Jedanaesto poglavlje

Vaše najdragocenije dobro

Dobro organizovano vreme je najsigurniji znak dobro organizovanog uma.

Sir Ajzak Pitman

Znaš li šta je interesantno u životu?", upitao me je Džulijan

„Reci mi."

,,U vreme kad većina ljudi shvati šta zapravo želi i kako da to ostvari, obično je suviše kasno. Ona poslovica 'Kada bi mladost samo znala, a starost mogla', potpuno je tačna."

„Da li se na to odnosi štoperica u priči Jogi Ramana?"

„Da. Goli sumo rvač, visok blizu tri metra i težak oko četiri stotine kilograma, sa ružičastom žicom koja mu pokriva genitalije, nailazi na sjajnu zlatnu štope-ricu koju je neko ostavio u divnom vrtu", podsetio me je Džulijan.

„Kako sam mogao da zaboravim", odgovorio sam, prsnuvši u smeh.

Do sada sam shvatio da mistična priča Jogi Rama-na nije bila ništa drugo do niz memorijskih kuka,  formiranih  tako da bi Džulijan naučio elemente antičke filozofije prosvetljenog života, a u isto vreme da mu pomognu da ih zapamti. Podelio sam sa njim moje otkriće.

„Ah, šesto čulo advokata. Ti si potpuno u pravu. Metoda mog mudrog učitelja mi se u prvi mah činila čudnom i borio sam se da razumem značenje priče, upravo kao što si se i ti pitao o čemu ja to pričam, kada sam prvi put to podelio s tobom. Ali moram ti reći Džone, da svih sedam elemenata priče, od bašte i nagog sumo rvača, pa do žutih ruža i staze dijamanata, koja će uskoro doći na red, služe kao moćni podsetni-ci mudrosti koju sam naučio u Šivani. Bašta me usme-rava na inspirativne misli, svetionik me podseća da smisao života jeste život sa svrhom, sumo rvač me drži usmerenog na samootkrivanje, dok me ružičasta žica vodi do čuda koja čini moć volje. Ne prođe ni jedan dan, a da ne razmišljam o priči i ne razmatram principe kojima me je naučio Jogi Raman."

,,A šta tačno predstavlja sjajna zlatna štoperica?"

„To je simbol našeg najdragocenijeg dobra - vremena."

,,A šta ćemo sa pozitivnim mišljenjem, određivanjem ciljeva i ovladavanjem samim sobom?"

„To sve ništa ne znači bez vremena. Otprilike šest meseci nakon što je divno šumsko utočište u Šivani postalo moj privremeni dom, jedna od mudraca je došla u  moju kolibicu od ruža, upravo dok sam učio. Njeno ime je bilo Dajvia. Bila je zapanjujuće lepa žena sa zift crnom kosom koja joj je padala do ispod struka. Veoma nežnim, slatkim glasom obavestila me je da je ona najmlađa od svih mudraca koji žive u tom skrovitom

planinskom boravištu. Rekla je, takođe, da je došla do mene po uputstvima Jogi Ramana, koji joj je rekao da sam ja najbolji student koga je ikada imao.

„'Možda je sav bol koji si iskusio u tvom prošlom životu ono što ti dozvoljava da prigrliš našu mudrost tako otvorenog srca', izjavila je. 'Zamolili su me kao najmlađu u našoj zajednici, da ti donesem poklon. To je od svih nas i mi ti ga nudimo u znak poštovanja prema tebi, koji si putovao tako daleko da bi učio od nas. Ti nikada nisi osuđivao ili ismejavao našu tradiciju, tako da te mi, iako si odlučio da nas napustiš za par nedelja, smatramo jednim od nas. Nijedan došljak nije nikada primio ono što ću ja da ti dam.'"

„Kakav je bio poklon?", pitao sam nestrpljivo.

„Dajvia je izvukla jedan predmet iz njene rukom tkane platnene torbe i pružila mi ga. Zamotano u neku vrstu mirišljavog papira, bilo je nešto što nisam mislio da ću da vidim ni za milion godina. Minijaturni peš-čani sat, napravljen od duvanog stakla i malog komada sandalovine. Videvši moj izraz, Dajvia mi je brzo rekla da je svako od mudraca još kao dete, dobio po jedan ovakav instrument. 'Iako mi ništa ne poseduje-mo i živimo čistim, jednostavnim životom, poštujemo vreme i opažamo kako prolazi. Ovaj mali peščani časovnik služi da nas svakodnevno podseti na našu smrtnost i na to koliko je važno da se živi punim produktivnim životom dok napredujemo ka ostvarenju naših ciljeva.'"

