Uzroci anksioznosti padanja

Ranije  sam  sugerisao  da  je  ljudska  vrsta  možda  je­ dina  vrst a  životinja  koja  doživljava  anksioznost   pada­ nja.   Naravno ,   sve   životinje   doživljavaju    anksioznost kad a stvarn o padnu . Viđao sa m mog  papagaja  kako postaje  anksiozan  kad a  izgubi  oslonac  na   svojoj   pritki dok spava. On bi se odma h probudio , za trenuta k rea- govao  usplahireno,  onda  bi  povratio  ravnotežu .   Ljud­ ska bića su  sklona  anksioznosti  čak  i  kad a  stoje  na čvrstoj podlozi. To verovatn o vodi  kore n  od  naših  pre­ dak a koji su živeli na drveću, ka o što danas žive neki majmuni ,

Izgleda  da  je  antropološki  prilično  utvrđen o  da   su naši preci stanovali na drveću  pr e  nego  što  su  se  usu­ dili da se spuste na ravn o da bi tražili hranu . U knjizi Nastajanje  čoveka  Džon   Pfajfer  (John   E.   Pfeiffer)   opi­ suje šta znači živeti  na  drvetu :  „Sto  je   još  značajnije, život na drveću je uveo  jedinstven u  crtu,  nov u  i  hro- ničnu psihološku  nesigurnost  i  neizvesnost"3 9 .  Nesigur­ nost  se  odnosi  na  opasnost  od  padanja.   A   padanj a  su bila  česta.  Pfajfer  ističe  studije  o  pavijanima,   prima­ tima koji žive na drveću, koje  pokazuju  da  od  četiri majmun a jeda n  ima  prelom  kosti.  Ali,  život  na  drveću ima i prednosti. Bilo je obilja hrane , relativn o  je  bez­ bedno  od  grabljivica   i   to   je   omogućavalo   razvijanje ruk u  za  držanje  i  hvatanje .

Opasnost od padanj a je znatn o smanjen a sposobnošću držanja za gran e  drveća.  Mladunci  majmun a  se  oba­ vijaju  oko  majčinog  tela  i  rukam a  i   nogam a   i   vise  o njoj dok ona ide kro z drveće. Ona takođ e pridržava mladunč e   jednom   rukom ,   ukoliko   joj   je   slobodna.   Za

majmunsku bebu, prem a tome,  gubita k  kontakt a  sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanj a i povre ­ đivanja  ili  umiranja .  Glodari,  kao  veverice   na   primer , gaje svoje mladunč e  u  gnezdima,  u  šupljinama  drveća, gde  su  mladi  bezbedni  čak  i   kad a  je   majk a   odsutna . Ali,   majmuni   koji   žive  na   drveću  nose  svoje  mladunč e i  jedino  obezbeđenje  mladunčet a  je  držanje   za   maj ­ čino  telo.

Kod ljudskog novorođenčeta po  rođenju  postoji  in­ stinkt hvatanj a i  držanja  koji  vuče  koren e  iz  filoge- netske istorije. Kad a  malo  pridržavam o  beb u  ona  može da visi držeći  se rukama .  Ali,  to je samo  biološki za­ ostatak i ljudska  beba   treb a  da   bud e  nošena  da  bi osećala  sigurnost.  Ako  se  iznenada  izvuče  taj  oslonac, beba  postaje  uplašena  i   anksiozna.   Izgleda   da   samo još dve  stvari  mogu  prestrašiti  novorođenče :  nemo ­ gućnost  da  diše  izaziva  anksioznost  gušenja,   a   iznena­ dan   glasan   zvuk   izaziva   reakciju   trzanja.

Filogenetski  razvoj  ljudskih  životinja,  koji  se  odra ­ žava na potreb u ljudske bebe da bud e držan a da bi se osećala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja. Stvarni  uzrok  je  nedostata k  podršk e  i  fizičkog  kon ­ takta  sa  majkom .

Rajh je 1945.  godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanj a kod tronedeljn e bebe. To  je  bio  deo njegove  studije  anksioznosti  padanj a  kod  bolesnika  od raka kod kojih je anksioznost vrlo jak a i dubok o strukturirana .  Taj  članak   je   ostavio  vrlo   dubok   utisak na mene, mad a je trebal o dvadeset  pet  godina  da  se uhvatim   ukoštac   sa   ti m   problemom.

