OSMO POGLAVLJE

VAŠE REČI IMAJU MOĆ

U uvodu je bilo preporučeno da ne primenjujete bilo koju od ovih vežbi posle prvog čitanja. Sledeća je izuzetak; probajte je odmah. Upotrebite svu svoju maštu da biste je izveli.

Da vidimo šta ovo obuhvata:

Zamislite da stojite u kuhinji držeći limun koji ste upravo uzeli iz frižidera. Osećate hladno u ruci. Pogledajte njegovu spoljašnjost, njegovu žutu koru. Ona je voštano žuta i prelazi u male zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu čvrstinu i težinu.

Prinesite limun nozdrvama i pomirišite ga. Ništa ne miriše kao limun, zar ne? Prerežite limun na pola i pomirišite ga. Miris je jači. Dobro zagrizite limun i pustite da vam se sok razlije po ustima. Takođe ništa nema takav ukus kao limun, zar ne?

U ovom trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poći će vam voda iz usta. Da vidimo šta ovo obuhvata.

Reči, "samo" reči, uticale su na vaše pljuvačne žlezde. Reči čak nisu odražavale stvarnost, već nešto što ste zamišljali. Dok ste čitali ove reči o limunu govorili ste vašem mozgu da imate limun mada vam to nije bila namera. Vaš mozak je to shvatio ozbiljno i javio je pljuvačnim žlezdama: "Ovaj čovek grize limun. Požurite, isperite usta." Žlezde su poslušale.

Mnogi od nas misle da reči koje upotrebljavamo odražavaju značenja i da to što one znače može biti dobro ili loše, istinito ili lažno, snažno ili slabo. Tačno, ali to je

samo polovina istine. Reči ne samo da odražavaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao

što smo videli na ovom slučaju.

Mozak nije tanani tumač naših namera - on prima i skladišti informacije i nadležan je za naše telo. Kažite mu nešto kao: "Ja sada jedem limun" i on će prionuti

na posao.

Sada je vreme za nešto što u Kontroli uma zovemo "mentalno pročišćavanje". Za ovo ne postoji vežba, samo odlučnost da povedemo računa o rečima koje ćemo koristiti da bismo pokrenuli naš mozak na akciju.

Vežba koju smo radili bila je neutralna - fizički nije delovala ni dobro ni loše. Ali i dobro i zlo mogu proizaći iz reči koje upotrebljavamo.

Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela - opisuju hranu koju jedu najgadnijim izrazima: puter je kaša od buba, da izaberem jedan manje živopisan

izraz kojeg se sećam. Cilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom

pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogućnosti da se pretvara. To često uspeva i ponekom apetit iznenada nestane.

I kad odrastemo, često igramo istu igru. Uništavamo svoju glad za životom negativnim  rečima,  a  reči,  dobijajući  na  snazi  ponavljanjem,  zauzvrat  stvaraju

negativan život, za kojim naša glad prestaje.

"Kako si?"

"Ah - ne mogu da se požalim" ili "Ne vredi da se žalim" ili "Ne baš tako loše."

Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekući račun? Da li vam je već "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari veći deo svojih prihoda duguju rečima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tumač. On kaže: "Ovaj čovek traži glavobolju. U redu. Stiže jedna glavobolja."

Naravno, bol ne stiže odmah čim izustimo nešto što ima takvo značenje. Telu je svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postizanju

zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono

isporučuje upravo onu bolest koju smo naručili.

Dve stvari pojačavaju snagu reči koje smo upotrebili: naš nivo svesti i stepen emocionalne angažovanosti u onome što smo rekli.

"Bože moj, kako to boli!" rečeno sa ubeđenjem pruža toplo gostoprimstvo bolu.

"Ja ovde ne mogu ništa da uradim!" izrečeno s dubokim uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom osećaju.

Kontrola uma pruža efikasnu odbranu protiv naših sopstvenih loših navika. U Alfi i Teti naše reči imaju znatno uvećanu moć. U prethodnim poglavljima videli ste

kako se sa iznenađujuće običnim rečima mogu programirati snovi i kako se moć prelaska u Alfu može s reči preneti na vaša tri prsta.

Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi čine. On je poznat po rečenici koja danas izaziva smeh baš kao poenta vica: "Svakog dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove reči su izlečile hiljade ljudi od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva šala; poštujem ih i pozdravljam Dr. Kuea s poštovanjem i zahvalnošću, jer sam naučio lekciju neprocenjive vrednosti iz njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11

Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemičar u svom rodnom gradu, Troju, u Francuskoj. Nakon izučavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu

psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. Godine 1910. otvorio je besplatnu

kliniku u Nansiju u kojoj je uspešno lečio hiljade pacijenata, neke od reume, teških glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, druge od mucanja, nabreklih rana, fibroznih vlaknastih tumora i čireva - zapanjujuća raznovrsnost oboljenja. Nikada nikog nije sam izlečio, govorio im je i učio ih da sami sebe izleče. Nema nikakve sumnje da je dolazilo do izlečenja - o tome postoji dokumentacija - ali Kueov metod

1     Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (Emil Coue "Self-Mastery Through Autosuggestion", New York: S. Weiser, 1974).

je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio komplikovan tako da je samo mali broj specijalista mogao da nauči kako se koristi, možda bi preživeo i do danas bio u upotrebi. Međutim, to je jednostavan metod. Svako može da ga nauči. Njegova suština je u Kontroli uma.