„Ti monasi gore u najvišim predelima Himalaja vode računa o vremenu?"

„Svako od njih razume važnost vremena. Svako od njih je razvio ono što ja nazivam 'svest o vremenu'. Vidiš, naučio sam da vreme klizi kroz naše prste poput zrna peska i nikada se ne vraća. Oni koji mudro koriste vreme od najranijeg doba, nagrađeni su boga- tim, produktivnim i zadovoljavajućim životom. Oni koji nikada nisu otkrili princip da 'vladanje vremenom jeste vladanje životom', nikada neće shvatiti ogroman ljudski potencijal. Vreme sve izjednačuje. Bilo da smo privilegovani ili ne, bilo da živimo u Tek- sasu ili Tokiju, svima su nam dati dani sa samo dvadeset i četiri časa. Ono što razlikuje ljude koji vode izuzetan život od ostalih 'trkača' jeste način na koji koriste vreme."

„Čuo sam jednom kako moj otac kaže da su najza-posleniji ljudi oni koji moraju da štede vreme. Šta ti misliš o tome?"

„Slažem se. Zaposleni, produktivni ljudi veoma spretno koriste vreme — moraju, da bi preživeli. Biti izvanredan organizator vremena ne znači da moraš da postaneš radoholičar. Naprotiv, vladanje vremenom ostavlja ti više vremena da se baviš stvarima koje voliš, stvarima koje ti zaista znače. Gospodarenje vremenom vodi ka gospodarenju životom. Dobro vodi računa o vremenu. Zapamti, to je bogatstvo koje se ne obnavlja.

„Dozvoli da ti navedem jedan primer", ponudio je Džulijan. „Recimo da je ponedeljak ujutro i tvoj raspored je pretrpan sastancima, klijentima i obavezama u  sudu. Pretpostavimo da si prethodno veče odvojio petnaest minuta da bi isplanirao svoj dan, umesto da ustaješ uobičajeno u pola sedam, na brzinu ispijaš šolju kate, juriš na posao i zatim imaš dan pun stresa i jurenja. Ili da bi bio još efikasniji, recimo da u mirno subotnje jutro provedeš sat vremena organizujući celu svoju nedelju. Napišeš u svom dnevnom plane-ru, kada ćeš se sresti sa klijentima, kada ćeš se baviti pravničkim istraživanjima, a kada ćeš odgovarati na telefonske pozive. Što je najvažnije i ciljevi tvog ličnog, društvenog  i duhovnog razvoja u toku te nedelje ulaze u plan. Ovaj jednostavan čin je tajna uravnote- ženog života. Time što u svom svakodnevnom rasporedu imaš zastupljene sve najvitalnije aspekte svog života, omogućavaš da tvoja nedelja i tvoj život ne gube na smislu i miru."

„Sigurno mi ne predlažeš da napravim pauzu usred napornog radnog dana da bi šetao po parku i meditirao?"

„Sigurno da ti predlažem. Zašto se tako kruto držiš običaja? Zašto misliš da moraš da radiš na isti način kao svi ostali? Trči svoju sopstvenu trku. Zašto ne bi počeo da radiš sat vremena ranije tako da možeš sebi da priuštiš luksuz da se usred prepodneva prošetaš po predivnom parku preko puta tvoje kancelarije? Ili zašto ne bi odradio par sati više početkom nedelje, da bi petkom mogao ranije da završiš i odvedeš decu u zoološki vrt? Ili zašto ne bi dva dana nedeljno radio kod kuće i tako više viđao svoju porodicu? Kažem ti, planiraj svoju nedelju i kreativno organizuj svoje vreme. Budi disciplinovan i usredsredi vreme na prioritete. Ne smeš nikada da žrtvuješ najznačajnije stvari u životu zbog najmanje važnih. I zapamti, neuspeh u planiranju je plan za neuspeh uopšte. Time što ćeš zapisati u svoj rokovnik ne samo sastanke sa drugima već i sve važne sastanke sa samim sobom da bi čitao, opuštao se ili pisao ljubavna pisma svojoj ženi, mnogo efikasnije ćeš koristiti svoje vreme. Nemoj nikada da zaboraviš da vreme koje provodiš obogaćujući svoje slobodne časove, nikad nije bačeno vreme. To te čini visoko produktivnim u radno vreme. Prestani da živiš deo po deo života, shvati jednom zauvek da sve što radiš čini jednu jedinstvenu celinu. Način na koji se ponašaš kod kuće utiče na tvoje ponašanje na poslu. Način na koji se ophodiš sa ljudima u kancelariji utiče na način na koji se odnosiš prema porodici i prijateljima."