U  vezi  beba,  Raj h  piše 4 0 :

Na   kraju   treće   nedelje   anksioznost   padanja   je   bila akutna.   Pojavila   se   kada   je   dečak   izvađen   iz  kade i  postavljen  da  leži  na  leđima.  Nije  bilo  jasno  da  li je  pokret  stavljanja  na  leđa  bio  prebrz  za  njega  ili je   hlađenje   kože   izazvalo                                          anksioznost      padanja.    U svakom   slučaju,   počeo   je   snažno   da   plače,   stavljao je   ruke  pozadi   kao   da  traži   dodatni   oslonac,   pokuša­ vao   da   podigne   glavu,   sa   intenzivnim   strahom   u   oči­ ma,   nije   se   mogao   smiriti.   Morali   smo   ga   ponovo

Opisana  beba  je  Rajhov  sin  Piter.   (Prim,  prev.)

podići. Sledeći put, kada smo pokušali  da  ga  spusti­ mo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu.  Tek  kada  smo  ga  podigli  on  se  smirio41 .

Posle tog  događaja  Raj h  je  primeti o  da  je  bebino desno   ram e   bilo   spušteno .   „Tokom   napada   anksioznosti on se odupirao sa  oba  ramena,  kao  da  sebi  obezbeduje oslonac." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti 4 2 .  Rajhu  je   bilo   jasn o   da   det e   nije   ima­ lo  svesni  stra h  od  padanja .  Napa d  anksioznosti   se mogao  objasniti  jedino   povlačenjem   energetskog   na­ boja sa periferije tel a i tim e  sa  gubitko m  osećanja ravnoteže.   Ka o   da   det e    upad a    u    blago    osećanje šoka,  što  je  Raj h  zvao  anorgonija.  U  šoku  se  krv  i naboj povlače sa periferije tela, osoba gub i osećanje ravnotež e i oseća da će past i  ih  da<  već  pada .  Ista  reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma  u šoku.  Dokle  god  postoji  stanje   šoka  bilo  bi  teško  stati na noge i suprotstavit i se sili gravitacije. Raj h je bio zainteresovan da sazna zašto det e  doživljava  to  što  iz­ gleda  da  je  šok.

Rajh  je  uočio  nedostata k  kontakt a  između   bebe   i majke .  Dete  je  majk a   dojila   i   taj   kontak t   sa   majkom je pruža o  zadovoljstvo.  Ali,  kad a  nije  sisalo,  dete  je ležalo  u  kolevci  blizu   majk e   koja   je   kucala   na   maši­ ni.  Rajh  je  verova o  da  bebina   potreb a   za   kontaktom nije  bila  zadovoljena.  Dete   nije   bilo   dovoljno   nošeno. Pr e ovoga napad a  det e  je  imalo  izuzetno  snažnu  re­ akciju   na   dojenje,   što  je   Rajh   nazvao   orgazmo m   usta, a  manifestovalo  se  podrhtavanje m  i  grčenjem  usana   i lica. Po Rajhovim  recima,  „Ovo  je  još  više  povećalo potreb u za kontaktom" . Kad a se to prekinulo , a beba stavljena   nazad   u   kolevku,   počela  je   da   se  grči.

Da   bi   se   prevazišla   tendencija   anksioznosti   padanja kod  tog   deteta,   Rajh  je  koristio   tri   pristupa :   „Dete  je trebalo    uzeti   u   ruke    kada   je   plakalo.   To   je   pomagalo. Mislim   da   bi   bilo   bolje   češće   nosati   dete,  ka o   što  to rad e   primitivn e   žene.   noseći   povodac.   „Ramena   je   tre­ balo    nežno    vraćati   nazad   iz   savijenog    fiksiranog    položaju unapred"   da  bi   se  sprečilo  karakterološk o  oklopljavanje. Rajh   je   to   radio   oko   tri   meseca,   igrajući   se   sa   detetom.   „Bilo   je,   u    stvari,    nužno    ,pustiti    dete    da    padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. To  je  takode  bilo uspešno."  Ovo  je   rađen o   na   nežan,   razigra n   način,   što je  beba  shvatal a  ka o  igru.

