V I D Y A     Y O G A

ŠKOLA  JOGE  DRAGANA  LONČARA

SEMINARSKI  RAD

VEDANTA: VOICE  OF  FREEDOM SWAMI  VIVEKANANDA

 (prevod poglavlja „VEDANTA U PRAKSI“)

Gordana Marković

Beograd  2010.

ŠTA JE VEDANTA?

Vedanta je vrhunac znanja, sveta mudrost Hindu mudraca, transcedentalno iskustvo tragaoca za Istinom. To je esencija ili zaključak Veda. Pošto su Upanišade na kraju Veda, nazvane su Vedanta. Literalno, Veda znači znanje, a anta znači kraj.

Glavna načela Vedante su:

1) Brahman je konačna realnost. On je izvan imena i forme, lišen kvaliteta, bez početka i kraja. On je nepromenljiva Istina, izvan prostora, vremena i uzročnosti. Ogroman, beskonačan Brahman se manifestuje kao univerzum i kao individualna bića kroz svoju zagonetnu moć maye. Na taj način jedno postaje mnoštvo. Kada se Brahman povezuje sa mayom, nazivamo ga Bog ili Ishvara.

2) Univerzum je vidljiv kao voda u fatamorgani i stalno se menja. Mi opažamo univerzum kroz prostor, vreme i uzročnost. Prostor počinje kada dobijemo telo, vreme počinje kada počnemo da mislimo, a uzročnost počinje kada postanemo ograničeni. Ovaj divni, opipljivi univerzum nestaje kada se svest povuče u stanje spavanja ili integriše u samadiju i opet se pojavljuje u budnom stanju. Prema tome, ovaj svet je u umu.

3) Ljudska bića su božanska. Njihova prava priroda je Atman, koja je beskonačna, večna, čista, luminozna, uvek slobodna, blažena  i identična Brahmanu. Ljudska bića nisu grešnici. Oni čine greške i pate zbog neznanja. Kao što tama nestaje kada sviće, tako i neznanje nestaje sa razvojem znanja. Ograničenost i sloboda su u umu. Misleći na slabost i ograničenost, postajemo slabi i ograničeni. Misleći na snagu i hrabrost, postajemo jaki i slobodni. Nijedno ljudsko biće ne želi ropstvo zbog toga što je bolno. Radost je jedino u slobodi, što je, po Vedanti, nerazdvojivo od prirode svi bića. Cilj ljudskog života je da realizuje Boga, a svrha religije je da podučava pojedinca kako da manifestuje božanstvo unutar sebe.

4) Kako će pojedinac da manifestuje božansko u sebi? Vedanta predlaže četiri joge: a)- karma jogu, put nesebične akcije, b)- gjana jogu, put znanja, c)- radža jogu, put meditacije, i d)- bhakti jogu, put devocije.

5) Istina je jedna i univerzalna. Ne može biti limitirana nijednom zemljom ni rasom ni individuom. Sve religije sveta izražavaju istu Istinu na različitim jezicima i na različite načine. Kao što sunce nije vlasništvo pojedinca, tako ni Istina nije vezana za jednu pojedinačnu religiju ili filozofiju.

Prevod poglavlja „VEDANTA U PRAKSI“

PRIPREME  ZA  KVALITETNIJI  ŽIVOT

Prvi neophodan uslov je tih i miran život. Ako moram da idem po svetu ceo dan da bih zarađivao za život, biće mi teško da postignem bilo šta kvalitetnije u takvom životu. Možda se u drugom životu rodim u znatno povoljnijim uslovima. Ali, ako sam dovoljno ozbiljan, ovakvi uslovi će se promeniti već u ovom životu.

Učitelj reče: „Dete moje, ako žudiš za Bogom, Bog će doći tebi.“ Učenik nije u potpunosti razumeo svog učitelja. Jednog dana obojica su otišla na reku da se kupaju i učitelj reče: „Zagnjuri se“, i dečak je tako učinio. U jednom momentu učitelj se našao nad njim držeći ga pod vodom. Nije ga puštao da ispliva. Kada se dečak toliko borio da je već bio iscrpljen, pustio ga je. „Dete moje, kako si se osećao tamo dole?“ „Oh, žudeo sam za vazduhom!“ „Da li imaš takvu želju i za Bogom?“ „Ne , gospodine.“ „Imaj takvu želju za Bogom i dostići ćeš ga.“

Ako želiš da budeš yogi, moraš biti slobodan i da se postavljaš u takve uslove gde si sam i slobodan od svih anksioznosti. Onaj koji želi udoban i lep život, i u isto vreme želi da postigne samorealizaciju je nalik na budalu koja se, želeći da pređe reku, drži za krokodila umesto za balvan drveta. „Potraži prvo Božije Kraljevstvo i Njegovu pravednost, i sve ostalo će ti biti dato.“ Onome koji se ne brine ni-za-šta dolazi sve. Sreća je kao koketiranje. Ne mari za onim ko je želi, već prati onog koji ne mari za nju. Novac dolazi i zasipa onog koji ne mari za njim. Tako slava dolazi u izobilju dok ne postane nevolja i breme. I onda takvi ljudi dolaze kod učitelja. I oni nikad ne dobiju ništa. Učitelj je onaj koji može da živi uprkos njima, onaj čiji život ne zavisi od malih, glupavih stvari u svetu. Živite za jedan ideal i samo za njega. Neka bude tako veliki, tako snažan, da ne preostane ništa više u umu – da nema mesta ni-za-šta više, da nema vremena ni-za-šta više.

Kako neki ljudi daju svu svoju energiju, vreme, mozak, telo i sve da bi postali bogati! Oni nemaju vremena za doručak. Rano ujutru oni su već napolju i rade. Oni umiru u toj težnji- 90% njih,a ostali kada zarade novac, ne mogu da uživaju u njemu. Ne kažem da je loše pokušati postati bogat. To je divno. Zašto, šta to pokazuje? Pokazuje da neko može da ima istu količinu energije i borbe za slobodu kao što je neko ima za novac. Znamo da moramo da se odreknemo novca i svih stvari kada umremo, pa ipak pogledajmo koliko energije i dalje ulažemo za to. Ali mi - ljudska bića - zar ne bi trebalo da uložimo i hiljadu puta veću snagu i energiju da ostvarimo ono što nikad ne može da nestane već što ostaje sa nama zauvek? Ono što pomaže tome jesu naša dobra dela, naše spiritualno iskustvo koje nas prati i nakon groba. Sve ostalo ostaje ovde sa telom.