„Slažem se Džulijane, ali ja zaista nemam vremena da pravim pauzu usred mog radnog dana. A ja radim i većinu večeri. Moj raspored ovih dana je stvarno pretrpan." Čim sam to rekao, osetio sam žmarce u stomaku i na samu pomisao na brdo posla koje me čeka.

„Biti zauzet, nije opravdanje. Pravo pitanje je, čime si toliko zauzet? Jedno od velikih pravila koje sam naučio od starog mudraca jeste da 80 % rezultata koje postižeš u životu dolazi od samo 20% aktivnosti kojima se baviš. Jogi Raman je to nazivao 'Antičko pravilo Dvadeset.'"

„Nisam siguran da te pratim."

,,U redu. Hajde da se vratimo na tvoj pretrpani po-nedeljak. Od jutra do večeri ti možeš da provedeš vreme radeći sve, od ćaskanja preko telefona sa klijentima i sastavljanja sudskih odbrana, pa do čitanja priče pred spavanje svom najmlađem detetu ili igranja šaha s tvojom suprugom. Da li se slažeš?"

„Slažem se."

„Ali od stotinu aktivnosti na koje trošiš svoje vreme, samo 20% će doneti trajne rezultate. Samo će 20% onoga Što radiš imati uticaj na kvalitet tvog života. To su tvoje 'izrazito- delotvorne' aktivnosti. Na primer, da li zaista misliš da će za deset godina vreme koje si proveo u ogovaranju stojeći pored automata za vodu ili na ručku u nekom zadimljenom restoranu ili gledajući televiziju, da se računa u bilo šta?

„Ne, zaista ne mislim."

„Dobro. Siguran sam da ćeš da se složiš da postoje aktivnosti koje su uvek važne."

„Misliš na vreme koje sam proveo u stručnom usavršavanju ili učvršćivanju veza sa mojim klijentima i vreme utrošeno da postanem bolji advokat?"

„Da, ali i vreme koje si proveo u negovanju tvog odnosa sa Dženi i decom. Vreme provedeno  u  povezivanju  sa  prirodom  i  pokazivanju  zahvalnosti  za  sve  što  na  sreću

poseduješ. Vreme odvojeno za obnavljenje tvog uma, tela i duha. Ovo su samo neke od izrazito delotvornih aktivnosti koje će ti dozvoliti da stvoriš život kakav  zaslužuješ. Usmeri sve svoje vreme na te aktivnosti koje se pamte. Prosvetljene ljude vode prioriteti. To je tajna vladanja vremenom."

„Opa. Jogi Raman te je sve to naučio?"

„Džone, ja sam studirao život. Jogi Raman je sigurno bio divan i inspirativan učitelj i zbog toga ga nikada neću zaboraviti. Ali sve što sam naučio kroz sopst-vena različita iskustva, sada mi se složilo kao komadići velike slagalice, da mi pokažu put ka boljem životu."

Džulijan je dodao: „Nadam se da ćeš izvući pouku iz mojih ranijih grešaka. Neki ljudi uče na greškama drugih. Oni su mudri. Drugi misle da pravo saznanje dolazi samo kroz lično iskustvo. Takvi ljudi tokom svog života podnose nepotrebnu bol i jad."

Bio sam kao advokat na mnogim seminarima o organizaciji vremena. Ipak, nikada nisam čuo filozofiju ovladavanja vremenom koju mi je Džulijan sada  ispričao. Organizacija vremena nije bila samo nešto na šta ćeš se usredsrediti u kancelariji, a završiti sa tim na kraju radnog dana. To je bio čitav sistem, koji ako se ispravno primeni, može sve oblasti mog života da učini uravnoteženijim i popunjenijim. Naučio sam da planiranjem dana i odvajanjem vremena za to da budem siguran da ravnomerno koristim svoje vreme, neću biti samo mnogo produktivniji, biću i mnogo srećniji.

„Dakle život je poput debele kriške slanine", prekinuo sam ga. „Treba da odvojiš meso od masnoće, da bi bio gospodar svog vremena."