Zašto se anksioznost zadržav a kod neki h ljudi toko m života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju  probleme , tako da ne  čine  korak e  da  izmene  situaciju.  Potreb a deteta da  bud e  nošeno  zapostavlja  se  iz  neznanja .  Im ­ puls da se traž i  kontak t  sa  ljudima  ostaje  toko m  života, ah  se  povezuje  sa   straho m  da   nem a   razloga   očekivati da na želju za  kontakto m  bud e  uzvraćeno,  ba r  ne  od onoga sa ki m  je  kontak t  potreban ;  i  najzad,  nem a osnove  na  kojoj   će  se  stajati.

Rajh je proučava o slučaj drugo g deteta, čije je na ­ predovanje  praćen o  u  Orgonsko m  istraživačkom  centr u za   bebe4 '5 .   To   det e   je   dobro   napredoval o   dv e   nedelje, a treće  nedelje  je  dobilo  bronhitis.  Grud i  su  mu  posta­ le osetljive, disanje otežano,  beba  je  izgledala  uznemi­ reno, ljuto i  nesrećno.  Istraživanje  je  pokazalo  nedo ­ statak  kontakt a  izmeđ u  majk e  i  deteta  „Majka   se   ose- čola krivom zato što nije zdrava  majka",  koja  nije  is­ punjavala  sve  što  se   od   nje   očekivalo.   Priznal a  je   da joj teško pad a da posvećuje tak o  mnogo  vremen a  i energije bebi i bila je iznenađen a  i  preopterećen a  bebi- nim zahtevima . Beba je na majčinu anksioznost i nela ­ godnost  reagoval a  tim e  što  je  i  sama  postala  anksiozna.

Priča o  to m  slučaju  je  interesantn a  iz  više  razloga,. Prvo,  Raj h  je  primeti o  da  prede o   dijafragme   „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku  emocionalnu nelagodnost".  Prem a  Rajhu ,  drug a   blokiranja   bi   se   sa tog područja širila u  oba  pravca.  Dijafragmatsk a  nape ­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja,  pošto smanjuje  proto k  uzbuđenja  kroz   donje   delove   tela. Drugo, očigledno je  da  doba r  konta k  sadrži  više  od pukog  držanja  ili  dodirivanja.   Važan   je  kvalitet   držanj a ili dodirivanja. Da bi beb a imala  koristi  od  kontakta , majčino telo treb a da  bud e  toplo,  smireno  i  živo.  Bilo koja napetos t u njeno m telu prenosi se  na  dete.  Treće, Rajh  je  opisao  ono  što  smatra m  da  je   suštinski   ele­ ment  u  odnosu  majk e  i  deteta :  „Neka   majk e   sam o bivaj u u svojim bebam a i kontak t će se  spontan o  raz­ viti."

Anksioznost padanja  i  poremećaji  disanja  su  dva aspekta  istog   procesa.   U   prethodno m   poglavlju   Džim je opisao svoje osećanje  padanj a  „kada  ti  se  stomak stegne  i  ne   možeš   da   dišeš".   Anksioznost   padanja   je po Rajhu, „povezana  sa  naglim  grčenjem  životnog  apa­ rat a i, u stvari, je njime proizvedena. Ka o što stvarno padanj e  uzrokuje  biološke  kontrakcije,  tak o  i  kontrak­ cije  uzrokuju   senzacije   padanja 4 4 .   Povlačenje   energije iz nog u i stopala uzrokuje  gubita k  kontakt a  sa  podlo­ gom, što je ista senzacija kao  izmicanje  podloge  pud nogama .

Zaljubljivanje

Postojanje anksioznosti  padanj a  vodi  ne  samo  strahu od visina već takođ e strah u od bilo koje  situacije  koja može  u  telu  da   izazove   senzacije   padanja .   Engleski jezik  identifikuje  dv e  takv e  situacije   —   naime ,   pada­ nje u san  i  zaljubljivanje 4 5 .  Ali,  možemo  pitati,  nisu  li to  više  pesnički  izrazi?  Na  koji  način  prelaženje   iz budno g   stanja   u   spavanj e   podseća   na   ak t   padanja? Ako ima paralele međ u njim a na telesnom nivou, onda možemo  razumet i  zašto   tak o   mnog o   ljudi   im a   teškoća da zaspi i koristi sedative da bi  otupeli  svoju  anksioz­ nost  i  olakšali  prela z  iz  svesnog  u  nesvesno.