Prvi veliki korak jeste stvarna želja za idealom. Na Zapadu, teškoća je što se sve lako stvara. Nema istine već samo razvoj, što je veliki cilj. Borba je važna lekcija. Podsetiću vas da je borba veliki benefit u životu.To je ono kroz šta prolazimo. Ako postoji ikakav put do raja, onda je to kroz pakao. Kroz pakao do raja je uvek put. Kada se duša rve sa okolnostima i kada upozna smrt – mnogo puta na tom putu – ali, ako se ne obeshrabri, boriće se dalje opet i opet i opet – tada duša izlazi kao džin i podsmeva se idealima za koje se borila zbog toga što shvata da je veća nego ideal. Ja sam na kraju samo Sopstvo i ništa više. Šta onda može da se poredi sa mojim Sopstvom? Može li torba zlata da bude ideal za moju dušu?  Naravno da ne može. Moja duša je najviši ideal koji mogu imati. Cilj mog života je spoznavanje moje prave prirode.

Ne postoji ništa što je potpuno zlo. Đavo ima mesto ovde isto kao i Bog inače ne bi bio ovde. Kao što sam rekao, prolazimo kroz pakao do raja. Naše greške imaju mesto ovde. Nastavimo!  Ne gledajmo unazad ukoliko mislimo da smo nešto pogrešno uradili. Da li verujemo da smo mogli postati ono što smo danas da nismo grešili ranije?  Blagoslovimo svoje greške. One su bile naše nesvesnosti. Blagoslovenost je mučenje. Blagoslovenost je sreća. Ne brinimo šta je naša sudbina. Držimo se ideala. Nastavimo napred!

I zajedno sa tim mora da bude meditacije. Meditirajmo! Najveća stvar je meditacija.To je najbliži pristup spiritualnom životu – meditativni um. To je onaj momenat u našem svakodnevnom životu kada nismo samo materijalni – duša misli samo o sebi slobodna od materije – to je taj čudesni dodir duše!

 NAGOVEŠTAJI  PRAKTIČNE  SPIRITUALNOSTI

Zadatak pred nama je ogroman; prvi i glavni je da moramo da uspostavimo kontrolu nad ogromnom masom potapajućih misli koje se automatski pojavljuju. Zlo delo je, bez sumnje, na svesnom planu; ali uzrok zlog dela je daleko ispod u carstvu nesvesnog, neviđenog i šta-više više potencijalnog.

Praktična psihologija pre svega usmerava svoju energiju u pravcu kontrolisanja nesvesnog i mi znamo da to možemo. Zašto? Zato što znamo da je uzrok nesvesnog u svesti. Nesvesne misli su milioni naših starih, potopljenih, svesnih misli – stare svesne akcije postaju okamenjene. Mi ih ne vidimo, ne znamo za njih, zaboravili smo ih. Ali, podsećam vas, ako je moć zla u nesvesnom, takođe je i moć dobra. Imamo mnogo stvari smeštenih u nama kao u džepu. Zaboravili smo ih; čak ni ne razmišljamo o njima. A, mnoge od njih, truleći postaju opasne. One izlaze na površinu i tako nesvesnost uzrokuje ubijanje ljudskosti. Istinska psihologija bi, dakle, trebala da pokuša da ih dovede pod kontrolu svesti. Veliki zadatak je oživljavanje celovitog čoveka kako bi ponovo postao potpuni gospodar nad sobom. Čak i ono što zovemo automatskom akcijom organa unutar našeg tela, kao što je aktivnost jetre itd, može da se stavi pod našu komandu.

Ovo je prvi deo istraživanja – kontrole nesvesnog. Sledeće bi bilo da se ide izvan  svesnog. Kao što je nesvesni rad ispod svesnosti, tako postoji rad koji je iznad svesnosti. Kada je ovo nadsvesno stanje dostignuto, čovek postaje slobodan i božanski. Smrtnost postaje besmrtnost, slabost bezgranična moć, a gvozdeno ropstvo postaje sloboda. To je cilj - beskrajno carstvo nadsvesti.

Svako, bez izuzetka, baš svako od nas, može postići taj vrhunac joge. Ali to je zastrašujući zadatak. Ukoliko osoba želi da dostigne ovu istinu, moraće da učini više nego što je slušanje predavanja i vežbanje nekoliko tehnika disanja. Sve je u pripremi. Koliko je potrebno da se kresne šibica? Samo sekundu. Ali, koliko je potrebno vremena da se napravi sveća?! Koliko je potrebno da večerate? Možda pola sata. Ali su potrebni sati da biste pripremili večeru. Želimo da upalimo šibicu u sekundi, ali zaboravljamo da je pravljenje sveće glavna stvar.

 

Iako je tako teško dostići cilj, čak i naši najmanji pokušaji nisu uzaludni. Ništa se ne gubi. U Bhagavad Giti, Ardžuna pita Krišnu: „Da li su oni koji ne uspeju da dostignu savršenstvo u yogi u ovom životu, uništeni kao letnji oblaci?“ Krišna je odgovorio:“Ništa se ne gubi u svetu. Šta god da neko uradi, to ostaje kao njegovo sopstveno. Iako ostvarenje yoge ne dolazi u ovom životu, ono opet započinje u narednom.” Inače, kako bismo objasnili čudno detinjstvo Isusa, Bude, Šankare?