„Veoma dobro. Prepoznao si suštinu. I ako sam vegetarijanac, sviđa mi se analogija jer pogađa upravo ono pravo. Kada trošiš vreme i dragocenu mentalnu energiji usredsređujući se na meso, nemaš kad da gubiš vreme na masnoću. To je tačka na kojoj tvoj život prelazi iz domena običnog u prefinjenost neobičnog. Tada ti zaista počinješ da utičeš da se stvari dešavaju i odjednom se otvaraju vrata hrama prosvetljenja", primetio je Džulijan.

„To me dovodi do druge tačke. Ne dozvoli drugima da kradu tvoje vreme. Čuvaj se kradljivaca vremena. To su oni ljudi koji uvek zovu telefonom upravo kada si stavio decu na spavanje seo u svoju omiljenu fotelju da čitaš uzbudljiv roman o kome si toliko puno slušao. To su oni ljudi koji imaju običaj da svrate kod tebe u kancelariju upravo kada si usred paklenog dana našao par minuta slobodnog vremena da udahneš vazduh i sakupiš misli. Da li ti ovo zvuči poznato?"

„Džulijane, kao i obično sto posto si u pravu. Pretpostavljam da sam oduvek bio i suviše učtiv da bi ih zamolio da odu ili da bih držao zatvorena vrata", priznao sam.

„Moraš da budeš nemilosrdan kada je u pitanju tvoje vreme. Nauči da kažeš ne. Imati hrabrosti da kažeš ne malim stvarima u životu, daće ti snagu da kažeš da velikim stvarima. Zatvori vrata svoje kancelarije kada ti je potrebno nekoliko sati da radiš na tom velikom slučaju. Zapamti šta sam ti rekao. Ne hvataj se za telefon svaki put kad zazvoni. On je tu radi tebe, a ne radi drugih. Ironično, ali ljudi će te više poštovati kada vide da si ti osoba koja ceni svoje vreme. Shvatiće da je tvoje vreme dragoceno i ceniće ga i oni."

,,A šta je sa odlaganjem? I suviše često odlažem stvari koje ne volim da radim i umesto toga uhvatim sebe kako pažljivo pregledam poštu na internetu ili prelistavam stručne časopise. Možda samo ubijam vreme?"

„'Ubijanje vremena' je dobra metafora. Iskreno, u čovekovoj prirodi je da radi stvari

zbog kojih se oseća dobro, a izbegava one od kojih se oseća loše. Ali kao što sam već rekao, najproduktivniji ljudi na ovom svetu su razvili naviku da rade ono što manje produktivni ne vole, čak i onda kad ni sami to ne vole da rade."

Zastao sam i duboko razmislio o principu koji sam upravo čuo. Možda moj problem nije odlaganje. Možda je moj život jednostavno postao suviše kompliko-van. Džulijan je osetio šta me muči.

„Jogi Raman mi je rekao da oni koji su gospodari svog vremena žive jednostavnim životom. Užurban, frenetičan tempo nije prirodan. A on je čvrsto verovao da trajnu sreću mogu da postignu samo oni koji su bili delotvorni pa su odredili svoje konačne ciljeve, i koji žive životom bogatim dostignućima i davanjima i nisu morali da žrtvuju mir svog uma. To je ono što je mene fasciniralo u mudrosti koju sam slušao. To mi dozvoljava da budem produktivan, a ipak ispunjen mojim duhovnim čežnjama."

Počeo sam više da se otvaram prema Džulijanu. „Ti si oduvek bio pošten i iskren prema meni, pa ću biti i ja prema tebi. Ne želim da se odreknem moje prakse i moje kuće i mojih kola da bih bio srećniji i zadovoljniji. Ja volim moje igračke i materijalne stvari koje sam zaradio. To je moja nagrada za sve sate koje sam proveo na poslu, svih ovih godina od kada smo se sreli. Ali osećam se prazno — zaista prazno. Pričao sam ti o mojim snovima dok sam bio student. Ima još mnogo stvari koje bih mogao da uradim u životu. Znaš da imam skoro četrdeset godina a nikada nisam otišao do Velikog kanjona ili Ajfelove kule. Nisam nikada šetao po pustinji ili nekog božanstvenog letnjeg dana prelazio kanuom preko mirnog jezera. Nisam se nikada izuo i šetao bos po parku, slušajući decu kako se smeju i pse kako laju. Čak ne mogu ni da se setim kada sam se poslednji put sam prošetao nakon što je pao sneg, samo da bih osluškivao zvukove i uživao u senzaciji."