Taj prelaz je dugo  bio  posmatra n  kao  pokre t  prema dole. Stvarno , ak o bi  čovek  zaspao  stojeći,  pao  bi  upravo ka o osoba  koja  pad a  u  nesvest.  Ali,  vrlo  malo  nas  je ikada zaspalo stojeći. To radim o ležeći, tak o da nema premeštanj a tela u  prostoru .  Senzacija  padanja,  prema tome, mor a proizlaziti iz unutrašnje g pokreta ,  iz  deša- vanja   unuta r  tela,   kad a   sa n   savlada   čoveka.

Izraz „utonut i u san "  nud i  objašnjenje,  jer  čovek  ose­ ća da „tone " u proces  uspavljivanja.  Počinje  sa  ose­ ćanjem  dremljivosti.  Telo   iznenada   postaje   teško.   To se  doživljava  u  očima,  u  glavi  i  udovima .  Dremljivoj osobi  je  teško   da  drži  oči  otvorene,  ili  glavu  uspravno.

*4     Reich,     Anorgonla     in      the      Carcinomatous      Shrinking      BiopatM of   Sex   and   Orgone   Research,   Ne w   York   Orgone    Institute    Press. 1955.  Vol.  IV,  str.  32.

4 5  U   engleskom   jeziku   zaljubljivanje   se  izražava   frazom   „padanje u  ljubav".  Znajući  to,  čitalac  će   lakše   razumeti   aluzije   koje   A- Love n   pravi  poredeći   zaljubljivanje   sa   padanjem.   (Prim,   prev.)

Ako  dremne ,  glava  joj  pada .   Udovi  se  osećaju  ka o   da ne mogu da drže telo  uspravno .  Tonut i  u  sa n  je  ka o tonuti u zemlju. Covek ima jak u želju da  legne  i  pre ­ stane  da  se bori  proti v  sila  gravitacije.

Nekada san dođe brzo.  Jednog a  trenutk a  je  čovek budan, a već sledećeg nije  svestan  ničega  oko  sebe. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje  osećanja  u  delovima  tela.  Primeti o  sam  da kada ležim pore d svoje  žene  sa  ruko m  na  njenom  telu prvo gubi m svest o njeno m telu a onda o svojoj ruci. Međutim,  ak o  previš e  obraća m  pažnju  na   svoje  senza­ cije,  ostajem  budan .  Pažnja  je  funkcija  svesti  i   pove­ ćava  svest.  Za  men e  je  to  kratk a  predigr a   i  pr e  nego što to sasvim  shvatim ,  ja  brzo  zaspim.  Naravno ,  čovek to  ne  može  znati,  jer  se  funkcija  znanja  gasi  spavanjem .

Pri padanj u u san dolazi do  povlačenja  uzbuđenja  i energije sa površin e tel a i uma . Isto  povlačenje  se  de ­ šava pri padanj u i zato su te dv e situacije  energetski istovetne. Naravno , on e su praktičn o  različite,  je r  kod jedne  postoji  rizik  ozleđivanja  dok  se  pad a  na   pod ­ logu,  dok  je  uspavljivanje  u  krevet u  bezbedno.  Bez obzira  na  to,  anksioznost   povezana   sa   padanje m   može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma . U pitanj u  je  sposobnost  čoveka da napust i  ego  kontrolu ,  jer  to  zahtev a  povlačenje energije sa površine uma , ka o i tela. Kad a  je  ego  kon ­ trola  izjednačena  sa   preživljavanjem,   kao   što   je   slu­ čaj sa  ljudima  koji  u  najvećoj  mer i  funkcionišu  kroz vežbe volje, odustajanje od takv e kontrole predstavlja nesvesnu  borb u  i  situacije  koje  to  zahtevaj u   izazivaju jaku   anksioznost.

Neurotska   anksioznost   proizlazi   iz   unutrašnje g   kon ­ flikta izmeđ u   energetsko g   pokret a    u   telu   i   nesvesne kontrole  ili  preprek e  postavljene  sa  ciljem  da  ograniči  i prekine  taj  pokret .  T e  preprek e  s u  hroničn e  mišićne  na ­ petosti,  uglavno m  u  poprečno-prugasto j  (voljnoj)  musku ­ laturi,   koja   je   normaln o   pod   ego   kontrolom.   Svesna e g o   kontrola   je   izgubljena   kad a    napetost   u   mišićima Postane   hronična.  To   ne   znači   da  se   od  kontrol e  odu ­ stalo,   već   da   je   sama   kontrol a   postala   nesvesna.   Ne­ svesna  ego   kontrola  je  ka o  straža r  ili  čuva r  na d  kojom je   ego   ili   ličnost   izgubila   autoritet .   Ona   funkcioniše kao  nezavisna   celina  u  ličnosti  i  stiče  moć  u  direktno j Proporciji   sa   iznosom   hroničn e   mišićne   napetosti.   Pu ­ šenje ,    pražnjenje,    proticanje   i   pokre t   su   život    tela,

što taj čuva r mor a zadržati ili ograničiti u  interesu opstanka .  Covek  želi  da  se  pust i  da  plovi,  ali   čuvar kaže :   „Ne,  previš e  je  opasno" .  Na   sličan   način   smo bili zadržavan i ka o deca kad a su na m pretili ili nas kažnjavali zbog buk e koju smo pravili, preteran e aktiv­ nosti  ili  živahnosti.

Svi  mi  znam o  da  je  padanj e  manj e  opasno  ako   se neko   „pusti "   ili   napust i   svaki   pokušaj   ego   kontrole. U  stvari,  ak o  čovek  anksiozno  pokušav a  da   kontroliše svoj pad, može otkriti da  je  slomio  kost  čak  i  pr e  nego što je lupio o  podlogu.  Lo m  je  uzrokova n  jako m  mišić­ no m kontrakcijom . Deca čija je ego  kontrol a  slaba,  i pijanci kod kojih je  u  celini  oslabljena,  padaj u  bez mnogo povreda. Tajn a  padanj a  je  ići  sa  padanjem, dopustiti  strujam a   da   tek u   slobodno   kroz   telo   i   ne biti uplašen od senzacija.  Zbog  toga   neki  sportisti,  kao što su igrači ragbija, vežba ju padanj e da bi izbegli  oz­ biljne  povrede .

Ne pat e svi neurotiča n od anksioznosti padanja . Po­ menu o sa m  ranij e da  se   neće  doživeti   anksioznost  pa­ danj a   ak o   je   onemogućen   pristu p   osećanjima.   Kod Bila planinar a se o tom e radilo. To je  zastrašujuća senzacija. Ak o nek o može da zaustav i  proticanje  uzbu­ đenja  ili  da  spreči   opažanje   uzbuđenja,   stra h   nestaje. To pomaže da se objasni zašto svi  neurotiča n  nemaju teškoće  sa  spavanjem .  Padanj e  u  sa n  izaziva   anksioz­ nost  ili  stra h  samo  kad a  čovek  oseća   povlačenje  ener­ gije sa površine. Ak o senzacije  nisu  povezane  sa  pre- lazom iz  stanja  svesti  u  stanje  spavanja,  anksioznost  se n e   javlja.

Senzacija sam a po sebi nije zastrašujuća ; može se do­ živeti ka o zadovoljstvo. Ali, ak o se doživljava kao za­ strašujuća,  to  je  zbog  povlačenja  energije  sa  površine tela i gubljenja svesti, što je ka o umiranje . Isto se po­ vlačenje  dešava  pr i  umiranju ,   se m   što   nem a   povratka na star o stanje. Kad a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanj a i umiranja , bilo bi  nemo­ guće  podrediti   ego   kontrol u   prirodni m   procesima.

U knjizi  The  Betrayal  of  the  Body  izneo  sain  slučaj mlade žene koja  je  doživljavala  tu  anksioznost.  Opisa*«* je  san  u  kom e  kaže :  „Jasn o   sa m   proživela   realnos_ smrt i  —  šta  znači  biti  spušte n   u  zemlju   i   biti   u  njoj sve  dok  se  ne  raspadneš" .

Ond a je dodala : „Shvatila  sa m  da  će  se  to  desiti  me­ ni,   ka o   što   se   dešava   svakome.   Ka o   devojčica   nisa

mogla zaspati zbog anksioznosti da  mog u  umret i  dok budem  spavala  i  probudit i  se  u  mrtvačko m   kovčegu. Bila   bih   zarobljena,   bez   mogućnosti   da   izađem" 4 6 .

