Uvežbavanje tišine

Kao osnovu za postizanje unutrašnje tišine, Karlos je predlagao da se borim protiv nečega što je nazvao ‘domaća situacija’. To je moje članstvo u socijalnoj grupi. Ukazao je na to kao na prvi korak prema slobodi.

“Staviti naše odnose na probu znači uvek iznova preispitivati  gomilu  stvari  koje  smo  oduvek  smatrali  kao

činjenice, počevši od naše seksualne uloge a završavajući sa porodičnim obavezama i religijskim i građanskim dužnostima u koje smo obično upleteni. Svrha toga nije da sudimo ili rasčistimo sa nečim, već da posmatramo. Posmatranje, samo za sebe, ima izvestan uticaj na stvari.”

Zamolio sam ga da objasni kako pasivni čin svedočenja može izmeniti bilo šta.

Odgovorio je da pažnja, koliko god bila beznačajna, nikad nije pasivna zato što je napravljena od iste tvari koja sačinjava univerzum. Čak i jednostavni čin vežbanja pažnje pokreće energetsku razmenu.

“To je kao podsticaj koji, kada se primeni na neki objekat, njemu dodaje težinu. Isto tako, usredsređivanje  pažnje dodaje realnost stvarima a ta realnost ima granicu. Iza te

granice, svet koji poznajemo se raspada.”

“Tajna čarobnjačkih čudesa je u usmeravanju pažnje. Nije bitno kako to primenjuju, za dobro ili za loše; ono što čini razliku je svrha a ne žestoka usredsređenost. Prema novim vidovnjacima, magija čarobnjaštva nije u njegovim rezultatima već u načinu na koji smo došli do njih. Prema tome, tvoja najbolja svrha kao učenika je da utišaš svoj um.”

Kada smo  se  ponovo videli, priznao sam  da,  iako  sam proveo puno vremena pokušavajući da sledim njegov savet, nisam primetio bilo kakav suštinski napredak u mojoj borbi da postignem unutrašnju tišinu. Suprotno od toga, primetio sam da su moje misli uzbunjenije i konfuznije nego ikad. Objasnio je kako je taj osećaj normalna posledica prakse.

“Poput svih početnika, ti pokušavaš da uklopiš tišinu kao još jedan element u tvom popisu verovanja.”

“Cilj tvog popisivanja je da te učini svesnim važnosti naših predrasuda. Mi koristimo skoro svu našu dostupnu energiju na izgradnju slike sveta i to činimo pomoću svesnih i nesvesnih sugestija.”

“Kada se učenik oslobodi iz tog zatvora, on ima osećaj kao da je pao u okean mira i tišine. Nije bitno da li priča, peva,

plače ili meditira ‐ taj osećaj ostaje.”

“U prvim fazama puta, veoma je teško rukovati tišinom na praktičan način zato što čim primetimo odsustvo misli, jedan nestašni mali glas počne da nam čestita na tome. A to automatski prekida ovo stanje.”

“Taj problem se pojavljuje zato što si pobrkao cilj čarobnjaka sa idealom. Koncept ‘tišine’ je previše blag za um poput tvoga, um naviknut na klasifikacije. Očigledno je da razmišljaš o ovom vežbanju u terminima slušanja, kao o isključivanju zvuka. Ali, ne radi se o tome. “

“Ono što čarobnjaci žele je nešto jednostavnije. Oni pokušavaju da se odupru sugestijama i to je sve. Ako si sposoban da učiniš sebe vlasnikom svog uma i razmišljaš pravilno, bez predrasuda ili lažnih uverenja, onda ćeš takođe

biti sposoban da ukineš i odomaćeni deo svoje prirode čineći to kao uzvišeni podvig. Inače, nećeš ni razumeti o čemu se radi u ovoj vežbi.”

“Kada jednom naučimo kako da ih sprečimo, kada nismo pogođeni njima i kada im ne poklanjamo nikakvu pažnju, naredbe uma će ostati neko vreme u našoj unutrašnjosti, ali povremeno će se pojaviti. Dakle, nije pitanje u tome da ih potiskujemo, već pre u tome da ih uništimo upornošću.”

“Da bi dospeo u to stanje, potrebno je da uzdrmaš svoj skladište ideja. Zamolio sam te da započneš sa sa svojim verovanjima ali, može biti podjednako uspešno ako, na primer, sačiniš pregled svih svojih poznanstava i privrženosti ili, najupečatljivijih delova tvoje lične prošlosti, ili tvojih nadanja, ciljeva i zabrinutosti, ili tvojih sklonosti, naklonosti i odbojnosti. Važna stvar je da postaneš svestan svojih misaonih obrazaca.”

“Čarolija   svakog    popisa   je    zasnovana   na   rasporedu

njegovih delova. Kada poremetimo taj raspored, kada izostavimo neke delove kojim ga snabdevamo, cela struktura počinje da se ruši. To je pravi postupak u vezi tih navika uma; promeniš jedan parametar i iznenada se pojavljuju otvorena vrata iza kojih bi trebalo da postoji zid ‐ a to sve menja. Um je uzdrman!”

“Ti si to doživeo kao neobično pojačavanje svog unutrašnjeg dijaloga. Ranije ga čak nisi ni primećivao, ali sada znaš da je on prisutan. Jednog dana, to prisustvo će postati tako opterećujuće da ćeš preduzeti nešto povodom toga. Tog

dana   ćeš   prestati   da   budeš   običan   čovek   i   postaćeš

čarobnjak.”