Dva su osnovna principa:

1. U jednom trenutku možemo misliti samo o jednoj stvari, i

2. Kada se koncentrišemo na misao, ona postaje stvarnost jer je naše telo pretvara u akciju.

Imajući to u vidu, ako želite da pokrenete procese izlečenja vašeg tela koji su

možda blokirani negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje." Radite to dva puta dnevno i vi već koristite Kueov metod.

Pošto  su  moja  istraživanja  pokazala  da  je  učinak  reči  uveliko  pojačan  na meditativnim nivoima svesti, izvršio sam određeno prilagođavanje ovog metoda. Na

Alfa i Teta nivou govorimo sledeće: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve

bolji, bolji i bolji." Ovo kažemo samo jednom za vreme meditacije. Takođe kažemo i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo kom nivou uma", takođe pod uticajem Dr. Kuea.

Samo ove dve rečenice proizvele su upečatljiv broj konkretnih rezultata. Veoma je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u Indokinu, odmah

posle prvog dana kursa Kontrole uma. On je zapamtio kako da meditira i zapamtio

je ove dve rečenice.

Dodeljen je jedinici u kojoj je narednik bio alkoholičar žestokog temperamenta i koji je novajliju izdvojio da bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja vojnika

su noću počeli da bude napadi kašlja, a zatim i astme koju nikada pre nije imao.

Iscrpno medicinsko istraživanje pokazalo je da je bio potpuno zdrav. Istovremeno se sve više zamarao; počeo je sve lošije da obavlja svoje zadatke, tako da je privlačio sve neprijatniju pažnju svog narednika.

Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli uma i ovim dvema rečenicama. Srećom, bio je u mogućnosti da meditira tri puta dnevno.

"Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono što je naredio, ali

ništa što bi rekao nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da kašljem a moja astma je nestala."

Da mi je ovo rekao neko ko je završio kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan, kao što sam to uvek kod uspešnih slučajeva, ali ne bih bio impresioniran. U Kontroli

uma brojne su tehnike samoizlečenja snažnijeg dejstva i u sledećim poglavljima pomoći  ću  vam  da  ih  naučite.  Ono  što  iskustvo  ovog  čoveka  čini  posebno

zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, već je koristio samo dve rečenice koje je naučio prvog dana kursa.

Reči su zadivljujuće moćne čak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje upotrebljavamo u Kontroli uma. Medicinska sestra anestetičar (i predavač Kontrole

uma) u  Oklahomi, gospođa  Džin Mejbri,  upotrebljava  ovo znanje  da pomogne

svojim pacijentima. Čim stignu "dole" - u duboku anesteziju - ona im na uvo šapuće uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim slučajevima i da im spasu život.

Za vreme operacije tokom koje se normalno očekuje izuzetno obilno krvarenje, hirurg je bio zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Gđa Mejbri je šaputala: "Kaži svom telu da ne krvari." Ovo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minuta tokom operacije.

Prilikom druge operacije šaputala je pacijentkinji: "Kada se probudiš, osećaćeš da te svi vole i volećeš sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacijentkinji. Bila je napeta, stalno se žalila i svaki bol još je izazivao zle slutnje - stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije, imala je novi izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gđi Mejbri da se ova, nekada anksiozna pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimista tako da se brzo oporavila od operacije.

Delo gđe Mejbri ilustruje tri činjenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, reči imaju naročitu moć  na  dubokim nivoima svesti;  drugo,  um ima mnogo  čvršću

komandu nad  telom  nego  što  se  misli;  i  treće,  kao  što  sam naglasio  u  petom

poglavlju, mi smo uvek svesni.

Koliko roditelja žustro upada u sobu u kojoj dete spava, brzo poprave pokrivač i izađu,  a  malo  utrošenog  vremena  za  nekoliko  pozitivnih  reči  ljubavi  detetu  bi

omogućilo da se oseća sigurnije i smirenije tokom dana?

Mnogi od onih koji su pohađali kurs Kontrole uma izveštavaju me o poboljšanju svog zdravstvenog stanja, neki put i pre nego što završe kurs, tako da sam se jednom našao vrlo blizu negativne situacije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog grada. Neki pacijenti su ispričali svojim lekarima da smo ih izlečili i lekari su se žalili okružnom tužiocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom, čega su se doktori bojali. Srećom to što Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije nezakonito, inače danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma.