U starom Rimu jedna grupa proročica poznatih kao Sibile napisala je devet knjiga u kojima je ispričana budućnost Rima. Odnesoše tih

devet knjiga Tiberiju.

-    Koliko košta? - upita Rimski imperator.

-    Sto zlatnika - odgovoriše Sibile.

Tiberije se rasrdi i otera ih. Sibile spališe tri knjige i vratiše se:

-    I dalje koštaju sto zlatnika - rekoše.

Tiberije se nasmeja i ne pristade da plati za šest knjiga isto koliko bi platio za devet.

Sibile spališe još tri knjige i vratiše se sa preostale tri:

-    I dalje koštaju sto zlatnika - rekoše.

Tiberije, goreći od znatiželje, napokon plati - ali uspeo je da pročita samo deo budućnosti svoga carstva. Učitelj kaže:

Umeće življenja podrazumeva i sledeće: ne cenjkati se s pogodnom prilikom.

Ovo  su  reči  Rufuza  Džonsa:  -  Nemam nameru  da  gradim nove Vavilonske kule koristeći kao opravdanje ideju da moram stići do Boga.

„Te kule su odvratne; neke su sazidane od cementa i cigala; druge od svitaka svetih spisa. Neke su sagrađene sa drevnim obredima, a mnoge su podignute sa novim naučnim dokazima o postojanju Boga.

„Sve te kule, koje nas primoravaju da se na njih penjemo, počev od mračnog i zabačenog temelja, mogu nam pružiti jednu predstavu o Zemlji

-    ali nas ne vode na Nebo.

„Sve  što   postižemo,  samo  je   ista  ona   stara  pometnja  jezika   i osećanja.

„Mostovi koji vode ka Bogu zovu se vera, ljubav, radost i molitva.“