 

Najveća pomoć za spiritualni život je meditacija (dhyana). U meditaciji mi se lišavamo svih materijalnih uslova i osećamo našu božansku prirodu. Ne zavisimo od bilo kakve spoljašnje pomoći u meditaciji. Dodir duše može obojiti najsvetlijom bojom čak i najprljavije mesto. Može da proširi miris preko najgadnije stvari. Može da nemoralno nagađanje, svo neprijateljstvo i svu sebičnost zbriše. Što je manje misli o telu, to bolje. Zbog toga što nas telo vuče na dole. Privrženost, identifikacija nas čini jadnima. To je tajna: shvatanje da sam Duh, a ne telo i da je ceo univerzum sa svim njegovim odnosima, sa svim dobrom i zlom, kao serija slika – scena na platnu, i da sam ja svedok svega toga.

SPIRITUALNA  PRAKSA  PREMA  VEDANTI

Istina je da se čuje, da se reflektuje i da se stalno izjavljuje. Uvek misli „Ja sam Brahman (Bog)“. Svaka druga misao mora da se odbaci na stranu kao oslabljujuća. Odbacite na stranu svaku misao koja kaže da ste  muškarci ili žene. Pustite telo da ide i um i bogovi i duhovi. Pustite sve da ide sem tog jednog postojanja. „Gde jedan čuje drugog, gde jedan vidi drugog, to je malo. Gde jedan ne čuje drugog, gde jedan ne vidi drugog, to je Konačno.“ Najvišlje je kada subjekat i objekat postanu jedno. Kada sam ja slušalac, kada sam ja govornik, kada sam učitelj i kada sam naučio, kada sam kreator i kada sam stvorio – tada sam strah prestaje. Više ništa ne može da vas zaplaši. Ništa sem vas samih. Šta me može uplašiti? Ovo je nešto što treba da se sluša iz dana u dan. Oslobodite se od svih ostalih misli. Sve ostalo mora biti odbačeno ustranu, i ovo je nešto što je potrebno da se ponavlja stalno, da se izliva kroz uši sve dok ne dotakne srce, dok svaki nerv i mišić, svaka kap krvi, ne bude dotaknuta idejom Ja jesam, Ja jesam.

Pre nego što počnete da vežbate, očistite svoj um od svake sumnje. Borite se i rezonujte i razlučujte, i kada utvrdite u svom umu da samo ovo i ovo može da bude istina i ništa više, ne pitajte se više. Zatvorite usta.

Ne slušajte argumente  niti se preispitujte. Šta bi značilo koristiti još više argumenata? Zadovoljavanje sebe. Vi ste odredili pitanja. Šta ostaje? Istina treba sada da bude ostvarena. Dakle, zašto gubiti dragoceno vreme u uzaludnim argumentima? Nad istinom treba sada da se meditira i svaka ideja koja vas jača mora biti nastavljena, a svaka misao koja vas slabi mora biti odbačena. Bhakta (posvećenik) meditira na forme i slike i sve ostale stvari i na Boga. To je prirodni proces, ali i sporiji. Yogi meditira na različite centre u telu i manipuliše moćima svoga uma. Gjani kaže: „Um ne postoji, ni telo.“ Ideje oko tela i uma moraju da odu, moraju se oterati. Dakle, glupo je misliti o njima. To bi bilo kao da pokušavate da izlečite jednu bolest tako što se uvodite u drugu. Njegova meditacija je zbog toga jedna od najtežih - negiranje. On negira sve, i ono što ostane je Sopstvo. Ovo je najanalitičniji način. Gjani želi da otcepi univerzum od Sopstva običnom snagom analize. Lako je reći: „Ja sam gjani“, ali je vrlo teško to biti. „Put je dug.“ To je kao hodanje po oštroj ivici žileta. Ipak, ne očajavajte. „Probudite se, ustanite i ne stajte sve dok ne postignete cilj,“ kažu Vede.

Dakle, šta je meditacija gjanija? On želi da se uzdigne iznad svake ideje o telu i umu, da odagna svaku ideju da je on telo. Na primer, kada je kažem: „Ja, Swami,“ automatski ideja o telu dolazi. Onda, šta moram da uradim? Moram da zadam težak udarac umu i da kažem: „Ne, ja nisam telo. Ja sam Sopstvo.“ Koga briga ako bolest ili smrt dođe u najgorem mogućem obliku? Ja nisam telo. Zašto je telo lepo? Da uživa iluziju još jednom? Da nastavi ropstvo? Pustite da ode. Ja nisam telo. To je put gjanija.

Bhakta kaže: „Gospod mi je dao ovo telo da mogu sa sigurnošću da pređem okean života i moram da ga negujem sve dok se putovanje ne završi.“

Yogi kaže: „Moram biti pažljiv prema telu tako da mogu napredovati postojano i konačno dostići oslobođenje.“

Gjani oseća da ne može da čeka. On mora dostići cilj ovog trenutka. On kaže: „Ja sam slobodan u večnosti. Ne graničim se ni sa čim. Ja sam Bog univerzuma kroz celu večnost. Ko me može učiniti savršenim? Već sam savršen.“ Gjani traži da se otcepi od ropstva materije silom intelektualne osude. Ovo je negativističan način – neti, neti – ne ovo, ne ono.

REALIZACIJA  I  NJENA  METODA

Beskonačna manifestacija deleći se u delove i dalje ostaje beskonačna i svaki njen deo je beskonačan. Brahman je isti iako se pojavljuje u dve forme – promenljivoj i nepromenljivoj, izraženoj i neizraženoj. Znamo da je onaj koji zna i ono što zna jedno. Trojstvo - onaj koji zna, ono što zna i proces saznavanja je manifestovanje ovog univerzuma. Bog kojeg yogi vidi u meditaciji, vidi kroz silu svog sopstvenog Sopstva.

Ono što mi nazivamo prirodom, sudbinom, je jednostavno Božija volja.

 

Dokle god tražimo uživanje, ropstvo ostaje. Samo nesavršeno biće može uživati, zato što je uživanje ispunjenje želje. Ljudska duša uživa u prirodi. Osnova stvarnosti prirode, duše i Boga je Brahman, ali Brahman ne može biti viđen dok Ga ne probudimo. Može da se izvede uz pomoć pramantha ili trenjem kao što možemo proizvesti vatru trenjem. Telo je manji komad drveta, OM je upereni komad, a meditacija je trenje. Kroz trenje tj kroz meditaciju, to svetlo koje je znanje Brahmana će buknuti u duši. Tražite to kroz tapas. Držite telo uspravno, žrtvujte čulne organe u umu. Čulni centri su unutar, a njihovi organi izvan. Dakle dovedite ih u um i kroz dharanu, koncentraciju, fokusirajte um u dhyani, meditaciji. Brahman prožima univerzum kao što se puter potencijalno nalazi u mleku; tako trenje čini da se manifestuje na jednom mestu. Kao što bućkanje izvodi puter iz mleka, tako dhyana dovodi do realizacije Brahmana u duši.

