojenju, istraživala je podatke o Amerikankama čije su bebe isključivo dojene i otkrila je da su, u proseku, 14,6 meseci nakon porođaja bile bez menstruacije.

Iako ovaj način kontracepcije nije mnogo pouzdan, verovatno je bar toliko delotvoran koliko i ostali, i ne izaziva nikakve prop- ratne posledice. Ali, zapamtite da povremeno dojenje u ovom slučaju neće upaliti. Ako svoju bebu samo ponekad dojite, a iz- među toga joj dajete veštačku hranu, vaša zaštita verovatno neće biti tako pouzdana.

Mlade majke me često pitaju u kojim razmacima bi trebalo dojiti, koliko dugo i koliko bi dete trebalo pojesti. Moj je odgovor da bez obzira na to dojite li bebu ili je hranite na flašicu, beba je

ta koja se pita. Hranite je kad deluje nervozno, neka jede dok sama ne prestane i ne brinite se da li jede previše ili premalo.

Ako dojite, beba će pojesti 80-90% mleka za 4 minuta hranje- nja na svakoj dojci. Ali preporučljivo je hraniti je duže zbog emo- cionalnih razloga, a i da se podstakne dotok mleka. Sam čin do- jenja, čak i ako je mleko već skroz isisano, podstiče laktaciju i povećava proizvodnju mleka. Ako neopravdano ograničite raz- doblje sisanja i ne hranite bebu dovoljno često, proizvodnja mle- ka se može smanjiti do te mere da više nećete proizvoditi onoliko mleka koliko je bebi potrebno.

Emocionalni razlozi za produženo hranjenje su veoma važni. Moji prijatelji iz La Leche League (međunarodna organizacija koja promoviše značenje dojenja i pomaže majkama koje žele dojiti svoje bebe, prim. prev.), kojima sam godinama bio medicinski savetnik, rekli su mi da bi više majki dojilo da su svesne prediv- nog odnosa koji se stvori između majke i deteta. Kažu da su neke majke zaplašene i lošim pričama kako je dojenje teška, neugodna i neizvodljiva rutina. Nema sumnje da mnoge majke muče takve brige, ali iz iskustva znam da se one brzo izgube kada se jednom uvere u zadovoljstvo koje pruža dojenje. Ako ne možete odlučiti da li da dojite bebu ili ne, savetujem vam da pročitate knjigu “Ženska umetnost dojenja” (The Womanly Art of Breastfeeding) koju je izdala La Leche League International i knjigu sličnog sadržaja (“Breast-feeding and Natural Child Spacing: The Ecology of Natural Mothering”, Sheile Kippley, Harper and Row).

Dojenim bebama nije potrebno davati dodatnu vodu ni vita- mine. Ni bebama koje se hrane veštačkom hranom ne trebaju dodatni vitamini, jer se oni već nalaze u tim proizvodima. Zdravo dete nema nikakve koristi od viška vitamina, čak mu mogu i štetiti.

Ne uvodite prerano tvrdu hranu

Tokom prve godine života dojenim bebama nije potrebno da- vati tvrdu hranu, a pogotovo bar ne prvih 6 meseci života. Bebe

koje se hrane na flašicu ne bi trebale jesti tvrdu hranu bar 4 me- seca. Dok ne prođu 4 meseca većina tvrde hrane koju beba po- jede prođe kroz organizam nesvarena. Creva joj još nisu dovoljno razvijena da vare tvrdu hranu, naročito belančevine. Na primer, enzim koji je potreban za varenje pirinča do 4. meseca života nije prisutan u dovoljnim količinama. Tvrdu hranu treba izbegavati u prvim mesecima života i zbog toga što bebina odbrana od aler- gija još nije dovoljno razvijena, a i češći su slučajevi gušenja jer beba još nije savladala veštinu gutanja.

Tvrdu hranu treba polako uvoditi u bebinu ishranu: prvo se daju žitarice i voće, zatim povrće. Koliko god možete, izbegavajte fabrički pripremljenu hranu za bebe, ne samo zato što deluje ekspanzivnije, nego i zato što je mnogo manje hranljiva nakon svih postupaka koje je prošla u fabrici.