„Zato pojednostavi svoj život", saosećajno je predložio Džulijan. „Primeni drevni Ritual jednostavnosti na svaki aspekt tvog sveta. Ako tako uradiš, sigurno ćeš imati više vremena da uživaš u ovim divnim čudima. Jedna od najtragičnijih stvari koju bilo ko od nas može da učini jeste da odlaže život. Mnogi ljudi sanjaju o nekom čarobnom ružičnjaku na horizontu umesto da uživaju u ružama koje im rastu iza kuće. Kakva tragedija."

„Imaš li neki predlog?"

,,To ću da ostavim tvojoj mašti. Mnoge tehnike koje sam naučio od mudraca podelio sam sa tobom. One će stvarati čuda ako budeš imao hrabrosti da ih primeniš. O, to me podseća na jednu drugu stvar, koju činim da bih bio siguran da će moj život biti i dalje miran i jednostavan."

„A šta je to?"

„Volim da malo odspavam poslepodne. Mislim da se zahvaljujući tome osećam snažnim, osveženim i mladim. Pretpostavljam da bi ti mogao da kažeš da mi je san potreban zbog lepote", nasmejao se Džulijan.

„Lepota nikad nije bila tvoja jača strana."

„Ali smisao za humor jeste jedna od tvojih i zato te hvalim. Nemoj nikada da zaboraviš moć smeha. Kao i muzika, to je divan lek protiv stresa i napetosti. Mislim da je Jogi Raman to najbolje objasnio kad je rekao: 'Smeh otvara tvoje srce i teši tvoju dušu. Niko ne treba da shvata život tako ozbiljno da bi zaboravio da se nasmeje na svoj račun.'"

Džulijan je imao da mi kaže još jednu misao u vezi s vremenom. „Džone, možda je najvažnije da prestaneš da se ponašaš kao da ćeš živeti pet stotina godina. Kada mi je Dajvia donela taj mali peščani sat, dala mi je savet koji neću nikada da zaboravim."

„Šta ti je rekla?"

„Rekla mi je da je najbolje vreme da se posadi drvo bilo pre četrdeset godina. A drugo najbolje vreme je danas. Nemoj da gubiš ni minut tvog dana. Razvij mentalitet samrtne postelje."

„Molim?", pitao sam, šokiran terminom koji je Džulijan upotrebio. „Šta je to mentalitet samrtne postelje?"

„To je novi način gledanja na život, veoma jaka paradigma, ako hoćeš, koja te podseća da današnji dan može da ti bude poslednji, zato uživaj u njemu do maksimuma."

„Zvuči pomalo morbidno, ako mene pitaš. Tera me da razmišljam o smrti."

„U stvari to je filozofija života. Kada usvojiš mentalitet samrtne postelje, živiš svakog dana kao da ti je poslednji. Zamisli da se budiš svakog dana i upitaš sebe jednostavnu stvar: Šta bih radio danas da mi je poslednji dan života? Zatim misli o tome kako bi se ponašao prema porodici, kolegama, čak i onima koje ne poznaješ. Misli kako bi bio produktivan i uzbuđen da živiš maksimalno svakog momenta. Samo pitanje smrtne postelje, ima moć da ti promeni život. To će ispuniti energijom tvoj dan, uneti mnoštvo čari i duha u sve što radiš. Počećeš da se koncentrišeš na sve značajne stvari koje si bio odlagao i prestaćeš da traćiš vreme na nevažne stvari koje su te vukle nadole u močvaru krize i haosa."

Džulijan je nastavio: „Nateraj sebe da radiš više i da iskusiš više. Iskoristi svoju energiju da proširiš svoje snove. Da, širi svoje snove. Nemoj da prihvatiš život mediokriteta, kad poseduješ tako bezgranične potencijale u tvrđavi tvog uma. Osmeli se da dosegneš svoje vrhunce. To je tvoje urođeno pravo!"

„Moćna stvar."

„Ima još. Postoji jednostavno sredstvo za uklanjanje frustracija koje muče mnoge ljude."

„Moja šolja je još uvek prazna", tiho sam rekao.

„Ponašaj se kao da je neuspeh nemoguć, a tvoj uspeh zagarantovan. Izbriši svaku misao vezanu za neuspeh u ostvarivanju tvojih ciljeva, bilo da su materijalni ili duhovni. Budi hrabar i nemoj da ograničavaš svoju maštu. Nemoj nikada da budeš rob svoje prošlosti. Budi graditelj svoje budućnosti. Nikada nećeš biti isti."