Brahman je bez akcije. Atman je Brahman i mi smo Atman – znanje kao što je ovo otklanja mogućnost greške. Ovo mora da se čuje, da se razume intelektualno, i konačno realizuje.  Refleksija jeste primenjivanje razuma i uspostavljanjem tog znanja unutar sebe putem promišljanja. Realizovanje podrazumeva da delom živimo konstantno misleći na to. Ova stalna misao, dhyana, je kao neprekidan protok ulja jer se sipa iz suda u sud. Dyana drži um u ovoj misli dan i noć i tako vam pomaže da postignete oslobođenje. Mislite uvek: „Soham, Soham“ (Ja jesam, Ja jesam). Ovo je skoro dobro kao oslobođenje. Govorite to danju i noću. Realizacija će doći kao rezultat ovakvog kontinuiranog razmišljanja.

PRAKTIČNA  VEDANTA – I

Pozvaću vas da razumete da je Vedanta, iako je intenzivno praktična, uvek vrlo u smislu ideala. Ne propoveda nemoguće idealistično, koliko god da je visoko, a dovoljno je visoko za ideal. Jednom rečju, idealno je da ste božanski.“Ti si to“. Ovo je suština Vedante. Nakon svih njenih razgranjavanja i intelektualne gimnastike, znate da je ljudska duša čista i sveznajuća.Vidite da takva praznoverja kao što je rođenje i smrt mogu da budu u potpunosti bezosećaj kada govorimo o bivanju u konekciji sa dušom. Duša nikad nije rođena i nikad neće umreti, i sve ove ideje da ćemo umreti i da se plašimo da ćemo umreti su samo sujeverja. I sve takve ideje tipa da možemo da uradimo ovo ili da ne možemo ono su sujeverja. Mi možemo da učinimo sve.

Vedanta uči muškarce da imaju veru u sebe na prvom mestu. Kako neke religije sveta kažu da čovek koji ne veruje u ličnog Boga van sebe je ateista, tako Vedanta kaže da je čovek koji ne veruje u sebe ateista. Ne verovanje u slavu sopstvene duše je ono što Vedanta naziva ateizmom. Za mnoge ovo je, bez sumnje, strašna ideja; i mnogi od nas misle da se ovaj ideal nikad ne može dostići. Međutim, Vedanta insistira na tome da svaka osoba može to da realizuje. Bez obzira da li je u pitanju muškarac ili žena ili dete; bez obzira kojoj rasi pripada – ništa ne stoji kao prepreka realizaciji ovog ideala, zato što, kao što Vedanta pokazuje, to je već realizovano; već je tu.

Vedanta prepoznaje da nema greha. Ona prepoznaje samo grešku. I najveća greška, kaže Vedanta, jeste da mislite da ste slabi, da ste grešnici, jadna stvorenja, i da nemate snage i da ne možete da uradite to i ono. Svaki put kada mislite na ovaj način, vi se zakujete i stvorite još jednu kariku u lancu koji vas vezuje na dole. Tako dodajete još jedan sloj hipnotisanosti svoje sopstvene duše. Dakle, ko god misli da je slab je u krivu; ko god misli da je nečist je u krivu i šalje loše misli u svet.

Moramo uvek imati na umu da u Vedanti ne postoji pokušaj pomirenja sadašnjeg – hipnotičkog života, ovog lažnog života koji mi pretpostavljamo – sa tim idealom. Ali, ovaj lažni život mora da teče, a stvarni život koji oduvek postoji, mora da se manifestuje, mora da obasjava. Niko ne postaje čistiji i čistiji. To je stvar veće manifestacije. Maska pada dole i jednostavna čistoća duše počinje da se manifestuje. Sve je već naše– beskonačna čistota, sloboda, ljubav i moć.

Centralni ideal u Vedanti je jedinstvo. Ne smemo gledati sa prezirom druge. Svako od nas ide ka istom cilju. Razlika između slabosti i snage je jedan stepen. Razlika između vrline i poroka je jedan stepen. Razlika između raja i pakla je jedan stepen. Razlika između života i smrti je jedan stepen. Sve razlike na svetu su pitanje stepena, a ne vrste zato što je jedinstvo tajna svega. Sve je jedno, i manifestuje se bilo kao misao ili život ili duša ili telo, a razlika je jedino u stepenu. S obzirom na ovo, mi nemamo prava da gledamo sa prezirom na one koji nisu razvijeni podjednako kao i mi. Ne osuđujmo nikog. Ako možete da pružite ruku pomoći, onda to i uradite. Ukoliko ne možete, zadržite svoje ruke, blagoslovite svoju braću i pustite ih da idu svojim putem. Povlačenje na dole i osuđivanje nije način rada. Nikada se rad ne ostvaruje na takav način. Mi trošimo svoju energiju osuđujući druge. Kriticizam i osuđivanje su uzaludni putevi na kojima trošimo svoju energiju, da bi dugoročno naučili da svi vide istu stvar, manje ili više se približavaju istom idealu i da najviše naših teškoća potiče od razlika u izražavanju.

Može postojati slabost, kaže Vedanta, ali nema veze jer mi želimo da rastemo. Lek za slabost nije premišljanje o slabosti već razmišljanje o snazi. Podučavajte ljude snazi koja je već u njima. Nikada ne recite ne; nikada ne recite „Ne mogu“; za vas vi ste beskonačni. Čak i vreme i prostor su ništa u poređenju sa vašom prirodom. Možete da uradite ništa i sve. Vi ste svemogući.

