Džeri: Postoje li misli (ili uverenja) iz nekog od naših prošlih života koja još uvek stvaraju ili su kadra da stvaraju, okolnosti u našem sadašnjem životnom iskustvu?

Abraham: Vi ste biće koje je u neprekidnoj ekspanziji, a vaše unutrašnje biće je kulminacija svega što ste proživeli. Vaše unutrašnje biće ne samo da veruje, nego i zna koliko je vaše biće dostojno i vredno, tako da birajući misli koje su u skladu s mislima vašeg unutrašnjeg bića, osećate jasnoću te spoznaje. Međutim, detalji iz bilo kojeg ranijeg životnog iskustva ne utiču na vas u ovom životnom iskustvu. Mnogo je zbrke u vezi s tim, koja umnogome potiče otud što ima onih koji ne žele da prihvate da su tvorci sopstvenog iskustva. Oni kažu: „U ovom životu sam debeo zato što sam u
prošlom skapavao od gladi." A mi kažemo: Ništa iz ranijih životnih iskustava ne utiče na ono što sad radite, osim ako niste, na neki način, postali svesni toga, te mu sada pridajete pažnju.

Mogu li moja negativna očekivanja da utiču na dobrobit drugih?

Džeri: Ukoliko u svojoj brizi za dobro onih do kojih nam je istinski stalo zaključimo da nam misli lutaju ka nekim negativnim očekivanjima u vezi s njima, možemo li, tako što prosto razmišljamo o nekom problemu u njihovom životu, da im nanesemo štetu?

Abraham: Ne možete da stvarate u tuđem iskustvu, jer ne možete umesto njih da emitujete njihove vibracije - koje su njihova tačka privlačenja. Ali ako se dovoljno dugo usredsređujete na nešto, te tako vaša misao postane jaka, i osećate snažnu emociju u vezi s tim, tada možete da utičete na njihove misli o nečemu.

Upamtite, većina ljudi emituje najveći deo svojih vibracija reagujući na nešto što opaža, te stoga, ako vas posmatraju i vide izraz zabrinutosti na vašem licu ili opažaju vaše zabrinute komentare, sasvim je moguće da će naginjati u pravcu onoga što ne želite.

Ako želite da pomognete drugima na najbolji mogući način, sagledajte ih kao osobe kakve znate da žele da budu. To je uticaj koji želite da imate.

Mogu li da poništim ranije programiranje od strane drugih?

Džeri: Ako je nečiji um „programiran" od strane nekog drugog da gaji određeno uverenje, a ta osoba zaključi da to uverenje više nije poželjno u njenom životu, kako ta osoba može da poništi ta uverenja?

Abraham: Na vas negativno utiču dve osnovne smetnje: jedna je tuđ uticaj; druga je uticaj vaših sopstvenih starih navika... Razvili ste obrasce razmišljanja, stoga lako može da vam se desi da upadnete u stare obrasce navika, radije nego da pomislite da je nova misao u skladu sa novom željom. To je stvar promišljenog korišćenja male snage ili, kako vi to kažete, snage volje, i preusmeravanja pažnje u novom pravcu.

„Programiranje" o kojem govorite rezultat je samo vašeg usredsređivanja na nešto i potom reakcije zakona privlačenja na tu usredsređenost, usled koje sve na šta se usredsredite postaje jače. Ponešto od onoga što nazivate „programiranjem" samo je zdrava integracija u vaše sadašnje društvo, ali ponešto od toga zaista ometa vašu ličnu ekspanziju. S vremenom i uz malo vežbe, bićete u stanju da spoznate razliku i usmerite svoje misli u pravcu svojih ličnih izbora. A u tome je zapravo suština promišljenog stvaranja.