Ta izjava sadrži  neobičnu  kontradikciju .  Ak o  čovek umre dok spava, ond a  se  ne  budi  u  mrtvačko m  kovče­ gu. Boji se  umiranja ,  ah  je  podjednak o  uplašen  da upadne u zamku ,  što  se  izjednačava  sa  umiranje m  pošto je život kretanje . Umreti , znači upasti u zamku , biti nesposoban  da  se  krećeš,  ali  upasti  u  zamk u  takođ e znači umreti . Za  tu  pacijentkinju  svesnost  je  više  od svesti; to je povećan a  budnos t za  mogućnost  da  se  upad ­ ne u zamku.  Zaspati  sadrži  popuštanj e  te  budnosti  i, prema tome, predstavlj a opasnost da  se  upadn e  u  zam ­ ku,  ili  da  se  umre .

Interpretirajući dalje njena  zapažanja,  ja  bih  izjed­ načio mrtvačk i kovčeg  sa  njenim  telom.  Normalno ,  kad a se čovek budi,  prv o  postaje  svesta n  svoga  tela.  Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala  —  prv o svesnost tela, onda spoljašnjeg  sveta.  Prem a  tome,  mno ­ go zavisi od načina na koji čovek  doživljava  svoje  telo. Ako ono nije dovoljno živo, osećaće se ka o da kovčeg zarobljava duh . Takođ e može doći do raspadanj a i dezintegracije,  što  se  dešava  samo  mrtvo m  telu.  Buđe ­ nje sa živim telom, u kom e  se  oseća  uzbuđenje  života, jeste veliko  zadovoljstvo,  isto  ka o  i  prepuštanj e  umor ­ nog  tela  kom e  je  potreba n  san.

Nešto vrlo lepo dešava se telu kad a mu  se  čovek  pre ­ pusti u snu. Ono odlaže sve dnevn e brige  i  povlači  se  iz sveta u tiho odmaranj e i mir. Promen a od budnosti do spavanja  je  najuočljivija  u   disanju.   Mi   često   možemo da kažemo na osnovu promen a u kvalitetu i  ritm u  di­ sanja da je nek o pore d na s zaspao. Kvalitet  disanja  po ­ staje dublji i zvučniji,  a  rita m  sporiji.  Ta  promen a  je rezultat oslobađanja  tenzije  koja  je  prisutn a  toko m dnevnih  aktivnosti  u  predel u  dijafragme.   Covek   se   u snu prepušt a nižim energetski m centrim a u telu. Isto oslobađanje   dijafragme   se   javlja   kad a   smo   zaljubljeni l u         kada   imam o   orgazam .

.. U  antičkoj  filozofiji  telo  je  bilo  dijafragmom  pode­ šeno na dve zone —  mišićem  oblikovanim  kao  kupola, sto  podseća  na  kontur e  zemlje.  Prede o  iznad  dijafragm e e       Povezivao  sa  svesnošću  i  dano m  —  to  jest  sa  prede -

^^svetlosti .    Deo   tela   ispod   dijafragme   j e   pripada o

nesvesnom i mraku . Svesnost  je  izjednačavana  sa  sun­ cem. Pojavljivanje sunc a na d horizontom  zemlje,  što donosi  svetlost   dana,   odgovar a   pojavljivanju   uzbuđenja u  telu  od  abdominalni h  centar a  prem a   onima  u  grudi­ ma i glavi. To proticanje osećanja prem a gore dovodi do buđenja svesti. Obrnut o se  dešava  sa  spavanjem .  Zala- ženje  sunca  ili  padanj e  u  okean,  kak o  su   primitivni ljudi videli njegovo spuštanje, odgovaralo bi proticanju uzbuđenja   od   dijafragme   prem a   dole.

Stoma k je simbolično jedna k zemlji i moru , koji pred­ stavljaju  tamu .  Ali,  život  nastaj e   iz   ti h  područja,   kao što nastaj e iz stomaka . Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti.  Oni  su  takođ e  boravište duh a  mrak a  koji  se   zadržava   u   nižem   području.   Kada se  te  primitivn e  ideje  povezu  sa  hrišćanski m   moralom niža područja bi  se  pripisala  đavolu :  princu  mraka .  On je seksualnim  iskušenjima  mami o  ljude  u  propast.  Đavo je stanova o u rup i u zemlji, ali takođ e i u  rup i  u  sto­ maku , gde se pali  seksualn a  vatra .  Predavanj e  toj  stra­ sti može voditi orgazmu, u kom e svesnost postaje  pomu­ ćena  a  ego  se  raspada ,  fenomen  nazva n  „smr t  ega". Voda je takođ e povezan a sa seksom, verovatn o zbog činjenice  da  život  počinje  u  moru.  Stra h  od   davljenja, koji mnogi pacijenti  povezuju  sa  straho m  od  padanja, može  biti  povezan   sa   straho m   od   predavanj a   seksual­ ni m   osećanjima.