Kada je grad počeo da se budi, a jutro zasjalo punim sjajem, moj bezvremeni prijatelj počeo je da pokazuje prve znakove umora, nakon što je proveo noć prenoseći svoje znanje nestrpljivom studentu. Bio sam zadivljen Džulijanovom izdržljivošću, njegovom bezgraničnom energijom i beskrajnim entuzijazmom. On ne samo da je pričao svoju priču — on je išao svojim putem.

„Dolazimo do kraja Jogi Ramanove čarobne priče i približava se vreme kada moram da te napustim", ljubazno  je rekao. „Moram mnogo toga da uradim i puno ljudi da vidim."

„Da li ćeš reći svojim partnerima da si se vratio kući?", upitao sam, obuzet radoznalošću.

„Verovatno ne", odgovorio je Džulijan. Ja sam potpuno drugačiji od Džulijana Mentla koga su poznavali. Ne razmišljam na isti način, ne oblačim se isto, ne radim iste stvari. Ja sam iz korena promenjena ličnost. Oni me ne bi prepoznali."

„Ti si zaista nov čovek", složio sam se, smejući se u sebi, dok sam zamišljao kako ovaj mistični kaluđer obučen u tradicionalnu nošnju Šivane ulazi u upadljivi crveni ferari svog

bivšeg života.

„Nova osoba je verovatno još tačnije."

„Ne vidim razliku", priznao sam.

„U Indiji postoji drevna izreka: 'Mi nismo ljudska bića koja imaju duhovna iskustva. Mi smo duhovna bića  koja  imaju ljudska iskustva.' Ja sada  razumem moju ulogu u univerzumu. Vidim šta sam. Ja nisam više u svetu. Svet je u meni."

„Ja ću razmisliti malo o tome", rekao sam potpuno otvoreno, ne shvatajući baš o čemu je Džulijan pričao.

„Sigurno. Razumem, prijatelju moj. Doći će mo-menat kada će ti biti jasno o čemu pričam. Ako se pridržavaš principa koje sam ti otkrio i primenjuješ tehnike koje sam ti ponudio, sigurno ćeš napredovati duž staze prosvetljenja. Postaćeš  umetnik  u veštini vladanja samim sobom. Videćeš šta je u stvari tvoj život: mala mrlja na platnu večnosti. Jasno ćeš videti ko si ti i šta je krajnji smisao tvog života."

„A to je?"

„Biti na usluzi, naravno. Bez obzira koliko veliku kuću imaš ili kakva kola voziš, jedina stvar koju možeš da poneseš sa sobom na kraju života jeste tvoja sa-vest. Slušaj svoju savest. Neka te ona vodi. Ona zna šta je dobro. Reći će ti da je tvoja misija u životu: pot- puno nesebično biti na usluzi drugima na ovaj ili onaj način. To sam naučio kroz moju ličnu odiseju. Sada, moram toliko puno ljudi da vidim, da im pomognem i izlečim ih. Moja misija je da širim drevnu mudrost mudraca Šivane među svima kojima je potrebna. To je moja svrha."

Plamen znanja zapalio je Džulijanov duh — to je bilo očigledno čak i jednoj tako neprosvetljenoj duši kakva je moja. Bio je pun strasti i do te mere posvećen onome o čemu je pričao, da se to odražavalo i na njegovom fizičkom izgledu.

Njegov preobražaj od slabunjavog, starog advokata u vitalnog, mladog Adonisa nije bio rezultat jednostavne promene u načinu ishrane i dnevne doze nekih vežbi za brzu korekciju figure. Ne, to je bio mnogo dublji lek na koji je Džulijan nabasao, visoko u tim veličanstvenim planinama. Pronašao je tajnu koju su ljudi znali da traže celog života. To je bilo više od tajne mladosti, ispunjenja ili čak sreće. Džulijan je otkrio Tajnu samog sebe.

Jedanaesto poglavlje • Rezime

•Džulijanova mudrost u najkraćim crtama

Simbol                                                                             

Princip                      Ceni svoje vreme

Mudrost                                                                                  • Vreme je tvoje najdragocenije

dobro i ne obnavlja se

•    Usredsredi se na prioritete i održavaj balans

•    Pojednostavi svoj život.

•    Antičko pravilo 20

Tehnike                                                                                   • Imaj hrabrosti da kažeš NE

•   Mentalitet samrtne postelje

Citat                                                                            Vreme nam klizi kroz prste poput zrna pes-

ka i nikad se ne vraća. Oni koji mudro koriste vreme od najranije dobi bivaju nagrađeni bogatim, produktivnim i zadovoljavajućim životima.