„Atman je prvi za kojeg je potrebno da čujemo.“ Slušajte dan i noć da ste ta Duša. Ponavljajte to sebi dan i noć dok god to ne uđe u vaše vene, dok god ne uđe u svaku kap krvi, dok god ne bude u vašem tkivu i kostima. Pustite da celo telo bude ispunjeno tim idealom: „Ja sam van rođenja, besmrtan, blažen, sveznajući, svemoćan, uvek slavljena Duša.“ Mislite o tome dan i noć. Mislite o tome dok god to ne postane sastavni deo vašeg života. Meditirajte nad tim i iz  toga će proisteći rad. „Iz ispunjenog srca usta govore i iz ispunjenog srca ruke rade’’. Akcija će doći. Ispunite se ovim idealom. Šta god da radite, mislite na to. Sve vaše akcije će biti veličanstvene, transformišuće, obogotvorujuće usled moći ovakvih misli.

Recite to ljudima koji su slabi i insistirajte na tome: „Ti si Čistota. Probudi se i ustani, O moćni! Ovaj san ne može postati ti. Probudi se i ustani. To ti ne pristaje. Ne misli da si slab i jadan. Svemogući, ustani i probudi se, i dopusti da se manifestuje tvoja prava priroda. Ne dolikuje ti da misliš da si grešnik. Ne dolikuje ti da misliš za sebe da si slab.“  Recite to svetu, recite to sebi i pogledajte kakav praktičan rezultat će doći. Vidite kako se brzinom blica istina manifestuje, kako se sve menja. Recite to čovečanstvu i pokažite mu njegovu moć. Tada ćete naučiti kako da je primenjujete u vašem svakodnevnom životu.

Da biste mogli da koristite ono što mi nazivamo viveka, razlučivanje, da biste saznali kako, u svakom trenutku svog života, u svakoj svojoj akciji, da razlučite šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je istinito, a šta lažno, primenjivaćemo test istine koji je čistota, jedinstvo. Sve što upućuje jedinstvu je istina. Ljubav je istina, mržnja je lažna zato što upućuje na mnogostrukost. Mržnja je ta koja razdvaja čoveka od čoveka; te je stoga pogrešna i lažna. To je moć raspadanja. Ona razdvaja i razara.

PRAKTIČNA  VEDANTA – II

U raznim Upanišadama našli smo da ova Vedanta filozofija nije proizašla samo iz  meditacije u šumama, već da je najbolji deo nje bio promišljen i izražen umovima koji su bili zauzeti svakodnevnim poslovnim obavezama. Ne možemo zamisliti nijednog čoveka koji je zauzetiji od apsolutnog monarha, čoveka koji vlada milionima ljudi, a neki od tih vođa su bili duboki mislioci.

Sve ide ka tome da ukaže da ova filozofija mora biti praktična. Kasnije, kada stignemo do Bhagavad Gite (većina vas je, nadam se, pročitala) vidimo da su to najbolji komentari koje imamo o Vedanta filozofiji – dovoljno budi radoznalost, scena na bojnom polju gde Krišna podučava ovoj filozofilji Ardžunu. Doktrina koja se ističe luminoznošću na svakoj stranici Gite je intenzivne aktivnosti, ali usred večnog spokoja.

To je tajna rada, postići cilj Vedante. Neaktivnost, što razumemo u smislu pasivnosti, svakako ne može biti cilj. Da nije tako, zidovi oko nas bi bili najmudrije stvari. Oni su neaktivni. Buseni zemlje, panjevi drveća, bili bi najveći mudraci na svetu. Oni su neaktivni. Neaktivnost ne postaje aktivnost kada je u kombinaciji sa strašću. Prava aktivnost, koja je cilj Vedante, je kombinovana sa večnim mirom, mirom koji ne može biti uznemiren, balans uma koji nije nikad uzdrman bez obzira šta se dešava. I mi svi znamo iz svog iskustva da je to najbolji stav za posao.

Pitali su me mnogo puta kako možemo raditi ako nemamo strast koju generalno osećamo prema poslu. I ja sam tako mislio pre više godina. Ali, kako postajem stariji i imam sve više iskustva, shvatio sam da to nije istina. Što je manja strast, bolje radimo. Što smo mirniji, bolje je za nas i više možemo raditi. Kada pustimo svoja osećanja, gubimo tako mnogo energije, lomimo svoje živce, uznemirujemo svoj um i ostvarujemo vrlo malo rada. Energija koju bi trebalo da imamo, izlazi i rad je potrošen kao puki osećaj, koji se ne računa ni-za-šta. Samo kada je um vrlo miran i prikupljen cela njegova energija se troši za obavljanje dobrog posla. I ukoliko ste pročitali o životima velikih radnika koje je svet priozveo, naći ćete da su oni zadivljujuće mirni ljudi. Ništa ih ne može izbaciti iz njihovog balansa. To je razlog što čovek koji se naljuti nikad ne može dosta da radi, a čovek kojeg ništa ne može da naljuti ostvarije mnogo. Čovek koji pravi put ljutnji ili mržnji ili bilo kojoj drugoj strasti ne može da radi. On sebe lomi na komade i ne čini ništa praktično. Miran, praštajući, ujednačen, uravnotežen um je onaj koji može da čini veliki posao.

Vedanta kaže da ovo može da bude realizovano ne samo u dubinama šuma ili u pećinama, već i od strane ljudi u svim mogućim uslovima života. Možemo videti da ljudi koji su otkrili ove istine nisu živeli ni u pećinama ni u šumama niti su pratili uobičajeni način života, već su bili ljudi koji su, imamo razloga da verujemo, vodili najzauzetije živote, ljudi koji su morali da komanduju armijama, da sede na tronovima i brinu o dobrobiti miliona i sve ovo u dane apsolutne monarhije, a ne kao danas kada je kralj u velikoj meri samo figura. Ipak mogli su naći vremena da razmišljaju o svemu tome, da to realizuju i da se uče humanosti.

