Uživaj, i pružaj uživanje

Pedja/Dragan Radovancevic [potop@sbb.co.yu]

…ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome, to je sav moral, ključna je ideja filozofije hedonizma koju nam nudi Mišel Onfre.

 

Beogradska izdavačka kuća „Rad” prošle godine predstavila je srpskim čitaocima Mišela Onfrea, jednog od najpoznatijih savremenih francuskih filozofa koji je danas, nema spora, i jedan od najintrigantnijih mislilaca u svetu. „Rad” je 2006. izabrao Onfreovo delo „Ateološke rasprave” (prevod Dana Milošević), u kojem ovaj filozof iznosi svoju teoriju prema kojoj su monoteističke religije „totalitarne, mizogine, antiintelektualne i antihumane…” i „preziru inteligenciju”.

Ovoj knjizi, izašloj iz štampe za upravo završeni Beogradski sajam knjiga, „Rad” je dodao još jedno delo tog francuskog filozofa: „Moć postojanja. Hedonistički manifest”, objavljen u originalu upravo pre godinu dana. Zanimljivo je da je, u prevodu Aleksandre Mančić sa francuskog, ovo delo na srpskom izašlo mnogo pre nekih drugih prevoda na strane jezike, na kojima se (osim na engleski, na koji uveliko kasne) najveći broj Onfreovih knjiga već pojavio. A broj tih jezika nije zanemarljiv: nemački, grčki, italijanski, španski, pa čak i kineski i japanski…

Knjiga koja je pred nama, „Moć postojanja. Hedonistički manifest” predstavlja sumu Onfreovih filozofskih stavova koje je do sada iznosio u svojim brojnim delima (rođen 1959. godine, Onfre je jedan od najproduktivnijih intelektualaca, sa 48 godina života ima već 30 objavljenih dela!). Smatrajući religiju prevaziđenom u današnjem vremenu koje je za njega ne ateističko već otvoreno nihilističko, a hrišćanski moral statičnim jer, izmičući istoriji, govori o apsolutu (smrt Boga je „samo lukavstvo jevrejsko-hrišćanskog uma”), Mišel Onfre se zalaže za (pre)vrednovanje filozofije i, na prvom mestu, ispravljanje netačne i neistinite postojeće istorije filozofije koja za početnu tačku u razvoju ove nauke uzima grčke mislioce.

Promišljanje filozofije besplodno je bez korišćenja dostignuća psihoanalize, a posmatranje današnjeg sveta i prepoznavanje zla koje nas okružuje i vara svojom slatkom, lepom spoljašnjošću moguće je jedino razvijanjem (u sebi, i kod drugih) filozofije hedonizma kroz posebnu formu ateizma. Jer, u Onfreovom shvatanju sveta, ateizam „nije terapija već on obnavlja mentalno zdravlje”; to je perspektiva – kako tumači ovog vrhunskog intelektualca i erudite podvlače – koju dopunjuju još i razum i osobena etika hedonizma.

Sva ta tri elementa Onfreove filozofije pretpostavljaju jačanje sebe, svrstavanje u ispravno postavljen niz istorijskih događanja i filozofskih razmišljanja, i poklanjanje, predavanje svetu onog zrnca našeg intimnog, duhovnog preobražaja.

Etika hedonizma uključuje „korisnu radost” u svim životnim situacijama. Mišel Onfre smatra da tako podupiremo „filozofski život kao epifaniju razuma” koji, pak, podrazumeva pragmatičan doživljaj sveta. Ovaj filozof koji se naširoko citira, pogotovu među mladim čitaocima koje je potpuno osvojio, smatra, dakle, da srž novog životnog stava odnosno hedonistički kategorički imperativ treba da predstavlja Šamforova maksima: „Uživaj i pružaj uživanje, ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome, to je sav moral.” Drugim rečima, hedonistička etika jeste uživanje našeg ja, ali pre svega jeste uživanje drugog, jer bez ovog drugog etika nije ni zamisliva, ni moguća.

Knjiga Mišela Onfrea „Moć postojanja. Hedonistički manifest” poziv je na slobodu razmišljanja, na nesebično uživanje u davanju ali samo u onoj meri koja će omogućiti i onome koji daje „dozu” sreće, garantovane upravo takvim stavom u odnosu na druge. Takva „moć postojanja” – prema Spinozinom srećnom izrazu, kako kaže Onfre, leči, smatra ovaj filozof, od prošlih, sadašnjih i budućih patnji. Promeniti sebe najteže je, ali pokatkad korak izvan klišea koje nam je nametnula dirigovana istorija svega oko nas može biti zanimljiv. Valja makar oslušnuti Onfrea.

A. Cvijić

Mišela Onfrea naši su čitaoci upoznali preko njegove poznate knjige, Ateološka rasprava (objavio Rad). Sam Onfre Moć postojanja definiše na sledeći način: "Pošto sam prevalio presudnu deonicu od trideset knjiga, osećam potrebu da utvrdim dokle smo stigli s pitanjem hedonizma. Ako bi trebalo da ga svedem na jednu upitnu rečenicu, to bi očigledno bila ona Spinozina: Šta telo može? Čemu treba da se doda: po čemu je ono postalo najomiljeniji predmet filozofije?" Onfre postavlja sebi u zadatak da odgovori u ovom delu na intrigantna, aktuelna pitanja : kako promišljati umetnika, kako uvesti etiku na teren estetike, koje mesto ostaviti Dionisu u civilizaciji potpuno podređenoj Apolonu, kakva je priroda odnosa između anarhizma i hedonizma, kao i u kojim je uslovima ostvarljiva jedna filozofija, a šta telo može očekivati od od postmoderne biotehnologije. U ovom delu Onfre progovara i o perspektivi mudrosti, vladajućoj istoriografiji, protivistoriji filozofije, estetičkoj etici, vajanju našeg ja, ideologiji porodice, erotskom ugovoru, libertenskom feminizmu, istrajnosti platonizma, religiji robe... Moć postojanja jedno je od onih dela koja u pitanje dovode sve i predlažu novu, filozofsku konstrukciju sveta, u kojoj nema mesta za stara vrednovanja i u kome je kucnuo čas za prevrednovavanje i istorije i politike i filozofije i čoveka, zatvorenog u čitavom tom sistemu.
Mišel Onfre
Moć postojanja (hedonistički manifest)
Rad, 2007. prevela Aleksandra Mančić