Toliko smo idealizovali ljuba v da  previđam o  njenu blisku   i   intimn u   vezu   sa   seksom,  posebno  sa   erotskim i senzualnim aspekto m seksa. Definisao sa m ljubav kao anticipaciju zadovoljstva 4 7 , ali, seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Psihološki,  to uključuje predavanj e ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. Ali, predavanj e ega uključuje spuštanj e osećanja  u  telu,  proticanje  uzbuđenj a  prema dole, u stoma k i karlicu.  Taj  proto k  izaziva,  slast  stru­ janj e i senzacije topljenja. Covek se bukvaln o topi od ljubavi. Ista senzacija se javlja kad a je seksualno uzbu­ đenje snažno i kad a nije  ograničeno  na  genitalno  pod­ ručje. To prethod i svako m potpuno m orgastičkom oslo­ bađanju .

Zanimljivo je da  ak t padanj a  stvar a   slične   senzaciji zbog čega deca uživaju  u  ljuljanju.  Ljuljanje  stvar a  div­ no  proticanje  senzacija  kroz  telo.  Neki  od  nas  se  možda

sećaju tog  divnog  osećanja.  To  se  takođ e  može  doživeti u vožnji toboganom, što je, sigura n sam, razlog njegove popularnosti. Mnoge aktivnost i u kojima ima padanj a pružaju slično zadovoljstvo, ka o što su skakanj e u vodu, skakanje  na  trambulin i  i  slično.

Ključ tog fenomen a je oslobađanje  dijafragme,  što dopušta snažni m uzbuđenjim a da  protiču  kro z  donje delove tela. To na m postaje jasno kad a shvatim o da zadržavanje dah a za vrem e tih aktivnost i unosi  anksioz­ nost i razar a zadovoljstvo. Ista se stva r  dešava  u  seksu. Ako se neko plaši da padn e i zadržava dah,  senzacije topljenja se  ne javljaju i vrhuna c zadovoljstva je samo delimičan.

Izraz „zaljubiti se " (pasti u ljuba v u bukvalno m pre - vodu) može izgledati ka o da sadrži kontradikciju,  je r osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje.  Kak o  nek o može pasti u visoko? Ali, padanj e je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Skaka č sa trambuline pad a pr e  nego  što  se  podigne ;  on  se  spušta na trambulin u da  bi  ga  ona  odgurnula .  Dizanje,  sa  dru ­ ge strane, omogućava da dođ e do sledećeg pada . Ak o je orgazam veliki pad, onda je vrhuna c koji to prati, za­ dovoljavajući  seksualni   akt ,   odraz   otpuštanj a   energije. U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato što smo  pret ­ hodno  sebi  dozvolili  da  padnemo .

Da bi se  razumel o  zašto  padanj e  ima  tak o  moćan efekat, treb a da  mislimo  o  životu  kao  o  pokretu .  Od­ sustvo pokret a je smrt . Ali, ta j pokre t nije u osnovi horizontalno premeštanj e u prostoru, u čemu mi inače provodimo   mnogo   vremena .   To   je   pulsatorn o   penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu, manifestovano u skakanju , stajanju i  ležanju,  čak  težnjom  ka  još  većim  visinama, ali

S e

uz  staln u  potreb u  za   povratko m  na  čvrstu  podlogu, zemlju   i   realnost   naše g   zemaljskog   postojanja.   Toliko mnogo  naš e   energije   je   bilo   posvećeno   napor u   da   se Popnemo  visoko  i  postignemo  više  da  često  imam o  teš­ koća  da  se  spustimo  dole.  Postajem o  zakačeni  i  bojimo v  d a  ćemo  pasti.  Ak o  se  plašimo  da  ćemo  pasti,  stalno težimo  da  se  popnem o  više,  ka o  da  na  taj  način  možemo steći  više  sigurnosti.  Deca  koja  kao  bebe  razvijaju  stra h 9^  padanj a   moraj u   postat i   odrasli   čiji   je   cilj   u  životu