Ove postavke Vedante moraju izaći, ne smeju ostati samo u šumi niti u pećini, već moraju izaći da rade u baru, na klupi, u propovedaonici i u kolibi siromašnog čoveka, sa ribarima koji hvataju ribu i sa studentima koji uče. Oni pozivaju svakog čoveka, ženu i dete bez obzira na njihovo zanimanje i bez obzira gde se nalaze. A od čega se tamo plašimo? Kako može ribar i svi ostali ostvariti ideale Upanišada? Način je pokazan. To je beskonačnost; religija je beskonačna. Niko ne može ići van nje. I šta god radili iskreno, dobro je za nas. Čak i najmanja stvar koju dobro učinimo donosi ozbiljne rezultate. Zato neka svako radi ono malo što može. Ako ribar misli da je Duh, biće bolji ribar. Ako student misli da je Duh, biće bolji student. Ukoliko advokat misli da je Duh, biće bolji pravnik.

UŽIVAJTE  KROZ  ODRICANJE

Postoji zlo u svetu; pustite svet – to je veliko učenje, bez sumnje, samo učenje. Pustite svet. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da za razumevanje istine svako od nas mora da odustane od greške. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da svako od nas, da bi imao dobro, mora odustati od zla. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da svako od nas koji ima život mora da odustane od onoga što je smrt. A ipak, šta ostaje za nas ako ova teorija podrazumeva odustajanje od čulnog života, života kakvog poznajemo? I, šta još mi podrazumevamo pod životom? Ako odustanemo od toga, šta ostaje?

Razumećemo to bolje kada, kasnije, stignemo do više filozofskih delova Vedante. Ali, za sada molim da formulišemo da ćemo u  Vedanti samo naći racionalno rešenje za problem. Ovde mogu samo da izložim pred vas šta Vedanta traži da podučava, a to je obogotvorenje sveta.

Vedanta, u stvarnosti, ne sudi svetu. Ideal odricanja nigde ne postiže takve visine kao u učenjima Vedante. Ali, u isto vreme, suv samoubilački savet nije preporučljiv. To zapravo znači obogotvorenje sveta – odustajanje od onakvog sveta kakav mi zamišljamo, kakvog mi znamo, kakav nam se pojavljuje znajući šta on stvarno jeste. Obogotvorite ga. To jeste samo Bog.

Čitamo na početku jedne od najstarijih Upanišada: „Šta god postoji u univerzumu, postoji da bi bilo ovenčano Gospodom.“ Moramo da obuhvatimo sve Samim Gospodom, a ne lažnom vrstom optimizma, ne zaslepljenošću očiju zlom, već stvarnim viđenjem Boga u svemu. Na taj način moramo odustati od sveta. A, kada je svet napušten, šta ostaje? Bog. Šta bi to značilo? Možete imati svoju ženu. To ne znači da ćete je napustiti, već da vidite Boga u njoj. Odustanite od svoje dece – šta to znači? Oterati ih od kuće kao što neke ljudske zveri rade u svakoj zemlji? Svakako ne. To je đavolski. To nije religija. Već vidite Boga u svojoj deci. Dakle u svemu. U životu i u smrti, u sreći i u nesreći, Gospod je podjednako prisutan. Ceo svet je ispunjen Gospodom. Otvorite svoje oči i ugledajte Ga.

To je ono što Vedanta podučava. Odustanite od sveta kakvog pretpostavljate zato što pretpostavljate bazirajući se na vrlo delimičnom iskustvu, na vrlo lošem rasuđivanju i na svojim slabostima. Odustanite od toga. Svet o kojem ste tako dugo mislili, svet za koji ste se tako dugo držali je lažni svet koji ste vi stvorili. Odustanite od toga. Otvorite svoje oči i pogledajte da kao takav nikad nije ni postojao. To je bio san, maya. Ono šta je postojalo, je bio Sam Gospod. To je On koji je u detetu, u ženi i u mužu.On je u dobru i u onom lošem. On je u grehu i grešniku. On je u životu i u smrti.

To je velika Istina! Ipak, to je tema koju Vedanta želi da pokaže, da podučava i da propoveda.

Ko uživa u slici – prodavac ili onaj koji gleda? Prodavac je zauzet svojim računima, računajući kakav će biti njegov dobitak, koliko profita će ostvariti na slici. Njegov mozak je pun toga. On gleda čekić, a vidi ponude. Nastrojen je da sluša koliko brzo će ponude rasti. Čovek koji uživa u slici je onaj koji je došao tamo bez namere da kupuje ili prodaje. On gleda sliku i uživa u njoj. Možemo reći da je ceo univerzum slika. Kada ove želje nestanu, ljudi  će početi da uživaju u svetu i tada kupovanje i prodavanje i ove nerazumne ideje posedovanja će biti završene. Zajmodavac odlazi, kupac odlazi, prodavac odlazi, a svet ostaje slika, prelepa slika.

Nikada nisam pročitao lepši koncept Boga od ovog: „On je Veliki Pesnik, Drevni Pesnik. Ceo univerzum je Njegova pesma, dolazi u stihovima i rimama i ritmovima, zapisana u beskonačnom blaženstvu.“ Kada odustanemo od želja, tek onda ćemo biti u stanju da pročitamo i uživamo u univerzumu Boga. Tada će se sve obogotvoriti. Budžaci i uglovi, sporedni putevi i senovita mesta za koja mi mislimo da su tamna i nesveta, će se obogotvoriti. Otkriće svoju pravu prirodu, a mi ćemo se osmehnuti sebi i mislićemo da sve suze i plakanja nisu bili ništa više od dečije igre,a mi smo samo stajali i gledali.

„Samo radite svoj posao“, kaže Vedanta. Prvo nas savetuje kako da radimo: odustajanjem, odustajanjem od pojavnog, iluzornog sveta. Šta se podrazumeva pod tim? Viđenje Boga svuda. Tako radite. Želite da živite stotine godina. Imajte sve zemaljske želje ukoliko to želite, samo ih obogotvorite, pretvorite ih u rajske. Imajte želju da živite dug život ispunjen korisnošću, blaženošću i aktivnošću na zemlji. Tako radite i pronaći ćete izlaz. Ne postoji drugi način.