Vaša beba će najbolje napredovati ako hranu pripremate sa- mi. Pripremajte joj sveže voće, povrće i nabubrele i samlevene žitarice, jer konzervisana i smrznuta hrana sadrži različite količine soli, kao i razne druge dodatke poput nitrita i natrijum-glutama- ta. Hranu dobro perite. Zatim je pretvorite u pire, zdrobite je ili sameljite u mikseru ili viljuškom, pa hranite bebu kašičicom.

Mnoge majke primećuju da bebe dobro reaguju na zgnječene banane ili kuvane bundeve kao na prvu hranu. Čini se da vole taj ukus, a takav obrok se lako i priprema. Žitarice možete uvesti tako da bebi date komadiće hleba od celog zrna. Možete joj dati i kuvane žitarice, jer će komadići hleba verovatno biti svuda oko nje dok ne savlada pokrete. Ako je hranite kuvanom žitaricom, uverite se da je prirodno uzgajena i iz celog zrna, a ne neka fabrički prerađena varijanta iz koje su izvađene sve hranljive stvari, a dodate potencijalno štetne hemikalije.

Budući da često izazivaju alergijske reakcije, jaja treba izbe- gavati. I kravlje mleko je dobro izbegavati. Pažljivo pratite bebu kako biste se uverili da nema nikakvih fizičkih alergijskih reakcija ili promena u ponašanju, kao što su često plakanje ili nemir.

Prikrivena korist od pripremanja hrane kod kuće može imati uticaj na ishranu ostalih članova porodice. Oni će vam pomagati, nastojeći da beba jede što prirodnije, hranljivije i uravnoteženije obroke. Ali ako ne želite da se hrane na drugom mestu, nemojte očekivati da će ostali članovi u porodici uživati ako im ponudite pasiranu večeru.

Nemojte dopustiti da vas pedijatar ili bilo ko drugi uverava da, iz sigurnosnih razloga, dajete bebi veštačku hranu. Proizvo- đači dečije hrane rado će plašiti majke koje decu hrane doma- ćom hranom, a ne njihovim konzervisanim proizvodima. Jedan takav letak - “Draga majko” (Dear Mother) koji su reklamirali proizvođači Beech Nut kompanije izazvao je čak i prosvećenje, inače tromog, Odbora za ishranu Američke pedijatrijske akade- mije. Odbor je procenio kako je upotrebljena taktika “zaplaši- vanja” i izrazila zabrinutost da je određeni materijal iz naučnih publikacija upotrebljen izvan konteksta:

“Ne slažemo se s tim da je pripremljena hrana kod kuće opasna, kao što se naglašava u letku”, izjavio je Odbor. “Očig- ledno je da treba paziti prilikom pripreme i čuvanja dečije hrane, ali verovatnoća da je sveže pripremljena domaća hrana otrovna, vrlo je mala.”

Dečiji apetiti su različiti

Roditelji ponekad previše strepe nad tim koliko njihova deca jedu. Ako pedijatar kaže da beba treba prilikom svakog hranjenja da popije 2 dl sadržaja flašice, majka će se boriti dok dete ne popije i poslednji gutljaj. Kako dete odrasta, borba će se preneti za stolom, kako bi se dete pridružilo klubu čistača tanjira. To je pogrešno, a brige su nepotrebne, jer se ni jedno dete, osim ako ne pati od anoreksije, neće izgladnjivati ako mu je hrana pri ruci.

Dečiji apetit se razlikuje od dana do dana, od godine do go- dine. On zavisi o stepenu aktivnosti, o tome da li dete voli hranu koju ste mu poslužili, kao i o potrebama organizma u razvitku.

Bez obzira na to da li je reč o bebi ili pubertetliji, dete će pojesti onoliko koliko mu treba.