BOG  GOVORI  KROZ  SRCE

Jedno od zala vaše zapadne civilizacije jeste da ste nakon završene intelektualne edukacije ostavljeni sami i da nema brige o srcu. To samo čini ljude deset puta više sebičnijim,i to će vas uništiti. Kada postoji konflikt između srca i mozga, pustite da vas srce vodi, zato što intelekt ima samo jedno stanje, razlog i u okviru toga intelekt radi i ne može to prevazići. Srce je to koje dostiže jedan od najvišiljih nivoa, a koji intelekt nikad neće dostići. Ono prevazilazi intelekt i dostiže ono što nazivamo inspiracijom. Intelekt nikada ne može biti inspirisan.  Samo srce, kada je prosvećeno, postaje inspirisano. Intelektualan, bezdušan čovek nikada neće postati inspirisan. Uvek je srce to koje govori u čoveku ljubavi. Otkriva veći instrument nego što intelekt može da vam da – instrument inspiracije. Kao što je intelekt instrument znanja, tako je srce instrument inspiracije. U nižem stanju, to je mnogo slabiji instrument nego intelekt. Neuki čovek ne zna ništa, ali on je malo emocionalan po prirodi. Uporedite njega sa velikim profesorom – kakvu fenomenalnu moć kasnije poseduje. Ali, profesor je ograničen svojim intelektom i on može da bude đavo i intelektualni čovek u isto vreme. Emotivni čovek nikad ne može da bude đavo. Adekvatno negovano, srce može da se promeni i da prevaziđe intelekt; funkcionisaće kroz inspiraciju.Čovek će morati na kraju da prevaziđe intelekt. Znanje čoveka, njegova moć opažanja, razmišljanja i razum i srce su zauzeti bućkanjem mleka sveta. Dugim bućkanjem nastaje puter, a taj puter je Bog. Ljudi srca dobijaju puter, a ono što ostane od toga ostaje intelektualcima.

To su sve pripreme za srce – za tu ljubav, za tu intenzivnu simpatiju pripadanja srcu. Nije uopšte potrebno da budete edukovani i naučeni da bi ste dostigli Boga. Mudrac mi je jednom rekao: „Da bi ubio druge, čovek mora biti opremljen mačevima i štitovima, ali da počini suicid, dovoljna je igla.Tako da bi podučavao druge, mnogo intelekta i učenja je neophodno, ali ne toliko i za svoje sopstveno prosvetljenje.“ Da li ste čisti? Ako ste čisti, dostići ćete Boga. „Blagosloveni su čisti u srcu jer će videti Boga.“ Ako niste čisti, a znate sve nauke sveta, to vam neće uopšte pomoći. Možete biti udubljeni u sve knjige koje čitate, ali to vam neće biti od velike pomoći. Srce je to koje dostiže cilj. Sledite srce. Čisto srce vidi dalje od intelekta. Može biti inspirisano. Zna stvari koje razum nikada ne može znati. Kad god postoji konflikt između srca i intelekta, uvek stanite na stranu čistog srca čak iako mislite da to što srce radi je nerazumno. Kada žudi da čini dobro drugima, vaš mozak može reći da nije politički da to učini, ali sledite srce i shvatićete da ćete napraviti manje grešaka nego sledeći svoj intelekt. Čisto srce je najbolje ogledalo za refleksiju istine tako da su sve ovo discipline za pročišćenje srca. I čim je čisto, sve istine ga trenutno osvetle. Sva istina u univerzumu će se manifestovati u vašem srcu ako ste dovoljno čisti.

Kroz intelekt nije način da se reši problem bede, već kroz srce. Ako bi ova ogromna količina napora bila utrošena da ljudi budu čistiji, nežniji, više uzdržani, ovaj svet bi bio hiljdostruko srećniji nego što je danas. Uvek negujte srce. Kroz srce Gospod govori, a kroz intelekt vi govorite.

KAKO  PREVAZIĆI  SLABOST

Ovo pitanje sam postavio svakom čoveku, ženi ili detetu dok su u fizičkom, mentalnom ili spiritualnom treningu: „Da li si jak? Da li osećaš snagu? – jer znam da samo Istina daje snagu. Znam da samo Istina daje život i ništa što ne vodi prema Stvarnosti nas neće učiniti jakima, i niko neće dostići Istinu dok je jak. Svaki sistem koji slabi um čini čoveka sujevernim, snuždenim i čini da on želi sve vrste nemogućnosti, misterije i sujeverja,a  ja to ne volim jer su njegovi efekti opasni. Takav sistem  nikada ne donosi dobro. Takve stvari stvaraju morbidnost u umu, čine ga slabim, tako slabim da će tokom vremena biti nemoguće da primi Istinu ili da živi po Njoj.

Snaga je dakle jedna potrebna stvar. Snaga je lek za svetske bolesti. Snaga je lek siromašnima koji moraju da imaju kada ih bogati maltretiraju. Snaga je lek neznalice kada ga ugnjetavaju učeni i to je lek grešnicima koji su mučeni od strane drugih grešnika. I ništa ne daje takvu snagu kao ideja monizma. Ništa nas ne čini toliko moralnima kao ideja monizma. Ništa nas ne čini da radimo tako dobro u naše najbolje i navišlje kao kada svu odgovornost prebacimo na nas same. Ako je cela odgovornost prebačena na naša ramena, bićemo na našem najboljem i najvišljem. Kada nemamo nikog da nas predvodi, kada nema đavola da podiže našu krivicu, nema Ličnog Boga da ponese naš teret, kada smo sami odgovorni, onda ćemo se popeti na naše najvišlje i najbolje. „Ja sam odgovoran za svoju sudbinu. Ja sebi donosim dobro. Ja sebi donosim zlo. Ja sam Čist i Blažen.“ Moramo odbaciti sve misli koje tvrde suprotno. „Nemam ni smrti ni straha; nemam ni kastu ni veru; nemam ni oca ni majku ni brata, nemam prijatelja ni neprijatelja – jer ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam Blažen. Nisam ograničen ni vrlinom ni porokom, ni srećom ni nesrećom. Hodočašća ni knjige ni ceremonije nikada me ne mogu vezati. Nemam ni glad ni žeđ. Telo nije moje niti sam ja predmet sujeverja i raspadanja koji zahvataju telo. Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam Blažen.“

Vedanta kaže da jedino molitvu treba da imamo. To je jedini način da dostignemo cilj – reći sebi i svima ostalima da smo božanski. I kako ovo ponavljamo, snaga dolazi. Onaj koji se prvi spotakne, postajaće sve snažniji i snažniji,a glas će postajati jači dok Istina ne zaposedne naša srca i protekne kroz naše vene i prožme naša tela. Obmana će izbledeti kao što svetlo postaje sve sjajnije i sjajnije, operećenje nakon tereta neznanja će izbledeti i onda će doći vreme kada će sve ostalo da nestane i samo će Sunce da sija.

JAVNA  TAJNA

Niko ne može umreti. Niko ne može degradirati zauvek. Život je samo igralište koliko god gruba igra može da bude.Koliko god primali udarce i koliko god možemo biti tučeni, Duša je tu i ne može biti povređena. Mi smo beskonačni.

Ovako je pevao Vedantist:

 „Ja nikada nisam imao strah ili sumnju. Smrt nikada neće doći po mene. Nikada nisam imao oca ili majku jer ja nisam nikada rođen. Gde mogu biti moji neprijatelji?- jer Ja sam Sve. Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam To. Ja sam To. Ljutnja i pohlepa i ljubomora, zle misli i sve te stvari nikada nisu došle do mene jer Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam To. Ja sam To.“

Ovo je lek za sve bolesti, nektar koji leči smrt. Ovde smo u ovom svetu i naša priroda pobunjenika protiv toga. Ipak, hajde da ponovimo: „Ja sam To. Ja sam To. Nemam strah ni sumnju ni smrt. Nemam pol ni veru ni boju. Koju veru imam? Koja je to sekta kojoj bi trebalo da pripadam? Koja sekta može da me obuhvati? Ja sam u svakoj sekti.“

Koliko god telo pobunjenika, koliko god um pobunjenika, usred krajnje tame, usred agonije mučenja, u krajnjem očaju, ponovimo to jednom, dvaput, triput, zuvek. Svetlost dolazi lagano, polako, ali sigurno.

Mnogo puta sam bio u čeljustima smrti, izgladnjavanjem, podbijenih nogu i umoran. Danima i danima nisam imao hranu i često nisam mogao da hodam dalje. Želeo sam da se spustim ispod drveta, a činilo mi se kao da život propada. Nisam mogao da govorim. Jedva da sam mogao da mislim. Ali, najzad um se vratio na ideju: „Nemam strah ni smrt. Ja sam To. Ja sam To. Cela priroda ne može da me slomi – ona mi služi. Potvrdi svoju snagu, Ti Gospodar nad gospodarima i Bog nad bogovima. Povrati svoje izgubljeno kravljevstvo. Probudi se i hodaj i ne staj!“ I ja bih se podigao, i evo, tu sam, živ, danas. Tako kad god tama dođe, potvrdite realnost i sve nepovoljno mora nestati. Jer, nakon svega, to je samo san. Planina se uzdiže iako se pojavljuju teškoće, strahote i sve stvari izgledaju sumorne, ali to je samo maya.  Ne bojte se – to je proterano. Smoždite to i ono će nestati. Stavite pečat na to i ono umire. Ne plašite se. Ne mislite koliko puta niste uspeli. Nije važno – jer vreme je beskonačno. Idite napred. Potvrdite sebe opet i opet i svetlost mora doći.

Možete da se molite svakome ko je ikada rođen, ali ko će vam pomoći? A, šta je put smrti sa kojeg niko ne zna da pobegne? „Zaštiti sebe od sebe. Niko drugi ti ne može pomoći, prijatelju. Jer ti si sam svoj najveći neprijatelj; ti si sam svoj najveći prijatelj.“ Pa, onda se držite Sopstva. Ustanite. Ne plašite se. Usred svih nevolja i svih slabosti pustite da Sopstvo izađe, bojažljivo i neprimetno. Steći ćete hrabrost i na kraju ćete kao lav riknuti: „Ja sam To. Ja sam To. Ja nisam niti čovek niti žena niti Bog niti demon niti bilo koja životinja, biljka niti drvo. Nisam niti bogat niti siromašan niti učen niti neznalica. Sve te stvari su vrlo malo u poređenju sa onim šta sam ja. Jer Ja sam To. Ja sam To! Pogledaj sunce, mesec i zvezde. Ja sam svetlost koje sija u njima! Ja sam lepota vatre! Ja sam snaga univezuma! Jer Ja sam To! Ja sam To!“ „Moje pravo zadovoljstvo nije u zemaljskim stvarima, u mužu, ženi, deci i drugim stvarima. Ja sam kao beskrajno plavo nebo: oblaci sa mnogo boja prolaze nebom i poigravaju se; oni se pomeraju, prolaze i tu je opet isto nepromenjeno plavetnilo. Sreća i beda, dobro i loše mogu me okružiti na trenutak i prekriti Self, ali ja sam još uvek tu. Oni prolaze dalje zbog toga što su promenljivi. Ja sijam jer sam nezamenljiv. Znam da je to konačno, stoga mora da umre. Kada zlo dođe, znam da je konačno. Mora da prođe. Ja sam beskonačan i nedodirljiv od strane bilo čega. Jer ja sam Beskonačan, uvek večan, nepromenljivo Sopstvo.“ Tako peva naš pesnik.

Pijte iz ove čaše – ove čaše koja vodi ka svemu što je besmrtno, svemu što je nepromenljivo. Ne plašite se. Ne verujte da ste zli, konačni, da možete ikad umreti. To nije tačno.

„Ovo treba da se čuje, zatim razmisli o tome i onda meditira nad tim.“ Kada ruke rade, um treba da ponavlja: „Ja sam To, Ja sam To.“ Mislite o tome, sanjaj te o tome sve dok ne postane kost vaših kostiju i meso vašeg mesa, sve dok svi skriveni snovi malenkosti, slabosti, bede i zla u potpunosti nestanu , i Istina više neće biti skrivena od vas čak ni na trenutak.