Deca su često unapred osuđena na debljinu u kasnijem dobu jer su kao mala bila previše hranjena. Istraživanja dece različitog uzrasta do 18 meseci pokazuju da vise od 70% dobija previše kalorija, neka čak i 250% više od dnevne preporučene količine za zadovoljavanje normalnih prehrambenih i energetskih potre- ba. Procenjuje se i da je oko 30% školske dece preteško.

To može doneti neprilike u kasnijem životnom dobu jer je go- jaznost kod odraslih posledica preterane proizvodnje masnih ćelija u ranom detinjstvu. Broj masnih ćelija povećava se od rođenja do druge godine i onda opet u pubertetu. Previše uhra- njeno dete može imati i 75 milijardi masnih ćelija kad odraste, za razliku od 27 milijardi kod dece koja su hranjena odgovaraju- ćom hranom. Ta razlika je značajna jer gojaznost kod odraslih ni- je posledica porasta broja masnih ćelija nego njihovo povećanje. Ako je u detinjstvu proizvedeno previše masnih ćelija, one ostaju u telu celog života čekajući da se povećaju kad odrasla osoba po- jede visoko kalorični obrok ili čokoladni desert.

Osnovno pravilo koje bi vas trebalo voditi u nastojanju da svo- joj deci i ostalim članovima porodice osigurate zdravu ishranu jeste: što je neka namirnica vise tehnološki obrađena, to je ma- nje hranljiva. Gotovo sve namirnice su najhranljivije sirove, u prirodnom stanju. Ako ih morate kuvati, kuvanje bi trebalo biti što kraće. To je jedan od razloga zašto je kineski način pripre- manja hrane tako privlačan. Sveže voće i povrće hranljivije je od kuvanog i konzervisanog.

Na suprotnom kraju spektra nalazi se “praktična” hrana koja je postala tako popularna u SAD-u, zatim hleb od rafinisanog brašna i kašice pune rafinisanog šećera. “Prazne kalorije” koje iz njih dobijamo, kao i hemijski dodaci koji služe za bojenje, ukus i stabilizaciju arome, kao i razni konzervansi, poslednje je što je vašem detetu potrebno. Imajte to na umu dok planirate obroke

za svoju porodicu. Poslužite im svežu, prirodnu hranu i izbegavaj- te komercijalne proizvode poput “gotova jela ispred televizora”.

Ako se budete držali prirodne hrane i kuvali je što kraće, vrlo lako ćete održavati zdravlje svoje porodice. Nemojte se optere- ćivati nedokazanim medicinskim teorijama o tome kako su prirodni proizvodi opasni za decu. Osigurajte im bogatu, uravno- teženu biljnu ishranu, i vaša porodica će dobiti sve potrebne hranljive stvari. Ne treba zanemariti činjenicu da sve prehram- bene potrebe deteta, uključujući belančevine i kalcijum, mogu biti zadovoljene i bez mleka i mlečnih proizvoda.

Zapamtite da je doručak najvažniji obrok u danu. Ako ga vaše dete preskače, biće osetljivije na zaraze, i umornije, što se može odraziti na njegovo celokupno zdravlje, a uticaće i na učenje. Pazite da za doručak jede cele namirnice, a ne bezvredni dobro zašećereni prehrambeni otpad. Nemojte mu dopustiti da se na- vikne da stavlja šećer u kašicu od žitarica i ne kupujte već zaše- ćerene proizvode koje proizvođači tako revno reklamiraju na televiziji.

Setite se da iza američkog običaja (da se za doručak jedu pahuljice, palačinke, šunka i jaja) stoji tradicija, a ne ishrana. Prehrambene potrebe vašeg deteta biće i više nego zadovoljene ako mu date ostatke njegove jučerašnje večere. Često sam raz- mišljao kako je to ironično kad se mnogi Amerikanci užasavaju nad činjenicom da meksička deca doručkuju činiju mahunarki, a Kinezi činiju pirinča. I jedno i drugo jeste zdrava hrana, bogata belančevinama i vitaminima. U međuvremenu, tipično američko dete jede skupu komercijalnu kašicu koja je smrtno prerađena, dobro zašećerena rafinisanim šećerom, iz koje proizilaze samo prazne kalorije od kojih će dete imati malo koristi.

Deca ne moraju jesti sve

Nemojte se ljutiti ako vaše dete trenutno ne voli neku hranu, naročito povrće. Sve dok jede osnovnu hranu u kojoj su zastu- pljene sve vrste biljnih namirnica, nije neophodno da jede baš

svaku vrstu povrća koju možete kupiti. Tipičan povod svađa za stolom jeste spanać koji većina dece mrzi, a za koji većina roditelja veruje da je nezamenljiv izvor gvožđa i kalcijuma. Za- pravo, spanać ih sadrži u velikim količinama, oni se nalaze u takvom obliku da ih je teže svariti, pa spanać nije najbolji izvor energije. Prema tome, ne insistirajte na spanaću ako ga vaše dete ne voli. Ako baš ne voli povrće, nastojte ga sakriti u čor- bama i supama, a ponudite mu i da ga jede sirovo.

Nemojte se toliko vezati na konvencionalne obroke da detetu ne date da jede ako vam se čini da je gladno, a nije vreme jelu. Njegov telesni sat možda nije regulisan po vašem rasporedu. Ako mu iznenada ponestane apetita, imajte na umu da se možda radi o prirodnom smanjenju njegovih potreba za hranom, ali razmis- lite i o mogućnosti da previše jede između obroka. Ako se pokaže da je posredi ovo drugo, pazite da ono što mu je pri ruci bude zdravo; neko sveže voće, grožđice, lešnici, semenke i sirovo povrće.

Zaključiću ovo poglavlje upozorenjem o potencijalnim nutrici- onističkim posledicama ako bi vaše dete moralo neko vreme da provede u bolnici. Upravo tamo, na njihovom vlastitom terenu, najviše dolazi do izražaja nezainteresovanost lekara za ishranu. Zato je važno da pažljivo pratite kako se vaše dete hrani prilikom bolničkog lečenja i na kakvoj je dijeti.

Istraživanja pokazuju da i do 50% pacijenata u bolnicama pati od neuhranjenosti već nakon nekoliko dana. To nije zato što je bolnička hrana neophodno loša; u većini slučajeva je, zapravo, prilično dobra, nego je to zbog toga što su lekari naoružani medi- cinskom tehnologijom, laboratorijskim testovima i rentgenskim zračenjima, koja zahtevaju da pacijenti gladuju ili da budu na strogim dijetama. Neki doslovce propadnu zbog gladovanja dok ih lekari podvrgavaju čitavim serijama pregleda kako bi odredili šta sa njima nije u redu. Kad doktor obavi sve testove, neuhranje- nost postaje jedan od osnovnih problema toga pacijenta.

Jedno istraživanje o ishrani dece u njujorškim bolnicama otkrilo je da je dve trećine od 200 dece imalo prehrambenih problema. Oni koji su sprovodili istraživanje rekli su da ih to nije začudilo, ali “da su bili pomalo ozlojeđeni kad su otkrili šta sve lekari ne znaju o ishrani dece”. Većina lekara opšte prakse koja vodi računa o deci nije nikada prisustvovala nijednom preda- vanju o ishrani!

Ne znam zašto bi se i trebali čuditi. Pre nekoliko godina, pred- sednik Odbora za ishranu Američkog medicinskog udruženja (AMA) primetio je: “... raste sumnja da je veliki broj ljudi u dr- žavnim bolnicama, ne svojom voljom, postao žrtvom neuhran- jenosti koju su izazvali lekari... Ne radi se o namernom zane- marivanju od strane lekara, nego o nedostatku razumevanja celokupne nove nauke o ishrani.”

Unutar AMA ova kritika nije prošla nezapaženo. Problem je rešen na njihovo zadovoljstvo, ne moje ili vaše, dizanjem ruku clanova Odbora za ishranu!

Nema važnije stvari koju biste mogli preduzeti za zdravlje svog deteta i nema stvari u kojoj biste trebali imati manje poverenja u lekara nego u brizi da dete jede pravu vrstu hrane u odgova- rajućim količinama, a izbegava onu koja mu šteti.